ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 07.12.2004.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

5. dan rada

07.12.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 11:15 do 18:05

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o zaštiti životne sredine (pojedinosti) (2004)
  • Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja (2004)
  • Predlog zakona o prestanku važenja pojedinih zakona (načela) (2004)
  • Predlog zakona o prestanku važenja pojedinih zakona (pojedinosti) (2004)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građanja (zajednički načelni pretres tačke 11_12_13_14. i 16.) (2004)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Reč ima ministar Popović.
    ...

    Aleksandar Popović

    Dakle, 25. decembra 2003. godine i ponavljam datum 25. decembra 2003. godine, a za one koji se možda malo slabije snalaze sa kalendarom, mada ne verujem da ih ima u ovoj skupštini, to je bilo vreme kada je prethodna vlada bila na vlasti. Ta vlada je donela uredbu o dopuni Uredbe o generalnom sekretarijatu i drugim službama Vlade Republike Srbije. Član 12d govori o agenciji za zaštitu životne sredine. Gospodo, ime u skladu sa vašom uredbom iz decembra 2003. godine.
    Što se tiče kontrole rada ministarstva, kontrolu rada ministarstva sprovodi ovaj visoki dom.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    25. decembra 2003. godine je bila predizborna ćutnja, tako da nećemo više o tome.
    Na član 74. amandman je podnela poslanik Gordana Čomić.
    Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 75. amandman je podnela poslanik Gordana Čomić.
    Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 76. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
    Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 84. amandman je podnela poslanik Gordana Čomić.
    Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Dragoljub Živković.
    ...
    Demokratska stranka

    Dragoljub Živković

    Demokratska stranka – Boris Tadić
    Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa DS – Boris Tadić je predložila amandman na član 84. koji glasi: "Naknada za korišćenje podzemnih voda", dakle, posle člana 84. dodaje se novi naslov i član 84a koji glasi: "Naknada za korišćenje podzemnih voda", a taj član glasi: "Korisnik podzemnih voda plaća naknadu za njihovo korišćenje".
    Naknada iz stava 1. ovog člana plaća se prema količini iskorišćenih podzemnih voda. Vlada Republike Srbije utvrđuje visinu naknade iz stava 1. ovog člana. Sredstva ostvarena iz naknade iz stava 1. ovog člana u visini od 20% prihod su budžeta Republike, a u visini 80% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave. Obrazloženje ovog amandmana je da se ovaj amandman predlaže u setu amandmana radi regulisanja uslova održivog korišćenja prirodnih resursa, a očigledno da je aktuelan.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na član 84. amandman je podneo narodni poslanik Miloje Savić.
    Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Ne.).
    Na član 84. amandman je podneo poslanik Igor Mirović.
    Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Ne.).
    Narodni poslanik Gordana Čomić podnela je amandman kojim je predložila da se posle člana 84. doda novi naslov i član 84a.
    Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 85. amandman je podneo poslanik Miloje Savić.
    Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 85. amandman je podneo poslanik Miloš Dišić.
    Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Miloš Dišić.
    ...

