ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 07.12.2004.

5. dan rada

OBRAĆANJA

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman je podnela poslanik Gordana Čomić.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 48. amandman je podnela poslanik Gordana Čomić.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 50. amandman je podnela poslanik Gordana Čomić.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 53. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u pitanju je ekološki znak, pa sam podnela amandman u ime poslaničke grupe SRS na član 53.
Naime, mi smo, gospodine ministre, imali nameru da preciznije definišemo pojam ekološkog znaka i da dodavanjem praktično tri nova stava poboljšamo ovaj tekst zakona.
Predložila sam da se u članu 53. doda novi stav koji će zameniti postojeći prvi i koji će da glasi: "Cilj ekološkog označavanja zaštite životne sredine postiže se unapređenjem svesti potrošača o ekološkim posledicama koje pojedini proizvodi prouzrokuju i usmeravanjem potrošača ka ekološkim proizvodima i tehnologijama". Tako bi taj stav bio prvi, a dosadašnji bi postao stav 2.
Dakle, posle drugog stava dodao bi se novi koji bi glasio: "Na ambalaži proizvoda obavezno se upisuju razlozi zbog kojih je dodeljen ekološki znak".
Na kraju bi, posle četvrtog, dodali peti stav koji glasi: "Određivanje ekoloških proizvoda, procesa i usluga vrši se na bazi ekoloških ciljeva prema proizvodnim, odnosno robnim grupama. Ti ciljevi su sledeći: 1) zatvoreni proizvodni ciklus od sirovine do finalnog proizvoda; 2) ušteda energije sa povećanom efikasnošću i korišćenjem obnovljenih energetskih izvora; 3) poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga; 4) poboljšavanje proizvodnih procesa i smanjenje emisije štetnih i opasnih materija; i 5) smanjenje obima otpada i drugo".
Dakle, ekološko obeležavanje na ovaj način bi bilo definisano striktnim kriterijumima, koje smo mi i kao stranka kroz ovaj koncept dali.
Mislim da vaše obrazloženje da je na ovakav način poboljšanje člana 53. kroz ova tri nova stava - član 53. bio preopširan, neprihvatljivo, jer ono što ne stoji u zakonu a što smo mi ovim amandmanom hteli da učinimo, svakako ne bi bio višak. I te kako ne bi bio, već bi se jasno, naročito kroz prvi i peti stav, definisalo šta je to ekološki znak i zbog toga vam preporučujem da prihvatite ovaj amandman SRS.
On ne ruši ni vaš koncept zakona, na koji mi imamo zamerke, a što smo izneli i u debati u toku načelne rasprave, ni kroz ove druge amandmane za koje ste vi rekli da ne želite da ih prihvatite.
Ali, ovo je zaista jedno stručno i kvalitetno poboljšanje zakona i zato vam preporučujem, kao i narodnim poslanicima, da u danu za glasanje prihvatite amandman na član 53. zakona kada je u pitanju ekološki znak. Hvala.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, izvolite.

