Da li još neko želi o ovom amandmanu? Narodni poslanik Aleksandar Đorđević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na primeru člana 150. vidi se priroda ovog predloga zakona o radu. Naravno, kolega Nemanja Šarović, poslanik SRS, u ime poslaničkog kluba SRS predložio je amandman na član 150, tako da se u stavu 1. reči "godinu dana" zamene rečima "dve godine".
Smatramo da je povećanje primene opštih akata poslodavaca prethodnika na dve godine povoljnije za zaposlenog. I uvek kada govorimo o amandmanima koje smo ovde podneli, očigledno nailazimo na nerazumevanje od strane Vlade Republike Srbije, koja želi po svaku cenu da donese zakon na brzinu, ne sagledavajući suštinu amandmana poslaničke grupe SRS.
Naravno, ako želimo da pričamo za ovom govornicom i da govorimo o zakonu koji će se doneti u ovoj Narodnoj skupštini, o zakonu o radu, i koji će promeniti prirodu važećeg Zakona o radu, koji je donela prethodna vlast DS, koja je i ponizila sve radnike zaposlene u ovoj zemlji sa tim zakonom, onda je Vlada Republike Srbije morala da ima u vidu baš upravo u članu 150. Predloga zakona o radu amandman koji smo mi podneli i ono što su predstavnici reprezentativnih sindikata govorili kada su predlagali izmene Predloga zakona o radu.
Šta bi bilo kada bi novi poslodavac u ovom slučaju rekao da prihvata samo zaduženja koja su nastala godinu dana pre preuzimanja preduzeća, a da sva ostala zaduženja ne prihvati kao obavezujuća.
Suština našeg amandmana na član 150. Predloga zakona je upravo to da se ovaj član uredi na način koji će ići u korist, pre svega, zaposlenih i koji će onemogućiti bilo kakve negativne konotacije koje bi mogle da proizađu iz člana 150.
Naravno, član 150. pokazuje prirodu ovog zakona, da se on neće razlikovati od važećeg ukoliko Narodna skupština, odnosno vladajuća koalicija u Narodnoj skupštini, ne prihvati naše amandmane. Onda ćete za ovaj zakon koji budete doneli vi najveću odgovornost prihvatiti za sve što će se kasnije dešavati.

Hvala, gospodine Đorđeviću. Po istom amandmanu, narodni poslanik Momir Marković, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što krenem sa odbranom ovog amandmana, moram da se izvinim građanima Srbije, jer i ovaj zakon očigledno donosimo bez kvoruma.
(Predsednik: Sve je u redu, ako vi ubacite svoju karticu, gospodine Markoviću, biće sve u redu.)
U sali nema 84 poslanika vladajuće većine. Moram da se izvinim i građanima Srbije što smo većinu amandmana branili bez prisustva ministra, a ministru da se izvinim što smo počeli rad jutros sat vremena pre nego što je on došao.
Amandman narodnog poslanika Nemanje Šarovića na član 150. Predloga zakona odbijen je sa obrazloženjem – amandman se ne prihvata iz razloga za neprihvatanje amandmana narodnog poslanika Dušana Mrvoša na isti član Predloga zakona. Ovo su dva različita amandmana i normalno je da obrazloženje bude kompletno i za jedan i za drugi. Narodni poslanik je svojim amandmanom tražio da se u članu 150. stav 1. gde piše "godinu dana" zameni rečima "dve godine."
U obrazloženju narodnom poslaniku Dušanu Mrvošu kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što nema zakonskih smetnji da poslodavac sledbenik primenjuje kolektivni ugovor poslodavca prethodnika duže od godinu dana itd. On će jedva čekati da prođe ta godina koju mu zakon određuje, da podeli otkaze, da raščisti firmu, da bi mogao da je uglavnom proda. Gospodin Krasić je govorio kako se u prethodnom periodu privatizacija sprovodila.
Bitno je da četiri meseca ne proda ništa, odnosno za godinu dana, jer za četiri meseca je rasprodao polovinu firme, 10% je mogao godišnje, a on je 40% prodao za nekoliko meseci. Mnogi radnici su se našli tamo gde ne treba, mislim na ulici.
Ovim amandmanom bismo mi zaštitili radnike koji rade u tim preduzećima, a sada se uglavnom otkupljuju preduzeća koja su u društvenoj svojini i prelaze u privatnu svojinu, bar dve godine. Godinu dana je i suviše malo.
Prvo, dakle, da zaposleni iz tog preduzeća iznađe mogućnosti da nađe posao, osim ako ministar... a ponovo ga pozivam da izađe i da kaže koja su to preduzeća gde po 20.000 daju radnicima, pa niko neće da radi, pa oni moraju da dolaze iz Rumunije i Bugarske. Dajte prvo da zaposlimo naše, pa tek onda da razmišljamo o Rumunima i Bugarima.
