Dame i gospodo, članom 155. Predloga zakona definisano je kada punoletno dete ima pravo na izdržavanje. Ovaj član ima četiri stava. U prva dva su definisani uslovi u kojima punoletno dete ima pravo na izdržavanje, u trećem stavu definisano je kada to izdržavanje mora pružiti neko drugi, ukoliko roditelji nisu živi ili nisu u mogućnosti da izdržavaju punoletno dete, a u četvrtom stavu definisano je kada punoletno dete nema pravo na izdržavanje.
Prvim stavom se kaže da punoletno dete koje nije sposobno za rad ima pravo na izdržavanje sve dok traje ta nesposobnost, znači takvo stanje koje je dovelo do nesposobnosti. U drugom stavu govori se da punoletno dete koje se nalazi na redovnom školovanju ima pravo da bude izdržavano najkasnije do 26. godine života.Trećim stavom se kaže da ukoliko roditelji deteta nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava, u tom slučaju punoletno dete treba da izdržavaju krvni srodnici u pravoj ushodnoj liniji, srazmerno njihovim mogućnostima.
Ni ovo nije sporno. Ovo je prihvatljivo i logično, međutim u četvrtom stavu mi smo intervenisali amandmanom koji je možda više formalno-tehničke prirode, ali mislimo da je u duhu predloženog člana zakona i da bi trebalo da se prihvati.
Taj amandman se odnosi upravo na ono što je gospodin Milajić govorio o prethodnom članu. Amandman je isti kao i prethodni amandman gospodina Milajića, ali ja ću to ipak da ponovim. Daću još par argumenata koji idu u prilog tome da ovaj amandman treba usvojiti.
Naime, u četvrtom stavu stoji da nema pravo na izdržavanje punoletno dete ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelje, odnosno druge krvne srodnike. Opet smo intervenisali kod ove "očigledne nepravde" i moj amandman, kao i amandman gospodina Milajića, teži ka tome da ove reči "očigledna nepravda" zamenimo rečima: "dovelo u teške materijalne prilike".
O čemu se konkretno radi? Cilj nam je da ostanemo u duhu predloženog člana, a smisao člana jeste da se posmatraju socijalne prilike i aspekti roditelja odnosno lica koje izdržava punoletno dete. Mislimo da sam termin "očigledna nepravda" nije pogodan za primenu na ovom mestu, da se ovde govori o tom socijalnom aspektu, o materijalnim prilikama roditelja i da treba do kraja da ostanemo u tom duhu materijalnog i socijalnog aspekta na koji se ovaj član i poziva.
Prema tome, molimo predlagača da razmisli o ovome. Ipak je materijalno stanje roditelja nešto što je merljivo, što se može proveriti i izmeriti, a ovaj termin "očigledna nepravda" je previše apstraktan, bar za primenu u ovom članu. Pozivam predlagača da razmisli i da prihvati ovaj amandman.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Hvala. Dame i gospodo, amandman narodnog poslanika SRS Zlatana Jovanovića ukazuje i skreće pažnju na to da je u članu 155. Predloga zakona normirano nešto što će u praksi apsolutno biti neprimenljivo.
Naime, postavlja se pitanje sada, u stavu 3. ovog člana, koji će organ, na koji način i u kom postupku da utvrdi ako je punoletno dete u smislu stava 1. i 2. ovog člana da ima pravo na izdržavanje od krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji, srazmerno njihovim mogućnostima, ako roditelji nisu živi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje. Šta ćemo da radimo? Po kom to postupku treba da se utvrdi?
Drugo, ko će to da utvrdi, u kom postupku? Da li će to biti upravni postupak, parnični postupak, hoće li biti krivičnog dela ukoliko onaj ko je obavezan da daje izdržavanje po ovom zakonu ... Molim vas, nejasno je. Zbog toga ova odredba neće biti primenjiva.
