Reč ima ministar finansija, gospodin Dinkić.

Zaista želim da izrazim divljenje kako ste u stanju da kao papagaji ponavljate jednu te istu neistinu. Zaista, ne mogu da kažem, oduševljen sam time.
Želeo bih da kažem sledeću stvar. Centralna banka svake zemlje drži rezerve ne samo u svojoj zemlji, već u inostranstvu. Devizne rezerve se drže u bankama u inostranstvu, a što se tiče ove banke koju vi pominjete u Rusiji, te devizne rezerve su tamo stavljene za vreme dok ste vi bili na vlasti. Dakle, devizne rezerve u Veksim banci koju vi pominjete su stavljene u vreme sankcija, da budemo potpuno načisto sa time. Nemojte da bacate prašinu ljudima u oči i građanima.
Dakle, devizne rezerve su položene u ovu banku tokom devedesetih godina, mislim na Veksim banku. Zašto? Zato što je to tada naša privreda tražila i tadašnji guverner Dušan Vlatković je učinio na zahtev privrede, i pitajte sada ljude koji rade u Rusiji, mislim na naše građevinare i privrednike, šta misle uopšte o toj banci, jer svi će vam reći da, zapravo, zahvaljujući aranžmanima sa tom bankom oni dobijaju poslove na ruskom tržištu.
Ako ste protiv te banke, recite, mi smo protiv toga da neka banka sa domaćim kapitalom finansira srpske građevinare u Rusiji da budu konkurentni ili druge privrednike i nemam ništa protiv jer to je vaš politički stav.
Moramo da znamo istinu. Dakle, devizne rezerve su položene devedesetih godina u tu banku, kao što je to i u drugim bankama svuda u svetu. Ja sam samo zatekao devizne rezerve.
Učešće deviznih rezervi u Veksim banci, kada sam postao guverner, u ukupnim deviznim rezervama iznosilo je 8%. Na kraju mog mandata, kada sam ovde nezakonito razrešen 22. jula, to je svedeno na oko 2%. Dakle, mi smo smanjivali postepeno učešće tih deviznih rezervi u toj banci i to nije polagano protivno pravilima MMF-a.
Vi znam da ste čitali razne izveštaje, zato kažem i izražavam divljenje kako to ponavljate sa jednom veoma velikom tačnošću, ono što ste jednom pročitali, a ja vam želim da kažem da je to dezinformacija. Dakle, nije tačno da je to bilo protivno odlukama MMF-a ili bilo koje druge institucije. Iako to jeste pisalo u jednom izveštaju koji je do vas došao i koji je čitala i cela javnost.
Ali, s druge strane, zašto je osnovna Nacionalna štedionica. Tu nema nikakvih tajni.
Nacionalna štedionica je osnovana iz jednog jedinog razloga. Nakon nužnosti zatvaranja četiri velike državne banke, jer su imale dubiozu od osam milijardi maraka, postavilo se pitanje ko će da isplati staru deviznu štednju koja je položena od tih građana.
Pitali smo sve druge banke - ko hoće da isplati staru štednju, svi su rekli - nećemo mi. Zašto? Zato što je to nepopularno da vi preuzmete, da isplatite osam milijardi maraka ili četiri milijarde evra, što nije vaš dug. Vama bi došle štediše i ne biste mogli da radite ništa drugo.
Nije htela to da radi niti tada Komercijalna banka, niti Vojvođanska, nijedna druga banka nije želela da prihvati da osam milijardi maraka servisira; a taj dug je nastao 90-ih godina takođe. Mi smo krenuli da ga servisiramo i zato je namenski osnovana banka koja bi mogla efikasno da servisira isplatu stare devizne štednje.
