Dame i gospodo, član 96. Predloga zakona govori kad nije potrebna saglasnost roditelja za usvojenje deteta. Predlagač je predvideo da je to u slučaju ako je roditelj potpuno lišen roditeljskog prava; ako je roditelj lišen prava da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život deteta; ako je roditelj potpuno lišen poslovne sposobnosti. Mi iz SRS predlažemo da se doda još jedna tačka i da to bude u slučaju ako je roditelj očigledno napustio dete, a njegovo mesto boravišta se ne zna duže od šest meseci.
Zaista, ne postoji nijedan opravdan razlog, kojim biste me ubedili da ovo nije potpuno smislen i pravno valjan amandman.
Uostalom, u obrazloženju kolega Krasić je napisao – s obzirom da roditelj koji napusti dete, a ne zna mu se prebivalište, ne obavlja roditeljske dužnosti, zbog toga nije potrebna njegova saglasnost za usvojenje. To je nešto što je potpuno normalno i, mislim, prihvatljivo.
Vrlo sam iznenađena da Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Još uvek očekujem da će ministar da ga prihvati, ili bar vi, kolege, u danu za glasanje, jer ovo što smo mi napisali govori u prilog tvrdnji da mi zaista ozbiljno pristupamo rešavanju ovih problema. Ne vidimo zašto bi neko dete ostalo bez usvojitelja zato što ima neodgovornog roditelja koji je nestao negde, ne zna se za njegovu adresu više od šest meseci.
Nažalost, znate da takvih situacija u životu ima, a nadam se da prihvatate činjenicu da je detetu svakako bolje da bude kod neke nove porodice koja je spremna da ga usvoji, nego da bude u nekakvim ustanovama, kakve god da su.
Nažalost, naše i nisu adekvatne za normalno opstajanje te dece koja nemaju roditelje, koja se nalaze u tim ustanovama, ali bez obzira o kakvim ustanovama da se radi, svakako da je prihvatljivije i bolje za dete da bude u krugu porodice.
Zato mi je neshvatljivo da opet kroz sve diskusije ovih poslanika koji će glasati za ovaj predlog stalno provejava kako su, eto, jedino srpski radikali protiv ovog zakona. Kako vi tumačite, ako smo protiv zakona, onda smo i protiv prava deteta i ne vodimo računa o deci. To jednostavno nije tačno.
Naprotiv, i ovim amandmanom pokazujemo da mi ovo doživljavamo mnogo ozbiljnije nego vi i da svestranije sagledavamo i ovaj problem. Zato smo predložili da se dozvoli usvojenje deteta bez saglasnosti roditelja ako se za tog roditelja ne zna duže od šest meseci, jer to naravno podrazumeva odmah da se radi o neodgovornom roditelju, koji grubo krši svoja roditeljska prava i ne postoji nikakav razlog da se sada čeka da se takav roditelj pronađe ili pojavi.
U obrazloženju zašto ne prihvata amandman SRS Vlada kaže: "Amandman se ne može prihvatiti iz razloga što predloženo rešenje nije u skladu sa članom 9. Konvencije UN o pravima deteta. Naime, ako nema saglasnosti roditelja za usvojenje, mora postojati sudska odluka o lišenju roditeljskog prava zbog napuštanja deteta, odnosno grubog zanemarivanja roditeljskih dužnosti."
Naš amandman, ministre, i kolege, nije u suprotnosti sa ovim članom 9. Konvencije UN o pravima deteta. Mi samo hoćemo da ovaj postupak ubrzamo. Ako ćemo čekati prvo da prođe šest meseci da se ustanovi da tog neodgovornog roditelja nema, pa se onda vodi postupak da se on proglasi nestalim, neodgovornim i tako dalje, mi gubimo najmanje, onako kako pravosuđe funkcioniše, čak i da funkcioniše bolje izgubili bismo najmanje još godinu dana.
Sve to svakako negativno utiče na psihološki razvoj deteta i mislimo da je bolje da dete bude usvojeno kada je u manjoj starosti.
U svakom slučaju, mislimo da bi ovaj amandman zaista trebalo prihvatiti. Koncepcijski ne kvari zakon, ali sigurno da pomaže deci koja, nažalost, zahvaljujući neodgovornim roditeljima, ostaju bez roditeljskog staranja i treba da im stvorimo uslove da se o njima staraju one porodice koje su spremne na usvojenje.
