Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan. Nastavljamo rad sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 143 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Zahvaljujem. Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutan 91 narodni poslanik i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Aleksandar Vlahović, Milisav Petronijević, Milorad Belić i Takač Ištvan.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O RADU (nastavak u pojedinostima)
Na član 36. amandman je podneo poslanik Marko Krstin.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podneo Dragoljub Stamenković.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite, gospodine Stamenkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 36. predloženog zakona. Taj član se odnosi na ugovor o radu kojim se može ugovoriti i probni rad.
On kaže: "Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad. Probni rad može trajati najduže šest meseci. Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana. Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu."
Intervencija SRS povodom ovog člana je sledeća: tražimo da se u stavu 2. člana 36. reči "šest meseci" zamene rečima "tri meseca". Iza stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi: "Ocenu odgovarajućih radnih i stručnih sposobnosti zaposlenog koji je na probnom radu ocenjuje komisija koju imenuje poslodavac iz reda zaposlenih koji imaju najmanje jednak stepen stručne spreme koju ima zaposleni na probnom radu". Dosadašnji stav 4. postaje stav 5."
Vlada je, odbijajući ovaj amandman, rekla nešto ovako - postoje jako složeni poslovi za koje je potrebno najmanje šest meseci probnog rada, a poslodavcu i radniku je ostavljeno na slobodu da ugovore taj probni rad u trajanju između tri i šest meseci.
Međutim, mnogo je više poslova koji su manje složeni i za koje je potrebno najviše tri meseca probnog rada, a za one posebno složene poslove može se i to drugačije ugovoriti.
Ne možemo očekivati da će poslodavac to uvek i poštovati. On će određivati probni rad šest meseci, i na neki način to će biti izigravanje člana zakona i svojevrsni rad na određeno vreme. Ponuda radne snage je ogromna. Držaće radnika šest meseci, a onda kaže - nisi zadovoljio, uzeću drugoga. Opet će ga šest meseci plaćati manje nego što je ona plata za rad koji nije probni.
Ono što je posebno, pogledajte ko ocenjuje da li je radnik pokazao dovoljne kvalitete da obavlja taj posao? Poslodavac. Njemu je u interesu da što veći broj radnika provede na probnom radu, jer će manje da ih plaća.
Možda je u nekim normalnim državama, gde postoji normalno tržište rada, gde postoji ponuda i potražnja radne snage koja je izbalansirana, ovo i primenljivo, ali u ovom trenutku, poznajući poslodavce u Srbiji i kakva je ponuda i potražnja radne snage, ovo zaista nije primenljivo.
Na kraju krajeva, opet smo mi ovde predložili, ne ugrožavamo pravo poslodavca, on predlaže tu komisiju. Oni će ocenjivati da li je radnik zadovoljio na tom probnom radu, a i njima je interes da zadovolji, jer on će raditi u tom preduzeću, i ukoliko dobro radi imaće i oni koristi od toga.
Zaista se plašim da, ukoliko ne promenimo amandmanom ovaj član zakona, dobijamo situaciju da ćemo imati ogroman broj radnika na probnom radu, pa po isteku šest meseci oni će dobiti - niste zadovoljili. Doći će drugi, pa treći, a takva je potražnja za radnim mestima, da će mnogi pristajati da rade i za te najbednije plate, kako bi bar nešto zaradili.
Ovako, ukoliko usvojimo ovaj amandman, to ćemo rešiti, a svestan sam da ministar Lalović, kao bivši istaknuti sindikalni funkcioner, radnik i moj kolega sindikalac, ovo sasvim dobro razume i da možda može da prihvati ovaj amandman.

Hvala najlepše. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Izvolite, gospođice Jovanović, pa gospodin Krasić.

Dame i gospodo poslanici, potrebno je da saslušate još neku argumentaciju, mada je ova koju je izneo Dragoljub Stamenković, koji je u ime poslaničke grupe SRS podneo amandman, dovoljna da biste shvatili da je neophodno da pomognete ljudima koji će da traže posao ili onima koji su već u procesu da su na probnom radu, da im se skrate muke i da im omogućite da taj period njihovog probnog rada bude, umesto predloženih šest, tri meseca.
Ministar nam je mnogo govorio o raznim potezima vlada zapadnih zemalja kada je u pitanju proces zapošljavanja i morate da se složite sa time, gospodine Laloviću, da je kod nas takva situacija da mahom, zbog pre svega urušene privrede, zbog činjenice da neke privredne grane ne funkcionišu, obrazovani kadar za pojedine oblasti u privredi ne može da nađe zaposlenje, ljudi su prinuđeni da idu sa jedne na drugu profesiju, i to je karakteristično i u onim zemljama na koje ste se pozivali kada ste govorili o procentu zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti.
