Reč ima poslanik Jovan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je ovaj amandman SRS interesantan sa još jednog gledišta ili aspekta. Ministar je u svom uvodnom izlaganju, kada je govorio o ovom zakonu, objasnio nešto što ne piše, već će se verovatno po njegovim rečima, praktično u životu primenjivati.
Razume se da misli da akcize na alkoholna pića proizvedena od voća ne treba da budu ovako visoka, dakle, 53,83 i to jeste veliko opterećenje za proizvođače rakija od voća i specijalnih rakija. Dakle, opterećenje za seljake, a evo zašto. Na jednoj strani, Ministarstvo za poljoprivredu podstiče seljake da zasade nove voćnjake, a na jednom hektar može se zasaditi otprilike 400 stabala. Kada je voćnjak u prosečnom rodu, sa tog hektara može se dobiti između 15 i 20 tona šljive. Kada imate ovakvu situaciju kakva jeste, da seljaci ne znaju šta će sa šljivom, jer nema organizovanog otkupa, nema dovoljno zainteresovanih kapaciteta da otkupe tu šljivu, onda je domaćinski i racionalno da seljak od te šljive ispeče dobru rakiju.
Idemo dalje, u članu 6. ovog zakona, kada se nabraja ko je sve obveznik akcize, imate tačku 1) gde kaže, fizičko lice – proizvođač koji proda alkoholna pića drugom fizičkom licu. Kada poreznici budu primenjivali ovo rigidno, bez dopunskog uputstva Ministarstva za finansije, onda će svaki seljak koji je proizveo bilo koju količinu rakije i istu tu prodao drugom fizičkom licu da obavi veselje, svadbe itd, biti obveznik ove akcize.
Ministar je rekao da se to neće odnositi na hiljade seljaka po Srbiji koji imaju svoje kazane i u tim svojim kazanima peku relativno male količine rakije, poput uvaženog kolege Tomislava Nikolića, a i ja se sam time ponekad bavim. Drugo, čak i da ne važi tačka 1) imate tačku 2) u članu 6, u kojoj se kaže da je obveznik akcize pravno lice, odnosno preduzetnik koji kupi alkoholno piće od fizičkog lica.
Šta mi sada činimo? Kada proizvođač hoće da to proda nekom restoranu, samostalnoj radnji, nekoj firmi itd. onda je to pravno lice, koje kupuje rakiju od seljaka, u obavezi da na taj iznos obračuna 53,83 dinara akcize. Mi smo time pokvarili nešto što bi trebalo da bude dobro za seljaka.
Jedino vidim način, pošto niko nije, čak ni ja, kasno sam uočio to, nisam podneo amandman na ovaj član 6, da Ministarstvo finansija svojim konkretnim uputstvom opštinskim poreskim upravama daju naloge da ne jure seljake po Srbiji koji prodaju rakiju proizvedenu u svojim kazanima itd. Nemamo tu drugog izbora, ukoliko hoćemo da budemo fer prema seljacima.
Druga je stvar da li je stvarno u redu da mi tromesečno usklađujemo, da unapred govorimo o tome kakva će biti inflacija ili rast cena u zadnja tri meseca i može biti da, kada se 30 dinara uveća za rast cena u protekle dve godine, da to i naiđe na 53,83, ali mislim da je tu gospodin Nikolić u pravu. Mi ne treba da imamo takve odredbe, nego malo drugačije podešene, i naročito ne one odredbe koje bi u ovom trenutku smetale daljem razvoju tih seoskih gazdinstava, pogotovo što ih ubeđujemo da je dobro za njih, i čak neke zakonske odredbe to i potvrđuju, da se registruju kao poljoprivrednici, da otvore svoje žiro i tekuće račune kod poslovnih banaka, da ono što će primiti po osnovu subvencija neće biti oporezovano, ako mu na drugoj strani pokušamo da preko ovih akciza otežamo život, jer objektivno poskupljujemo njegov proizvod i neće moći da nađe na kupce.
Još nešto, pitanje definicije proizvođača je takođe otvoreno. Zakon o alkoholu i vinu definiše ko je proizvođač alkoholnih pića, pa i kada je u pitanju fizičko lice, a uredba Vlade Republike Srbije o tome kako se daju akcizne markice govori na neki način o tome da sada morate dokazati da ste proizvođač, da ste dobili akciznu marku, tu akciznu markicu stavili na pakovanje svog alkohola ili rakije koju ste proizveli, pa tek onda plaćate te akcize. Dakle, komplikacija plus.
Prosto ukazujem na ovo kao mogući problem i molim ministra da ono što je rekao za govornicom napiše i obavesti opštinske uprave da ne bi seljaci nailazili na nepotrebne probleme.

Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković.

Ovaj amandman je toliko važan i zbog različitog stava ljudi iz Ministarstva oko ovog pitanja oporezivanja faktički jednog litra rakije koju neko proizvodi. Ako ima neko dva kazana rakije, 50 litara, znači po ovom kako piše u zakonu, bez obzira šta je ministar rekao, tih 50 litara bi moralo da bude tretirano kao rakija na koju se obračunava akciza od 53 dinara. To je potpuno suludo.
Mogu da razumem želju da se u EU to sve prilagodi, pa sve mora biti oporezovano i na sve mora da bude akciza, ali to su neke druge zemlje koje se približavaju EU rešile na jedan drugačiji način. U Bugarskoj su rešili da svako domaćinstvo ima pravo do 50 litara da proizvede bez akcize, bez toga da bude oporezovano na bilo koji način ili da uđe u platni promet, ili da uđe uopšte u promet. Neki drugi su to rešili...
(Dušan Proroković, sa mesta: Za ličnu upotrebu.)
Za ličnu upotrebu, tretira se da je za ličnu upotrebu. Pa dobro, kada je 50 litara svojih, onda je za ličnu upotrebu, jer će komšiji dati za slavu, ne mogu to da... Ovde je potpuno stvar drugačija.
Jedna je izjava ministra, a druga je izjava pomoćnika ministra, gospođe Arsić, koja je rekla da naravno ovde je tačno precizno napisano da je tako, a to znači da se svaki litar koji seljak proizvede bude tretiran na način da je to proizvedeno i da njega mora da bude obračunata akciza, a to znači 53 dinara.
Nadam se, naravno, da nekome ne pada na pamet da krene od kuće do kuće i da popisuje sada svaki litar, da li ima tri litra i da li je neka žena od muža sakrila 10 litara u nekom rafu, ali pošto to tako piše u zakonu, a mi se zalažemo da se zakon striktno sprovede, ukoliko ovako ostane, onda neko može iz namere da nekoga provocira ili da pravi probleme da striktno sprovodi zakon i da krene od ulice do ulice, od seljaka do seljaka da mu popisuje rakiju, da mu lepi nalepnicu i da traži da plati 53 dinara akcizu.
Ministar je na sastanku kada smo razgovarali obećao da će Vlada da predloži amandman povodom ovoga. Ako ne bude amandmana teško mi možemo da podržimo ceo zakon. Moramo jednostavno da znamo šta piše u zakonu i da znamo da li će po ovom procesu seljak biti opterećen ili neće.
Nemojte, s jedne strane, kada je reč o seljačkoj penziji da mi sada nemamo pare za šest seljačkih penzija da dodamo da bi smanjili sa 24 na 18 zaostatak koliko je sada kašnjenje, a s druge strane da tražimo način kako da opteretimo seljačko domaćinstvo sa dodatnih 53 dinara po litru.
Nemojmo da pričamo da pomažemo selu, a smišljamo zakonske akte i zakonske projekte koji odmažu selu i dodatno opterećuju. Zamislite sada tu da neko krene, svaki inspektor kroz selo, pa da meri koliko je ko, tako piše u zakonu, proizveo rakije i da mu naplaćuje taj litar. Mislim da izvore prihoda u budžetu treba tražiti na drugom mestu.
Na primer, Ministarstvo finansija treba da se pozabavi time kako je prethodna DOS-ova vlast ili tačnije rečeno Ministarstvo za socijalnu politiku, toliko hvaljeno Ministarstvo za socijalnu politiku, štampalo obveznice u izbornoj kampanji, štampalo kod privatnika umesto u Narodnoj banci Jugoslavije sa žigom, tako odštampane privatne obveznice su tako dobro odštampane da je 800 miliona država oštećena, tako što su oni koji su štampali, sa ljudima koji su u tome učestvovali, oštetili PTT, a time državu za 800 miliona.
Molim, neka država nađe način ko je kriv za to, neka podnese krivičnu prijavu protiv onih koji su štampali takve obveznice, prethodno ministarstvo i DOS-ov prethodni režim, koji su štampali kod privatnika obveznice, a ne u Narodnoj banci, zvaničnoj državnoj instituciji, koja treba da štampa novac, a to je štampanje novca.
Štampanje obveznica je štampanje novca, a štampanje lažnih obveznica je čista inflacija.
Prema tome, molim da mi dobijemo informaciju o Ministarstva finansija da vidimo tačno šta se desilo sa tih 800 miliona, ko je odgovoran, ko je u tome učestvovao, da li je to bila stvar izborne kampanje, pa nije bitno ko uzme.