To je učinjeno sve u skladu sa zakonom. Kada je ova banka to uradila, evo tri godine je prošlo, maltene više nema redova. Setite se kako je bilo 2000. godine, kada su ljudi išli da podignu onih 150 maraka, redovi su bili, kolone da dobiju svoj novac. Ova banka je to efikasno organizovala, njena misija se u tom smislu završila.
Nikakve veze nakon osnivanja te banke, a jeste bila moja ideja da se banka osnuje i ponosan sam na to, nemam sa daljim poslovanjem te banke, nikakve veze, jer ta banka je izvršila misiju.
To je servisiranje štednje i sada sama plovi u bankarskim vodama kao i druge bankarske institucije.
Što se tiče dokapitalizacije, vi ste u pravu da je dokapitalizacija počela u februaru 2003. godine, međutim, početak je različit od kraja. Dokapitalizacija se vrši na sledeći način. Najpre, onaj ko želi da dokapitalizuje neku banku, taj traži saglasnost Narodne banke Srbije. Tu saglasnost mi nismo dali. Dakle, mi nismo dali, dok sam bio guverner nismo dali saglasnost, a to što je predlog stigao ne znači da smo mi to prihvatili.
Ta saglasnost je data 10. septembra 2003. godine, dala ju je Kori Udovički, to vam govorim sve vreme. Znači, za vreme dok sam bio guverner država je bila većinski vlasnik Nacionalne štedionice. Kada sam smenjen, izvršena je dokapitalizacija i privatni kapital je ušao, ovaj o kome govorite.
Druga stvar, da vam kažem zašto je to učinjeno u septembru i zašto država nije ostala većinski vlasnik ili zašto neko drugi nije dokapitalizovao Nacionalnu štedionicu. Dok sam bio guverner postojala je jedna inicijativa da Evropska banka za obnovu i razvoj, koja je veoma respektabilna međunarodna finansijska institucija, dokapitalizuje Nacionalnu štedionicu.
Međutim, tadašnja Vlada Srbije se sa time nije slagala. Tadašnja Vlada Srbije je mislila, ukoliko uđe Evropska banka za obnovu i razvoj, da će država izgubiti većinu i iz nekog razloga nisu želeli da dopuste da jedno učešće ima i Evropska banka za obnovu i razvoj. Takođe je bila zainteresovana i Nemačka banka za razvoj.
Dakle, pošto nisu dozvolili Nacionalnoj štedionici da prihvati učešće ove dve međunarodne finansijske institucije, a s obzirom da je krajem 2003. godine isticao po novom zakonu cenzus, morala je Nacionalna štedionica, kao i sve druge banke, da poveća svoj kapital na 10 miliona evra. Nacionalna štedionica ne bi dostigla kapital od 10 miliona evra da u septembru nije izvršena dokapitalizacija.
I tadašnje rukovodstvo Nacionalne štedionice nije imalo izbora, kada joj je onemogućeno da uđe Evropska banka za obnovu i razvoj i Nemačka banka za razvoj, oni su jednostavno dva meseca nakon moje smene prihvatili da uđe ovaj privatni kapital. Sada nova Vlada Republike Srbije vraća stvari na ono prethodno stanje.
Ovim što ste vi pokrenuli mi zapravo povećavamo državno učešće i ponovo će država za nekih mesec dana biti najveći vlasnik u Nacionalnoj štedionici i ponovo su obnovljeni pregovori sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, i Evropska banka za obnovu i razvoj će najverovatnije ući sa jednim delom kapitala u Nacionalnu štedionicu i to će postati jedna od najsolidnijih domaćih banaka.

