Poštovani predsedniče, dame i gospodo, poštovani gospodine ministre, danas je pred nama zakon dugo očekivan od stručne javnosti iz ove oblasti.
Skoro je bio jedan skup u Sava centru i prilog je bio u časopisu "Ekonomist", koga ste mogli da pročitate, to je poslednji broj od ponedeljka, u kome je izražena velika žalost što je na prošloj sednici odloženo njegovo usvajanje. Rečeno je i zna se da bezbednost jedne zemlje zavisi od informacione strukture koju ima ta država. To je prejaka rečenica, ali je istina.
(Predsednik: Izvinite, gospođo Silajev, spustite malo mikrofone, ne čuju vas poslanici.)
Ovaj zakon je malo zrno u realizaciji informacionih tehnologija naše zemlje. Ovim zakonom se, rečeno je od prethodnih govornika, uređuje pravo fizičkih i pravnih lica na upotrebu elektronskog potpisa u upravnim, sudskim i drugim postupcima, poslovnim i drugim radnjama, kao i prava i obaveze odgovarajućih fizičkih i pravnih lica u vezi sa elektronskim sertifikatima, ako posebnim zakonom to nije drukčije određeno.
Elektronski potpis u smislu ovog zakona je skup podataka koji u elektronskom obliku služi za identifikaciju potpisnika i potvrdu verodostojnosti potpisanog elektronskog zapisa. Ovde je malopre bilo pitanja zašto su određena dokumenta izuzeta iz elektronskog potpisa. Znate, tehnologija ide korak po korak.
Za sada je za Srbiju u ovim uslovima i ovo dovoljan korak što usvajamo ovaj zakon. Međutim, sva dokumenta koja se beleže i gde je potrebna sudsko obeležavanje u sudskim knjigama uz pečat, a to su uglavnom imovinsko-pravni odnosi, izuzeti su od ovog zakona.
Verovatno će u kasnijoj fazi, kako tehnologija napreduje, naša zemlja prihvatiti da se i ovi problemi reše.
Kao što znate, izuzetak iz ovog zakona će se rešiti, a od kolikog je značaja ovakav jedan dokument, pogledaćemo šta se, odnosno, daću informaciju šta se događa u zemljama u našem okruženju.
Od prethodnih govornika čuli smo gde smo mi u odnosu na svet, a da čujemo sada podatak gde smo mi u odnosu na naše bivše republike.
Slovenija je zemlja koja je najbrže shvatila značaj elektronskog rada, odnosno uticaja informacione tehnologije na rad državnih organa, na rad privrednih društava i tu je učinila najveći napredak, čak je postigla da je naprednija od ostalih zemalja Evrope.
U Hrvatskoj kompanija Erikson, zajedno sa hrvatskim državnim organima, razvija projekat elektronske uprave nacionalne strategije za razvoj informatičkog društva i taj projekat je iniciran pre četiri godine, a donet je i usvojen početkom 2002. godine.
Posle izbora 2003. godine uspostavljeno je posebno telo pri Vladi za razvoj elektronske uprave, sa ciljem da do 2007. godine realizuje zadatke u ovoj oblasti elektronskog obrazovanja, zdravstva, za koje članice Evropske unije imaju rok do 2005. godine.
Potrebno je da se učine veliki pomaci u izgradnji komunikacione infrastrukturne mreže i isto tako na planu regulative.
U Hrvatskoj je pre dve godine usvojen Zakon o elektronskom potpisu i osnovana je nadležna agencija za ovu oblast, a u pripremi je usvajanje zakona o zaštiti podataka u skladu sa standardima Evropske unije i formirana je posebna radna grupa, čiji je jedan od primarnih zadataka osnivanje instituta za informacionu tehnologiju i za sigurnost i bezbednost podataka. U pripremi je zakon o zaštiti privatnosti, kako bi se obezbedile osnove za dalji razvoj i bezbednost i pouzdanost javnih servisa.
