Zahvaljujem, gospodine Krasiću. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 150. amandman je podneo poslanik Dušan Mrvoš.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 150. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 150. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 150. Ovim amandmanom traženo je da se reči "godinu dana" zamene rečima "dve godine".
Naime, o čemu se radi; o tome da član 150. kaže da je poslodavac sledbenik dužan da primenjuje opšti akt poslodavca prethodnika godinu dana od dana promene poslodavca, osim ako pre tog roka istekne vreme na koje je zaključen kolektivni ugovor ili kod poslodavca sledbenika bude zaključen novi kolektivni ugovor.
Kako bi se ovaj član razumeo, treba pogledati malo i prethodne članove, znači, član 147, 148. i član 149, a gde kaže da u slučaju statusne promene, odnosno poslodavca, promene poslodavca u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca.
Ovo je, naravno, neophodno da bi postojao bilo kakav kontinuitet i normalno je da, kada dođe do statusne promene u okviru nekog preduzeća ili dođe do promene vlasnika preduzeća, i taj novi vlasnik ima određena prava i obaveze koja je po osnovu zaključenog kolektivnog ugovora preuzeo prethodni vlasnik, odnosno ukoliko je vlasnik isti, znači, došlo je samo do statusne promene preduzeća. Neophodno je da te neke obaveze ne mogu da budu izbrisane samom tom promenom.
Stav SRS je da bi u ovom slučaju radnici trebalo da budu malo više zaštićeni i da bi ovaj kolektivni ugovor trebalo da bude primenjivan kroz duži period, odnosno period od dve godine, naravno, uz ova ograničenja koja su već data u tačkama 1) i 2) ovog člana.
Stav predlagača zakona i ovo nemušto, rekao bih, obrazloženje, da se amandman ne prihvata iz razloga što nema zakonskih smetnji da poslodavac sledbenik primenjuje kolektivni ugovor poslodavca prethodnika i duže od godinu dana ako se postigne saglasnost o produženja važenja tog ugovora sa sindikatom, to je odgovor na pitanje koje niko nije ni postavio.
Nije sporno da ne postoje zakonske smetnje da se nešto primenjuje ukoliko se sporazum između sindikata i poslodavca postigne, ali nije dovoljno da ne postoje zakonske smetnje. Mi smo želeli da ovim amandmanom uspostavimo obavezu za poslodavca da taj kolektivni ugovor primenjuje.
Ne znam šta je sa ministrom, svaki put kad izađem za govornicu, ministar izlazi napolje. Zaista je neshvatljivo ovakvo obrazloženje resornog ministra, posebno ako se ima u vidu da je kolektivni ugovor akt kojim se obezbeđuju veća prava nego što su data zakonom o radu.
Znači, zakon o radu je skup nekih minimalnih prava i onda je nejasno šta može da znači ovaj odgovor da, ukoliko se saglasi poslodavac, onda će se primenjivati opšti kolektivni akt i duže.
Naravno da ukoliko postoji saglasnost i kolektivni ugovor prestane da postoji, onda će se bez problema zaključiti novi, neće morati da dolazi ponovo do postupka kolektivnog pregovaranja oko zaključivanja ugovora, odnosno primene člana 3. na koji nas predlagač ovog zakona upućuje u obrazloženju neprihvatanja ovog amandmana.
Sporan je i prethodni član. To će biti veoma zanimljivo kada se bude primenjivalo u praksi. To je član 149, gde kaže da je poslodavac dužan da pismenim putem obavesti zaposlene čiji se ugovor o radu prenosi i da, ukoliko zaposleni odbije prenos ugovora ili se ne izjasni u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja obaveštenja, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.
Ovo je jedna prečica preko koje će biti i postoji velika mogućnost zloupotrebe, a ubeđen sam da će do toga u praksi i dolaziti, jer pitanje je da li će radnici uvek biti obavešteni šta znači ukoliko se u roku od pet dana ne izjasne da li prihvataju ili ne prihvataju prenos ugovora o radu. Nije predviđena forma u kojoj to obaveštenje treba da se da, nije predviđena obaveza poslodavca da upozori radnika na pravne posledice činjenja ili nečinjenja u ovom smislu. Mislim da će ovaj član biti veoma sporan u primeni.

Za reč se javila narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.

