Dame i gospodo, mnogo puta se čulo kako mi poslanici SRS sa ove govornice žučno kritikujemo mnoge agencije koje su do sada osnovane. Jedan od primera je takođe Zakon o energetici, gde imamo tri agencije.
Smatramo da su to suvišne institucije i da se više koriste za zapošljavanje partijskih drugova, familije, pranje para. To je osnovna delatnost svih tih agencija koje rade.
Hteo bih da kažem i to da bismo mi podržali osnivanje agencija kada bismo znali da bi bio smanjen broj zaposlenih u ministarstvima. Međutim, na taj način, osnivanjem agencija samo gomilamo taj birokratski aparate, dupliramo ga i, prema tome, tu zaista ne vidimo neki veliki dobitak od osnivanja agencija.
Posebno kada se govori o samostalnosti javnih agencija mora se priznati da javne agencije nemaju samostalnost. Jedan od primera je Agencija za privatizaciju, gde je gospodin Cvetković bio direktor Agencije i apsolutno je bio u direktnoj sprezi sa gospodinom Vlahovićem, tako da su mnogi radnici ostali bez posla zbog tih ljudi koji su više trgovali u svom ličnom interesu nego u interesu naroda i države. Za to, naravno, niko nije snosio nikakve odgovornosti, niko nije uhapšen.
Posebno je sam Vlahović više puta govorio da je on jedini ministar iz zemalja u tranziciji koji nije uhapšen; a trebalo je odavno, da smo mi na vlasti svakako da bi to bilo.
Takođe, finansiranje javnih agencija – opet navodim primer Agencije za privatizaciju, zato što znamo da su glavni izvor prihoda za finansiranje agencija u stvari korisnici usluga, a to su kupci, da li naši domaći tajkuni ili iz inostranstva, uglavnom oni su glavni finansijeri te Agencije za privatizaciju. Pošto sam član Odbora za privatizaciju, iz nekih izvora sam čuo da gospođa Prokopijević prima stranke za 30 hiljada evra i to je ulaznica za dogovor o sklapanju kupoprodajnog ugovora.
Postavljanje direktora je apsolutno mrtvo slovo na papiru. Zna se kako to ide – partijskim putem, i to je jedini način kako se bira direktor preduzeća. Takođe, hteo bih da kažem da je jedna od glavnih delatnosti svakako zapošljavanje partijskih drugova, familije i ostalih i da niko nema apsolutno neku posebnu svrhu.
Hteo bih vama, gospodine ministre, da predložim jednu specijalnu agenciju, recimo da to bude agencija za prodaju srpskih velikana. Predlažem vam da direktor te agencije bude Havijer Solana, a predsednik upravnog odbora neka bude Karla del Ponte. Članovi bi bili Boris Tadić, Vuk Drašković, Miroljub Labus, Rasim Ljajić i Čanak.

Kolega, da li biste bili ljubazni da se koncentrišete malo na diskusiju?
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, imam utisak da vam ovaj zakon nije prijemčiv i da ne možete ni sami da se složite sa mnogobrojnim odredbama i sa onim što on predviđa.
Vi, kao pravnik i kao profesor univerziteta, teško da možete za ovaj zakon da kažete da ima sistemski karakter.
Pripremajući se za ovu tačku dnevnog reda podsetila sam se na, a vi ste dali neki predmet, početak osnivanja agencija u Srbiji i na činjenicu da vi imate tri sistemski različite vrste agencija, a jedan zakon, koji je, u narodnom žargonu, zbrda-zdola napravljen.
Ako vam pročitam prvu rečenicu u obrazloženju videćete da sam u pravu, kao i uvažene kolege narodni poslanici koji su voljni da sve ovo u 01,30 slušaju. Za nas, kojima je, odnosno pojedinima je popustila koncentracija ovo je potpuno nesuvislo obrazloženje koje do sada nije prikazano, niti se pojavilo u nekom obrazloženju zakonskog teksta. Kaže, pored ustavnih osnova za donošenje zakona, razlozi za donošenje zakona: "Razvoj uprave i širenje njenih poslova nalažu potrebu za stvaranjem novih, novim poslovima prilagođenih statusnih oblika koji su u stanju da izvršavaju nove poslove"
Ako neko od vas može da razume šta ova rečenica znači, i u 10 ujutru i u 01,30, ja mu odajem priznanje, ali mislim da je ovo zaista neprihvatljivo zato što u suštini zakon ne donosi ništa novo, osim što vi želite da nešto što je naišlo na veoma negativan odijum javnosti legalizujete na ovaj način.