Zlatan Jovanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 53. i 54. Predloga zakona definisan je ekološki znak. U članu 53. bliže je objašnjeno za šta se sve može dobiti ekološki znak, da je namenjen proizvodnji, odnosno proizvođačima koji koriste čiste tehnologije i proizvode proizvode koji će biti ekološki čisti. Takođe, predviđen je i za procese i usluge koji manje zagađuju životnu sredinu.
Član 54. objašnjava način dodele i oduzimanja ekološkog znaka. Ovako definisan ekološki znak predstavlja sam sebi i cilj i svrhu. Ne vidim koja je funkcija uopšte uvođenja ekološkog znaka na ovaj način u ovom predlogu zakona. Ekološki znak ne sme biti sam sebi cilj i svrha. Mora da ima neke druge posledice po ovu državu i društvo, odnosno mora da motiviše nekoga, zašto bi neko uopšte težio da dobije ekološki znak po ovom predlogu. Nikakav motiv nema ni proizvođač ni potrošač. Moraju se predvideti mehanizmi koji će motivisati i proizvođače i potrošače. Proizvođače na proizvodnju takvih ekoloških proizvoda, a potrošače na potrošnju, odnosno kupovinu tih proizvoda.
Tačno je da se u članu 101. govori o ekonomskim podsticajima i kaže se da se mogu neki ekonomski podsticaji primeniti u smislu smanjenja poreza ili carina i drugih mogućnosti, da se stimulišu proizvođači i potrošači. Mislim da treba malo konkretnije ovde te mere predvideti. Koje su to mere koje će oni proizvođači i potrošači, odnosno prvenstveno proizvođači koji dobiju ekološki znak imati, materijalni motiv da se bave takvom proizvodnjom i da proizvode takve proizvode. I na kraju krajeva, potrošači da budu motivisani i da te proizvode kupuju da bi se malo afirmisala njihova proizvodnja i unapredila, a samim tim imamo efekte po životnu sredinu u kojoj se nalazimo. Mislim da bi trebalo malo konkretnije ovo razraditi i objasniti i dati konkretniji predlog mera za podsticaj proizvođačima i potrošačima da bi se ekološki znak što više koristio, odnosno bio u upotrebi u Srbiji.
Ovo je predlog Vlade, znači, nije samo predlog ovog ministarstva već Vlade. Vlada bi trebalo malo konkretnije ovo da razradi, odnosno ovo ministarstvo zajedno sa Ministarstvom za finansije da konkretne mere utvrdi i predloži ih. To ne ide u ovaj zakon, da to ide u zakon o porezima, ali da imamo te kompletne mere, a da ne ostane na pukoj priči koja neće imati nikakav konkretan efekat. Hvala.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Na član 57. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Radiša Ilić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman da se u članu 57. stav 1. doda rečenica: "Najstrože se zabranjuje uvoz, skladištenje i transport nuklearnog otpada u Republici Srbiji, kao i tranzit istog preko teritorije Republike Srbije".
Smatram da je veoma bitno da se u zakonu posebno pomene nuklearni otpad. S obzirom da se dešava da u Srbiji često zaluta neki tovar sa otpadom koji luta Srbijom, pa smatram da bi zakonski trebalo da regulišemo ovu kategoriju opasnog otpada. S obzirom da u članu 57, kada se govori o opasnom otpadu, postoji jedna rečenica koja glasi – zabranjen je uvoz opasnog otpada i ništa više.
U Srbiji imamo problem sa domaćim nuklearnim otpadom, kao i sa kontaminiranim sredstvima koja se koriste u medicini i proizvodnji pojedinih tehnoloških procesa. U obrazloženju Vlade stoji da je ova zabrana regulisana Zakonom o zaštiti od jonizujućih zračenja iz 1996. godine i doneta na nivou SRJ. Pošto ovaj predlog zakona bukvalno objedinjuje sva zakonska rešenja koja su naknadno donošena u proteklih deset godina, smatram da je važno da se nuklearni otpad posebno naglasi u ovom članu zakona.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se.
Da li još neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Tomislav Penezić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, javljam se povodom ovog amandmana i mislim da treba da ga prihvatite ovako kako je u izmenjenom obliku dao predlog predstavnik SRS. Moram to potkrepiti primerom, a zadužen sam ispred građana Priboja, Nove Varoši, Prijepolja i šire i da iznesem problem koji je prisutan na našim terenima.
Na našim prostorima ima skladištenja, smatra se da ima, nije dokazano, jer verovatno onaj ko to radi ili mu nije u interesu da to obelodani, pa sam ovde zadužen da iznesem problem brda koje se zove Kukanj. Nalazi se na Bistrici, na raskrsnici puteva Priboj-Prijepolje-Nova Varoš. To je neka udaljenost otprilike podjednako oko 10 kilometara i na tim prostorima od pre možda deceniju ili nešto više imamo ogroman broj kanceroznih oboljenja. Mi smo već na jednom odboru o tome govorili.
Potvrdu da je to područje izloženo tim kanceroznim zračenjima i oboljenjima može dati gospodin Lune, jer njegova doktorska disertacija upravo se odnosi na tu oblast, a i na izučavanje tog područja. Žao mi je što on nije ovde da to potvrdi.
Ništa se ne traži, možda malo idem od teme, ne idem od teme, ali u sastavu ovog amandmana, kažem da se ništa više ne traži, nego da se tim ljudima dole neko obrati i da se objasni tačno šta se nalazi u tom brdu, koje umesto da proizvodi kiseonik, proizvodi nuklearno zračenje.
Iz tog brda je izvučeno toliko materijala da se napravila ogromna železnička stanica Bistrica, danonoćno deset godina i više izlazili su kamioni. Prolaz se nalazi do Pešterske visoravni i gore iznad Prijepolja. To je ogroman prostor i ne zna se šta se unosi, a unosilo se nešto noću sa nekakvim zagonetnim vozilima, koja ne liče ni na kamione ni na tenkove. Ljudi su strašno uplašeni. Imaju razloga, jer upravo simbolično ovo brdo Kukanj donelo je tom prostoru kukanje. Kukanje za mrtvima kojih je sve više i to od kanceroznih oboljenja.
Želim da vas zamolim da prihvatite ovaj amandman i da nijedan deo naše Republike ne bude ugrožen kao što je to taj predeo oko Bistrice i Priboja. Na tom prostoru, nažalost, na razdaljini od 200 metara NATO je ispustio desetine bombi sa osiromašenim uranijumom i gađao je tri mosta. Znači, dodatno je povećana radio-aktivnost na tim prostorima. Drugo, jezero se prostire tu i u jezero utiče nekakva voda topla, a ribolov se intenzivno sprovodi na tim prostorima i ljudi jedu tu ribu. Treće, česte su mrlje boje čokolade na površini jezera i nama se to prezentuje kao cvetanje algi. Međutim, to je sve iz utrobe tog brda koje se zove Kukanj.
Konačno, sada ću da kažem da je na Odboru za ekologiju gospodin ministar bio zainteresovan za to i zato mu zahvaljujem, izašao je za mnom i zahvaljujem mu što je sebi dozvolio da izađe na hodnik i da me zamoli da dam pismeni dopis. Dao sam pismeni dopis, kao član Opštinskog veća Priboj i poslat je Ministarstvu. Zamolio bih vas samo, radi javnosti i radi mira u tim opštinama, da date jedan odgovor i da to bude javno, da se svi upoznaju sa tim. Ako jeste, jeste, a ako nije, da se bar građani umire.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Ministar Popović.