Dame i gospodo poslanici, DS je podnela amandman na član 150. u smislu izmene stava 1, u kome se predviđa da poslodavac godinu dana nakon preuzimanja firme treba da poštuje kolektivni ugovor prethodnog poslodavca.
Mislimo da je taj rok neprimereno veliki. Štaviše, smatramo da uopšte ne bi trebalo da postoji, ali uvažavajući određene razloge predlagača, da je želeo da stavi određeni rok u kome se mora poštovati prethodni rok, mi predlažemo da se reči "godinu dana" zamene rečima "60 dana". Mislimo da je to primereni rok da poslodavac sledbenik zaključi novi kolektivni ugovor, kako je to i predviđeno u članu 3. Predloga zakona o radu, a nakon određenog perioda poslodavac može doneti i pravilnik o radu koji takođe mora biti u saglasnosti sa zakonom.
DS misli da je obaveza poslodavca da mora da primenjuje opšti akt poslodavca prethodnika suprotna svim načelima tržišnog poslovanja i da dovodi u vrlo delikatan položaj tog poslodavca, s obzirom da mora da poštuje i obaveze koje je predvideo i pravni prethodnik, a koje vrlo često mogu da budu i štetne za novog poslodavca. Čest je slučaj da poslodavac u postupku privatizacije ili u nekom drugom postupku preuzima i ekonomski posrnula preduzeća, tako da nema nikakvog opravdanja predvideti ovu obavezu da mora da poštuje pravila koja su dovela preduzeće u nezavidan položaj.
Na ovaj način se mogu znatno otežati planovi za revitalizaciju preduzeća. Osim toga, dešava se da poslodavac sledbenik ima svoje zaposlene i zaposlene poslodavca prethodnika. Na ovaj način, te dve kategorije zaposlenih su u neravnopravnom položaju u odnosu na svoja prava, obaveze i odgovornosti, ukoliko se ne primenjuje istovetni opšti akt za obe kategorije zaposlenih.
Stoga predlažemo i Narodnoj skupštini, a isto tako i predlagaču zakona, da ovaj amandman DS razmotre još jednom i predlažemo da prihvate, jer mislimo da niko od nas nema prava toliko direktno da se meša u poslovanje novog poslodavca i nameće mu pravila ponašanja i obavezu koja je suprotna odredbama zakona, da mora godinu dana u svom poslovanju, u kome pokušava da revitalizuje firmu, u kome pokušava da poboljša proizvodnju, da se ponaša saglasno kolektivnom ugovoru koji je zaključio prethodni poslodavac.

Ovo je bilo po prethodnom amandmanu, gde se umesto godinu dana predlaže da ugovor važi 60 dana. Sada da se vratimo na ovaj kojim se predlaže dve godine. Gospodine Krasiću, izvolite.

