Dame i gospodo poslanici, prilika mi je da govorim o amandmanu koji su podnele kolege Mrvoš i Žarko Obradović i Milisav Petronijević iz SPS, odnosno NS.
Amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS na isti član zakona, koji je sledeći po nekom redosledu, meni bar čudnom, jer i u odgovoru Vlade Republike Srbije meni je stigao najpre odgovor na amandman koji sam podnela, zato što sam tražila da se iza reči – zaključuju, dodaju – Vlada Republike Srbije, a onda je po Poslovniku trebalo da ide sledeći kojim se potpuno menja član.
Svejedno, meni je sad prilika da govorim o tome, jer rizikujem da sutra ujutru ministar ne bude u 10 sati ovde, kada i većina narodnih poslanika, a ovo je ključni amandman za zakon o radu. Dakle, SRS, baš kao i pomenute kolege, u potpunosti podržava ovaj ključni amandman za zakon o radu.
Moram da podsetim, pre svega, kolege iz DSS šta se desilo pre dve godine kada je lažiranim izglasavanjem zakona u Narodnoj skupštini, što je organizovala prethodna DOS-ovska garnitura, u čemu je aktivno učestvovala DS, glasanjem karticom iz Soluna Borislava Novakovića, izglasan tadašnji zakon o radu.
To je bio period udaljavanja, uslovno rečeno, DSS od tadašnje DOS-ovske garniture i tadašnje republičke vlade, i DSS, njeni poslanici i tadašnji šef poslaničke grupe Dejan Mihajlov su rekli da oni neće glasati za takav zakon o radu koji je tako nelegitimno izglasan u Narodnoj skupštini, krađom, pljačkom, otimačinom najgore moguće vrste, jer kad kradete u Skupštini to je najteže delo koje neko može da počini.
Tada nije Vlada saslušala mišljenje većine poslanika, u šta ubrajam i SRS u tadašnjem sazivu, kao i DSS, da Vlada stoji iza zaključivanja opšteg kolektivnog ugovora.
Sada postavljam pitanje ovoj vladi, koja je prihvatila Lalovića, i SDP, i Čovića i već koga, to je pitanje Koštunici i DSS-u, šta se to promenilo posle dve godine i zašto, zbog čega sada nema pozitivnog odgovora na ovakav naš amandman.
Doduše, to nije isti član što se tiče rednog broja, to je bio otprilike član 96. ili 196, nemojte da mi zamerite, a sada je 243, ali mi smatramo da je neophodno, kao što smo tada tvrdili, suprotstavljeni DOS-ovskoj većini, koja je počinila zaista negativne uticaje na privredu, produkovala krizu, bedu, nemaštinu, da radnici ostaju bez posla, kao što smo tada to tvrdili, a tada je to tvrdila DSS, govorimo vam i danas.
Veoma je važno da Vlada stoji iza svakog kolektivnog ugovora, a ne samo, kao što je dato u obrazloženju, da je potpisnik kolektivnog ugovora za javne službe, javna preduzeća, čiji je osnivač Republika. Šta ćemo sa drugim velikim sistemima koji nisu privatizovani, sa Fabrikom automobila "Zastava" u Kragujevcu, šta ćemo sa Fabrikom namenskih proizvoda, sa drugim sistemima koji čekaju šta će to Vlada da uradi i kako će da uđe u proces tzv. prestrukturiranja, a onda privatizacija.
Mislim da je neophodno da svaki poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ne pripada poslaničkoj grupi SRS koja traži ovakvu izmenu, da dobro razmisli o tome.
Uostalom, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, po još uvek važećem Ustavu Republike Srbije, kolektivni ugovor je sadržan u članu 35. Ustava. Govorivši tada o tome kakve će nedaće da zadese radnike širom Srbije, što se nažalost i desilo zbog takve DOS-ovske politike, tada vas je, vas koji ste bili u tom DOS-ovskom sazivu i celu javnost, prof. dr Vojislav Šešelj upozoravao sa ove govornice da član 35. Ustava Republike Srbije sadrži u sebi kolektivni ugovor.
