Gospodine predsedniče, gospodine ministre, uvažene koleginici i kolege, uvođenje fiskalnih kasa u Srbiji imalo bi smisla kada bi se uspostavio jedinstveni informacioni sistem i kada bi momentom fiskalizacije fiskalne kase bila formirana jedinstvena baza podataka i da nadležni državni organ u svakom trenutku može da ima pregled prometa svih onih kod kojih su instalirane fiskalne kase.
Kako je sada sistem podešen, inspektor prilikom kontrole najčešće može da ustanovi samo da li je trenutna zaliha na jednom prodajnom mestu, da li odgovara stanju prometa, da ne govorim o nekim drugim detaljima, jer pre neki dan smo pričali o tome.
Nije nažalost, predlagali smo još kod uvođenja fiskalnih kasa, izvršena unifikacija fiskalnih kasa u Srbiji, niti je izvršena unifikacija softvera koji opslužuje fiskalne kase. Umesto da se iskoristi prilika i da se po jedinstvenom tenderu izvrši nabavka ovih uređaja, da se obezbedi odgovarajući softver koji se može na određeni način kontrolisati i poboljšavati u skladu sa praksom koja se ostvaruje, mi danas imamo šarenilo.
Imamo aparate, dakle fiskalne kase, i ispod svakog tehničkog su minimuma, često se kvare, a oni koji su ih isporučivali nisu u stanju da obezbede kvalitetan servis. Naravno, to je rizik onih koji su nabavljali. Zbog toga i postoji ovaj problem. Dakle, sa nestankom električne energije i drugim problemima koji se javljaju, pre svega, u malim objektima, u samostalnim trgovinskim radnjama, u trafikama, u nekim drugim mestima gde se ne radi o velikom prometu, već se radi o potrebi da se evidentira promet na način kako je propisano zakonom.
Uvažena koleginica Živodarka Dacin je podnela dva amandmana koji su iz konkretne situacije, probala je da objasni zašto bi bilo važno da ovi amandmani budu prihvaćeni, a ja samo pokušavam da kažem da je potrebno učiniti sve u narednom periodu da se ova oblast reguliše drugačije, da se reši potpunije, da ljudima koji ovo moraju da sprovedu bude jasnije i onima koji kontrolišu da ovo rade efikasnije.
Ukoliko se ovo ne bude dogodilo imaćemo šarenilo, imaćemo blage utaje, imaćemo jedno šarenilo koje ne obezbeđuje efikasno funkcionisanje sistema i imaćemo i dalje mogućnosti da neki od dobavljača fiskalnih uređaja stiču laku zaradu, a da pri tom ne obezbeđuju elementarne uslove onima koji su od njih nabavili ovu opremu.
Ovaj problem i mnogi drugi biće rešavani u narednom periodu, zato što će praksa demantovati odgovarajuća zakonska rešenja. Mislim da ima smisla da bude prihvaćen i prethodni i ovaj amandman. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača, magistar Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 14. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMIRIVANjU OBAVEZA REPUBLIKE SRBIJE PREMA NARODNOJ BANCI SRBIJE (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o izmirivanju obaveza Republike Srbije prema Narodnoj banci Srbije, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto na Predlog ovog zakona nisu podneti amandmani, pre nego što zaključim pretres u pojedinostima, da li predstavnik predlagača, magistar Mlađan Dinkić, želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 15. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE
Kao što znate, ona je povučena sa dnevnog reda.
Prelazimo na 16. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O POREZU NA PREMIJE NEŽIVOTNIH OSIGURANjA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Nemanja Šarović i Veroljub Arsić. Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o porezu na premije neživotnih osiguranja, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 5. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Vlada je usvojila jedan amandman, ali nije usvojila drugi. Onda bolje da nije usvojila ni onaj prvi, tako ispada. Pošto od 1. januara više nema poreza na promet, onda nema ni poreske stope od 20% na premije osiguranja. Da bi se popunila ta rupa s pravom se donosi ovaj zakon kojim se oporezuje premija na neživotno osiguranje.