U svom odgovoru ste dali da je za određenu vrstu posla, profesiju, potreban duži period da bi poslodavac video da li je neko osposobljen. Međutim, to na Zapadu, na koji se vi pozivate, nije slučaj. Čak je taj stepen prelaska iz jednog obrazovnog profila u drugi jako izražen zbog, na kraju krajeva, recesije sa kojom se suočava i njihova privreda.
Recimo, u pitanju je Nemačka, ako se već pozivate na te statističke podatke. Ljudi moraju da pribegavaju tome da ne rade u svojoj struci, i veoma je često to problem i kod nas, zbog toga što nema posla za sve mašinske inženjere, za sve diplomirane pravnike, za ekonomiste, za ljude koji su završili određenu srednju školu, i moraju da se na taj način prekvalifikuju, hteli ili ne, uslovno rečeno prekvalifikuju, i sada ih vi terate da njihov probni rad, i pored te njihove muke koja ih je zadesila, bude duži od optimalnih tri meseca.
Mislimo da to nije dobro rešenje i smatramo da će zbog toga, a verujemo da bi se i predstavnici sindikata složili sa nama, doći do mnogobrojnih zloupotreba od strane poslodavaca, jer na taj način će koristiti period od šest meseci da navodno isprobaju radne i profesionalne sposobnosti zaposlenog i kažu jednostavno - ne odgovara nam. Veoma je čest slučaj, to se dešava kada su u pitanju neke proizvodne delatnosti, zloupotreba takve vrste, i kada je u pitanju posao najčešće u trgovini.
Prema tome, poslušajte sve ovo što smo vam rekli i prihvatite amandman. Naići ćete na veliko odobravanje kod građana Srbije, a naročito onih koji su u potrazi za poslom, jer ćete im na taj način omogućiti da sigurnije gledaju u svoju budućnost tako osposobljeni i sigurni verovatno u te kvalitete koje mogu da pruže, da će posle tri meseca, ako ispune sve uslove, moći da ostanu za stalno na svom radnom mestu.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. U međuvremenu, pozdravljam prisutne na balkonu, predstavnike Samostalnog sindikata Srbije. Zahvaljujem što pratite ovu diskusiju.

Evo još jednog člana na kojem se prelama i vidi da je Predlog zakona loš jer zalazi u nešto što se zove pravni institut koji je poznat odavno, uređen konvencijama Međunarodne organizacije rada. Pre nego što pređem konkretno na ovaj amandman gospodina Stamenkovića, moram da ukažem na to da i u ono vreme samoupravljanja, kada je radni odnos više bio socijalna kategorija nego radno-pravni institut, kada i nije bio neki naročito veliki problem da se što veći broj ljudi zaposli, pa bez obzira da li postoji potreba u organizaciji udruženog rada, i tada je postojao institut probnog rada.
On je tada bio poseban uslov za rad na određenom radnom mestu. Nije mogao da se predvidi za sva radna mesta već samo za neka određena pošto, pre nego što se trajno zaposli, radnik mora da prođe kroz određenu proveru da li je osposobljen za te poslove i da li može da zadovolji uslove radnog mesta koji su neophodni.
Tada je postojalo ograničenje da na tim poslovima ne može da se primi neko u svojstvu pripravnika. Mi ovde imamo negaciju tog instituta. Ovde se menja pravna priroda probnog rada. S pravom poslanici SRS ukazuju na moguće zloupotrebe. Zašto?
Zato što maltene svako radno mesto može da se predvidi kao radno mesto za koje je, kao poseban uslov rada, potrebno da se izvrši provera, odnosno da se prvo krene u probni rad, pa je to podignuto na šest meseci da može da traje i onda sasvim normalno može da se očekuje da poslodavac na radnim mestima vrti stalno zaposlene koji su na probnom radu, drži ih tri, četiri, pet ili šest meseci i onda kaže - nisi zadovoljio, hajde sledeći.
Verovatno po osnovu probnog rada on stiče i mogućnost da predvidi manju zaradu, jer to u krajnjem slučaju nije klasičan radni odnos, odnosno to lice nije zaposleno. Ono se proverava u određenom periodu. Zato je u ono vreme samoupravljanja, kada radni odnos nije bio neki veliki problem, niti velika potreba za radom, već više socijalnom kategorijom, da bi komunisti sprečili svoje direktore da zloupotrebljavaju propise i prava zaposlenih izmislili su otežavajuće uslove da ne bi došlo do zloupotreba.
