Želeo bih samo da se zahvalim ministru Laloviću što su autori ovog zakona, koji su, kao što znamo, godinama radili na ovom zakonu, uvrstili član koji omogućava da se ispoštuje najbolji deo srpske tradicije, a to je da u kriznim vremenima, kakva su stalno na Balkanu, mogu da se ponove situacije kakve smo imali tokom perioda posle Prvog svetskog rata, posle balkanskih ratova kada su srpsku decu usvojili, pre svega, Grci, potom Francuzi. Zahvaljujući tome, mi smo imali nekoliko vrsnih rodoljuba i naučnika koji su se posle tog usvajanja vratili, produžili prijateljstvo i omogućili da se nastavi i stvori srpska država.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 130. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Rajko Baralić, Toma Bušetić i Milisav - Miša Petronijević.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 143. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, evo još jednog amandmana koji je u apsolutnom interesu deteta. Naime, u članu 143. Predloga zakona predviđena su prava staratelja, tj. pravo na naknadu troškova. U članu 143. je rečeno da staratelj ima pravo na naknadu opravdanih troškova učinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva. Naknada troškova staratelju isplaćuje se prvenstveno iz štićenikovih prihoda, osim ako se time ne ugrožava štićenikovo izdržavanje.
Na ova dva stava ovog člana nismo imali primedbu, ali zato smo predložili da se doda još jedan stav koji glasi: "Ako se naknada troškova staratelju ne može nadoknaditi iz štićenikovih sredstava, organ starateljstva je dužan da nadoknadu isplati iz sopstvenih sredstava".
Mi iz SRS-a smatramo da nema ništa normalnije i celishodnije od ovakvog načina regulisanja naknade troškova staratelju, jer ne možemo da dođemo u situaciju da dovodimo u pitanje starateljstvo zbog nedostatka sredstava. Nažalost, vrlo česte ili najčešće situacije su upravo starateljstvo nad decom koja nemaju materijalnih sredstava i upravo iz tog razloga, zato što njihovi roditelji nemaju sredstava ili su beskućnici, uglavnom su ti materijalni razlozi najčešći razlozi zašto deca dolaze u situaciju da moraju biti usvojena.
Bilo bi potpuno nenormalno i neprirodno da na taj način razdvajamo onoga ko ima pare i onoga ko nema pare. Zato postoji država, da i onima koji nemaju sredstava iz određenih izvora obezbedi ta sredstva.
U obrazloženju Vlade zašto se ovaj amandman ne prihvata kaže se da se amandman ne može prihvatiti iz razloga što naknadu opravdanih troškova učinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva staratelj ostvaruje prvenstveno iz štićenikovih prihoda koji se obezbeđuju na način utvrđen u članu 138.
U članu 138. je zaista navedeno da je staratelj dužan da preduzima sve potrebne mere kako bi pribavio sredstva za izdržavanje štićenika i da se ta sredstva pribavljaju iz: štićenikovih prihoda, sredstava dobijenih od lica koja su po zakonu dužna da izdržavaju štićenika, štićenikove imovine, sredstava socijalne zaštite i drugih izvora.
Pretpostavljam da je Vlada mislila na tačku 4. stava 2. - sredstva socijalne zaštite. Onda to uvek liči na ona minimalna, ali nedovoljna sredstva. Nije dobro obrazloženje Vlade, zato što je i ovo što je Vlada predvidela u Predlogu zakona u članu 143. već viđeno u članu 138. i onda ne postoji nijedan opravdan razlog da i ovaj naš amandman kao stav 3. člana 143. ne bude uvršćen. Jednostavno, radi sigurnosti štićenika, radi obaveze nadležnog organa starateljstva da obezbedi ta sredstva.
