Dame i gospodo narodni poslanici, za nas u SRS nije sporno da treba doneti zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća, ali ne postoji nijedan jedini razlog predviđen Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije da se ovaj zakon donosi po hitnom postupku.
Obrazloženje Vlade, kao predlagača, zaista nije uverljivo i ne vidi se da nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku može da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija. Ovo su uslovi iz člana 157. našeg Poslovnika, zbog kojeg bi neki zakon trebalo doneti po hitnom postupku.
Vi, gospodo iz vladajuće većine, imate čudan odnos i čudne aršine kada je u pitanju utvrđivanje da li nešto treba u ovom parlamentu da se radi po hitnom postupku, pa onda kada mi iz SRS predložimo da se po hitnom postupku razmatra i utvrđuje da li je predsednik Republike prekršio Ustav, vi onda mislite i glasate da to ne treba da se radi po hitnom postupku, a dobro znate da, ako predsednik Republike krši Ustav, da onda to zaista može da prouzrokuje štetne posledice i po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje, pogotovo za rad organa i organizacija.
Predsednik poslaničke grupe SRS, gospodin Tomislav Nikolić vam je rekao na koja pitanja bi ministar trebalo da odgovori Narodnoj skupštini, da bismo mi iz poslaničke grupe SRS mogli da glasamo za ovaj predlog zakona.
Izneću vam još neke detalje iz ovog zakona za koje smatramo da ne bi trebalo da stoje i koji će otvoriti mogućnost zloupotreba i različitih tretmana proizvođača reproduktivnog materijala šumskog drveća. Upravo želimo da naglasimo da ni ovaj, ni bilo koji drugi zakon, ne mogu da svojom primenom dovedu do toga da službeno lice koje primenjuje zakon može da ima različiti odnos prema različitim licima, odnosno da različita lica imaju različit tretman kod državnog organa.
U članu 13. ste predvideli šta treba da radi ministar. Ovo nije samo u članu 13, nego u više članova ovog zakona, spomenuću samo ovaj jer je prvi po redu. Prema stavu SRS, ovi poslovi treba da budu u nadležnosti Ministarstva. Ministarstvo je organ, ministar je čovek koji se nalazi na čelu ministarstva, ali ne može da ima ingerencije predviđene ovim i ovakvim zakonima.
U članu 20. u poslednjem stavu kažete da stručne poslove kontrole proizvodnje Ministarstvo može da poveri preduzeću i drugom pravnom licu iz člana 10. stav 2. ovog zakona. Čudno je i interesantno da ove stručne poslove iz ove oblasti treba da radi neko sa strane, neko treće lice. Bilo bi logično da je nadležno ministarstvo osposobljeno da ima kadrove koji mogu da obavljaju ove poslove.
To bi tako sigurno i bilo da se u Ministarstva ne zapošljavaju partijski poslušnici, to je pogotovo bilo izraženo od 2000. godine, očigledno nastavljeno i do dana današnjeg, čim vi zakonom predviđate da morate nekog drugog da angažujete da obavlja poslove iz delokruga Ministarstva.
U članu 24. imaju dva stava i ovi stavovi su kontradiktorni između sebe. Kažete - troškove kontrole proizvodnjom snosi proizvođač i uplaćuje na odgovarajući račun za uplatu javnih prihoda budžeta Republike. Visina troškova utvrđuje se u skladu sa propisima o naknadama troškova u upravnom postupku.
U upravnom postupku se plaćaju administrativne takse. Ako su u pitanju administrativne takse, onda je njihova visina određena posebnim zakonom i ne može ovaj zakon da menja te iznose. Ako je reč o nekim drugim troškovima, onda to nisu na ovaj način regulisani troškovi u upravnom postupku. Tu postoji neki problem. Ne znam šta je predlagač mislio. Možda će gospođa ministar to da nam objasni.
Kaznene odredbe su vam baš interesantne - novčanom kaznom od 50.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup preduzeće ili drugo pravno lice - i onda nabrajate u kojim slučajevima. U drugom stavu istog ovog člana kažete - za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu.
Mi srpski radikali smo svaki put kada su ovakve kazne u pitanju načelno protiv ovako velikih raspona kazni, jer uvek kad postoje ovako veliki rasponi, onda onaj ko te kazne određuje ima široke mogućnosti da ovaj zakon zloupotrebljava. Šta je ovde posebno interesantno? Kada predviđate kazne za pravna lica, onda je odnos između najniže i najviše kazne 20 puta, a kada je u pitanju fizičko lice, onda je taj odnos pet puta. Zaista nisam videla logiku u ovakvom predlogu.
Sledeći član 48, kažete - novčanom kaznom od 100.000 do milion dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice, pa onda kažete kad i zbog čega. Izuzetno je nelogično da je najniža kazna za prekršaj veća dva puta od najniže kazne za privredni prestup. Valjda je privredni prestup veći prestup od prekršaja. Trebalo bi da to bude izraženo kroz kaznene odredbe.
U članu 49. kažete - novčanom kaznom od 5.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako postupi suprotno odredbi člana 4. stav 3. ovog zakona. U prethodnom stavu kažete - novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice ako postupi suprotno odredbi člana 4. stav 3. ovog zakona.
Zašto jednu kaznu predviđate za preduzeće ili drugo pravno lice, a drugu kaznu za preduzetnika?
To takođe mi, srpski radikali, smatramo da nije logično i mislimo da se, uz ove nedostatke na koje smo ukazali, možda moglo razmišljati o glasanju za ovaj zakon, ali ipak ovako koncipiran zakon nije prihvatljiv za poslaničku grupu SRS.