Članom 6. regulisano je na koje premije neživotnih osiguranja se ne plaća ovaj porez. Mi smo tražili da se to proširi i na osiguranje izvoznih kredita, da bude pomoć izvozno orijentisanoj privredi, na osiguranje kredita građana koje se plaća u ratama i na osiguranje poljoprivrednih kredita, pošto je to izostavljeno. Vlada je prihvatila ovaj amandman. Znači, kada se osiguraju ovi krediti, ne plaća se porez. Vlada je morala da prihvati i prethodni amandman, kojim mi tražimo da porez na premije osiguranja ne iznosi 5% nego 8%.
Obveznik tog osiguranja su osiguravajuća društva. Nama nije jasno, ako se ukida porez od 20%, osnovica gotovo da se ne menja. Mogu samo da vas podsetim šta je osnovica, da vas uputim na obrazloženje, gde Vlada lepo kaže - prema odredbama Zakona o porezu na promet, porez na promet usluga plaća se po stopi od 20% na usluge osiguranja i reosiguranja lica, a poresku osnovicu čini bruto premija osiguranja umanjena za iznos tehničke premije i doprinosa za preventivu.
Onda se kaže da smo usvojili ovaj zakon o porezu na dodatu vrednost i sada je između ostalog propisano poresko oslobađanje, bez prava na odbitak prethodnog poreza za usluge osiguranja i reosiguranja, uključujući i prateće usluge, i priznaje se da od 1. januara ostaje jedan deo koji nije oporezovan. Mi tražimo da ta stopa bude ne 18%, kao ona viša redovna stopa kod poreza na dodatu vrednost, niti ova izmišljena od 5%, nego da bude poreska stopa od 8%, jer ovo što sada uvodite je zamena koja treba da popuni rupu, pošto ovo nije obuhvaćeno porezom na dodatu vrednost.
Na ovaj način država ništa ne gubi, nego čak poboljšava svoj položaj, više ubira, i za pravni sistem je bolje kada postoji nekoliko unificiranih poreskih stopa 8, 18, eventualno 10 ili 14 kada se radi o porezu na prihod građana. Sada uvodimo neku novu stopu od 5%. Zašto se sada, tamo gde je evidentno da postoje sredstva, ide sa nižom stopom? Da li možda tu postoji neka veza između ovih osiguravajućih društava i nekih iz Vlade, iz nekih od stranaka koje su na vlasti?
Mi nismo dobili pravi odgovor zašto je bolje 5 a ne 8, a sasvim je evidentno da se radi o vrlo stabilnom poreskom izvoru, gde se uvek radi sa parama, gde pare nisu nikakav problem. Zašto sada neko tu uvodi treću stopu od 5%? Zato smatram da ova dva amandmana čine jednu celinu.
Ovo što se povećava ne tiče se onih stambenih kredita, poljoprivrednih kredita, izvoznih kredita, kredita građana koji plaćaju na rate. Tu se predviđa poresko oslobađanje, pa čak se i širi našim amandmanom, i zato treba obuhvatiti većom poreskom stopom tamo gde postoje sredstva. Predlažem da se ovaj amandman usvoji, jer onda ovo ima nekog smisla, a ukoliko se ne usvoji, onda je ovo na pola puta završen posao.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Pošto su predstavnik predlagača i Odbor za finansije su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 17. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O LOKALNOJ SAMOUPRAVI (zajednički načelni pretres sa 18. tačkom)
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona za koje je to predložio narodni poslanik Miloljub Albijanić, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u zajedničkom načelnom pretresu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat 38 minuta 24 sekunde, Demokratska stranka Srbije – jedan sat tri minuta 36 sekundi, Demokratska stranka - Boris Tadić – 44 minuta 24 sekunde, G17 plus – 37 minuta 12 sekundi, Srpski pokret obnove - Nova Srbija – 26 minuta 24 sekunde, Socijalistička partija Srbije – 26 minuta 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a to su tri poslanika Socijaldemokratske partije, po pet minuta, saglasno članu 89. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, a obaveštavam vas da su ovlašćeni predstavnici po ovim tačkama za poslaničku grupu DS - Goran Knežević, a za poslaničku grupu SPS - Jovan Todorović.
Otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i Predlogu zakona o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade u 2005. godini.
Da li predstavnik predlagača magistar Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dva zakona koja će urediti finansiranje lokalne samouprave u 2005. godini: nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i nacrt zakona o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade u 2005. godini.
Imamo u vidu da od 1. januara prestaje da važi Zakon o porezu na promet. Umesto njega stupa na snagu Zakon o porezu na dodatu vrednost. Samim tim jedan od izvora finansiranja lokalnih samouprava, a to je porez na promet, mora da se zameni nekim drugim izvorima sredstava. Zbog toga predlažemo da se učešće lokalnih samouprava i gradova u porezu na zarade poveća sa sadašnjih 30% na 40%, a da one lokalne samouprave kojima to nije dovoljno da nadomeste gubitak zbog ukidanja poreza na promet iskoriste jedan deo transfernih sredstava predviđenih Zakonom o budžetu za 2005. godinu, u iznosu od 13,8 milijardi dinara, i da se na taj način kroz direktan transfer iz budžeta omogući finansiranje jednog dela troškova rada lokalnih samouprava.
Zašto se menja način finansiranja? Postoji velika razlika između prikupljanja poreza na promet i poreza na dodatu vrednost. Za razliku od poreza na promet koji se prikuplja u poslednjoj fazi prodaje dobara i usluga, i tačno se može locirati mesto gde je naplaćen porez na promet, to nije slučaj kod poreza na dodatu vrednost, jer se on obračunava u svakoj fazi prometa dobara i usluga.
Drugim rečima, dok je važio porez na promet, ako se roba prodala u Nišu, onda jedan deo tog poreza tačno može da se locira i da se dodeli gradu Nišu. Ako se prodala u Kragujevcu, takođe smo mogli da znamo tačno koliko pripada Kragujevcu. Kod poreza na dodatu vrednost je sledeći problem, jer se on obračunava na sve sirovine koje učestvuju u proizvodnji nekog gotovog proizvoda. Ako se radi o nekom uvoznom proizvodu, onda se na granici obračunava. Može biti po 50 gradova uključeno u ovaj obračun, ali ne može se locirati tačno mesto doprinosa neke konkretne lokalne samouprave za skupljanje ovog prihoda.
To je praksa i u drugim zemljama, i zbog toga celokupni porez na dodatu vrednost ulazi u centralni budžet, a onda se kroz transferna sredstva doznačava lokalnim samoupravama.
Međutim, u odnosu na plan 2004. godine dobro je što je najveći deo lokalnih samouprava u Srbiji uspeo da ostvari veće prihode ove godine u odnosu na planirane. Naime, planirani prihodi za 2004. godinu iznosili su 75,8 milijardi dinara. Prema našim procenama, do kraja 2004. godine biće ostvareno najmanje 81,4 milijarde, a ostalo je još mesec dana do kraja ove budžetske godine.
Kada smo planirali budžetske transfere i obim sredstava koja treba da pripadnu lokalnim samoupravama pošli smo od pretpostavke da ti prihodi treba da budu sledeće godine 16,7% veći u odnosu na plan 2004. godine. Dakle, jedan deo sredstava lokalne samouprave će ostvariti od poreza na zarade, a drugi deo od ovih transfera.
Što se tiče samih transfera, kriterijumi za raspodelu transfera su ostali nepromenjeni u odnosu na postojeći Zakon o lokalnoj samoupravi i sadrže se u dosadašnjim rešenjima. Dakle, koristili smo potpuno iste kriterijume koji su važili i do sada.