Čak moram da vam kažem da je naše porodično zakonodavstvo preuzeto iz evropskih zemalja, dobrim delom iz austrijskog građanskog zakona, pogotovu kada je u pitanju imovinski režim između bračnih drugova i obaveze izdržavanja supružnika, i obaveze izdržavanja dece i štićenika. Zatim iz švajcarskog, francuskog, nemačkog građanskog zakona.
Dakle, možemo slobodno reći da smo imali uređenije pravne odnose no što se predlaže nekim odredbama iz ovog predloga zakona. Zbog toga smatram da je trebalo da Vlada prihvati ovaj amandman, jer ukoliko se usvoji ovaj član, to će biti mrtvo slovo na papiru. Ovo ne može biti primenjeno.
Zamislite sada – krvni srodnici u pravoj liniji, srazmerno njihovom doprinosu i srazmerno njihovoj ekonomskoj moći; pa se postavlja pitanje ko će doneti odluku, u kom postupku, hoće li neko imati pravo žalbe ili neće, i kako će biti izvršena odluka u odnosu na ovaj član.
Zbog toga je i primedba SRS na tekst ovog zakona, na brojne članove koji su predloženi. Hvala.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 156. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Hvala lepo. Dame i gospodo, evo i ovo je jedan u nizu amandmana iste sadržine, iz prostog razloga što su i članovi na koje se odnose ovi amandmani u tom delu iste sadržine, a ima ih još nekoliko i posle ovog. Mi srpski radikali, kao što vidite, insistiramo i pokušavamo da vas ubedimo da je smisleno i opravdano da se i ovaj amandman, kao i prethodni, a i nekoliko amandmana posle ovoga, prihvati zato što je to jedini način da ovaj zakon tj. ovi članovi budu zaista i primenjivi, jer ovo što ste vi predložili je nešto što neće moći u praksi da se primenjuje.
Član 156. govori o izdržavanju roditelja, pa ću pročitati prvi stav: "Roditelj koji je nesposoban za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj nishodnoj liniji, odnosno od maloletnog deteta koje stiče zaradu ili ima prihode od imovine, srazmerno njegovim mogućnostima."
Naravno da niko nema ništa protiv ovakve obaveze. To jeste obaveza, ali u drugom stavu ono što se u prvom stavu predvideli kao obavezu pokušavate da omalovažite i da dovedete u sumnju, jer ste u drugom stavu rekli da "nema pravo na izdržavanje roditelj ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za dete, odnosno drugog krvnog srodnika".
Još nam niko nije objasnio ko je taj ko će da utvrđuje šta to predstavlja "očiglednu nepravdu", na koji način, koji su to kriterijumi, ko je taj ko će preuzeti na sebe obavezu da kaže – e, ovo je očigledna nepravda, ovo dete ne treba da izdržava svoje roditelje koji nemaju materijalnih mogućnosti da se sami izdržavaju. Pogotovu što dalje u ovom tekstu niste predvideli čak ni nekoga kome biste eventualno ovako nezahvalnu ulogu predvideli.
Zato smo mi predložili, kao i u ovih nekoliko prethodnih i potonjih članova, da preciziramo ovo što je Vlada predložila i da kažemo da eventualno nema prava na izdržavanje roditelj ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje dovelo u teške materijalne prilike lice koje je u obavezi da izdržava roditelja.
To je svakako mnogo preciznije, konkretnije, postoje u stvari egzaktni podaci koji to mogu da utvrde. Znači, ne ostavljamo nikome na volju, ne ostavljamo mogućnost zloupotrebe, ali na jedan celishodniji način regulišemo ovo pitanje.
Šta sada kaže Vlada u obrazloženju ovog i svih amandmana? Kaže: "Amandman se ne može prihvatiti iz razloga što je formulacija data u Predlogu zakona jasnija i ima opštiji karakter od formulacije predložene amandmanom". Mi smo i uložili amandman zbog tog opšteg odnosno neodređenog karaktera.
Vlada je dala obrazloženje kao da je prihvatila amandman, a naravno nije prihvatila amandman, a u samom svom obrazloženju je kontradiktorna sa predlogom iz člana 156. stav 2. i još nekoliko članova, o kojima je ovde govoreno i biće govoreno.