Prema preporukama Evropske unije, u planu je 20, 12 za građane, a osam za poslovne subjekte. Vrlo je važna sposobnost nosilaca državne vlasti da prepozna važnost ove oblasti za razvoj države i da ne dozvoli da se ona razvija stihijski. Koliko sam zapazila, dakle, na nivou pojedinih ministarstava i lokalnih uprava, realizuju se samostalni informacioni projekti. To nije loše, ali ima i svoju lošu stranu.
Problem je u tome što je potreban jedinstveni plan, međusobna koordinacija, pa se osim rasipanja energije i neekonomičnog korišćenja ionako skromnih resursa postavlja pitanje buduće kompatibilnosti započetih projekata. Novčana sredstva ovoj državi ne pretiču, ali je u ovoj zemlji od finansijske, veći problem nedostatak političke volje da se ozbiljno uđe u realizaciju projekata za brži razvoj elektronske uprave. U Makedoniji su se udružili predstavnici informacionih tehnologija i biznisa u tzv. grupu za pritisak, kako bi projekat elektronske uprave mogao da se promoviše u Vladi.
Crnogorci su dugo čekali, ali su odlučili da ubrzano nadoknade propušteno.
U junu je usvojena strategija informacionog društva i akcioni plan za razvoj elektronske uprave i to do 2007. godine. U ovom planu, planirana su 104 projekta, i to devet u oblasti da bi se realizovao dugoročni plan koji obuhvata 17 servisa za građane, 12 za poslovne subjekte, prioritet je uspostavljanje širokopojasne mreže između same Vlade i lokalne samouprave i, normalno, centralnog registra građana, gde bi se nadgradio i registar preduzeća.
U realizaciji elektronske uprave nedostatak političke volje je veći problem od novca. Da bi ovaj zakon mogao da zaživi, potrebna je odgovarajuća komunikaciona infrastruktura i to širokopojasna. Uloga telekomunikacionih preduzeća u ovoj zemlji za ovaj posao je od ogromnog značaja.
Normalno da je za realizaciju ovog posla potrebna sprega rada više ministarstava, ne samo Ministarstva za nauku i tehnologiju, nego i Ministarstva za finansije, Ministarstva za privredu, da bi se mogli realizovati projekti.
Bezbednost jedne zemlje zavisi od informacione strukture koju ima ta država. Uloga države u razvoju informacionog društva je ogromna. Iskustva razvijenih zemalja govore da pri razvoju informacionog društva država mora da igra aktivnu ulogu i mora da ima posebnu inicijativu, i to na konkurentnom i liberalizovanom tržištu.
Dakle, treba da omogući dostupnost informacionih usluga svim građanima podjednako, da obezbedi pravno okruženje za uspešno i sigurno elektronsko poslovanje, što ovim zakonom čini, da stimuliše digitalizaciju zajedno sa organizacijama koje su usmerene na osetljivu populaciju, mladi i stari, određena ruralna i slabo razvijena područja, jer je internet za mnoga udaljena područja, ako se mrežno osposobi Srbija, a može, jedini prozor u svet za daljinsko učenje, kao što se čini u zemljama gde su razvijene, a to su Australija i Kanada.
Dajem primer u vođenju elektronskog poslovanja u državnoj i javnoj upravi, odnosno da daje, a posebno da omogući pristup interneta upravnim i drugim državnim organima, da obezbedi ažurnost i dostupnost pod jednakim uslovima do javnih podataka i da razvije partnerski odnos prema pojedinim akterima na području razvoja informacione strukture i usluga, a posebno u lokalnim okvirima, tako da ti odnosi budu transparentni.
G17 plus će glasati za ovakav zakon koji je dugo očekivan u stručnim krugovima koji su zainteresovani za ovu oblasti i nadam se da će ostale parlamentarne stranke dati saglasnost i glasati za ovaj zakon. Hvala.