Malopre mi je kolega uzeo za noćas ekskluzivno pravo da spomenem prvog među krivcima – Aleksandra Vlahovića, bivšeg ministra za privredu i privatizaciju, ali vratiću se korak nazad i podsetiću vas na nekoga ko se zove Božidar Đelić.
Dakle, to je čovek koji je došao 2001. godine u Srbiju, odnosno tada počeo da ministruje, otpočeo kroz paket zakona u aprilu 2001. godine da nam promoviše agencije kao takve. Onda su se one neverovatnom dosovskom progresijom množile. Samim tim, reakcija javnosti je bila sve negativnija i ono što je danas najveća boljka u Srbiji jeste postojanje Agencije za privredu i privatizaciju, a i – ni malo važna po svom "značaju", jer zaista ogromnu štetu nanosi zaposlenima u zdravstvu i pre svega građanima koje to pogađa zato što su poreski obveznici i samim tim pune budžet – Agencija za lekove i zdravstvena sredstva.
Nivo, odnosno stepen kriminala koji je do sada otkriven, pranje novca i sve ono što su uradili funkcioneri, zapravo oni koji nikako, po mom skromnom ubeđenju, neće doći pod udar Zakona o sukobu interesa pri vršenju javnih funkcija, jeste nešto što je zaista u Srbiji nezabeleženo u poslednjoj deceniji.
Kada se oni koji su ojađeni, a uglavnom su to radnici koji su stavljeni bez posla u procesu privatizacije, obrate Agenciji za privatizaciju (jer najčešće su narodni poslanici iz ovog saziva imali susrete sa ljudima iz te agencije), dolaze do neverovatnog stepena osionosti, bahatosti i nerazumevanja i pre svega njihovog tumačenja.
Da su oni u pravu, da ne može ništa da se vrati na početak, da ne mogu da utiču na dalji tok privatizacije. I, onda se postavlja pitanje zašto se osnivaju agencije i kakva je njihova svrha.
Pre mesec dana, nešto manje, ministar Velimir Ilić nam je govorio o Zakonu o poštanskim uslugama. Kolege poslanici, moram da vas podsetim da je tu ustanovljena jedna agencija i da je jednim amandmanom, gle čuda, plata direktora agencije, predsednika upravnog odbora i članova upravnog odbora smanjena za celih 20 posto, a suma je bila neverovatna i čak mnogo veća nego ova neprimerena poslanička plata koju ste vi dodelili sebi i na taj način pokazali kako tretirate današnju ekonomsku i socijalnu situaciju u zemlji.
Nije bilo potrebno da vam kažem samo ovu rečenicu da se trgnete iz sna, vi koji ste možda zaspali, a da vas podsetim na to da radnici u Srbiji koji traže posao, a njih je danas preko milion, nažalost, ne mogu da prihvate da se na ovakav način, kroz tri vrste agencija, one ustanovljavaju.
Pre svega, zbog toga što nije tačno, kao što stoji u članu zakona koji nam je predložen i za koji sam sigurna da ne može sigurno da naiđe na odobrenje od strane ministra, da javna agencija vrši razvojne i stručne poslove, saglasno svrsi svog osnivanja, najpre zbog toga što znamo da je ove godine izdvojeno 12 miliona evra za finansiranje svih dosadašnjih agencija. Ako se tom progresijom nastavi, kao što jedan kolega ovde reče, treba nam još na desetine agencija, onda će se taj iznos za sledeću budžetsku godinu popeti možda do neverovatnih dve, tri ili pet milijardi dinara.