Znači, kolektivni ugovor je opšta ustavna kategorija. Vi ne možete sada, u kontekstu važećeg Ustava, da kažete, Vlada će da ga poštuje samo kada su u pitanju, kao što ste to dali u obrazloženju, evo, završavam, preduzeća čiji je ona osnivač, odnosno Republika, već mora da preuzme odgovornost za sva druga preduzeća, sve druge sisteme, kako bi se radnici u Srbiji zaštitili. I potrebno je da nam, pre svega kolege iz DSS-a, kažu, šta se to posle dve godine promenilo, a njihov je sada premijer i on je sada vršilac vlasti.

Reč ima ministar Lalović.

Reći ću nekoliko reči o onim najbitnijim stvarima koje su ovde pomenute.
Dakle, prvo da kažem šta ćemo sa Fabrikom automobila, pitanje je pravo, ali to nije pitanje kolektivnog ugovora, nego to šta se dogodilo sa Fabrikom automobila i kada je ona uništena. To svi znamo, u periodu od 1992. godine kada su sankcije zavedene, pa je Fabrika automobila i cela "Zastava" upropašćena, i mislim da je potpuno neumesno, kada je Fabrika automobila u pitanju, pričati o kolektivnom ugovoru. Mi pokušavamo da je spasemo, da preživi, da ne nestane i u tom smislu je potpuno neumesno pominjanje te fabrike.
Što se tiče ustavne kategorije kolektivnog ugovora, svakako, postoji u Ustavu, ali to nema nikakve veze sa temom opšteg kolektivnog ugovora i potpisivanjem od strane Vlade, i da tu ne bude nesporazuma, nema nikakve međusobne veze, prosto da ljudi ne bi bili u zabludi i da im ne zvuči da ima neke veze.
Što se tiče suštinskih primedbi, odnosno amandmana, kada se traži da Vlada zaključuje opšti kolektivni ugovor, nekoliko stvari ispuštamo iz vida. Naravno, sve se može izglasati, ali ne može se sve primeniti.
Naime, kolektivni ugovor uvek podrazumeva međusobni odnos učesnika kolektivnog ugovora i oni nešto međusobno uređuju, pored toga što uređuju zarade za druge. Ovo je situacija u kojoj, prema svim mogućim poznatim standardima, ni u kakvim okolnostima, sem zablude, potpunog slepila i neke sitne političke priče, ne smemo dozvoliti da se u Srbiji dogodi tako nešto da budemo jedina zemlja u Evropi gde će Vlada glumiti trećeg potpisnika kolektivnog ugovora koji se odnosi na privredu.
Nema nikakve veze, potpuno je suprotno svakoj logici i svakom sistemu. Naravno, mi možemo da usvojimo to, samo je besmisleno. Znači, upozoravam da je besmisleno.
Vlada ostvaruje svoju socijalnu funkciju, funkciju socijalnog partnera, i te kako je ostvaruje i kroz ekonomsko-socijalni savet, čije će sada funkcionisanje biti na zakonu zasnovano, gde se dogovara o svim bitnim stvarima koje su važne za sva tri socijalna partnera, ali nemojmo terati Vladu, nemojmo praviti takvo rešenje koje je potpuno besmisleno. Da se to usvoji, sada će neko to da potpiše ispred Vlade i da garantuje zarade u "Zastavi" nekome. To su, ljudi, potpune besmislice i nemojte zbog nečega što se čini i zvuči trenutno lepo, da pravimo opštu štetu.