Izvolite, po Poslovniku. Narodni poslanik Milovan Radovanović.

Gospodine predsedavajući, prvo vama da zamerim što niste kao predsedavajući ove sednice reagovali na uvredu gospodina ministra Mlađana Dinkića, jer vas obavezuje odredba člana 100, gde stoji da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, adekvatno narodnim poslanicima i svako ko izađe za ovu govornicu.
Gospodin ministar Mlađan Dinkić može da ima drugačije i različito mišljenje od bilo kog poslanika, pogotovo od poslanika SRS, ali treba da vodi računa kako se izražava i koje reči upotrebljava. Vi, kako je rekao, ponavljate kao papagaji. Nisu te reči, gospodine Dinkiću, primerene da se izgovaraju za ovom govornicom u ovoj skupštini.
Tek sada razumem da predsednik Republike kada je govorio jutros da neko destabilizuje stanje u Srbiji zbog govora mržnje u Narodnoj skupštini. Nisam svo ovo vreme u toku cele godine čuo nikoga osim vas danas da koristite neprimerene reči i da na neki način može da se kaže da se služi tim rečima, rečima i govorom mržnje.
Gospodine ministre, problem je u tome što je Anketni odbor Narodne skupštine prilikom utvrđivanja nepravilnosti o prodaji i kupovini struje konstatovao da postoji energetski lobi, u kome su Vojin Lazarević, Vuk Hamović i ostali, koji su istovremeno i vlasnici Evroaksis banke i naravno Miodrag Kostić-Kole iz DS-a.
Problem je u tome što ste omogućili pojedincima da dođu do velikog kapitala, sa mašnom i tašnom u ruci, a da nisu uložili ni dinar. Sve na račun države i novca koji ste im vi preko deviznih rezervi i dinarskih rezervi u banci koju pominjete, bez obzira ko je osnovao i Veksim i Evroaksis banku u Moskvi, omogućili da preko tih banaka dođu do ogromnog kapitala u Nacionalnoj štedionici.
To je problem i to je pitanje oko koga se mi sporimo i zbog čega mi u poslaničkoj grupi SRS nikako ne prihvatamo da dođe do štete finansijske i svake druge na račun države i građana Republike Srbije. Sve ste vi to zavili u celofan, u paket kako vama odgovara, s obzirom da radite te poslove i prilično su vam poznati. Ali, kako ne odgovoriste i kako vama nije smetala reakcija izveštaja Banke za obračun i plaćanje u Bazelu. Dva puta su vam dostavljali izveštaj da ne možete da dajete devizne rezerve i dinarske rezerve u banku čiji su osnivači fizička i pravna lica iz zemlje odakle se daju devizne i dinarske rezerve.
(Mlađan Dinkić, sa mesta: Nikada nisu postojale.)
Jesu. I da nisu, vi znate pravilo međunarodnog standarda. Ne možete da dozvolite sebi, tada ste bili guverner Narodne banke, da devizne i dinarske rezerve ulažete u depozit ili nije bio depozit.
Dobro se zna da su te rezerve dinarske i dolarske bile uključene u komercijalne svrhe, u rizično područje, u rizično tržište Rusije.
O tome imate i izveštaj Centralne banke Rusije. Hoćete da negirate i postojanje tog izveštaja. I oni su dva puta reagovali i slali vlastima u Beogradu o svim tim problemima i upozoravali da se od profita, od tog novca deviznih i dinarskih rezervi Narodne banke Srbije, finansiraju neki projekti, i da ne pominjem i aktivnosti neke stranke koja je sada na vlasti.
U tome je problem i u tome se, gospodine ministre, ne slažemo mi u poslaničkoj grupi SRS sa ovim podacima koje imamo i za koje tvrdimo da jesu tačni, jer imamo papire, dokaze za njih. Gospodine predsedavajući, smatram da ste vi prekršili Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije iz odredbe člana 100, zato što niste upozorili gospodina Mlađana Dinkića da vodi računa o dostojanstvu Narodne skupštine i tražim da se Skupština o ovome izjasni.

Hvala. Dugujem jedno objašnjenje. Tačno je da ste svi dužni da se odnosite jedni prema drugima sa uvažavanjem, ali vodite dijalog (obraća se poslaniku) sa ministrom. Kako je ministar dužan da se sa uvažavanjem odnosi prema vama, isto ste i vi dužni da se sa uvažavanjem odnosite prema ministru. Upravo zato nisam reagovao. Ušli ste u dijalog, ali  pošto verovatno nećete biti zadovoljni ovim odgovorom, u danu za glasanje Skupština će se izjasniti o tome da li sam povredio Poslovnik.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Po amandmanu želite? Po Poslovniku? Izvolite.