Predlažem da se ovaj amandman usvoji zato što će doprineti jednoj celishodnijoj primeni zakona, što je, na kraju krajeva, pravičniji, što će oni na koje se ovaj član zakona odnosi imati neku konkretnu korist od ovako formulisanog člana, kako ga predlažemo mi iz SRS, a ovako kako ga predlaže Vlada nema, da tako kažem, upotrebnu vrednost.
Isti amandman je podneo i kolega Dragoljub Stamenković na sledeći član. Odmah da kažem, isto obrazloženje imam i za taj amandman, a odnosi se na izdržavanje tazbinskih srodnika.

Zahvaljujem se gospođi Radeti.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 159. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 160. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Ima reč narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.

Amandman koji sam podnela na član 160. odnosi se, u stvari, na brisanje minimalne sume izdržavanja.
To je novi pojam, odnosno, kako su ga predlagači zakona nazvali, pravni standard, za koji mislim da je suvišan u ovom zakonu, ne samo suvišan, nego potpuno neprimeren.
Prvi stav člana 160. kaže: "Izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja". Moj predlog je da se ovaj dodatak iza zapete "pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja", briše. Predlažem njegovo brisanje iz razloga što je u članu 162, gde se govori o visini izdržavanja, jasno koja je to suma koja se može dosuditi.
U članu 167, gde se govori o prestanku izdržavanja, u tački 2. se kaže – kada dužnik izdržavanja izgubi mogućnost za davanje izdržavanja ili davanje izdržavanja postane za njega očigledno nepravično.
Drugim rečima, hoću da kažem da ništa ne vredi da se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja ako nastupe okolnosti iz člana 167, a to je već predviđeno tim članom, a visina sume određena je članom 162.
Predložila sam da se dodatak u prvom stavu briše i, takođe, da se briše stav 4, koji pokušava da se prosto kaže šta znači ta minimalna suma, a ovo je predlog: "Minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom". Kada znamo da su određeni procenti za izdržavanje, kada znamo šta se dešava, ako nema više mogućnosti za davanje izdržavanja ovaj novi standard, koji pokušavaju da uvedu, potpuno je suvišan.

Zahvaljujem gospođi Leili Ruždić-Trifunović.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 167. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Ima reč narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite, gospodine Šaroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 167. To je amandman koji je povezan sa nekoliko prethodnih članova, na koje su amandmane podneli Goran Cvetanović i Dragoljub Stamenković. Mislim da ne bi trebalo da bude nešto preterano sporan. Radi se o pravničkom poboljšanju teksta.
Ovim amandmanom predviđeno je da se u članu 167. u stavu 2. tački 2. reči "postane za njega očigledno nepravično" zamene rečima "dovodi dužnika izdržavanja u teške materijalne prilike". Znači, radi se o tome da će izdržavanje prestati kada dužnik izdržavanja izgubi mogućnost za davanje izdržavanja ili davanje izdržavanja dovodi dužnika izdržavanja u teške materijalne prilike.
Ukoliko bi ostala predviđena formulacija – da postaje za dužnika izdržavanja nešto očigledno nepravično – doći ćemo u situaciju da će sudovi odnosno pojedinačne sudije procenjivati od slučaja do slučaja šta je to očigledno nepravično, pa ono što je u jednom sudskom veću očigledno, u drugome neće biti, što je u prvostepenom sudu očigledno, u drugostepenom sudu možda neće biti. To će nas onda dovesti do pravne nesigurnosti, do različitog postupanja sudova u sličnim ili istim situacijama. Mislim da je mnogo bolje da se ovaj amandman prihvati, da se stavi neki pravnički izraz koji bi mogao mnogo bolje ovo da reguliše.
Predlažem da još jednom razmislite o ovom amandmanu. Hvala.

Zahvaljujem se gospodinu Šaroviću.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 188. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović. Izvolite.