Reč ima narodni poslanik Rodoljub Gačević.

Dame i gospodo narodni poslanici, podizanje i obnavljanje šumskih sadnih materijala je kvalitativno podizanje šuma, jer svakako jedan od nacionalnih interesa, pre svega sa ekonomskog aspekta, ekološkog, biološkog, a po svemu sudeći i sa aspekta nacionalne odbrane, imajući u vidu neke intencije u sadašnjoj aktuelnoj vlasti, odnosno aktuelnih ministara i njihovih izjava.
No, predlagač ovog zakona u članu 11. kaže da polazni materijal za proizvodnju reproduktivnog materijala može biti priznat klon i klonska smeša. Smatram da se za polazni materijal mogu isključivo koristiti materijali domaćeg porekla, odnosno zabraniti svaki uvoz reproduktivnog materijala, jer se lažnim deklaracijama, kao što se pod firmom reproduktivni materijali poznatog porekla ili pod firmom selekcioni reproduktivni materijal, odnosno kvalifikovani reproduktivni materijal, testirani, odnosno sortni reproduktivni materijal, uvozi sve i svašta, što je potvrdila naša praksa.
Iz tih razloga se omogućava i uvođenje genetski modifikovanih vrsta, a njihov štetan uticaj na domaće vrste, naročito iste familije, ne samo da je nepoznat, rizičan, već i dokazano štetan po opšte zdravlje ljudi. Taj uticaj je loš na ceo ekološki sistem, biljni i životinjski svet, jer nakon uspostavljanja određene ravnoteže u prirodi uspostavlja se urod novih štetnih vrsta, pre svega mislim na štetočine, parazite i druge životinjske vrste, koje predstavljaju u ovim područjima napast za stočarstvo, za šumarstvo, a i za celokupno stanovništvo. Te vrste ranije nisu ni postojale, ali su se vremenom uspostavile, odnosno usele.
Nema potrebe za uvozom bilo kakvih polaznih materijala za proizvodnju reproduktivnih materijala, kada imamo dovoljno zemlje, instituta i šumskog fonda, i imamo tog materijala za samoreprodukciju, dovoljno da možemo biti samo izvoznici toga, a nikako uvoznici.
Smatram da samo treba izvršiti izuzimanje za sada posebne namene, pod kojom podrazumevam, recimo, član 4. stav 2, koje se odnose na ukrasno drveće i slučajeve specijalne namene, kao što su jelke za Božić, Novu godinu, neke stare zanate, kao što je crni bor za smolarenje i za proizvodnju katrana.
Dokle god postoje takve neke vrste, odnosno dokle postoje interesi na tržištu, dok postoji potreba, treba dozvoliti, možda tako da ih nazovem, stare zanate, neka opstanu. To je deo prihoda za siromašno stanovništvo, mislim na neke krajeve kao što su brdsko-planinski.
To treba dozvoliti, ali pre svega i imati u vidu da se vrši od domaćih vrsta, jer ne može jedan proizvođač semenskih vrsta da donese neke nove vrste modifikovane ili recimo klonske smeše. Dakle, samo pod određenim odobrenjima ministarstva, ako ono smatra da to treba dozvoliti, tamo gde su i određeni nadzori inspekcije, da se može vršiti i ova vrsta delatnosti stanovništva radi obezbeđivanja svih životnih sredstava.
Fizička i pravna lica mogu da imaju jednako pravo da u tom slučaju ovakve vrste proizvode i da se to plasira na tržištu pod određenim inspekcijskim kontrolama, da se ne bi izvršila eventualna zloupotreba.
Sa ove govornice bih samo pozvao ministarstvo nadležno za šume da, u saradnji sa ministarstvom koje je zaduženo za reformu školstva, izvrše akcije, odnosno da što više bude pošumljavanja, kao što je nekada bilo, u vreme kada sam bio omladinac i kada je ovakav gest bio koristan; neka i sada bude takvih akcija u našim sredinama, našim školama i kod našeg građanstva.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Petrović.
Predstavnik Vlade i Odbor za poljoprivredu prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Petrović.
Predstavnik Vlade i Odbor za poljoprivredu prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača, dr Ivana Dulić-Marković, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O IZDAVANjU PUBLIKACIJA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste izveštaje Odbora za kulturu i informisanje i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, Dragan Kojadinović, ministar kulture, želi reč? (Da.)