Nadam se da će narodni poslanici u danu za glasanje glasati za ovaj amandman zato što je i ovo jedan od onih amandmana koji ne kvare koncepciju vladinog Predloga zakona, koji su samo u korist jedne normalne primene zakona, u korist zaštite onih koje vi samo deklarativno pričate da štitite. Gde god smo konkretno amandmanom pokušali da na pravi način i pravno potkrepljeno popravimo zakon, da bi on zaista imao smisla i odgovarao svojoj svrsi, vi to ne znam iz kojih razloga ne prihvatate, bar Vlada, ali nadam se da će poslanici u danu za glasanje glasati za ovaj amandman.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je još jedan izuzetno dobar amandman SRS. Ovaj amandman podneo je narodni poslanik Milan Stevović. Odnosi se na član 143. i ovim amandmanom predloženo je da se nakon stava 2. doda stav 3, koji kaže  da ukoliko se naknada troškova staratelju ne može nadoknaditi od štićenikovih sredstava, organ starateljstva je dužan da nadoknadu isplati iz sopstvenih sredstava.
Mislim da ne bi trebalo mnogo objašnjavati zašto je bitno, ukoliko se sredstava za štićenika ne mogu obezbediti iz njegovih sredstava, da država bude garant da će ta sredstva, koja su neophodna, biti isplaćena upravo od strane države. Mislim da je to svakome jasno i na tome neću gubiti vreme.
Ali, zanimljivo je obrazloženje Vlade koje kaže da se amandman ne prihvata zato što je naknada opravdanih troškova učinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva regulisana, između ostalog, članom 138. Predloga zakona, stavom 2. tačke 4. i 5, gde je propisano da će se sredstva za zadovoljavanje potreba štićenika, između ostalog, obezbediti i iz sredstava socijalne zaštite i drugih izvora.
Onaj ko je čitao ovaj zakon, a to bi svakako oni koji su pisali ovo obrazloženje, na čelu sa ministrom, trebalo da budu, zna da je u članu 138. regulisano pribavljanje sredstava za izdržavanje štićenika. Svako ko je napisao... ne znam ko je napisao ovo obrazloženje, ali ministar svakako stoji iza njega, to je, pravno gledano, potpuno nepismeno.
Član 138. kaže da je staratelj dužan da preduzima sve potrebne mere kako bi pribavio sredstva za izdržavanje štićenika. Onda se nabraja, i u drugom stavu ima pet tačaka, koji su to sve načini i koji su izvori iz kojih staratelj može obezbeđivati sredstva za izdržavanje štićenika.
Ovim članom se nigde ne konstituiše ni za koga obaveza da bilo koja sredstva izdvoji za štićenika. Znači, ili su to štićenikovi prihodi, štićenikova imovina, lica koja su dužna da izdržavaju štićenika, sredstva socijalne zaštite i drugi izvori.
Ali, šta ćemo ako nema prihoda štićenika, ako nema lica koja su po zakonu dužna da ga izdržavaju i ako nema imovinu? Šta onda? Ovim članom se ne konstituiše obaveza bilo kom državnom organu da isplati bilo kakvu naknadu.
Evo, neka izađe ministar i neka kaže na osnovu kog člana zakona će staratelj moći da traži nadoknadu za štićenika, koju ne može da ostvari. To svakako neće moći da ostvari na osnovu člana 143, jer član 143. kaže da staratelj ima pravo na naknadu opravdanih troškova i da se naknada troškova staratelju isplaćuje prvenstveno iz štićenikovih prihoda, osim ako se time ne ugrožava štićenikovo izdržavanje.
Znači, ukoliko biste prihvatili amandman SRS i dodali ovde još jedan stav, onda bismo imali pravni osnov da neko, ako treba i sudskim putem, potražuje od države ono na šta ima pravo. Na ovaj način, vi formalno proklamujete neko pravo, ali ga ne proklamujete ni jednim članom, nego ga proklamujete obrazloženjem za neprihvatanje amandmana. Znači, ovo što je urađeno, pravno je besmisleno.