Da li je otišlo u Tadićevu izbornu kampanju tih 800 miliona ili na neko drugo mesto, stvarno ne znam, jer ako je njihovo ministarstvo to radilo, onda očito da postoji mogućnost za dogovor da se naprave lažne obveznice, a nemojmo seljake da opterećujemo, jer je to suludo da jurimo po selu svakog seljaka da li je za slavu ispekao 50 ili 100 litara.
Šta će drugo da radi kada je cena grožđa takva kakva jeste nego da pravi rakiju od grožđa. Neće valjda da prodaje grožđe za džabe, jer bolje je da ispeče rakiju, pa će da pije zimus. Lakše mu je, onda lakše izdrži krizu.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Dinkić je dao reč da će Vlada u skladu sa Poslovnikom napisati amandman kojim će ispraviti ovo o čemu su govorili narodni poslanici Jovan Todorović i Zoran Anđelković. Do toga nije došlo i videćemo kako će stvari dalje da se odvijaju. Želim takođe da pomognem sa nekoliko rečenica da se objasni o čemu se ovde radi.
Postoje krajevi u Srbiji kojima treba pomoći, ne nekim porezom ili akcizama, kao što se ovde radi, već im treba pomoći da održe zasade, pre svega šljive požegače, koje se mere suvim zlatom. Ta šljiva je ugrožena u poslednjih 20 godina virusom koji se zove "šarka". Ne postoji način da se praktično izleči.
Ovde ima ljudi koji se bave različitim stvarima, ali me čudi da je to tako. Šljiva požegača ima 180 sastojaka koji u potpunosti odgovaraju sastavu majčinog mleka. Jedina je hrana, odnosno jedino je voće koje se bez prethodne hrane može uzimati na rano jutro, a neko bi rekao na tašte ili našte. Ne postoji način da se sačuva.
Samo u Takovsko-rudničkom kraju u poslednjih 20 godina praktično je iskrčeno ili osušeno na stotine hektara ovih zasada. Proizvodnja rakije od ovakvog voća je samo nužnost i to su već kolege objasnile. Zato što nema ko da otkupi takvu šljivu, zato što ne razumeju šta propuštaju i zato što na ovaj način, prema onima prema kojima se jedino u izbornoj kampanji ukazuje velika pažnja, kada se pojedini lideri nevešto krste pred kućama domaćina, kada uzimaju so i pogaču i kada piju rakiju o kojoj je ovde reč, obećavaju da će kada oni dođu na vlast upravo biti sve najbolje.
Želim ovom prilikom da zamolim, a i da kažem da to i nije korektno, da je proizvodnja rakije u nekim domaćinstvima u Srbiji od 20, 50 ili 100 litara tradicija koja ima razna značenja, simbolična, tradicionalna, verska i razna druga i da, kako ovde u zakonu kaže – kada jedno fizičko lice drugom fizičkom licu prodaje ovo alkoholno piće, onda treba da plati akcizu.
To znači da kada neko, evo npr. za Svetog Nikolu, a pola hrišćana slavi ovu slavu, ko nema svoj zasad treba da kupi 10 litara rakije od svog komšije, takođe seljaka, da treba da plati na to akcizu. To je bez veze. Nema nikakvog finansijskog efekta u vezi sa ovim. Komplikuje se jedna stvar koja apsolutno ničem ne doprinosi, osim što trenira strogoću na mestu koje je potpuno pogrešno.
Boža Đelić je bio propisao, podsećam, kada je bio ministar finansija, 20% poreza za poklonjenu nadnicu. U Srbiji postoji moba. Znaju ljudi o čemu ovde govorim, kada neko nekome pomogne u nekom poslu, i on ima pravo da svoju nadnicu pokloni, ali država ima obavezu da tu poklonjenu nadnicu oporezuje sa 20%. Ovo liči na to.
Ovo nikada nije zaživelo jer je besmisleno, jer ništa ne znači. Dakle, prosto molim da se ovo ispravi. Molimo ministra da održi obećanje. Dao ga je na našoj poslaničkoj grupi kada smo razgovarali o ovom zakonu. Mislim da to ima puno smisla. Ovde se ne radi o ljudima koji alkoholna pića proizvode zato što vole, već najčešće zato što moraju. Inače bi morali da puste da voće padne na zemlju pa da propadne ili da ga nekome poklone, a najčešće nema ko ni da ga preuzme.
Prema tome, radi se o nečemu što ne može dati nikakav finansijski efekat, što može rasrditi, što može iskomplikovati život onima koji ovo treba da iskontrolišu i što od toga niko neće imati korist, a imaće svi štetu. Zbog toga molimo ministra da datu reč održi, jer se ministarska reč ne poriče, ne bi trebalo. Hvala.