U pripremi ovog zakona imao sam razgovor sa predstavnicima svih lokalnih samouprava u Srbiji. To je bilo pre nekih 10-tak dana u ovoj istoj sali. Zajednički smo konstatovali da je potrebno izmeniti neke kriterijume. Naime, ovi sadašnji kriterijumi nedovoljno uvažavaju broj izbeglica koje postoje u nekim gradovima. Nedovoljno je jasno objašnjeno koliko zapravo administracije treba da ima lokalna samouprava.
Potrebno je nekim objektivnim kriterijumima ograničiti broj ljudi koje lokalna samouprava zapošljava, kako kod nekih koji štede i imaju manju administraciju ne bi dolazilo do kažnjavanja, prema ovom sadašnjem stanju, a kod onih koji stalno povećavaju broj zaposlenih zapravo se samo uvećava baza i onda se računa rast prihoda u odnosu na uvećanu bazu na neracionalan način.
Imali smo raspravu, koja je završena možda pre sat vremena, i na Odboru za finansije. Dogovorili smo se da najkasnije do 31. marta promenimo kriterijume za finansiranje lokalnih samouprava, da ako bude potrebno čak i izmenimo ovaj zakon koji ćemo sada usvojiti u Narodnoj skupštini i da u praksi vidimo kako funkcioniše porez na dodatu vrednost, kada vidimo da li neke opštine imaju eventualno problema u finansiranju, da onda intervenišemo.
Prema ovom predlogu zakona samo će dva grada u Srbiji ostvariti nulti rast u transferima u odnosu na ovu godinu; to su grad Beograd i grad Novi Sad, a reći ću i zašto. Sve ostale opštine i gradovi imaće rast u sledećoj godini koji će varirati u zavisnosti od ovih kriterijuma. Faktički, oni gradovi koji su razvijeni će daleko više ostvariti po osnovu ovih 40% poreza na plate, a onima koji su manje razvijeni treba više da se prebaci po osnovu ovih transfera.
Intencija treba da bude upravo takva – razvijeni treba da se finansiraju pre svega od svojih, sve većih, lokalnih prihoda i mi ćemo biti raspoloženi da ustupimo što više lokalnih prihoda lokalnim samoupravama. To je slučaj danas sa nekim gradovima, kao što su Niš, Beograd, Novi Sad, i oni oko 85% sadašnjih prihoda ostvaruju iz drugih izvora, van ovih transfera. Međutim, kod nekih drugih, nerazvijenih opština potpuno je obrnuta situacija. Tako, Bosilegrad 55% prihoda ostvaruje iz transfera iz budžeta.
U najvećem broju opština prihodi su ove godine daleko veći od onih koji su planirani. Daću nekoliko primera. U Beogradu je za prvih 11 meseci ostvareno više prihoda u odnosu na ceo plan za 2004. godinu. Indeks je 101,6. Dakle, potpuno je ostvaren celokupan plan budžeta i biće očito premašen.
Izvorni prihodi grada Beograda, kao što su lokalne takse, komunalne takse, boravišne takse, takse na firmu, naknade za ekologiju, građevinsko uređenje itd. zakupnine, u prvih 11 meseci ove godine iznosili su 13 milijardi 280 miliona. To su tzv. izvorni prihodi grada Beograda. Vi znate da porez na imovinu, porez na nasleđe, porez na prihod od samostalnih delatnosti takođe pripada lokalnim samoupravama, i sve ukupno Beograd je ostvario 34,3 milijarde dinara ukupnog prihoda u prvih 11 meseci 2004. godine.
Što se tiče drugih gradova, verovali ili ne, Novi Sad ima isti procenat, takođe je prebacio plan za ovu godinu i ima indeks 101,6 za prvih 11 meseci. Niš je rekorder sa 108,2, što znači da su daleko prebacili plan, ali to je, moram da kažem, i zbog isplata otpremnina u Duvanskoj industriji Niš, na koje su obračunate kamate.