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, samo kratko uvodno obrazloženje. Zakon o izdavanju publikacija donet je 1991. godine i u tri navrata prilagođavan tekućim potrebama izdavača i korisnika publikacija, kao i bibliotekarskih institucija, ("Službeni glasnik RS", br. 37/91, 53/93, 67/93 i 48/94).
Aktuelna izmena ovog zakona odnosi se na raspodelu poslova prilikom sprovođenja odredaba naznačenih u tekstu zakona i nepromenjenih od stupanja zakona na snagu. Svaka publikacija, bilo monografska, knjiga, video ili digitalni zapis, katalog, afiš, plakat, bilo serijska, sve vrste periodičnih izdanja, kao što su novine, magazini, stručni ili informativni časopisi, moraju imati CIP kataloški zapis i standardizacijski broj koji odgovara vrsti publikacije.
Kataloški zapis se najčešće može pronaći po poslednjim stranicama knjiga i to zajedno sa standardizacijskim brojem, dok kod časopisa taj broj je najčešće na naslovnoj strani ili u impresumu.
Ova dva broja, zapravo dva dokumenta, neophodna su da bi publikacija mogla biti urađena po važećem Zakonu o izdavanju publikacija. Takođe, po važećoj regulativi iz oblasti poreza na promet ("Službeni glasnik RS", broj 70/03), a važiće do kraja godine, ova dva dokumenta su takođe neophodna da bi publikacija bila oslobođena poreza na promet.
Po zakonima koji su aktuelni, to je Zakon o javnim službama, Zakon o bibliotekarskoj delatnosti, ali i Zakon o izdavanju publikacija, posao oko izdavanja ova dva dokumenta je bio podeljen, mislim na CIP kataloški zapis i izdavala ga je Narodna bibilioteka Srbije, a adresa je Skerlićeva broj 1, Beograd, a standardizacijske brojeve Jugoslovenski institut, Terazije broj 26, Beograd.
Izmenom Zakona o izdavanju publikacija koji predlaže Ministarstvo kulture, odnosno Vlada, oba dokumenta, odnosno oba zapisa bi izdavala Narodna biblioteka Srbije. Prema Zakonu o bibliotekarskoj delatnosti, Narodna biblioteka Srbije obavlja publikacije, ali standardizacijski broj je po međunarodnim stručnim pravilima deo svega toga i njen je sastavni deo. To bi značilo da Narodna biblioteka treba da u okviru svog zakona, odnosno u obimu posla, obavlja i standardizaciju, što do sada nije bio slučaj.
Ovakvim rešenjem u Narodnoj biblioteci Srbije stekle bi se sledeće funkcije: izrada i distribucija tekuće nacionalne bibliografije, koja bi se temeljila na centralno-elektronskom katalogu sistema uzajamne katagolizacije, za koji kao vitalni deo jedinstvenog bibliotekarskog sistema odgovara Narodna biblioteka Srbije; prijem i čuvanje obaveznog primerka štampane publikacije; izrada ISBN, ISSN, ISMN i DOI, koji označavaju organizaciono i stručno objedinjavanje sa servisom CIP Narodne biblioteke Srbije; prevođenje i distribucija tablica Univerzalne decimalne klasifikacije, čime se takođe postiže organizaciono i stručno objedinjavanje sa predmetnim i stručnim katalogom Narodne biblioteke Srbije; objedinjavanje i koordiniranje referalnih poslova, tu je i rad na bibliografijama, gde stoje i poslovi održavanja centralnog kataloga, tu su strane serijske publikacije i baza podataka.
Imajući u vidu sve ovo što je navedeno, najracionalnije je za Narodnu biblioteku Srbije i za korisnike njenih usluga da se svi ti poslovi obavljaju na jednom mestu, što bi se ostvarilo predloženim rešenjem, zato što je Narodna biblioteka Srbija osposobljena da te poslove, koji pripadaju istom kontekstu, i obavlja. Sva ostala objašnjenja i uputstva imate u okviru ovog predloga zakona. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Pošto se niko od poslanika nije prijavio za reč, zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto na Predlog ovog zakona nisu podneti amandmani, pre nego što zaključim pretres u pojedinostima, da li predstavnik predlagača, gospodin Dragan Kojadinović, ministar kulture, želi reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O ELEKTRONSKOM POTPISU
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Lazar Čavić, Jovan Daja, Gordana Gajić, Zoran Antić, Srboljub Marinković i Stevica Deđanski.
Amandmani koji, u skladu sa Poslovnikom, budu podneti do početka načelnog pretresa biće vam uručeni u toku sednice.
Primili ste izveštaje Odbora za nauku i tehnološki razvoj i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, dr Aleksandar Popović, ministar nauke i zaštite životne sredine, želi reč? Da, izvolite.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, donošenjem zakona o  elektronskom potpisu stvaraju se normativni, organizacioni i tehnološki preduslovi za bezbednost elektronskih dokumenata u elektronskim transakcijama i za njihov legalitet i legitimitet u pravnom saobraćaju. Elektronski dokumenti se zakonom definišu kao ekvivalenti papirnim dokumentima. Oni su punovažni i imaju dokaznu snagu. Elektronski potpisi, koji su u skladu sa odredbama zakona, imaju pravno dejstvo i morali bi biti privhaćeni na sudu kao sredstvo za dokazivanje.

