Gospodine ministre, kolege narodni poslanici, narodni poslanik Gordana Čomić ispred DS-a - Boris Tadić podnela je amandman.
Dakle, u članu 60. stav 1. posle reči: "ministarstvu" dodaju se reči: "agenciji, kao i".
U stavu 2. tačka 2) reči: "kao i njihovoj kategorizaciji", brišu se.
Postoji potreba vođenja centralnog subregistra opasnih materija na nivou Republike. Agencija za životnu sredinu je predviđena da vodi informacioni sistem radi planiranja mera i nadgledanja sprovođenja i približavanja propisima Evropske unije i to ne isključuje da i pokrajina, odnosno lokalna samouprava imaju podatke.
Prema okvirima Evropske unije, stručno je neodrživ termin "kategorizacija opasnih materija". O čemu se radi?
Prvim delom amandmana omogućujemo da se podaci dostavljaju i Agenciji za životnu sredinu koja treba da vodi katastar zagađivanja i informacioni sistem. Kako, ako nema podataka ili joj ministarstvo samo selektivno prosleđuje podatke.
Drugi deo amandmana ukazuje da se kategorizacija hemikalija ne vrši kada se hemikalija odredi, onda se tačno znaju njene osobine. Termin "kategorizacija" primenjiv je samo za otpade.
Dalje, o izradi podzakonskog akta o kategorizaciji i to opasnih materija, to kod hemikalija, supstanci i preparata, o čemu je već bilo reči za ovom govornicom koje su obuhvaćene, to ne dolazi u obzir. To se kosi sa postojećim podzakonskim aktom o klasifikaciji obeležavanju i pakovanju otrova, a kamo li budućim zakonom o hemikalijama.
Prema članu 59. lice može da informiše ili ministarstvo ili AP, odnosno lokalnu samoupravu, o količini i vrsti opasnih materija i kategorizaciji, a gde je ovo objašnjeno šta je kategorizacija. Ukazujemo da se u delu za ozonski omotač član 56. kaže da je samo zabranjen uvoz i izvoz supstanci iz zemalja koje nisu ratifikovale konvenciju.
Ništa se ne govori o faznoj zabrani, a po Montrealskom protokolu od 2010. godine određene supstance će biti zabranjene, a onda fazno i za ostale supstance na listama.
Takođe se ne uzima u obzir direktiva Evropske unije koja je mnogo stroža od Montrealskog protokola. Kaže se u petom stavu da neke mogu biti zabranjene. Nije uključena i obaveza dobijanja sertifikata kod servisiranja, čak se to ne daje u ovlašćenju šta će biti propisano u podzakonskom aktu.
Dakle, mislim na poslednji stav ovog člana.
Takođe, u Zakonu o preduzećima je napisano da preduzeće koje se bavi opasnim materijama mora da ima pre otpočinjana posla rešenje nadležnih organa životne sredine i rada, a sa druge strane u ovom zakonu se zahteva da preduzeće mora samo da obavesti ministarstvo prema članu 59. o određenim stvarima.
Znači, nikakvo rešenje ne treba da donosi ministarstvo što je obaveza prema Zakonu o preduzećima, niti se daju uslovi za dobijanje rešenja što bi bilo potrebno propisati ovim zakonom. To će biti problem, jer je po sadašnjem Zakonu o otrovima potrebno pre registracije preduzeća dobiti rešenje od inspektora za otrove.
Zbog svega rečenog, primena ovih članova biće sa problemima, a amandmanom se poboljšava tekst zakona.