Otežavajući uslovi su bili da je predviđeno opštim aktom, znači unapred. Drugi otežavajući uslov je bio da traje određeno vreme i, treći, možda najteži uslov, da ocenu da li je neko zadovoljio može da vrši samo komisija, sastavljena od radnika koji imaju najmanje isti stepen stručne spreme kao i onaj koji se zahteva za to odgovarajuće radno mesto.
Kada se u institutu probnog rada izbace ovi uslovi, onda to nije probni rad nego legalizovan rad na određeno vreme do šest meseci, odnosno neograničena mogućnost da poslodavac može samo po osnovu ovog člana svakodnevno da menja i da unapred zna da nema obavezu prema tom zaposlenom, odnosno radniku, i da mu tako onemogući da dođe u poziciju, odnosno u položaj zaposlenog. Zbog toga mi podnosimo ove amandmane.
Ako je predlagač hteo mogao je da izbaci ovaj institut, ne treba mu. Obzirom da je tamo već dao do tri godine da može na određeno vreme, to verovatno postoji samo kod nas, a da pri tome nije naveo razloge ili uslove pod kojima to može da se desi, onda vam je sve jasno da ovaj zakon uopšte nije bolji od postojećeg zakona. Ovo je verovatno samo kodifikacija novih mogućnosti za zloupotrebu prava.

 Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo poslanik SRS gospodin Stamenković zadire u srž problema. I pored toga što smo juče čuli da je broj zaposlenih daleko veći, da se nezaposlenost smanjila, redovi pred biroima rada su ogromni i, ukoliko se ovaj amandman ne usvoji, mogućnost manipulacije, mogućnost dovođenja ljudi do maltene robovlasničkog odnosa je ogromna.
Činjenica je da je gospodin Tadić u predizbornoj kampanji govorio da će smanjiti redove pred ambasadama, redove ljudi koji čekaju vize, prođite pored bilo koje zapadne ambasade, pogotovo ako krenete tamo pored Patrijaršije, tamo je valjda austrijska ambasada i videćete red od ujutru, sa stoličicama od dva sata noću čekaju ljudi, ne bi li se dokopali vize.
Restruktuiranjem privrede, privatizacijom, ogroman broj zaposlenih je ostao bez posla i nalazi se na biroima rada.
Probni rad se može uvesti ne samo za one koji prvi put zasnivaju radni odnos, mada su oni u ovom slučaju najugroženiji, jer ih mnogo ima, izlaze iz škola, nemaju nikakvu perspektivu, nemaju mogućnost da se zaposle. Međutim, probni rad se kao kategorija može uvesti za svako radno mesto, probni rad od šest meseci, kako je predviđeno zakonom, znači u svakom slučaju, uglavnom znači najmanje materijalne prinadležnosti, odnosno manja primanja, manju platu za tih 6 meseci, jer čovek je na probnom radu.
Ako skratimo taj period od šest na tri meseca, a znamo da poslodavca jedino interesuje profit, posle šest meseci će reći, što kaže gospodin Krasić, izvinite, ali vi niste zadovoljili ni na radnom mestu, primiće novog i opet će manje plaćati. Ako sve smanjimo, odnosno taj period na tri meseca, a ima u ovom zakonu dobrih članova, doduše, malo ih ima, koji će regulisati taj odnos, ali poslodavci će se malo zamisliti.
S druge strane, kada završi taj pripravnički staž, komisija koja će odlučivati da li je on zadovoljio ili nije, ne može biti sastavljena od ljudi koji imaju manju stručnu spremu od onoga ko je bio na probnom radu, iz prostog razloga što ljudi sigurno nisu osposobljeni da cene rad nekog drugog, pogotovu što sa istom stručnom spremom, a sa različitim profilima obrazovanja, malo je teže uklopiti se i dokazati da je neko osposobljen ili nije osposobljen za rad.
Ukoliko usvojite amandman gospodina Stamenkovića, bitno ćemo poboljšati ovaj ionako loš zakonski projekat.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević.       

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani, i na ovom primeru člana 36. koji rešava pitanje probnog rada vidi se kakve su manjkavosti ovog predloga zakona, koji je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini.
Poslanički klub SRS je imao cilj da se amandmanom na član 36, koji je podneo gospodin Stamenković i o kome su govorile naše uvažene kolege, gospodin Krasić, Nataša Jovanović i Momir Marković, posebno naglasi Narodnoj skupštini važnost da se u stavu 2. člana 36. zameni reč "šest meseci" rečima "tri meseca".