Zakonsko regulisanje elektronskog potpisa će uticati na pospešivanje elektronskog poslovanja u svim oblastima: trgovini, bankarstvu, osiguranju, turizmu, uslugama itd.

Razmenom, putem interneta, standardizovanih elektronskih dokumenata vršiće se zaključivanje ugovora, plaćanje, kao i obavljanje drugih radnji u pravnom prometu, na efikasan način, uz manje troškova i bez neposrednog kontakta zainteresovanih strana, koji mogu biti u raznim krajevima sveta.

U našoj zemlji, prema izveštaju Komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, oko 700.000 stanovnika povremeno koristi internet, dok se procenjuje da oko 500.000 vrlo često koristi mogućnosti svetske mreže. Procenjuje se da svakodnevno internet koristi oko 0,3% stanovništva, odnosno ako se uzme u obzir da samo urbane sredine uglavnom imaju pristup internetu, taj procenat je oko 0,8%. Ukupan broj registrovanih domena u našoj zemlji početkom 2004. godine je bio 23.314 domena, a procenjuje se da je sada taj broj nešto ispod 25.000, a prodavnica oko 500, što znači da sve veći broj potrošača i u našoj zemlji koristi određene vidove elektronske trgovine.

U našoj zemlji se od 1998. godine preduzimaju značajne i obimne aktivnosti na uvođenju i korišćenju tehnologije elektronskog potpisa u platnom prometu. Odgovarajući elementi tehnologije elektronskog potpisa već su implementirani u Zakonu o platnom prometu i Odluci o elektronskom načinu obavljanja platnog prometa. Od januara 2003. godine većina banaka u Srbiji razvija sopstvene sisteme za elektronsko plaćanje i u svojim sistemima koriste elektronski potpis.

Pored napretka u oblasti platnog prometa, u praksi je uočena zainteresovanost preduzeća za elektronsko poslovanje i u drugim oblastima. Prisutna je i sve više se razvija svest o neophodnosti i velikoj koristi od primene elektronskog poslovanja među privrednim i finansijskim subjektima u Srbiji. Time se postiže ekonomičnije poslovanje, lakše komuniciranje sa domaćim i inostranim partnerima i komercijalne prednosti na tržištu.

Iz svega što smo videli, vidi se da postoji jasna potreba da se u našoj zemlji donese zakon o elektronskom potpisu. Poseban uticaj očekuje se na uvođenje elektronske uprave i omogućavanje, na efikasan i racionalan način, putem dvosmerne elektronske komunikacije, opštenje između građana, privrednih subjekata i organa javne uprave u postupcima ostvarivanja njihovih prava, obaveza i interesa, kao što su registracija firmi, registracija vozila, prijava poreskih obaveza, dostavljanje podataka o ličnim i statusnim promenama, dokumenata potrebnih za uvozno-izvozne poslove itd.