Jedini grad koji je ispod plana je Kragujevac. Kragujevac je za prvih 11 meseci imao 89,9% u odnosu na plan. Zbog toga je Ministarstvo finansija u ime Vlade prihvatilo na Odboru za privredu amandman koji je podnela grupa poslanika da se Kragujevcu dodeli 200 miliona više sredstava za sledeću godinu, na uštrb smanjenja Beogradu. To je amandman koji smo prihvatili na Odboru za finansije i to je jedini amandman koji je Vlada prihvatila.
Što se tiče ostalih samouprava, mi smo podelili članovima Odbora za finansije materijal na bazi koga smo izračunali učešća, a sve ostale lokalne samouprave imaju rast u sledećoj godini.
Daću vam još neke podatke. Može se reći da su neki, možda mali koraci učinjeni u poslednje četiri godine u decentralizaciji rada lokalne samouprave. To se vidi iz sledećih podataka. U 2005. godini ukupni prihodi lokalnih samouprava biće 6,6 puta veći nego što su bili 2000. godine. S druge strane, transferi iz budžeta ka lokalnim samoupravama biće 7,3 puta veći sledeće godine u odnosu na 2000. godinu, što znači da su brže rasli transferi i prebacivanje para iz centralne kase u opštinske, nego što su rasli sami prihodi lokalnih samouprava, a što pokazuje jedan stepen decentralizacije.
Mogu se složiti sa svima koji su pobornici, a i sam u njih spadam, da taj rast treba da bude i brži, ali činjenica je da su lokalni izbori održani u septembru mesecu i da su neke lokalne samouprave formirane tek pre 10 dana.
Mi nismo mogli da radimo na promeni kriterijuma koji već dugi niz godina važe i koji očito nisu potpuno objektivni, jer se u međuvremenu situacija na terenu menjala a kriterijumi ostajali potpuno isti.
Tako smo prihvatili i sugestiju poslanika iz DSS-a da do 31. marta razmotrimo i da promenimo konačne kriterijume, jer ja sam sada obavešten da je mnogo puta, kako kažu oni koji imaju duži staž u Skupštini, razgovarano o promeni tih kriterijuma i da se nikada nisu promenili. Evo, ja dajem obećanje pred Narodnom skupštinom da ćemo sada sa novim predsednicima lokalnih samouprava to učiniti do 31. marta, kada vidimo kako u praksi funkcioniše ovaj sistem, jer je novina za sve nas uvođenje PDV-a, odnosno kada dođemo do objektivnih kriterijuma.
Do tada, ono što je sasvim sigurno, veliki gradovi kao što su Beograd, Novi Sad i Niš već sada imaju značajne prihode od poreza na imovinu, od poreza na samostalnu delatnost, od taksi i od drugih sopstvenih izvornih prihoda. Zaista, to što je projektovan nulti rast kod njih i što će Beograd ustupiti 200 miliona dinara Kragujevcu neće nikako ugroziti njegovu poziciju; naprotiv, očekujemo, kao što su i ove godine prihodi Beograda recimo od poreza na promet 41% veći nego u 2003. godini, da će se taj trend nastaviti sa razvojem ovih velikih gradova i nadalje.
S druge strane, pošto su kriterijumi stari a nisam taj koji će ih braniti i želimo da ih promenimo, ukoliko se zaista dogodi, u šta ne verujem, da neka manja opština bude u problemu sledeće godine, želim da istaknem da imamo u rezervi i jedan budžetski fond od 200 miliona dinara namenjen lokalnim samoupravama, od prihoda koji će se ostvariti od igara na sreću.