Pozivam se na član 100. Povređeno je dostojanstvo Skupštine. Prethodni poslanik je takođe izašao da reklamira ovaj član, međutim, reagujem na to da mi više uvreda, koje smo čuli u ovoj skupštini, čujemo da dolaze od Srpske radikalne stranke.
Čuli smo ovde uvrede kao što su – da su narodni poslanici životinje, kokošinjarnik itd. Međutim, ono što je najstrašnije od svega je to da SRS vređa sve građane u Srbiji, zbog toga što konstantno priča neistine u Skupštini. A istovremeno, na lokalu se ponašaju sasvim drugačije od onoga šta pričaju. To građani, u pojedinačnim lokalnim samoupravama, vide.
Međutim, nadam se da će se jednom to razotkriti, tako da će sva ova priča u Skupštini biti očigledna svima i nadam se da se više neće glasati za Srpsku radikalnu stranku. Naime, reći ću vam jedan primer, tačnije šta se dešava u Subotici. Javno preduzeće DP "Palić" se rasprodaje, odnosno rasprodaje se društvena imovina nezakonito.
G17 plus u Subotici, zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede, muči muku već nekoliko dana da zaustavi rasprodaju društvene imovine. Međutim, saznali smo zašto je SRS toliko zainteresovana da se društvena imovina rasproda, zato što treba da se rasproda nekim lokalnim bogatašima, koji su očigledno platili da se vodi hajka protiv G17 plus u Subotici.
Eto, to su vam srpski radikali na delu, na lokalu. A ovo u Skupštini, to je potpuno prazna priča.

Dobićete reč. Molim vas, reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, izvolite, po Poslovniku. Ali, još jednom, pre nego što počnete, zaista vas molim da se odnosite sa uvažavanjem jedni prema drugima. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospođa koja je govorila o SRS, zloupotrebila je Poslovnik Narodne skupštine uz vaše odobrenje, jer ste joj vi dali da govori o Poslovniku i samim tim da iznosi neistine i da kleveta najveću, buduću vladajuću stranku u Srbiji, SRS.
Koliko čujem, negde je na Paliću vežbala da bude srpski radikal. Moraćete još mnogo da vežbate, jer vidim da vam je težnja da budete srpski radikal. Ali znate, to ne može da se vežba, jer da biste došli u ovako elitno društvo, kao što su srpski radikali, morali biste, gospođice, da naučite još mnogo toga.
Kada je u pitanju SRS i to koji su birači za nas glasali i kakvo su nam poverenje dali, vi morate da vodite računa o tome da su ljudi svojom glavom, na osnovu svoje svesti i savesti izabrali bilo kog odbornika u bilo kom gradu, pa i u Subotici, koji je iz redova SRS.
Ali, znate, ima mnogo opština i gradova u kojima nisu hteli da biraju nikoga iz G17. U Kragujevcu niste prošli cenzus. Malo razgovarajte o tome koliko vas ima, vidite o čemu se tu radi, zašto u jednom takvom gradu ne možete ni na razglednici da vidite zgradu gradske skupštine, pa onda izađite i pričajte nešto, uz podsećanje, gospođice Momirov, je l' tako, da morate da prođete kroz radikalski Novi Sad da biste došli u Suboticu.

Molim vas, dobićete pravo na repliku, ali vas zaista molim da ne zloupotrebljavate Poslovnik, ni jedni ni drugi, nego da se držite Poslovnika, da nekako privedemo kraju ovu sednicu u radnoj atmosferi. Izvolite.

Gospođice Jovanović, ovo nije diskusija i rasprava između nas dve lično. Ovde se radi o odgovornosti. Radi se o građanima Srbije.
Ono što sam rekla za Suboticu je istina. Znači, stojim iza toga. SRS zastupa interese lokalnih bogataša, učestvuje u rasprodaji i razvlačenju društvene, državne imovine. To je istina i činjenica.
G17 plus je prvi put na vlasti u Subotici i ne dozvoljava to. Rasprodaja državne imovine se godinama dešava, tome smo svi svedoci, a i dalje pokušavate to da radite. Mi vam to ne dozvoljavamo. G17 plus neće dozvoliti više da razvlačite državnu imovinu, zbog toga što je država na prvom mestu samo stranci G17 plus, očigledno.