Zakonskim regulisanjem elektronskog potpisa, zasnovanog na primeni odgovarajućih međunarodnih standarda i preporuka, Srbija ispunjava jedan od osnovnih uslova za ostvarivanje komunikacije sa ostalim zemljama savremenog sveta, gde je elektronskog poslovanje postalo način života.

Avgusta 1997. godine Nemačka je postala prva zemlja u kojoj je donet zakon o elektronskom potpisu, zatim su sledile Belgija, Danska, Italija i druge zemlje, a kasnije i zemlje iz našeg okruženja. U delu Srbije i Crne Gore, u Republici Crnoj Gori, zakon o elektronskom potpisu donet je oktobra 2003. godine.

Predložena zakonska rešenja se uglavnom baziraju na Direktivi o elektronskom potpisu, zakonima članica Evropske unije i zemalja iz našeg okruženja, uvažavajući specifičnosti našeg zakonodavstva. Tehnologija elektronskog potpisa, na kojoj se baziraju zakonska rešenja, omogućava da strane u elektronskoj komunikaciji imaju mnogo više poverenja u elektronske transakcije. Naime, elektronski potpisi kao tehnologiju koriste kriptografiju, na bazi javnih ključeva, koji su idealno pogodni za komunikaciju preko otvorenog javnog interneta. Svaki korisnik generiše par ključeva, poznatijih kao javni ključ i privatni ključ. Samo javni ključ može dešifrovati dokument sa odgovarajućim privatnim ključem.

Elektronski potpis nedosmisleno potvrđuje identitet pošiljaoca, kao i autentičnost i integritet elektronskih dokumenata. Jedinstven za pošiljaoca i za dokument koji se šalje, elektronski potpis se može verifikovati i ne može se poreći. Druga važna prednost koju elektronski potpis pruža je to što osigurava da su učesnici u transakciji baš oni za koje se predstavljaju. Za razliku od potpisa pisanog rukom, elektronski potpis ne samo što identifikuje pošiljaoca elektronskog dokumenta, već i osigurava da se sadržaj dokumenta ne menja u toku prenosa, što je najkritičniji deo elektronskog poslovanja.

Elektronski sertifikati takođe pomažu da se proceni koje su robe i usluge dostavljene preko mreže originalne. Zakonskim propisivanjem uslova koje treba da ispuni elektronski potpis, uslova koji treba da zadovolje sredstva za izradu i sredstva za verifikaciju potpisa, kao i uvođenjem novih funkcija, sertifikacionih tela, obezbeđuju se uslovi za nedvosmislenu identifikaciju potpisnika, dokaz o tome da je potpisnik potpisao taj dokument. Sertifikaciona tela, u skladu sa zakonom, imaju funkciju izdavanja i upravljanja elektronskim sertifikatima. Oni svojim autoritetom imaju ulogu poverilaca elektronskih sertifikata.