Gospodine ministre, očekujem da ćete vi ovaj amandman sada usvojiti, a ako ne usvojite sada, da onda poslanici vladajuće većine u danu za glasanje stvarno glasaju za ovaj amandman i da bar u ovom delu zaštitimo zaposlene da se ne nađu na ulici u najkraćem mogućem roku.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Nemojte dobacivati, gospodine Markoviću, budite ljubazni, a pravo poslanika je da koristi onoliko padeža koliko želi, na šta to liči, molim vas.
Narodni poslanik Ljiljana Nestorović podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 153. doda novi član 153a.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Gospodine predsedavajući, kolege poslanici, u članu 153. u stavu 1. rečeno je da poslodavac donosi program rešavanja viška zaposlenih, ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u periodu od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih.
Mi smo predložili da se posle ovog člana unese novi član, koji glasi:
"Poslodavac je dužan da pre donošenja programa utvrdi u skladu sa poslovnim planom, strategijom i razvojnim ciljevima program tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, kao i da u pravilniku utvrdi sve promene organizacionih delova, poslova i potrebnog broja zaposlenih na poslovima".
Šta je bila naša ideja? Pošto prema Zakonu o privrednim društvima postoji obaveza poslodavca da donese godišnji plan poslovanja, koji sadrži strategiju i razvojne ciljeve, onda je nama bilo prirodno i svrsishodno da se program organizacionih, tehnoloških i ekonomskih promena veže za poslovni plan i strategiju preduzeća.
Znači, mi smo praktično predložili sledeći redosled poteza kod poslodavca:
1. donošenje godišnjeg plana poslovanja, koji sadrži strategiju i ciljeve;
2. utvrđivanje organizacionih, tehnoloških i ekonomskih promena koje proizilaze iz poslovnog plana;
3. donošenje programa rešavanja viška zaposlenih na osnovu prethodna dva dokumenta.
Dakle, pošto je zaista u članu 155. Predloga zakona propisano da program viškova mora sadržati razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih, a to su, kako je navedeno u članu 153, organizacione i tehničke promene. Ali, plašimo se koliko će taj dokument o organizacionim i tehničkim promenama biti ozbiljan dokument. Bojimo se toga da ovaj dokument ne bude samo puka formalnost iz koga će proizaći jedan spisak ljudi koji su tehnološki višak. Zato smo želeli da osiguramo ozbiljnost ovog dokumenta, tako što će se on vezivati i proizilaziti iz godišnjeg plana poslovanja, strategije i ciljeva poslodavca.
Vlada je amandman odbila sa obrazloženjem da je to što smo mi predložili suvišno jer je propisana obaveza da se u programu rešavanja viškova zaposlenih navedu razlozi za prestanak rada pojedinih zaposlenih. Nadamo se da to jeste dovoljno.
Kada bi svi postojeći poslodavci bili i vlasnici, mi se ne bismo plašili zloupotreba. Ali, međutim, kod nas u ovom sistemu, koji je još uvek do kraja nedefinisan pri prelasku iz socijalističkog u kapitalistički, imamo tri vrste vlasništva nad imovinom. Imamo društvena, državna i javna preduzeća, kao i privatna. Naravno da privatnik neće praviti negativnu selekciju, otpuštati one radnike koji su mu dobri, i samim tim je za njega to tržišni imperativ jer od njih može da očekuje neki prosperitet.
Stvar je komplikovana u onom delu kada govorimo o društvenom vlasništvu, odnosno javnim preduzećima, gde taj broj planiranih ljudi za otpuštanje, odnosno njihov spisak može da bude proizvod ličnog afiniteta direktora, po ko zna kojim kriterijumima, na osnovu sasvim nekih ličnih opservacija, tako da smo mi na ovaj način u suštini želeli da preciziramo stvari, da ne bi došlo do zloupotreba i negativnih selekcija. A svi znamo da je negativna selekcija, koja je posledica ličnog ćefa rukovodilaca u našim javnim preduzećima i u društvenim firmama, u suštini glavni kriterijumi za pravljenje spiskova ljudi koji se otpuštaju, i obično su to ljudi koji su sposobni, imaju svoj stav, svoje mišljenje, neko ko nije klimoglavac i poslušan. Hvala.
Zbog toga molim i ministra i Vladu da još jednom razmotre ovaj amandman i da ga ugrade u sam zakon. Hvala još jednom.

Na član 155. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o radu ima veoma puno bolnih tačaka, a jedna od najbolnijih tačaka svakako je višak zaposlenih. Zbog toga se posebna pažnja u svakom zakonu, a posebno u zakonu naše države gde je ogroman broj nezaposlenih, mora obratiti i obrazložiti.
Podneo sam u ime SRS amandman na član 155. koji se odnosi na ovaj višak zaposlenih i to pre svega odnosi se na jedan program koji je dužan poslodavac da u određenom dokumentu sastavi.