Čemu to i šta su one učinile, a pogotovo Agencija za podsticanje preduzetništva, razvoj malih i srednjih preduzeća, rekla sam vam na primeru Agencije za privatizaciju – da bi se poboljšao opšti privredni ambijent. Kome i čemu danas služi Agencija koja vrši poslove iz nadležnosti zdravstva i prometa zdravstvene opreme i lekova? To je danas najpogodnije tlo za vršljanja i za kriminal najgore moguće vrste. Zaposleni u zdravstvu u celoj Srbiji znaju da je to tako. Samo neke od primera vam je danas ovde rekao kolega Paja Momčilov.
Da li vi smatrate, ako su neki od vas, ali sada se ispostavilo samo deklarativno, bili kritičari prethodne DOS-ovske vlasti, da nas ovakvi zakoni vode u bolju budućnost i stvaraju mogućnost da ova zemlja ide putem napretka i da se u svim segmentima društvenog života za koje su predviđene agencije stvara neki napredak? Mi mislimo da to nije slučaj. Nagomilane funkcije, direktori, upravni odbori i, naravno, svemu tome da aminuje Narodna skupština, kao najviši zakonodavni organ, ne samo da nije dobar put, već je potpuno bespotreban.
Kao što reče gospodin Aleksandar Vučić, niti ćete imati mogućnost da, na osnovu prošle godine u aprilu mesecu usvojenog Zakona o sukobu interesa pri vršenju javnih funkcija, kontrolišete ove ljude koji će da vršljaju i da troše budžetska sredstva (opet vam ponavljam, preko milijardu dinara, odnosno 12 miliona evra), niti ćete pomoći bilo kome u Srbiji danas kome je ta pomoć najpotrebnija.
Zar nije bilo normalno da se odreknete takve vrste "usluga" koje se ustanovljavaju ili su ustanovljene agencijama, a da 12 miliona evra preusmerite onima kojima je danas u Srbiji najpotrebnija pomoć: za zdravstvenu, socijalnu zaštitu, za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji, za sve ono što danas od vas traže građani Srbije, za školstvo, za zdravstvo.
Ovo što se danas napravilo i što mi danas u Srbiji imamo ispraviće se ne jednim potezom pera, ali stavljanjem van snage i ovog zakona i ispravkom kroz sve zakone gde postoje te agencije. To će se desiti veoma brzo. U sledećoj budžetskoj 2006. godini vlada srpskih radikala, i eventualno nekog njenog koalicionog partnera, ako nam bude bio potreban, neće u budžetu predvideti sredstva, ni jedan jedini dinar, a kamoli milijardu, za raznorazne agencije koje se legalizuju ovim zakonom.
Sve ćemo da ih ukinemo i time stvorimo mogućnost da ministarstva nadležna za poslove za koje su osnovana vrše svoju funkciju, a da građani ne izdvajaju od teško stečenog novca u budžet za finansiranje ovakvih i nekih drugih, ne daj bože novih, agencija.

Konstatujem da poslaničkoj grupi SRS nije ostalo više vremena za diskusiju u načelu. S obzirom da idu amandmani, pretpostavljam da ćete iskoristiti vaše pravo da se javite povodom amandmana, pa onda možete reći i ono što ste mislili u ovih par minuta, koliko ste tražili reč.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, do sinoć sam bila jako zabrinuta jer nisam znala odgovor na pitanje zašto ove do sada formirane agencije uopšte ne rade ili, ako eventualno rade, rade loše i pogrešno. Onda mi je ministar Lončar skinuo kamen sa srca i reče čovek: "Okvir za budući rad svih agencija jeste ovaj predlog zakona".
Kad bi to bilo tako, ajde onda da ne pravimo neko posebno pitanje oko usvajanja ovog zakona. Naravno, nažalost, to nije tako.
Mnogo je agencija formirano do sada, mnogo je loših iskustava sa onima koje rade, nikakvog iskustva sa onima koje ne rade, a imamo samo one koje ne rade ili one koje rade loše i pogrešno. Sećam se, a nadam se i vi, bivši šef poslaničke grupe DSS ispriča ovde onomad kako se on i njegova stranka zalažu protiv agencija, da su agencije paraorgani, da su agencije trošenje budžetskih para, nepotrebno, naravno, da su agencije uporedna vlast. Međutim, to bi tada. U međuvremenu, svaki zakon – jedna nova agencija.