Aleksandar Popović

Dakle, ono što je činjenica, dame i gospodo narodni poslanici, jeste da ideološki ovo rešenje, koje gospodin Radiša Ilić predlaže, već postoji u saveznom zakonu. Dakle, odnosi se i na Srbiju. U novom zakonu, koji će biti donesen na republičkom nivou i koji će biti vezan sa zaštitom od jonizujućih zračenja, ovako ili veoma slično rešenje, dakle ova vrsta rešenja će biti prisutna. Jednostavno, već je to pokriveno zakonom na saveznom nivou i nema potrebe da se zakonska rešenja u ovom momentu dupliraju.
Što se tiče problema o kome je gospodin Penezić govorio, isnpekcija je više puta nakon našeg razgovora bila tamo. Nikakvo povećanje radioaktivnosti nije ustanovljeno. Evo, radi mira, možemo još jedanput da pošaljemo inspekciju.
Ali, zaista ne postoji ni jedan jedini materijalni dokaz da je bilo šta radioaktivno ikada skladišteno na toj lokaciji.
Što se tiče osiromašenog urana, on je više puta spominjan i u raspravi u načelu. Postoje četiri lokacije na teritoriji Srbije, van teritorije Kosova i Metohije. Sve četiri lokacije su na jugoistoku Republike Srbije. Kad kažem jugoistoku, mislim na onaj deo koji se nalazi u okolini Vranja. Dve od te četiri lokacije su očišćene, a čišćenje počinje naredne godine. To radimo isključivo od novca budžetskih obveznika iz Srbije. Nije bilo korišćenja osiromašenog urana, prilikom NATO bombardovanja, u oblasti iz koje ste vi.