Da li još neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

To vama za nauk. Kod mene u Bajčetini kažu – s kim si onaki si. Pa, sad vidite s kim ste oko toga dogovarali. Ako Ministarstvo finansija hoće da isteruje strogoću, što ne zatvorite ove splavove; 99% splavova vode kriminalci. A, vi uđete u pekare i ako je neko kupio kiflu i nije dobio račun sa fiskalne kase –15 dana zatvorena pekara.
E sad, još i seljacima da naplatite akcizu na rakiju koju ispeku. S jedne strane nam obećavate brzi ulazak u EU (glas – za 20 godina), a tamo nema pečenja rakije. Tamo mogu da bacim posle onaj moj kazan, jer ćete da dođete po nalogu EU da mi zabranite da pečem rakiju. Ne ispunjavam uslove.
A, sve dok ne uđemo u EU, šta će vam taj prihod, brzo ćemo da uđemo, šta će vam taj prihod, samo da nervirate seljake. Šta je to 20 godina. U životu jedne države 20 godina nije ništa.
Dakle, da obećam seljacima – nećete da plaćate akcizu na rakiju koju ispečete, jer to ova vlast neće imati vremena još dugo da sprovodi. Sve sam mogao da verujem, ali da vi ogroman deo biračkog tela na ovaj način ogorčite, u to nisam mogao da verujem, jer mi je neshvatljivo. Hoćete li da počnete i sir i kajmak. Šta još seljak, jadnik, može da proizvede, a da mu niste stavili šapu na to.
Da li vam trebaju prihodi, dajte i prostitutkama fiskalne kase. Kupujmo domaće, oni će uvek da vam donose račune. Ako hoćete da pomognete, ako ste već raspisali tender za 200 furgona, da kupi Vlada Srbije, u stvari Telekom, što ste propisali uslov da Zastava – kamioni ne može da učestvuje a ima odgovarajući furgon, ako mislite na ovu državu.
Što ste isključili jedinog domaćeg proizvođača? Dvesta, to nije malo, to je njihova tromesečna proizvodnja. Na taj način razmišljajte o državi, a ne, čuli ste ko sve peče rakiju, hajde brže akcizu. Ovde sam lično zainteresovan, iskreno da vam kažem. Usudiće se neko da gazi blatnjavi put da dođe do Bajčetine da mi nađe rakiju. Samo, to ne prodajem, sa prijateljima pijem rakiju.
Što niste uveli i gde god zateknete ko da je nakrenuo čašicu, da proverite da li ima akciznu markicu. (Smeh.) Pa stvarno, sve što podleže akcizi mora da ima akciznu markicu. Seljak mora da kupi akcizne markice. Lepo obiđete koliki mu je voćnjak, procene znate roda, toliko akciznih markica mora da kupi. Mora da lepi i na čašu i na flašu. Kad dođe sa čuturom da zove na svadbu, na čuturi mora da bude akcizna markica. Inače, ne može da oženi sina.
Jesi platio akcizu na čuturu? Nisam. Ne možeš da ženiš sina, rekao je ministar finansija. Pa, vi ovde državu vodite do apsurda, do haosa dovodite državu.
Da li znate koliko je potrebno novaca da se jedan voćnjak podigne, koliko vremena i truda. Koliko puta taj voćnjak, ako hoćete da nešto rodi, mora da bude tretiran. Da li znate da su domaće sorte u izumiranju, da su nam se uselile strane sorte, od kojih nema velike koristi, ali rađaju svake godine.
Da li uopšte vi koji pišete ove zakone ikada odete u selo? Da li znate kako seljaci žive? Da li znate da više nema dovoljno ljudi da oberu taj voćnjak i kad rodi. Rodilo ne rodilo, on ne može mobu da skupi. Pričao je poslanik Baralić o mobi. Gde više da skupite mobu. Ljudi koji su nekad na četiri hektara pekli po 400 kazana rakije, sad tu ni srne ne mogu da prođu koliko je zašumljeno. Zato što vi u centru četiri ulice održavate, menjate asfalt svake dve godine, popravljate fasade i tu su vam birači.