Stav SRS prema ovom zakonu je sadržan u amandmanu koji sam ja u ime poslaničke grupe podnela. To je amandman na član 1. Predložila sam da se član 1. briše. Onda smo dobili od Vlade Srbije neko pisanije. Meni se čini da je ovo nekakav falsifikat, s obzirom da piše: "Amandman narodnog poslanika Vjerice Radete: amandman 1. član 1. briše se", pa obrazloženje. Verujte, nisam ovakvo obrazloženje napisala.
Obrazloženje koje sam u ime SRS za ovaj amandman napisala ću sada da pročitam, jer to obrazloženje glasi: "Programski, SRS je protiv osnivanja agencija kao organa državne uprave zato što je to skup, a malo efikasan deo državnog aparata, neprimeren sadašnjoj ekonomskoj situaciji. Nijedna do sada osnovana agencija nije u svom radu dala očekivane rezultate, a utrošile su značajan deo sredstava iz budžeta, jer su njihovi prihodi koje samostalno ostvaruju relativno mali. Isto tako, ako planiramo da nam državu vode agencije, postavlja se pitanje šta će nam uopšte ministarstva i Vlada Republike Srbije."
Dakle, ovo je stav SRS prema agencijama i prema ovom zakonu o javnim agencijama, koji se čak neko usudio ovde da nazove sistemskim zakonom. Šta li je to sistemski ovde rešeno, zaista je nejasno, kao što je nejasno ovo obrazloženje Vlade; ne znam da li je ikad i jedan narodni poslanik, a da je podneo neki amandman na bilo koji zakon, dobio obrazloženje Vlade na dve strane.
To je otprilike obrazloženje Predloga zakona, pa onda onako visokoumno, između ostalog, u ovom obrazloženju stoji: "Novi poslovi, čija priroda zahteva njima prilagođen statusni oblik i pravila rada, jesu razlozi zbog kojih su neki zakoni Republike Srbije već ustanovili drugačije organizacione oblike koji, pored ostalog, vrše i upravne poslove u nekim oblastima društvenog života. Oni su nazvani agencijama."
Zamislite, kao da smo mi nepismeni, debilni, kakvi li, pa nam sada Vlada objašnjava nešto što je očigledno. Naravno, nemamo obrazloženje i objašnjenje zbog čega zaista amandman koji sam podnela nije prihvaćen, ali zato Vlada i u ovom odgovoru podseća nas narodne poslanike na postojanje Agencije za privatizaciju.
A, evo i ja da podsetim predstavnika Vlade i vas kolege poslanike šta li je to dobro donela Agencija za privatizaciju u državi Srbiji: onu još uvek spornu, u nerazjašnjenom preuzimanju akcija "Knjaza Miloša", ulogu Agencije za privatizaciju u tom poslu, odnosno u pokušaju da se uradi nešto potpuno nezakonito.
Šta je uradila Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća? Koliko je to malih i srednjih preduzeća ova vlada omogućila i osnovala? Agencija za duvan; Agencija za prostorno planiranje – stvori li ta agencija za prostorno planiranje uslove za legalizaciju objekata? Uzeše oni bivši onoliko sredstava na ime administrativnih taksi, a evo ni vi do danas niste osposobili ovu agenciju, niti imamo pripremljena planska akta za legalizaciju.
(Predsedavajući: Šest minuta je.)
Pa, to se valjda očekuje od ove vlade. O Agenciji za lekove govorio je Paja Momčilov; Agencija za privredne registre, gde god krenemo sve problem do problema.
Drage moje kolege, poštovani ministre, možda je vaša namera dobra, ali ovo nije dobar posao, niti su agencije dobro rešenje, niti ono što rade doprinosi boljem životu u Srbiji. Zahvaljujem se predsedavajućem na strpljenju.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović.