Kada se govori o ovom programu, a to je sadržina člana 155, zakon obavezuje poslodavca da u tome navede par stvari, i to pre svega, broj zaposlenih, potom da navede broj i strukturu zaposlenih koji su višak, iza toga mora da se navedu razlozi otpuštanja i na kraju da se predvide mere za njihovo zbrinjavanje, odnosno za zapošljavanje.
Predložio sam da se tu doda još jedna tačka, da se propiše da tu ulaze u obrazloženje i druga prava i obaveze zaposlenih.
Ako smo, sa jedne strane, predvideli da je poslodavac obavezan, dužan da sastavi program, sa druge strane štitimo na drugi način prava zaposlenih. U svako doba mi možemo da kažemo da u radnom odnosu zaposleni ima puno prava koja nisu ovim obuhvaćena.
To ću samo reći iz praktičnih razloga. Može se desiti da dođe do programa i do usvajanja ovog programa, ali iza toga slede sporovi. Jako puno sporova je u pogledu regulisanja viška zaposlenih, kriterijuma i svega ostalog. Međutim, šta obuhvata ovaj amandman.
Primera radi, nigde nije navedeno da u programu ipak treba nešto reći oko toga kako zaposleni može da iskoristi pravo na godišnji odmor ili kako pravo da povežemo sa radnim stažom, ili kako da mu se isplati prekovremeni rad. Sa pravom je predlagač zakona u članu 157. rekao da kriterijumi ne mogu biti ukoliko se radi o privremenoj sprečenosti za rad, ako se govori o trudnoći, porodiljskom odsustvu, nezi deteta i posebnoj nezi deteta.
Međutim, nigde se ne navodi šta je sa onima koji su otišli u vojsku, šta je sa onima koji su otišli na dosluženje vojnog roka, ili koji su upućeni na rad u inostranstvo. Šta je sa onima koji su upućeni na rad kod drugog poslodavca, ili koji iz drugih razloga, radi vršenja odgovorne državne funkcije, nisu trenutno kod poslodavca. O tome zakonodavac nije rekao ni jednu jedinu reč.
Da ne bi bilo zloupotreba i malverzacija oko ovoga, dakle, oko grupe drugih prava koja su inače sadržana u ovom zakonu, ipak mora da stoji i ova tačka.
Iz ovih razloga predlažem da se ovaj amandman usvoji. Moram pored toga i da zaključim, da ipak ovaj zakon donosimo posle jednog vremena u kome je došlo do raslojavanja i do bogaćenja.
A iza primera bogaćenja dolazi oseka morala. Da se to ne bi dogodilo, evo sadržina ovog člana govori drugačije. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, SRS, odnosno kolega Stevović je podneo amandman na član 155. Predloga zakona o radu, gde u stavu 1. iza tačke 7) predlaže dodavanje tačke 8) koja glasi: "Druga prava zaposlenih u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom". Obrazloženje - ovim amandmanom dopunjuje se program koji donosi poslodavac.
Vlada nije prihvatila amandman kolege Milana Stevovića, odnosno poslaničke grupe SRS, sa obrazloženjem koje glasi ovako: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se mere za zapošljavanje i druge mere predlažu programom rešavanja viška zaposlenih, u skladu sa stavom 1. tačka 5) navedenog člana predloga zakona. Te druge mere su i ona prava koja su utvrđena zakonom i kolektivnim ugovorom, stoga je suvišno to pitanje posebno uređivati."
U ovom članu 155. takođe se u zadnjem stavu kaže: "Program donosi upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor – direktor, odnosno preduzetnik". Mi sa ovim ne možemo da se složimo, jer se postavlja pitanje upravo u tim nekim malim preduzećima gde imamo, recimo, izraženu samovolju direktora, preduzetnika ili vlasnika, gde se često dešava da nemamo organizovan sindikat zbog straha za radno mesto od strane zaposlenih. Tu je najviše prisutan rad na crno ili minimalne nadnice.
Zato je neprihvatljivo da o tome odlučuje direktor, odnosno preduzetnik, pa insistiramo da se u ovaj član ugradi amandman. U ovoj formulaciji se govori i o članu 156, gde se u zadnjem stavu kaže: "Poslodavac je dužan da razmotri i uzme u obzir predloge republičke organizacije nadležne za zapošljavanje i mišljenje sindikata, i da ih obavesti o svom stavu u roku od osam dana."
Da su ova dva člana, 155. i 156, jedan sa drugim u koliziji govore ove stvari. Znači, amandman na član 155. koji je podneo gospodin Stevović, u ime poslaničke grupe SRS, smatramo da ova Narodna skupština treba da prihvati. U danu za glasanje očekujemo da ćete podržati amandman na član 155, jer se upravo u ovom članu rešava, kada je u pitanju višak zaposlenih, ovaj problem.