Vezano za istu tu stvar, Vlada Republike Srbije nosi odgovornost za ukupnu ekonomsku politiku, uslove u kojima se privređuje sa jedne strane, a sa druge strane se pojavljuje kao predstavnik vlasnika, odnosno države prema javnim preduzećima i javnim službama. Logično je da tu dogovara zarade. Kada je u pitanju privreda, tu su poslodavci, tu su zaposleni, tu su sindikati, tu nema Vlade.
Ovo, Srbija bi bila jedina zemlja u Evropi koja bi imala ovakvo nemoguće rešenje i ono je prosto logički nemoguće. Pozivam vas da ne donosimo, bez obzira na to šta je rečeno, rešenje koje je logički nemoguće i štetno za celu državu i celo društvo. Nešto slično se događa i kod drugog amandmana, a to je pitanje sistema, jer tu postoje dve ključne stvari, i o tome ćemo razgovarati sutra ili kada već oko ove neposredne primene.
To su dve stvari koje su bitne, ne može Vlada biti potpisnik opšteg ugovora i ne možemo dozvoliti takvu štetu za Srbiju, podsticanje haosa, neodređenosti, kao što je neposredna primena, što se predviđa u nekom drugom amandmanu. Ono što je Vlada ponudila, to je nešto potpuno jasno, ako bi poslodavci i sindikati zaključili opšti kolektivni ugovor i kada poslodavci i sindikati zaključe posebne ili granske kolektivne ugovore, Vlada može da donese odluku, odnosno ministar o proširenom dejstvu jednog i drugog kolektivnog ugovora, i to je pitanje vođenja jedne politike.
Nemojte da se vraćamo u uslove društvene svojine iz socijalističkog samoupravljanja, u vreme kada nema ni jednog ni drugog. Hoćemo istu stvar da stavimo u potpuno pogrešnu posudu. Znam da to može zvučati popularno kada se kaže da će Vlada kobajagi nešto da garantuje ako potpisuje opšti ugovor, ali to je besmislica.
Vlada ne može to da radi. Vlada drugo radi. Ja vam o tome govorim, jer ono što deluje na prvi pogled dobro u stvari je jedan potpuno pogrešan pristup. Kako može da uredi međusobne odnose Vlada sa radnicima "Prve petoletke" ili budućim vlasnikom "Prve petoletke", jer se ona privatizuje. Znači nikako, ni sa ovim, ni sa vlasnicima.
Nemojte, ljudi, da pravimo to, da vraćamo sat nazad, kada je on nepovratno otišao napred. Nema. Privatizacija u Srbiji će se završiti, uz sve komentare. Kapital u Srbiji će imati vlasnika, sav kapital. On će biti privatni, odnosno akcionarski ili će biti državni. Neće više biti društvene svojine. Nestaje. Nemojte da pravimo forme za društvenu svojinu ovde gde više za to nema mesta.
Zato, jednostavno, pozivam poslanike da ne napravimo štetu i unapred sada kažem, ako bog da bićemo živi i za godinu dana, ako se slučajno dogodi da poslanici usvoje da Vlada zaključuje opšti ugovor i da se oni neposredno primenjuju, za godinu dana, gde god da smo, koji ovde sedimo, možemo da se vidimo, tvrdim vam, da će biti direktna materijalna šteta za ove koje hoćete da štitite.
Zato to kažem, da ne bi posle bilo - nismo znali o čemu se radi, kao što se to često govori. Ili - nisam iz ovog kraja, ne znam šta je mesečina, kakva je pojava, nisam iz ovog kraja.
Znači, nemojte ljudi to da radimo. Pravićemo neposrednu štetu. Znam da može izazvati, kako što primećujem, kod poslanika određene osmehe. U redu je. Jedino nema mesta za to. Kada se pravi šteta, ne treba se smešiti. Malo više odgovornosti, a malo manje strančarenja - mislim da bi svima dobro došlo. Hvala.

Hvala Vama. Nastavljamo sutra u 10,00 sati, prvo, replikom narodnog poslanika Nataše Jovanović, a potom o amandmanima. Hvala vam.