    Miloš Dišić

    Srpska radikalna stranka
    Poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman ispred SRS na Predlog zakona o zaštiti životne sredine na član 85. stav 5. koji glasi: "Naknada iz stava 1. ovog člana u visini od 60% prihod je budžeta Republike, a u visini od 40% prihod je budžeta jedinice lokalne samouprave, na čijoj teritoriji je nastalo zagađenje u skladu sa sanacionim potrebama".
    Moj amandman zahteva da se član 85. stav 5. menja i da glasi: "Naknada iz stava 1. ovog člana u visini od 20% prihod je budžeta Republike, a u visini od 80% prihod bi bio jedinice lokalne samouprave, na čijoj teritoriji je nastalo zagađenje, odnosno u skladu sa sanacionim potrebama".
    Obrazloženje; logično je da se sredstva prikupljena na ovaj način ulože na teritoriji na kojoj je došlo do zagađenja, a ne na neko drugo mesto. Znamo, kada smo imali Odbor za zaštitu životne sredine da je Vlada u startu imala mišljenje da bi trebalo da bude polazna osnova da 20% pripadne budžetu, a 80% lokalnoj samoupravi na čijoj teritoriji je došlo do zagađenja.
    Mislim da ne bi pogrešili i da ste to uradili, jer je pravičnije da ekološki dinar i ona sredstva koja dolaze od zagađivača upravo budu i upotrebljena za sanaciju takvih mesta. Ovim amandmanom lokalna samouprava bi lakše sanirala nastalu štetu, jer u početku, odmah u samom startu ima veća sredstva na raspolaganju, koja samim tim dolaze od zagađivača. Ako su ta sredstva uplaćena i namenjena za sanaciju životne sredine, bilo bi normalno i da se upotrebe na pravi mogući način, a to je za saniranje takvih zagađenja.
    Vlada bi trebalo da razmišlja o ovom amandmanu i ja predlažem ispred SRS da ovaj amandman prihvate, jer je to ono za šta smo se zalagali ovim zakonom. Vlada je u samoj startnoj osnovi bila mišljenja da bi trebalo da budu ta sredstva raspodeljena. Ne bi pogrešila ovog puta. Pozivam sve poslanike da prihvate ovaj amandman, samim tim što bi poboljšali saniranje uslova zagađenja životne sredine i time bi olakšali sanaciju odmah u startu, jer finansijska sredstva sigurno su problem uvek, pa i na ovom mestu.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Da li još neko želi po ovom amandmanu? Izvolite, gospodin Blažić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Branislav Blažić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, želim da podržim ovaj amandman zato što on definitivno ima smisla i otvara bar tri značajna pitanja na koja i ovaj zakon, a i ukupna politika Vlade treba da da odgovor.
    Prvo pitanje je želja za decentralizacijom i za jačanjem lokalne samouprave, što bi na ovom primeru moglo tačno da se vidi i posebno da se opravda, s obzirom da zagađenje nastaje negde u lokalnoj samoupravi, zagađivač je iz te lokalne samouprave, ali nadoknada za zagađivanje od tog zagađivača ne ide u lokalnu samoupravu u nekom značajnijem procentu, nego ide u državu.
    Prvi predlog ovog zakona je bio još gore postavljen, da 40% naknade ide lokalnoj samoupravi, a 60% u budžet Republike. Ministar je uspeo da promeni tu varijantu i da sada 60% ide u lokalne samouprave, a 40% u budžet Republike. Međutim, i to nije dovoljno. Nije logično da zagađenje nastane u Pančevu, u Kikindi, Kragujevcu, a da posle ta sredstva koja se uzimaju sa te teritorije rešavaju probleme na nekoj drugoj teritoriji.
    Prema tome, taj odnos prema decentralizaciji je ovde značajan i on pokazuje da nekim sredstvima koja se ubiraju od zagađivača se neće rešavati problem na toj istoj teritoriji. Tu imamo problem da zagađivač sada postaje potpuno nezainteresovan. Vraćamo se na onu priču oko toga da zagađivač plaća, jer kada bi on plaćao na svojoj teritoriji, on bi mogao sa svojom lokalnom samoupravom da nađe varijantu i oko subvencije, i oko nekih drugih njemu interesantnih mogućnosti da on nađe i svoj ekonomski interes u smislu da kao zagađivač ostvari neka sredstva koja se na toj teritoriji praktično ulažu u rešavanje problema životne sredine.
    Prema tome, treće pitanje koje bi tu bilo interesantno kroz ove procente je da imamo opet sukob nadležnosti, jer procenat se vraća na 40% u Republiku zbog toga što je to interes vodoprivrede, a ne u suštini interes ekologa, ne interes onih koji brinu o zaštiti životne sredine u pravom smislu te reči.
    Znači, taj sukob koji je ovde i bio dominantan i odredio da li će procenat biti 80% u lokalnoj samoupravi, a 20% državi je ovog puta prevagnuo na stranu vodoprivrede i samo potvrđuje tezu da kompletno svi resursi trebaju, i zaštita svih resursa, da bude u Ministarstvu za nauku i zaštitu životne sredine. Onda bi verovatno taj odnos u korist zaštite bio daleko veći. Ovde je prevagnuo privredni interes i oni koji pre svega vodu ili druge resurse vide u smislu ekonomske zarade, a ne zaštite i brige za budućnost generacija.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 85. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stanimirović.
    Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović.
    ...
    Demokratska stranka