Na kraju, zakonom uspostavljeni okvir za elektronski potpis, zasnovan na sertifikacionim telima sa licencama, sigurno će predstavljati dodatni razlog za veće poverenje u elektronsko poslovanje sada i u budućnosti. Dame i gospodo poslanici, hvala vam što ste me saslušali.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Odbora za nauku i tehnološki razvoj - Nikola Jovanović, predsednik Odbora, i Zakonodavnog odbora - Miloš Aligrudić, predsednik Odbora) Ne.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Da.

Ovlašćeni predstavnici za ovu tačku dnevnog reda su: ispred SPS - Svetislav Krstić, ispred DSS - Dejan Stojiljković i ispred poslaničke grupe DS - Milan Marković.

Reč ima narodni poslanik Svetislav Krstić.

Uvaženi gospodine predsedniče, uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u pitanju je veoma važan zakon o elektronskom poslovanju i dobro je što ga donosimo. Šteta je što to nismo učinili ranije, nego smo jedna od zadnjih zemalja koja donosi jedan ovakav zakon. Mislim da je u pitanju osnovni zakon bez koga ne možemo govoriti ozbiljnije o elektronskom poslovanju. Zbog toga će SPS podržati usvajanje ovog zakona.
Donošenje zakona će omogućiti uklapanje u međunarodne tokove elektronskog poslovanja. Malopre smo čuli uvaženog gospodina ministra koji je rekao da negde oko 700.000 korisnika imamo u Srbiji, a po nekim podacima kojima raspolažem broj korisnika interneta, kao jedan od ključnih podataka koji može biti merilo, u Srbiji je negde oko 900.000.
Dame i gospodo narodni poslanici, po procentu smo mi oko svetskog proseka, a što nije loše, ali mi bismo hteli da budemo evropski prosek. Želim da kažem da je prošle godine preko interneta obavljen poslovni promet u iznosu od dve hiljade milijardi dolara i beleži stalnu tendenciju rasta. Takođe, kada je u pitanju sklapanje poslova preko interneta, postoji tendencija rasta u našoj zemlji.
Informatizacija svih poslovnih tokova je velika razvojna šansa naše Republike. Razvoj podrazumeva tri stvari: prva stvar je kapital, druga su kadrovi, a treća informacije. Kapitala nemamo, a ono što imamo nije baš najbolje investiran. Kadrove imamo, ali imamo nezadovoljavajuću strukturu i motivisanost kadrova. Što se informacija tiče, informacija je najcenjenija roba. Proizvodi se, transformiše, prenosi, prerađuje, kupuje, prodaje itd. Ako sada uzmemo sve ovo u obzir, očigledno je da će donošenje ovakvih zakona omogućiti i uticati na razvoj u našoj zemlji.
Želim da istaknem neke od prednosti poslovanja na internetu. Ako imate firmu koja posluje na internetu ili koristi internet za poslovanje, tada se nalazite u poziciji kao da imate firmu u celom svetu.
Ne morate imati firmu u centru Pariza i plaćati milionski zakup ili predstavništvo u Tokiju, kako bi vam firma u svetu bila poznata, ne morate imati razne predstavnike itd. koji puno koštaju. Dovoljno je da se na internetu pojavite i da vaša firma nađe svoje mesto.
U Jugoslaviji postoji puno ljudi i puno firmi koji koriste internet za poslovanje. Želim da istaknem jednu veoma interesantnu pojavu koja ima velike posledice na celokupno dešavanje u našoj Republici. Sve je veći broj mladih ljudi koji rade kod kuće putem interneta za neke međunarodne firme. U Novom Sadu znam najmanje deset mladih ljudi, stručnjaka, koji rade za neke firme čija su sedišta u Australiji, Americi itd. i ostvaruju veoma pristojne zarade na taj način.
Ovo može da deluje ohrabrujuće, obzirom da je očigledno da uskoro neće biti potrebno da se kod nas dešava ono što zovemo odliv mozgova. Neće morati mladi ljudi da odlaze i da budu fizički prisutni u razvijenim zemljama, neće morati da čekaju vize i dozvole za rad itd, moći će da rade za firme tako što će sedeti kući i to se sada već dešava. O tome moramo da vodimo računa i tu je naša velika razvojna šansa.