Dakle, govorimo o malim opštinama, ukoliko im bude sledeće godine zafalilo milion, dva, tri, četiri, pet, to će moći svakako da se kompenzira iz ovog budžetskog fonda. Taj budžetski fond namenjen je i za participaciju određenim opštinama u programima Evropske agencije za rekonstrukciju, jer mnoge opštine su ušle u te programe i planira se da se iz ovih 200 miliona participira u tim programima, kako bi dodatna sredstva mogla da se angažuju u lokalnoj samoupravi.
Dame i gospodo, želeo bih da zaključim. Možda će se nekome učiniti kada pogleda transfere, i svi ćete reći da su manji nego prošle godine. To je tačno, nominalno. Ako pogledate kolonu poreza na plate, biće povećano učešće svih opština sa 30 na 40% u porezu na plate, i to će razvijeniji više osetiti, a manje razvijeni – manje. Zato će manje razvijeni dobiti veći rast u transferima. To je logika ovog zakona. Nadam se da će on dobiti podršku ove skupštine, jer, faktički, usvajanjem ovih zakona stvaraju se pretpostavke za usvajanje budžeta lokalnih samouprava za 2005. godinu.
Na kraju, ponavljam, očekujemo veće prihode lokalnih samouprava od ovih koji su dati kao osnova za izračunavanje ovih podataka na bazi kojih je zakon rađen. Zakon je rađen na bazi pretpostavke o prihodima u prvih pet meseci. Već poslednji podaci za prvih 11 meseci koje smo dobili pre nekoliko dana, nakon što smo predali ovaj zakon u skupštinsku proceduru, govore da su znatno bolji prihodi kod nekih samouprava, a kod onih kod kojih je ostvarenje slabije to se pegla kroz veće transfere. Hvala.

Hvala vama.
Da li izvestilac nadležnog odbora, Odbora za finansije, Radojko Obradović želi reč? (Da.) Izvolite, zamenik predsednika Odbora.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je posle budžeta najvažniji zakon koji se donosi svake godine u Skupštini Srbije. To je zakon na osnovu koga funkcioniše lokalna samouprava. Naravno da je ovaj zakon drugačiji od svih prethodnih, iz prostog razloga što se bitno menja način funkcionisanja poreskog sistema. Uvodi se zakon o porezu na dodatu vrednost.
U okviru Odbora za finansije više puta smo analizirali sistem o kome je i ministar govorio ovog puta. Zaključili smo da postoje brojne anomalije. To je neophodno menjati. Neophodno je menjati Zakon o lokalnoj samoupravi, a i druge zakone kojima se definišu javni prihodi i rashodi.
Dovoljno je pogledati informaciju koju smo dobili od Ministarstva finansija. Izvorni prihodi naših opština i gradova iznose od 7% recimo u Alibunaru, 7% u Beloj Palanci, 5% u Vlasotincu. Ako se 95% prihoda definiše svake godine od strane centralne vlasti, onda tu teško da može da bude priče o ozbiljnom planiranju na nivou lokalne samouprave. Ako vi svake godine zavisite od dobre volje republičke vlasti, skupštinske većine i Ministarstva finansija, onda teško da možete da planirate nekoliko godina unapred sve one krupne infrastrukturne projekte koji su neophodni u svim našim opštinama.
To je očigledno pravac u kome mora da se menja Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o javnim prihodima. Mora se obezbediti mnogo veća količina izvornih prihoda lokalnoj samoupravi i omogućiti da planira nekoliko godina unapred sve one krupne projekte koji su u njenoj nadležnosti. Sve drugo će zahtevati da se u ovoj skupštini svake godine iznova i iznova raspravlja o svim tim kriterijumima, koji ne mogu da budu savršeni.
Nesavršenost ovih kriterijuma pokazuje i rast budžeta lokalnih samouprava. Na Odboru za finansije nismo uspeli da otkrijemo zašto se budžet Žitorađe povećava 46% ove godine u odnosu na prethodnu godinu. Mnogi gradovi, iako se ništa bitno nije promenilo u prethodnoj godini, imaju rast budžeta za više od 20%.
To je sve ono što je neophodno da se promeni da bi se za jedan ovako važan zakon uveo osnovni princip; pored principa solidarnosti, koji mora da postoji jer su naše opštine nejednako razvijene, mora da postoji i princip pravičnosti i princip jednakosti. Ta sredstva po tim kriterijumima koji postoje moraju da budu pravično raspoređena na sve naše opštine i na sve naše gradove. U suprotnom će svaka opština...
A videli smo i veliki broj amandmana koje su poslanici predavali, da se uzima sa stavke jednog grada i dodaje nekom drugom gradu. To nije realno, niti je zasnovano na nekim realnim pokazateljima koji su merljivi i koji moraju da budu merljivi.
Ono što moramo da uočimo u ovom trenutku, to je da je u masi sredstava za lokalnu samoupravu rast predviđen za ovu godinu – uz sva ograničenja koja su nepoznanica u ovom trenutku, a to je kako će u praksi izgledati primena Zakona o porezima na dodatu vrednost – realan i iznosi oko 8,5%.
Ako se uzme u obzir inflacija, onda će, bar prema ovoj projekciji koju u ovom trenutku imamo, rast budžeta lokalne samouprave, kada se uzmu u obzir svi drugi parametri, biti realno manji nego što je bio u ovoj godini. To može da ostavi traga na funkcionisanje lokalne samouprave.
Na Odboru za finansije došli smo do zaključka da Odbor i Ministarstvo finansija moraju intenzivno da rade narednih meseci na utvrđivanju realnih kriterijuma i da moraju da razmotre sve one nelogičnosti koje smo uočili u ovom zakonu. Kao što je ministar ovde u raspravi rekao, do 31. marta očekujemo da se pojavimo sa realnom analizom i gde god uočimo da postoji neka nepravilnost da je otklonimo, da bi lokalne samouprave funkcionisale onako kako treba.
Postoji više pravaca u kojima je moguće delovati. Jedan je da se poveća učešće opština i gradova u porezu na zaradu, da to umesto ovih 40% bude možda 45 ili 50%, čime će se deo transfernih sredstava značajno smanjiti. To će sigurno uticati, da ministre, onda će količina transfernih sredstava biti značajno manja; umesto tih 13,8 milijardi ove godine to će biti nekoliko milijardi, koje će onda omogućiti da Republička vlada interveniše dodatnim sredstvima u svim opštinama koje su razvijene značajno manje od republičkog proseka, čime će pokušati da ujednači neravnomerni razvoj koji u Srbiji postoji.
Jedan od ključnih problema koje Srbija u ovom trenutku ima jeste neravnomeran regionalni razvoj. Dovoljno je uzeti u obzir nivo prosečnih plata u Srbiji i sve će biti jasno. Taj raspon ide do 1:10. Ovaj zakon nije samo administrativni zakon, nego i osnovni instrument za vođenje politike Republičke vlade prema lokalnim samoupravama.
Na taj način će se omogućiti da se dodatnim sredstvima pospeši razvijenost pojedinih regiona i smanji ta neravnomerna regionalna razvijenost u Srbiji.
Sve su to stvari o kojima moramo da razgovaramo i obavezali smo se da ćemo u sledećih mesec ili dva sve to izanalizirati u ovoj skupštini i da ćemo ponovo pred vama, najkasnije do 31. marta, razgovarati o ovom zakonu i sve one uočene nepravilnosti otkloniti. Hvala.

Da li izvestilac Zakonodavnog odbora Miloš Aligrudić želi reč? (Ne.) Hvala.
Zbog vremena, u pravu ste, bilo bi kratko. Nastavljamo rad sutra u 10,00 časova. Shodno članu 81. stav 4, zbog važnosti ovih zakona, nastavljamo da radimo u petak.
Znači, sutra u 10,00 časova.