    Milan Stanimirović

    Demokratska stranka – Boris Tadić
    Ovaj predlog je dat pre nego što je bila ova izmena od strane ministra, znači da ide 60-40% ali u korist lokalne samouprave. Evo obrazložiću zbog čega bi mogao da bude prihvaćen amandman - naknada iz stava 1. ovog člana u visini od 60% prihoda budžeta Republike, osim za zagađenje nastalo na teritoriji AP, kada se 60% sredstava deli u odnosu 40% budžetu Republike a 20% budžetu AP, a u visini 40% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je nastalo zagađenje, odnosno u skladu sa sanacionim potrebama.
    Jedinice lokalne samouprave su do sada imale kao izvorne javne prihode ostvarene na njenoj teritoriji naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine, kao i ustupljeni javni prihodi kao deo naknade za zagađenje životne sredine. To su značajna sredstva koja treba namenski da se koriste za zaštitu i unapređenje životne sredine.
    Na primer, opština Beočin je na ime naknade za zagađenje životne sredine naplatila od velikog zagađivača "Lafarža BFC" a.d. iz Beočina 30 miliona dinara.
    Članom 29. stav 1. tačka 5) Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti, AP Pokrajini su povereni poslovi obezbeđivanja, praćenja stanja činilica životne sredine na teritoriji AP koji se finansiraju iz budžeta AP Vojvodine. Monitoring je organizovan na nivou Republike i na nivou Pokrajine i lokalne samouprave. Pitanje zagađenja životne sredine nije stoga problem samo lokalne samouprave, s obzirom da je monitoring sa predlogom mera zaštite organizovan na teritoriji Pokrajine i finansiran od strane Pokrajine.
    Ovde je dosta govoreno i o decentralizaciji. Ja zaista jesam zagovornik decentralizacije na svim nivoima, koja neće značiti dezintegraciju u bilo kom smislu.
    Da li iz sistema zaštite životne sredine, da li u državnom smislu itd. Znači, decentralizaciju koja će značiti poboljšavanje usluge građanima.
    Veliki zagađivači ne zagađuju samo jednu opštinu, nego je to širi problem, a za čije rešavanje je nadležna a i posebno zainteresovana Pokrajina. Opet bih se vratio na primer opštine Vrbas, gde imamo zagađen Veliki bački kanal. Procenjuje se da bi investicija oko čišćenja Velikog bačkog kanala i rešavanja otpadnih voda od industrije kulske opštine i vrbaske opštine koštala oko 40 miliona evra. To je apsolutno nemoguće. Da čak i opštine koje su direktno ugrožene, kao što su Kula, Vrbas, Srbobran i Bečej same isfinansiraju.
    Znači da je potrebna podrška i Pokrajine i Republike, a to je i evropski problem jer se radi o slivu Dunava. To je hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav, čime je direktno ugrožena i reka Dunav, tako da je to na izvestan način i evropski problem. I Evropa se u rešavanju ovog problema na najdirektniji način uključila, učešćem opštine Vrbas u izgradi lokalnog ekološkog akcionog plana preko Evropske agencije za rekonstrukciju.
    Ne vidim kako bi se problem prema Predlogu zakona rešavao i smatram da je ovo rešenje koje omogućava i Pokrajini da na adekvatan način rešava probleme zagađenja životne sredine, a sredstva ostvarena od naknada za zagađivanje životne sredine, koja bi pripala Autonomnoj pokrajini namenski bi se koristila za zaštitu i unapređenje životne sredine prema programima, odnosno akcionim i sanacionim planovima koji se donose u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.