Želim da istaknem da sve velike firme u svetu imaju otvoren konkurs za zapošljavanje ljudi koji znaju da rade na računarima. Što se tiče situacije u našoj zemlji, kada je u pitanju primena računara ima nekoliko ograničenja. Jedno od osnovnih ograničenja je komunikaciona infrastruktura. Imao sam prilike da pre godinu i po dana razgovaram sa bivšim direktorom Microsofta za Srbiju, gospodinom Franjom Riđijem i pitao sam ga šta je problem u Srbiji, da li su problem kadrovi, oprema. Rekao mi je da je problem komunikaciona infrastruktura.
Opreme imamo, može biti bolja, savremenija, može biti više, imamo kadrove. To je jedan od velikih ograničenja komunikacione infrastrukture. Što se tiče ograničenja, želim da kažem da je u našem obrazovanju, u sistemu obrazovanja, informatičko obrazovanje nedovoljno zastupljeno. Mislim da veliki broj direktora škola gotovo da ne znaju da rade na računaru. Mislim da na taj način želim da istaknem simbolično da je potrebno preduzeti odgovarajuće mere kako bi se našoj deci omogućilo da u što ranijem uzrastu dođu u dodir sa računarom jer još uvek je za privatnu nabavku naših građana skup.
Kada je u pitanju funkcionisanje infromacionih sistema, iskoristio bih priliku da se oslonim i na informacioni sistem Narodne skupštine, obzirom da je Narodna skupština jedna od najvažnijih ustanova u zemlji, koristim priliku da ukažem na jednu anomaliju koja može da bude i veoma opasna za bezbednost zemlje, a tiče se informacionog sistema Narodne skupštine.
Nakon informacije, kada smo postali poslanici, izabrani za poslanike i došli u Skupštinu, u Skupštini postoji informatički centar i poslanici se pozivaju da se pojave i da koriste to.
I otišao sam želeći da u pauzama koristim računare, i da bi neke svoje poslove možda mogao i ovde u Skupštini da uradim. Ljubazno sam dočekan, seo sam za računar i pokušao da otvorim korisnički nalog. Tada se desilo ono što sam očekivao, administrator sistema je rekao da nemam ovlašćenja i da ne mogu da otvorim korisnički nalog, nego mogu da koristim računar kao gost.
Znajući da je to uobičajeno, kada neko dolazi i počinje da koristi neki sistem, obratio sam se zaposlenoj gospođi u informatičkom centru i zamolio da mi se od strane administratora omogući da otvorim korisnički nalog i da počnem da koristim računarski sistem koji je instalisan ovde u Skupštini, a između ostalog, pa da bismo ga i mi poslanici koristili.
Nakon dva-tri dana dobio sam odgovor, ona mi je prenela odgovor, administrator je odgovorio, pa zar sada mi treba da otvorimo 250 naloga za poslanike, za sve poslanike, a pomislio sam, kamo sreće da svim kolegama poslanicima treba korisnički nalog. Tada sam pitao, recite mi kakva je procedura da se omogući korišćenje računara, a rečeno mi je neka se poslanička grupa SPS obrati sekretaru Skupštine, a on nažalost nije tu, sa molbom da vam se otvori korisnički nalog. Administrator to očigledno nije hteo da uradi na moju molbu.
Poslali smo kratak zahtev, molimo da se našem poslaniku omogući otvaranje korisničkog naloga, kako bi mogao da koristi računar u informatičkom centru Narodne skupštine, dr Žarko Obradović. Taj zahtev smo poslali 19. aprila, pre sedam i po meseci.
Stručna služba, na čelu sa sekretarom, nije se udostojila da poslaničkoj grupi i meni, kao poslaniku, da odgovor na jednu ovako uobičajenu molbu.

Izvinjavam se, gospodine Krstiću, da li hoćete da koristite i drugih 10 minuta?