Ovim amandmanom SRS predlaže skraćenje probnog rada sa šest na tri meseca, pošto poslodavci u praksi mogu taj probni rad da zloupotrebljavaju kao rad na određeno vreme.
Vlada ne prihvata amandman sa obrazloženjem da za pojedine složene poslove period probnog rada od tri meseca ne bi bio dovoljan da zaposleni pokaže odgovarajuće radne i stručne sposobnosti. Zato je predviđeno da probni rad može da traje najduže šest meseci, a poslodavac ima pravo da, shodno složenosti posla, utvrdi dužinu probnog rada i u kraćem trajanju od šest meseci.
Ovaj član nije povoljan za radnike i to je sasvim jasno. Mi smo podneli amandman da zaštitimo interese, jer probni rad ne bi smeo da bude duži od tri meseca, a šta to znači u odgovoru Vlade za pojedine složene poslove? To ste mogli da regulišete na drugačiji način u zakonskom predlogu.
Na kraju, SRS će nastaviti u današnjem izlaganju da brani sve ove amandmane koje smo podneli Narodnoj skupštini, sa ciljem da Vlada se u nekim svojim stavovima promeni prema najjačoj političkoj partiji koja se bori, kao što vi kažete juče ovde, demagoški, služeći se jednim političkim trikom, jer iskoristili ste zadnjih pet minuta da kažete da se poslanici opozicije vama obraćaju ovde i skupljaju političke poene.
Prvo, mi ne skupljamo jeftine političke poene, gospodine ministre, mi smo politička stranka koja je najjača u Srbiji, zahvaljujući baš upravo glasovima građana Srbije i radnika.
Smatramo da ovaj zakon, koji ste podneli Narodnoj skupštini, nije dobro sastavljen, da ne rešava u potpunosti probleme koji su vezani za socijalnu sferu. Ne štiti ni interese zaposlenih, ni interese poslodavca u potpunosti i sve ono što ste rekli za ovom govornicom, koristeći spretno, vešto tu mogućnost, što vam je omogućeno da koristite zadnjih 10 minuta, pa nismo mogli da vam repliciramo, mislim da ste rekli niz stvari koje nisu i ne stoje povodom ovog zakona.
Zakon je potpuno rešio ili rešava pitanje jedne materije kada se zakon predlaže Narodnoj skupštini, onda on mora da bude kompletno napisan i razumem da vi treba da branite zakon koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini kao resorni ministar, ali ne mogu da shvatim da prozivate poslanike zašto kritikuju zakon.
Zakon nije dobro koncipiran, nije dobro napisan, ne rešava pitanja koja su od vitalnog značaja svih zaposlenih, pa ne štiti ni interese poslodavaca, ni interese radničke klase u potpunosti.
Lepo ste rekli u vašem uvodnom izlaganju da je ovo jedna sredina između onog prethodnog zakona, odnosno važećeg zakona, koji je potpuno unesrećio građane Srbije, koji je donela bivša vlada DS-a, kao nosioca vlasti DOS-a, ali isto tako ni ovaj zakon nije rešenje. Ovo je polovično rešenje, ne valjaju polovična rešenja.
Mi smo pokušali ovim amandmanima da pomognemo, da Vlada prihvati ove amandmane, da Narodna skupština i poslanici glasaju tako da ti amandmani koje smo podneli učine da ovaj zakon, koji nije dobro koncipiran, bude zakon u interesu svih građana u Srbiji. To je osnovni cilj amandmana koje smo podnosili Narodnoj skupštini i smatram da je trebalo da imate to u vidu, bez obzira na vašu želju da vi što pre i na brzinu donesete ovaj zakon.
Kada se pozivate na pojedine odluke MOR-a i preporuke EU, nije valjda to na prvom mestu interes građana Srbije u razlozima za donošenje zakona, jer bar ste tu mogli da napišete šta su razlozi za donošenje ovog zakona.
Nije prvi i osnovni razlog da uskladimo naše zakonodavstvo sa evropskim zakonodavstvom. Prvi i osnovni razlog je da omogućimo zaposlenima da budu zaštićeni i da ta zakonska regulativa rešava sve probleme koji su od bitne važnosti za sve građane Srbije.
Mi iz SRS želimo, kao i svi ostali u Srbiji, da građani Srbije žive bolje, i treba da žive bolje, a neka Vlada Republike Srbije, predsednik Vlade i predsednik Republike dele sudbinu svog naroda.