Još jednom pozivam ministra da kaže na osnovu kog člana zakona o porodici će sutra staratelj moći pred sudom da tuži i da traži nadoknadu nečega što je dao za svog štićenika.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 153. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.

Član 153. nalazi se u poglavlju Izdržavanje majke i deteta i govori o tome ko ima pravo na izdržavanje. Član 153. stav 1. kaže: "Majka deteta koja nema dovoljno sredstava za izdržavanje ima pravo na izdržavanje od oca deteta za vreme od tri meseca pre porođaja i godinu dana posle porođaja". Predložila sam da se umesto tačke na kraju stava stavi zapeta i da se toj rečenici doda deo rečenice: "a u slučaju ako je dete mrtvo rođeno ili je umrlo posle porođaja, za vreme nesposobnosti za rad izazvane porođajem, ali najduže do godinu dana od dana rođenja deteta".
Predložila sam da se stav 2. briše, a on glasi: "Nema pravo na izdržavanje majka ako bi prihvatanje njenog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za oca". Smatram da stav 2. treba brisati iz prostog razloga što u članu 160. istog predloga, u stavu 3. već postoje određeni kriterijumi za određivanje izdržavanja.
Dodatak koji sam predložila za stav 1. pojašnjava ovaj stav, bez obzira što predlagač zakona misli da je to suvišno rečeno, s obzirom da se ovo odnosi i na mrtvo rođeno i na živo rođeno dete. Mislim da je mnogo bolje rešenje ovako kako ja predlažem, nego ovo što nam je predložio predlagač zakona.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 153. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? Narodni poslanik Vojislav Milajić.

U poglavlju sedam Predloga zakona regulisan je institut izdržavanja i predviđene su četiri vrste izdržavanja: izdržavanje supružnika, izdržavanje vanbračnih partnera, izdržavanje majke i deteta i izdržavanje deteta, roditelja i bliskih srodnika. To je predviđeno članovima 151. do 167. Predloga ovog zakona.
Što se tiče konkretno člana 153. stava 2. i amandmana SRS, ovim članom je predviđeno da majka deteta može tražiti izdržavanje od oca deteta tri meseca pre porođaja i godinu dana posle porođaja, a to pravo može se uskratiti majci, kako je predviđeno u stavu 2, ako prestavlja očiglednu nepravdu za oca.
Naravno da SRS zastupa interese onih koji treba da budu izdržavana lica, u ovom slučaju to su majka i novorođeno dete, međutim, formulacija "predstavlja očiglednu nepravdu za oca" nije sretno formulisana i ne odgovara ovom institutu koji je predložen u ovom zakonu.
Amandmanom SRS je predloženo da se umesto formulacije "predstavlja očiglednu nepravdu za oca" odredi da bi majka izgubila pravo na izdržavanje ukoliko bi to oca dovelo u teške materijalne prilike. Formulacija je mnogo preciznija i tačnija od ove predložene u zakonu, jer izdržavanje ne zavisi od pravde ili nepravde, nego je izdržavanje socijalna kategorija i ona treba da zavisi od materijalnog položaja majke i deteta koje se rodilo.
Samim tim, ako je majka u situaciji da joj je neophodno izdržavanje, da nema sredstava kojima može da izdržava sebe i svoje novorođeno dete, izdržavanje koje bi otac davao ne pomaže samo majci, nego pomaže i tom detetu. Da majka ima dovoljno sredstava ne bi ni podnosila taj zahtev prema ocu deteta, nego je, s obzirom da je ona ugrožena, automatski i to novorođeno dete ugroženo.
Samim tim, to nije pitanje pravde i nepravde, nego je pitanje materijalnih mogućnosti oca, da li otac ima materijalnih mogućnosti da izdržava majku ili ne. Mislimo da je mnogo preciznija formulacija koja je predložena u ovom amandmanu i smatramo da bi Skupština trebalo da usvoji ovaj amandman.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 155. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.