A selo, koje ima 20 ili 30 živih duša, u njega više niko i ne zalazi. E, hoće da zalaze finansije, da naplaćuju akcizu na ispečenu rakiju.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Preko ovog amandmana na član 9. kojim unosite novi član 12a vi praktično uvodite akcizu od 9 dinara po litri piva. Mi smo amandmanom tražili da to bude 6 dinara, s tim što svako povećanje proizvođačke cene piva povlači i srazmerno uvećanje iznosa akcize, i pokušali smo da vam skrenemo pažnju da proizvođači akciznih proizvoda ne mogu da budu u različitom položaju. Proizvođači cigareta su zaštićeni, a proizvođači piva, vina i drugih proizvoda praktično strepe, jer vi od dana do dana menjate uslove poslovanja i ono sve što je karakteristično za njih.
Želim samo da vam pročitam neke podatke kada je u pitanju pivo. Od 1. aprila 2001. godine do 23. oktobra ove godine promenila se struktura maloprodajne cene, tako da je akciza učestvovala sa 15,9% 2001. godine, a sada sa 19,2. Ako uzmemo i uporedimo u odnosu na proizvođačku cenu, a to je sa 27,8% sada je učešće skočilo na 34,9%, a ukoliko uporedimo od 1. aprila 2001. do danas, odnos akcize i poreza prema proizvođačkoj ceni, to je sa 53,3% danas došlo na 62%. Danas kada se usvoji ova akciza, onda će to da bude još i više.
Moram da vam kažem da u 2003. godini pivare nisu izmirile obaveze po osnovu akciza prema državi. Navešću samo neke, recimo, Pančevo 6 miliona, Valjevo 52, a skoro 53, Zrenjanin 38, Jagodina 243 miliona, Bečej 127, Vršac 119, samo po osnovu akciza i poreza. Genijalna Vlada, moram da vam kažem, aprila meseca ove godine donela je odluku o odlaganju i plaćanju dela dospelih obaveza, a odnosi se na akcize, u "Službenom glasniku" broj 14/2004, pa, recimo, Beogradska industrija piva, Jagodinska i Vršačka, otpisala je država 50%, a da ne ređamo ove statistike, jer treba da se razlikujemo od onih akademika koje koristi Bogoljub Karić.
Dva su osnovna problema. Devet dinara akciza je nešto veći iznos nego što se sada plaća, a to je otprilike 60 para, ali ta akciza je visoka i ona opterećuje proizvodnju. Sve se svaljuje na teret proizvođačke cene, zato što kod proizvodnje piva postoji sasvim zavidna konkurencija na našem tržištu. Dobar deo naših pivara je privatizovan u prvom, drugom krugu, a neke su, bogami, otkupljene od stranaca.
Sada, stranac koji proizvodi pivo u našim pivarama ima lošiji položaj od onog stranca koji proizvodi cigarete, jer su oni zaštićeni pet godina. Ima neka dinamika kako se menjaju akcize, a ovde ne.
Kako sada ne bi bilo da mi predlažemo da se pivo ne tretira kao akcizni proizvod, mi tražimo da se smanji iznos akcize sa vaših predloženih devet na šest dinara, a u zavisnosti od promene proizvođačke cene i u toj srazmeri i povećava iznos akcize, i na taj način da se omogući da i ovi koji ne plaćaju akcize dođu u situaciju da plaćaju akcize.
Ovi koji uredno plaćaju da budu malo relaksirani, jer rade pod neravnopravnim uslovima. Imate pivaru koja ne plaća akcize i pivaru koja plaća. Treće, i najosnovnije, da im pokažemo da se i o toj proizvodnji vodi računa u ovoj zemlji i da smo nezadovoljni zaštitnim statusom koji je dat proizvođačima cigareta.
Pet godina su zaštićeni. To što su demokrate obećale, to neka oni rastumače, šta je prvo nastalo, amebe ili Demokratska stranka, i ko je njih ovlastio da oni nekome daju tu beneficiju. Ko je šta dogovarao, to će valjda neko nekada da raspravi, i pitanje Caneta, i pitanje ovoga, ovamo, Smiljkovog naslednika itd.
Ako ste zaštitili cigarete, zašto niste zaštitili i druge proizvode akcizne. Zašto su proizvođači akciznih proizvoda unutar proizvodnje istog proizvoda različiti. Dokaz za tu razliku evo vam kod pivara. Zašto se nekima otpisuje, a neki moraju da plaćaju. Ko je ovlastio državu da otpisuje? Ko je ovlastio? Zbog čega? Zbog prevelikog iznosa akciza. Nisam namerno čitao podatke o iznosima akciza, proizvođačkim i maloprodajnim cenama u našem ...
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
... okruženju. Završavam.
Ovom politikom akciza vi ste našim proizvođačima odavde zabranili da izvoze, jer izgubili su bilo kakav ekonomski motiv. Kada pričate da pospešujete proizvodnju, trgnite se, trgnite se malo, razmislite, pogledajte malo te podatke i vidite da li je to baš tako.