Replika, narodni poslanik Zoran Krasić.

Pa, evo u čemu se ogleda replika. Prethodnik je promašio temu. Ovo je poglavlje koje se odnosi na višak zaposlenih i njihova prava. Kada se govori o višku zaposlenih, poslodavac i dalje postoji i ovaj član se odnosi na kriterijume na osnovu kojih se utvrđuje višak.
Ovim amandmanom tražimo da se uvaži ova situacija i kad su u pitanju invalidi i učesnici ovih oružanih sukoba od 17. avgusta 1990. godine, da oni budu zaštićeni, a ovo o čemu ste vi pričali, o stečaju itd, to je sledećih 40 članova, to je potraživanje zaposlenih u slučaju stečajnog postupka. Znači, razlika postoji.
Amandmanom se samo promoviše jedan kriterijum koji treba poslodavac da uvaži kako bi ti zaposleni imali tu beneficiju da ne budu tek tako proglašeni viškom i da se ne bi desila slična situacija, ne mogu da je uporedim sa onom koju ste naveli vezano za Frikom, mene ne iznenađuje. Taj je čovek došao, zna se kome pripada, šta razmišlja, i tako dalje. Sreća naša što nije počeo da ubija u fabrici. Stipendije što je uskratio, to je najmanje zlo što je mogao da donese.
Ali, ne znam kako, recimo, Svilanović ne bi glasao za ovaj amandman. On je bio učesnik rata. Kako neki drugi, koji su za vreme 1999. godine s pravom branili državu, kako oni ne glasaju za ovaj amandman? Nije valjda uvek kad se uzme puška u Srbiji Srbin kriv. To ni teoretski ne može da bude tačno. To što neko želi da instalira krivicu po svaku cenu, patološki, onda mesto nije Narodna skupština, nego Biserko, Vučo, Vojin Dimitrijević, onaj u crnom, u belom, u zelenom itd.
(Predsedavajući: Nemojte, kolega Krasiću, molim vas, ljude koji nisu prisutni ovde.)
Imate još veliki izbor, 20.000 nevladinih organizacija, čak imamo i onog Bucu Kovačevića, on ima 60 na svoje ime.
Molim vas, mi moramo da se ogradimo, da kažemo, to ne pripada mom sistemu vrednosti, većine građana koja je zastupljena u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Tu nema ljutnje, tu je čist račun duga ljubav. Moramo da znamo ko je na kojim pozicijama. Ako Sokrat hoće da bude zaštićen kao učesnik rata, glasaće. Ima tu puno poslanika koji su na poziv države obukli uniforme i sada su oni krivi. Zašto su oni krivi? Najveći ugled treba da imaju. Ovde veći ugled imaju oni što su pali. Doduše, i onog sa buldožerom, i njega ste otpisali.

Reč ima poslanik Rajko Baralić.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, na član 157. ovog zakona amandman je podnela narodni poslanik SRS Vjerica Radeta i pokušala je da na bolji način reguliše prava invalida iz poslednjih ratova prilikom proglašavanja tehnološkog viška ili zbog neke druge situacije u firmi, kada jedan broj ljudi treba da ostane bez posla.
Molim vas da me čujete, oni to zaslužuju makar da se o njima progovori, ako ne možemo da im pomognemo.
Amandman je dobar, ima jedan feler, ako poslodavac zna da ne može da ga otpusti, jednog dana neće da ga izabere kada ga bude zapošljavao. To je osnovni problem kod ovog amandmana.
Ovo pitanje treba da uredi država na drugi način. SPS će da podrži ovaj amandman, zato samo govorim šta je ovde problem, ali država treba ovo pitanje da uredi na drugi način; dakle, govorim u svoje ime, moja ratna jedinica je šest puta mobilisana, mnogi od tih ljudi se nikada nisu vratili kući, a mnogi su se vratili sa jakim telesnim oštećenjima. Naša je obaveza da u njihovo ime progovorimo i da ih zaštitimo na svakom mogućem nivou, dakle, onim sredstvima kojim država raspolaže.
Najbolje bi bilo da to bude rešeno na neki drugi način, jer interes poslodavaca nije da zapošljava invalide i ako postoji ova odredba. I pored toga glasaću za ovaj amandman. Znači, imaćemo negativan odnos prema invalidima iz poslednjeg rata.
U kakvom ambijentu danas, političkom ambijentu, žive borci i invalidi iz prethodnog rata? U najgorem mogućem, gotovo da su svi do jednog satanizovani. Vojska ili policija kojoj su pripadali, i država u čije ime su se borili, i narod za koji su se borili, nažalost, danas o njima govore drugačije nego što oni zaslužuju.
U Vojsci bivše Jugoslavije ukinuta je Prva, Druga i Treća armija, ukinuta je Drinska divizija, Kragujevački korpus, a sada će biti ukinuti svi korpusi, i Prištinski korpus biće izmešten, odnosno treba da bude izmešten, mislim za Niš, a onda da bude ukinut. Komandant Prištinskog korpusa, legendarni general, nalazi se danas u Hagu. Njegovi saborci, oni kojima je on komandovao, neki od njih su invalidi, neki od njih se nisu vratili. Oni zaslužuju poštovanje, zaslužuju korektan odnos, pre svega, države koja mora da ima obavezu prema njima.
Molim vas, pa ove ljude nisu slale radne organizacije u rat na poziv o mobilizaciji, a kada je NATO agresija bila u toku, bila je proglašena opšte mobilizacija i svaki vojni obveznik je bio dužan da se u najkraćem mogućem roku javi svojoj ratnoj jedinici. Dakle, to nije obaveza poslodavca, to je obaveza države. Država treba da ima snage da ovim ljudima nadomesti ono što je moguće nadomestiti, jer kada neko ima telesno oštećenje, narušeno zdravlje, to nije moguće platiti nikakvim novcem.
Pozivam sve one koji su ovde, kada je bila rasprava o izjednačavanju prava četnika i partizana, glasali da ti borci, šta god ja o tome mislio, dobiju slična prava, da isto to urade za ove borce, nimalo više i nimalo manje. Onda ćemo imati na jednom nivou jedan problem manji, a ove ljude nećemo obeshrabrivati na taj način da država o njima više ne vodi računa.
To je veoma važno, zato što, još jednom kažem, niko od njih, osim dobrovoljaca koji su to činili na osnovu sopstvene procene, osećanja pripadnosti jednom narodu i potreba da ga brani, nisu tamo išli drugačije osim po pozivu svoje države. To je veoma važno, to je uređen državni sistem i država na to mora da odgovori na jedini mogući način.
Dakle, oni zaslužuju bolji tretman i mi smo dužni, a svako od nas zna ko koga ovde predstavlja, da se o njima staramo na taj način da kod svakog zakona učinimo najviše što možemo da im olakšamo situaciju koja nije nimalo zavidna. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić.

U članu 157. ovog zakona predviđaju se kriterijumi prilikom utvrđivanja viška zaposlenih, gde je predlagač zakona, slučajno ili namerno, propustio da uvrsti ovu kategoriju ljudi kao zaštićenu kategoriju od masovnog otpuštanja i gubitka radnih mesta.
Kao što su moji prethodnici govorili, ljudi koji su uzeli pušku u ruke i branili ovu zemlju zaslužuju najveću moguću zaštitu od strane države i apsolutno država mora da stane iza njih, i mislim da po tom pitanju ne bi trebalo da postoji nikakva diskusija.
Drago mi je što je SPS, po rečima mog prethodnika, stala iza ovog amandmana i što će podržati amandman SRS, i treba da stane iza toga, ali mi nije jasno zašto DSS i dalje nema stav, nego se neutralno izjašnjava, videćemo, ne znamo, nije nam jasno da li treba glasati ili ne.
Mislim da apsolutno to svi moraju da podrže. Ovo je vrlo bitan i značajan amandman. I u javljanju povodom prethodnog amandman pozvao sam se na Direktivu Saveta Evropske unije koja reguliše kolektivno otpuštanje i ona predviđa ograničenja u pogledu kategorije lica koja ne mogu da se otpuste. To se odnosi na ona lica na koja se ne primenjuje ta direktiva. To su ljudi koji rade na određeno vreme, zaposleni koji rade u javnim službama i državnoj upravi i zaposleni koji rade na pomorskim plovilima.
U završnim odredbama te direktive stoji da nacionalna zakonodavstva mogu da prošire prava zaposlenih koji se kolektivno otpuštaju, tako da mislim da ovaj amandman koji je podnela SRS, u tom smislu da proširuje prava zaposlenih, apsolutno nema nijedan jedini razlog da se ne usvoji, jer sama Direktiva Saveta Evropske unije predviđa mogućnost proširivanja prava, dajući osnovna prava.
Mislim da je bolje za našu državu i za naše građane da se usvoji ovaj amandman SRS i da se prihvati Direktiva Saveta Evropske unije, nego da se prihvata direktiva Karle del Ponte.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.) Replika, gospodin Proroković.
Samo da obavestim nešto poslanike, na osnovu konsultacija sa nekim od šefova poslaničkih grupa, budući da je sledeće nedelje, 15. februara, u utorak, dan državnosti, ne radi se.
Predlog je, molim vas bez dobacivanja, da Skupština pak radi ovog petka, dakle da zaseda. Ona inače radi svakog dana, ali da sednica bude održana i u petak, a da onda, naravno, subota, nedelja, ponedeljak i utorak budu neradni dani, pa da se nastavi od srede, i najverovatnije će tako i biti dogovoreno. Prosto, zbog planiranja vaših aktivnosti. Hvala. Izvolite, gospodine Prorokoviću.

Hvala. Ponoviću ono što sam rekao. Ako ovim rešavamo problem invalida, problem ljudi koji su bili, kako se u amandmanu navodi - pripadnici oružanih snaga Jugoslavije – i njihovog položaja, odnosno radnog statusa i radnog odnosa, nema problema, glasaćemo za. Ali, prosto ne baratam brojkama u ovom trenutku.
Rekao sam da je moguć niz hipotetičkih situacija. Gospodin Baralić je naveo jednu. Dakle, potreban nam je podatak u ovom trenutku - koliko invalida jeste u radnom odnosu, a koliko nije. Šta ako je svega njih 20% zaposleno, a 80% nije?
Dakle, mi ćemo usvajanjem ovog amandmana dati pravo da ovih 20% ostane zaposleno do penzije, a ostalih 80%, koji se trenutno nalaze na birou, ni jedan poslodavac neće želeti da primi u radni odnos, jer je fakat da mu nikada otkaz neće moći dati. Taj čovek može da radi šta god hoće, on neće moći da bude otpušten.
Kada budemo imali pred sobom brojke, kada budemo videli o kom broju ljudi se radi, onda ćemo moći i da glasamo o ovom amandmanu. Naravno, opet ponavljam - ovde je potrebno jedno sistemsko rešenje; olakšice za ljude koji primaju invalide, promena niza zakona koji se tiču njihovog statusa i njihovog položaja.
Kao što ste i rekli, to jeste navedeno u direktivama Evropske komisije, ali za to nije potrebna samo promena zakona o radu nego promena niza drugih zakona, odnosno kako je to ministar u obrazloženju naveo, sredinom 2005. godine jeste predviđeno da se sve ovo menja.
Ali, ponavljam, ukoliko su brojke koje se odnose na ove kategorije lica takve da ovim amandmanom možemo da ih zaštitimo, nema problema, prihvatićemo amandman.

Zahvaljujem, gospodine Prorokoviću.
Povreda Poslovnika? (Obraća se poslaniku Vjerici Radeti.)
Molim vas, naravno da nije replicirano vama. Vi imate repliku na repliku gospodina Prorokovića? Izvinjavam se, izvolite, gospođa Radeta, replika na izlaganje gospodina Prorokovića.

Potpuno je svejedno, gospodine predsedniče, da li ćemo ovo nazvati replikom ili povredom Poslovnika, bitno je nešto drugo.
Ovaj amandman je toliko jasan da ne razumem zašto neki narodni poslanici pokušavaju da, eto, kažu - oni bi glasali za ovaj amandman kada bi on bio jasniji.
Ovde se radi o nečem drugom. Razumem gospodina Prorokovića. Nije mu lako pred biračima, kojima je pričao jednu drugu priču u izbornoj kampanji, da kaže - e, baš nas briga za ove koji su se borili od 1990. godine i mi nećemo glasati za ovaj amandman. Nego, pokušavate, gospodine Prorokoviću, da kažete - eto, kada bi vam bilo jasnije vi bi glasali, ali eto nejasno je, pa onda ne znate da li ćete biti uzdržani.
Kažite lepo građanima Srbije da li ćete glasati ili nećete. Samo ću da vam objasnim ono što je gospodin Krasić već objasnio, ali da ponovim možda na drugi način.
Ovde se radi o tome da mi govorimo o invalidima i o učesnicima ratova od 1990. godine koji su već zaposleni. I, ovim amandmanom sprečavamo poslodavce da im kao višku radne snage daju otkaz. Činjenica je da ima i nezaposlenih. Činjenica je da ima mnogo problema tu. Ovi ljudi imaju mnogo problema, nemaju posao, nemaju stanove, progone ih na ovaj ili na onaj način.
Sada je ovde tema - zaposleni i proglašavanje zaposlenih viškom radne snage. I mi, u ovom članu, to je tema ovih nekoliko članova u ovom odeljku zakona, to i kažemo, i ovde nije moglo ništa drugo da se kaže. Mi nemamo ništa protiv da država na sve moguće načine pomogne tim ljudima, jer ti ljudi jesu to zaslužili, više od bilo koga i pre bilo koga.
Zašto je bitan ovaj amandman? Zato što znamo iz onoga što se dešavalo u poslednje četiri godine, a gospodine Prorokoviću sigurno znate i vi lično. Uostalom, izneli ste primer ukidanja ovih stipendija. Isto tako, imate mnogo primera kada je trebalo otpuštati, praviti neki program otpuštanja zaposlenih, da su poslodavci prvo rekli - šta će mi ovi što su se borili, šta će mi ovi što su ostali invalidi. I gospođica Nataša Jovanović vam je rekla koliko je hiljada takvih u Kragujevcu, recimo, ostalo bez posla. Kragujevac nije jedini i jedinstven slučaj.
Imali smo primere i u opštini Zemun početkom 2001. godine i sigurno svi znate iz svog mesta, odakle dolazite, da je bilo takvih primera.
Prema tome, u ovom amandmanu zaista ništa nije nejasno, ništa nije sporno. Pitanje je samo ko je spreman da glasa za ovo, a ko nije.