Dobro je što je u okviru ovog amandmana Nemanje Šarovića obuhvaćena i ova druga ideja izražena u amandmanu DS. Verovatno je to pisao Aca Vlahović. Za njega je i 60 dana mnogo. Kod njega je rok na juče.
Da bismo ušli u ovu temu i da bi bila svima jasna, kaže ovako: "U slučaju statusne promene (statusne promene uređuje Zakon o privrednim društvima, statusna je promena kada društvo sa ograničenom odgovornošću postane akcionarsko društvo) odnosno promene poslodavca..." Pravilnije bi bilo "i promene poslodavca". Promena poslodavca je šta - 20% akcija je bio Pera, a sada je 20% akcija Mika.
Šta se desilo u privrednom društvu? Da li je to promena poslodavca ili je promena poslodavca kada je preko 51%. Znači, ovde je prvi problem u primeni ovog zakona. Vi nećete moći pomoć za ovo da nađete u Zakonu o privrednim društvima.
Druga stvar, kada je došlo do promene, kog dana, na osnovu čega računate: dan upisa u neki registar, dan zaključenja ugovora, dan kada je faktički ušao u vlast, ne u posed, taj poslodavac, koji datum ste izabrali? Da li vi mislite da sudija treba da baca i da vidi da li je pismo ili glava da odredi koji dan će da bude? Ne može tako u zakonima. Ovo čak nije ni za literarni sastav.
Onda dolazimo na član 149, gde kažete: "Poslodavac prethodnik dužan je da o prenošenju ugovora o radu ..." Pojam prenošenja je ovde u istom rangu kao i cepanje. Ja sam cepao ugovor, preneo ugovor, poneo ugovor, izgubio ugovor.
Valjda je pravilnije da se kaže da tada dolazi do promene jedne ugovorne strane. Usled promene poslodavca dolazi i do promene jedne od ugovornih strana u ugovoru o radu.
Mi sada dolazimo u situaciju da više nije taj poslodavac nego je drugi i sada želi da se zamrzne ta situacija. Sada dolazimo na onih 60 dana. Naravno, mi predlažemo da bude dve godine. Zašto dve godine? Vi ste nam rekli da svi kolektivni ugovori, i opšti, moraju da budu u skladu sa zakonom, a zakon propisuje minimum. Šta onda ima da menja taj novi poslodavac. Jedino da ide ispod minimuma. Ne može da ide ispod minimuma. Vi snagom autoriteta države i ove koalicije garantujete da ne može da ide ispod minimuma.
Desi se na privatizaciji aukcionoj da kupi čovek frizerske lokale i sutradan sve to izbaci, sve berbernice postaju kafići. On je vlasnik, on može sve. Gde su prava zaposlenog? Ili ovaj Mladen Grujić kupi "Goricu" sa određenim brojem zaposlenih, po ugovoru je mogao 10% da proda, on 40% proda. Uzmite drugoga. Neka neko kupi npr. "Prvu petoletku". Po logici 60 dana on je vlasnik, on zatvara to, kaže – hajde napolje, ovo će da budu magacini, neće više tu biti alatničara niti drugih stvari.
U sudaru sa stvarnošću neki su iluzionisti pa razmišljaju rokovima na juče. Vi pokušavate to da izmerite na vrlo pogrešan način, toliko konfuzan da me neće iznenaditi ukoliko zgradu Vlade pretvorite u biro za zapošljavanje.

Još neko o ovom amandmanu? Izvolite, narodni poslanik Vojislav Milajić.

Dame i gospodo, ovim poglavljem se reguliše situacija gde je došlo do statusnih promena, pre svega se misli na promenu poslodavca i odnosa novog poslodavca prema zaposlenom. Tu se postavljaju neki specijalni uslovi, koliko će važiti opšti akt, od čega to zavisi, dužina primene opšteg akta. Mislim da tu nije mnogo pomognuto zaposlenima, nego čak mislim da im je odmognuto.
Nelogično je da se oročava primena opšteg akta i da se naročito ističe primena ugovora o radu, kao da je to nešto posebno. Svaki sledbenik, onaj ko preuzima određeno privredno društvo, preuzima sva prava i obaveze, samim tim preuzima i apsolutno sve obaveze prema zaposlenima koje proističu iz ugovora o radu. Ne razumem zbog čega bi postojalo ograničenje u tom smislu da on mora da poštuje najmanje godinu dana. On mora da poštuje ugovor o radu dokle god važi ugovor o radu. Mora da poštuje opšti akt dokle god taj opšti akt važi, a ne da se oročava.
Mene čudi drskost DS da uopšte ulaže amandmane, s obzirom na to kako je donet trenutno važeći zakon, i s jedne strane pokazuju neprimerenu hrabrost da se jave za amandman da i oni obrazlože nešto, kada se uzme u obzir kako je zakon o radu donet.
Faktički, on ne bi trebalo da postoji u pravnom poretku ove zemlje, jer nije donet većinom glasova poslanika tadašnjeg saziva Skupštine Srbije 2001. godine.
I da oni još predlažu amandmane, i da njihov predstavnik izlazi za govornicu i da daje obrazloženje amandmana DS, koja je inače članica Socijalističke internacionale, a koja se zalaže za to da se skrešu prava zaposlenih do krajnje granice, što se vidi iz njihovog amandmana, da je plafon primene opšteg akta 60 dana, što moj prethodnik, gospodin Krasić reče ...

Gospodine Milajiću, mogu li da vas zamolim, javili ste se po amandmanu gospodina Šarovića, budite ljubazni i govorite o tom amandmanu. Krajnje je korektno. Izvolite.

Tako da bi smanjili na što je moguće manju meru.
Ovim amandmanom, koji je uložila SRS, u stvari pokušavamo na maksimalan način da zaštitimo zaposlene, kako na jedan neopravdan i krajnje neprimeren način ne bi bila njihova prava uskraćena, koja proističu iz opšteg akta i ugovora o radu. Hvala.