Zahvaljujem, predsedavajući. I, da obradujem moje kolege poslanike, kojima je očigledno, kao i meni, problem što radimo ovoliko kasno, od jutros – očigledno je da na nas ne može da se primeni upravo izdiskutovan zakon o radu.
Govoriću o ovom amandmanu a obrazloženje koje ću dati odnosiće se i na niz amandmana koje sam podnela, a koji se svi u suštini tiču iste argumentacije i iste teme. Dakle, amandmanom na član 1. tražim da se stav 2. ovog člana briše. Stav 1. definiše agenciju i kaže da je javna agencija organizacija koja se osniva za razvojne, stručne ili regulatorne poslove od opšteg interesa, a stav 2, koji predlažem da se briše, glasi: "Posebnim zakonom mogu se, shodno svrsi javne agencije, pojedina pitanja položaja javne agencije urediti drugačije nego ovim zakonom."
Upravo je to jedna od osnovnih primedaba koje sam iznela kada smo govorili u načelu o zakonu. Na tako utvrđenom pravilu, koje se nalazi već na početku ovog zakona, zasnovana je celokupna koncepcija ovog zakona.
I sva druga pitanja u daljem tekstu ovog zakona, kao što su vršenje osnivačkih prava, organi agencije, prestanak rada agencije, regulisana su na istom principu i za normu kojom se utvrđuje neko pravilo sledi nastavak – da se navedeno pitanje može i drugačije urediti posebnim zakonom ili osnivačkim aktom.
Sasvim se opravdano može postaviti pitanje zašto se ovaj zakon uopšte donosi. Ne može se kao argumentacija prihvatiti floskula iz obrazloženja Predloga zakona da je ovaj zakon potrebno doneti kako bi se statusna pitanja javnih agencija jedinstveno regulisala, uz maksimalnu fleksibilnost, shodno svrsi zbog koje se javna agencija i osniva.
Javne agencije, bar na početku svog osnivanja, u uslovima kada pravna država do kraja ne funkcioniše, po mom ubeđenju zahtevaju čvrstu regulativu i sasvim jasna pravila, a ne izuzetke, koji su u ovom zakonu vrlo česti.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu prihvatio je amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Milan Marković podneo je amandman kojim je predložio izmenu u nazivu dela II, kao i izmenu u članu 8.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Vlada nije prihvatila amandman. Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Vlada nije prihvatila amandman, a Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amandman. Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Meho Omerović.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, taman malo da se odmorite, pošto ste brzo čitali prethodne amandmane.
Na član 21, koji govori o delokrugu i trajanju dužnosti direktora, podneo sam amandman na stav 2. koji glasi – umesto tačke stavlja se zapeta i dodaju reči "uz saglasnost osnivača".
Pažnja vam je maksimalno popustila. Da vas podsetim, radi se o stavu koji govori: "Direktor donosi pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u javnoj agenciji."
Smatram da ova formulacija bez dodatka koji sam predložio – "uz saglasnost osnivača" daje i suviše velika ovlašćenja direktoru, jer pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, pored stručnosti i zahteva koji iz toga proizilaze, utvrđuje se i broj zaposlenih u javnoj agenciji. Direktor agencije u pravilniku koji donosi samostalno određuje, kao što pretpostavljate, i broj ljudi koji će biti zaposleni u ovoj agenciji.
Izvedena ograničenja, data u Predlogu zakona, koja samo posredno (npr. ako direktor radi savesno) po pravilu opredeljuju broj zaposlenih u javnoj agenciji sadržana su u članovima 42. i 45, prema kojima upravni odbor javne agencije podnosi osnivaču na saglasnost godišnji program rada i finansijski plan agencije. Smatram da to nije dovoljno.
Predloženim amandmanom omogućila bi se, na neki način, veća kontrola osnivača nad direktorom javne agencije.
Usvajanjem ovog amandmana, što nije nimalo beznačajna činjenica, sredstva iz budžeta Republike koristila bi se svrsishodno, racionalnije i pod kontrolom, a svi znamo da je kontrola budžetskih sredstava i te kako prioritetni zadatak, pre svega ovog visokog zakonodavnog doma. Stoga vas molim da prihvatite moj amandman na član 21. Hvala.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović.