PRVO VANREDNO ZASEDANjE, 08.02.2005.

11. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANjE

11. dan rada

08.02.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:30 do 18:02

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Snežana Lakićević Stojačić

Demokratska stranka – Boris Tadić
I u raspravi u načelu smo kazali da smatramo da je odredba člana 214. suprotna odredbi Ustava, jer se ovim članom u određenoj meri ograničava organizovanje sindikata, stavljanjem obaveze da najmanje 10 zaposlenih kod jednog ili više poslodavaca može osnovati sindikat.
Ne postoji ni minimum ni maksimum zaposlenih koji mogu osnovati sindikat. Sloboda udruživanja je zagarantovana ustavnim načelom i smatramo da nije potrebno kroz ovaj propis imperativno stavljati obavezu da to može da uradi najmanje 10 zaposlenih. Na kraju krajeva, mislimo da je tim načelom slobode organizovanja, u neku ruku, urušena i Konvencija MOR-a o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava.
Bez obzira na primedbe na prevelike nadležnosti, nizak cenzus itd. u oblasti sindikalnih organizacija, mi ipak smatramo da zakonodavac treba da vodi računa da sve odredbe u zakonu budu usaglašene sa Ustavom, a s obzirom da smatramo da ova odredba nije usaglašena sa Ustavom, predlažemo da se prihvati amandman i da se član 214. promeni i da glasi: "Sindikat, u smislu člana 6. ovog zakona, može da se osnuje u skladu sa opštim aktom sindikata".

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Goran Jakšić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 227. doda novi član 227a.
Vlada nije prihvatila amandman. Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Goran Jakšić.

Goran Jakšić

G17 Plus
Poštovani predsedniče, kolege poslanici, pročitaću kako glasi ovaj predlog člana u amandmanu koji sam dao.
Dakle, dodaje se član koji kaže: "Poslodavci koji su dana stupanja na snagu ovog zakona doneli odluku o preraspodeli radnog vremena za 2005. godinu, radno vreme zaposlenih organizovaće prema toj odluci".
Da vas podsetim da je članom 57. ovog predloga zakona određeno da poslodavac može da vrši preraspodelu radnog vremena zaposlenih u toku kalendarske godine, najduže u trajanju od šest meseci. Znači, u periodu od šest meseci poslodavac može da vrši umanjenje, odnosno uvećanje trajanja radnog vremena zaposlenog, ali da u tom periodu prosečno trajanje bude u skladu sa zakonom.
Verujem da ćete se složiti da bi svaki predlog zakona trebalo, između ostalog, da ispuni i dva osnovna postulata, a to je da kao predlog zakona bude koristan svim građanima ili određenim delatnostima koje reguliše, a istovremeno da zakon svojim odredbama ne bude štetan nikome. Kad su ova dva stava u pitanju, mislim da se slažemo da moraju da budu prihvaćeni i kada je ovaj zakon u pitanju kao nešto što je osnovno.
Ukoliko bi ovaj amandman ostao neprihvaćen od strane Skupštine, imali bismo situaciju da bismo izazvali određenu štetu. Ovaj zakon, kao što znamo, nije nov u našoj zakonodavnoj praksi, već postoji Zakon o radu koji je na drugi način regulisao materiju preraspodele radnog vremena. Do sada je važećim zakonom, koji je trenutno na snazi, preraspodela radnog vremena regulisana tako da poslodavac može vršiti preraspodelu radnog vremena u toku cele kalendarske godine, povećavati ili smanjivati trajanje radnog vremena, ali da, u proseku, u kalendarskoj godini trajanje radnog vremena mora da bude u skladu sa zakonom.
Mi imamo sada situaciju da je počela 2005. godina, da imamo i ozbiljne firme u ovoj državi koje su već, na osnovu važećeg Zakona o radu, izvršile preraspodelu radnog vremena, a prema određenim poslovnim sporazumima, ugovorima i drugim vrstama obaveza sa poslovnim partnerima.
Ukoliko sada budemo izmenili zakon i stavili da i ova odredba stupi na snagu danom stupanja na snagu zakona, ti poslovni ugovori i obaveze koje imaju naše firme bili bi dovedeni u pitanje. Pošto imamo situaciju, ponavljam još jednom, da postoje i ozbiljne firme koje su sklopile vrlo ozbiljne aranžmane sa svojim poslovnim partnerima i zapošljavaju veliki broj radnika, time onaj uslov koji sam malopre rekao, principijelni, da zakon ne sme da nanosi štetu, ne bi bio ispunjen.
Verujem da ćemo, pošto je Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja, bez ijednog glasa protiv, prihvatio ovaj amandman, shodno ovim principima, kao Skupština usvojiti ovaj amandman.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi o ovom amandmanu? Ministar Lalović.

Slobodan Lalović

Samostalni poslanik
Samo da kažem da Vlada prihvata ovaj amandman koji je izneo narodni poslanik Goran Jakšić, gde se dodaje novi člana 227a.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Time je amandman postao sastavni deo zakona.
Na član 243. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Dušan Mrvoš i zajedno narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Milisav Petronijević.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Milisav Petronijević

Socijalistička partija Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, dr Žarko Obradović i ja smo podneli amandman na član 243. Predloga zakona o radu. Da podsetim, član 243. predviđa da opšti kolektivni ugovor zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovan za teritoriju Republike Srbije.
Amandmanom predlažemo da i treći učesnik u zaključivanju opšteg kolektivnog ugovora bude Vlada Srbije. Dakle, da član glasi: "Opšti kolektivni ugovor zaključuju Vlada Republike Srbije, reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovan za teritoriju Republike Srbije."
Prvo, Vlada ima nadležnost, ali mora da preuzme i odgovornost za obezbeđivanje ekonomskih, socijalnih, monetarnih i drugih pretpostavki iz njene nadležnosti, kako bi ukupan sistem kolektivnog pregovaranja u Srbiji nesmetano funkcionisao u interesu i kapitala i zaposlenih. Tripartitni socijalni dijalog, koji je institucionalizovan Zakonom o socijalno-ekonomskom savetu, u stvari, bio bi zaokružen zaključivanjem i tripartitnog opšteg kolektivnog ugovora, kao svojevrsne socijalne konvencije sva tri socijalna partnera, Vlade, poslodavca i sindikata, naravno, sve radi obezbeđenja razvoja zemlje, s jedne strane, i socijalne pravde, sa druge strane.
Drugo, bez obzira što u obrazloženju stoji da Vlada nije poslodavac i nije član udruženja poslodavaca, mislimo da je Vlada bar na specifičan način poslodavac za nekoliko stotina hiljada radnika društvenih delatnosti, javnih preduzeća i javnih službi. Dakle, na ogroman broj zaposlenih se ne bi primenjivao opšti kolektivni ugovor, što mislimo da nije dobro, i smatramo da treba da se primenjuje.
Treće, daje se veća garancija zaključivanju i primeni kolektivnih ugovora, kao i zaštiti radnika, pogotovo imajući u vidu konfuziju koja sledi kod zaključivanja i primene kolektivnih ugovora. Naime, opšti kolektivni ugovor zaključuje reprezentativno udruženje poslodavaca.
Pitam – da li može gospodin ministar da nam kaže argumentovano koje je danas reprezentativno udruženje poslodavaca? Zatim, i reprezentativni sindikat. I tu vidimo u štampi ovih dana da ima osporavanja.
Poseban kolektivni ugovor zaključuju neki drugi, naravno, tu se uključuje i Vlada, ali koji nisu obuhvaćeni onim prvim, odnosno opštim kolektivnim ugovorom, i tako redom, sve skupa može da izazove konfuziju. Mislim da bi učešće Vlade u tome bila garancija i afirmacija kolektivnih ugovora, i zaštita svih radnika na teritoriji Republike Srbije.
Iz tih razloga predlažemo da se usvoji navedeni amandman i da opšti kolektivni ugovor zaključuju Vlada, poslodavci i sindikat, dakle, sva tri socijalna partnera.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala. Po istom amandmanu gospodin Obradović, pa gospodin Stevanović.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Socijalistička partija Srbije
Hvala, gospodine predsedniče. Zajedno sa kolegom Petronijevićem, u ime SPS, podneo sam amandman na član 243. zakona.
Naše je mišljenje, i to smo u ovom amandmanu saopštili, da opšti kolektivni ugovor treba da zaključuju Vlada Republike Srbije, reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovan za teritoriju Republike Srbije. U odnosu na Predlog zakona, tekst je proširen delom koji se odnosi na Vladu Republike Srbije. Naime, smatramo da Vlada Republike Srbije treba da bude neko ko učestvuje u zaključenju opšteg kolektivnog ugovora.
U proteklih par dana smo čuli od strane predlagača mnogo različitih objašnjenja povodom istih stvari. Nekad se pozivao na iskustva zemalja EU, pa je predloženo rešenje u skladu sa tim, nekad se pozivao na odredbe MOR-a, pa predloženo rešenje je u skladu sa tim. Kada je trebalo objasniti neke stvari koje su po mišljenju poslanika bile nelogične, onda se davao drugačiji odgovor.
Jednom rečju, predlagač je tražio za sebe povoljnija rešenja, ponekad bežeći u prošlost da objasni sadašnjost, a ponekad pričajući o stvarima koje nemaju veze sa amandmanima. Ovo ne govorim slučajno, jer biće mi zanimljivo da od predlagača čujem mišljenje povodom ovog teksta amandmana, iz razloga što je predlagač imao priliku, mogućnost da govori u načelu, kad je bila rasprava u načelu. Ovo je rasprava o amandmanima i dobro je da čujemo predlagača, kad govorimo o amandmanima, konkretan odgovor na amandman. Pre podne je predlagač vešto izbegao da iznese odgovore na pojedine amandmane poslanika SPS, govoreći u načelu i govoreći o svima, što nije korektno.
Svaki od nas poslanika ima svoje ime, pripada određenoj poslaničkoj grupi i red je da se kaže – poslanik taj i taj, ili – amandman taj i taj je takav i takav, ili da se ne kaže, ali bez opših ocena.
Smatramo da je ovaj amandman jako važan zato što kod nas ne postoji uređen privredni sistem. Da postoji uređen privredni sistem, da postoji obaveza poslodavaca da svi budu članovi unije poslodavaca, pa da onda poslodavci na jednoj strani, a reprezentativni sindikat zna se koji je, Samostalni sindikat, da budu na drugoj strani, onda bi bilo izlišno da Vlada bude učesnik u zaključenju kolektivnog ugovora. Pošto kod nas ne postoji uređeni sistem, a smatramo da na ovaj način Vlada beži od odgovornosti, predložili smo amandman kojim želimo i Vladu da uključimo u to.
Doduše, Vlada je pokušala posredno sebe da uključi u priču o opštem kolektivnom ugovoru, ali na jedan krajnje nekorektan način. Videćete posle kada budemo govorili o članu 256, ministru se daje mogućnost da može proširiti dejstvo opšteg kolektivnog ugovora, ali uz mišljenje ekonomsko-socijalnog saveta Vlade Republike Srbije, mišljenje koje treba da prihvati 18 članova i gde je potreban konsenzus, a to je i teorijski teško zamisliti da se svih 18 slože oko jednog. Ako Vlada neće, ne mogu se složiti.
Izbegavanjem da Vladu uključi u pitanje zaključenja opštih kolektivnih ugovora, predlagač, nama se čini i ne možemo se oteti tom utisku, apsolutno ostavlja ogroman broj zaposlenih, da kažem, na otvorenom prostoru za uticaj poslodavaca, s obzirom da postojeća zakonska rešenja, kada je reč o udruživanju poslodavaca u uniju poslodavaca kao osnov za zaključenje kolektivnog ugovora, to pitanje udruženja ostavljaju otvorenim.
I čim nema obaveze, pitanje je da li će poslodavci hteti da budu članovi udruženja, pogotovo ako treba da preuzmu neku obavezu koja ne odgovara njihovim finansijskim sposobnostima ili ne žele da ispunjavaju nešto za šta nemaju obavezu.Takav smo narod, ne može me niko ubediti da će princip dobrovoljnosti ili solidarnosti biti nešto što će opredeliti poslodavce da budu članovi unije ili da zaključuju kolektivne ugovore. Mislim da je rešenje kojim se predviđa obaveza Vlade za zaposlene dobro. Za Vladu očigledno nije, čim nije pristala da učestvuje u tom poslu.
(Predsednik: Vreme.)
Izvinite, gospodine predsedniče, još trenutak. Ako Vlada misli da će zbog toga ostati po strani od ovog pitanja, onda se grdno vara, jer na jedan ili drugi način ovo će se sve vratiti pred Vladu i na Vladu, pa je bolje da Vlada učestvuje u tome.
Jer i neka pozitivna iskustva iz prošlosti govore da je to moguće i da su rešenja bila dobra, nego da se ostavi ogroman broj zaposlenih po strani od ovog veoma važnog pitanja za njih.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama. Po istom amandmanu odustao je gospodin Stevanović. Javio se gospodin Mrvoš i gospođica Nataša Jovanović. Prvo ćemo gospođici da damo reč.
Izvolite, narodni poslanik Nataša Jovanović, pa gospodin Mrvoš.