Dame i gospodo narodni poslanici, kada su javne agencije u pitanju, svima je dobro poznat stav SRS, a to je da su agencije nepotrebne, izlišne i iziskuju velika materijalna i finansijska sredstva, u najvećem delu iz budžeta Republike Srbije.
Sve poslove i obaveze koje ste namenili agencijama nekada su obavljala odeljenja ili uprave pri pojedinim ministarstvima, i to uspešno. Izdvajanjem iz ministarstva, ministarstvu se na neki način sada smanjuje delokrug rada.
Agencije se osamostaljuju pri vršenju propisom predviđenih poslova. To osamostaljivanje u stvari znači da u većini slučajeva agencije mogu da rade šta hoće, iako su ovim zakonom predviđene neke mere nadzora i kontrole rada.
Dakle, stvaranjem agencija odjednom nastaje potreba za velikim brojem novih radnih mesta. Potreban je novi radni prostor, pa sredstva kojima treba da se opreme objekti agencije itd. Kada se na nivou Srbije saberu sva radna mesta po agencijama, plus troškovi održavanja objekata, to dovodi do velikih izdataka za budžet Republike Srbije, a efekat je skoro nikakav.
Šta, u stvari, za uzvrat nude agencije državi Srbiji, građanima i našoj privredi? Jedan broj agencija prosto se utrkuje gde će pre da potroši državne pare. To se odnosi na one agencije koje, po članu 35, vrše tzv. razvojne, stručne i regulatorne poslove, a na kraju diskusije pokazaću vam na primeru Agencije za reciklažu kako se uzaludno bacaju pare poreskih obveznika Srbije.
Jedan broj agencija prosto se utrkuje gde će pre da potroši državne pare na održavanju raznih simpozijuma, seminara, okruglih stolova, i to obično po ekskluzivnim turističkim odmaralištima u Srbiji. Raznorazne studije i elaborati, debelo plaćeni onima koji su sa licencom sve to radili, skupljaju prašinu po podrumskim arhivama i opet narod sve to plaća.
Kao što se bacaju državne pare za pojedine nevladine organizacije koje direktno rade protiv naše države, isto tako se troše i sredstva za mnogobrojne agencije. Neko će po običaju da prebaci radikalima – tako je na Zapadu, tako piše i u zakonskim propisima EU, ali njihove agencije sigurno neće da, na primer, prodaju fabrike za 3 evra ili da unište preduzeća poput "Jugoremedije" itd. Za takve stvari na Zapadu se debelo odgovara, a takvima sledi robija.
Dakle, javnu agenciju formira Vlada i kao osnivač poverava agenciji poslove državne uprave: izdavanje javnih isprava, kao i donošenje propisa za izvršavanje zakona i drugih akata Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade. Sada treba da se zapitamo koliko ima smisla sve ovo maločas rečeno, a što ste vi napisali u članu 3, ako to uporedimo sa članom 4. koji propisuje upravo suprotno, dakle, samostalnost javne agencije. To se čak u stavu 2. ovog člana lepo vidi i potvrđuje. Tu piše: "Vlada ne može usmeravati rad javne agencije, niti ga usklađivati sa radom organa državne uprave." Sa čime će ga usklađivati, sa kojim propisima? Meni ovo već počinje da liči na blagu anarhiju. Kako je Vlada zamislila da funkcionišu agencije, stvarno je teško razumeti. Izgleda da je najtačnija definicija – kontrolišem te, radi šta hoćeš.
Takođe, jedno zakonsko rešenje u članu 10. u stavu 3. prosto bode oči. Predvideli ste, gospodine ministre, da za početak rada javne agencije mogu da se koriste pokloni i prilozi koje domaće ili strano (a ovo podvlačim) pravno i fizičko lice daje radi osnivanja agencije. Opet uvodite strance tamo gde ne treba. Tako ste se i u prošlom Predlogu zakona ovog dnevnog reda omogućili da usvajaju srpsku decu, pa zašto ne bi iz senke uticali na rad agencija koje su im zanimljive. Na ovaj način priznajemo koliko smo sami nesposobni da formiramo agencije da obavljaju državne poslove.
Stav 3. u članu 10. pre svega liči na jedan sirotinjski vapaj da neko sa strane bukvalno deli milostinju našim agencijama. Sa kojim interesom bi strano lice davalo finansijska sredstva srpskoj agenciji?
Objasnite mi, molim vas, ko bi mogao da bude sponzor agencije za privredne registre. A da je agencija za privatizaciju u pitanju, mogao bih da razumem, tu očigledno nekakav lovac u mutnom sa Zapada i te kako može da se okoristi, kao što već jesu.
Ta priča koja se provlači kroz ovaj zakon o nezavisnom radu agencije, samo je pro forme radi. U skoro 20 članova ovog predloga zakona direktno se sprovodi nadzor osnivača, to jest Vlade Republike Srbije, nad radom i organima javne agencije. To imate u članovima 10, 11, 15, 44. itd.
U članu 23. govori se o obavezama direktora agencije. Sad da vas pitam, gospodine ministre, da li je do sada neko, pa makar bio to i direktor agencije, odgovarao za propuste i katastrofalne greške u radu agencije, greške koje skupo koštaju državu Srbiju?
Da li je neko odgovarao i za Agenciju za privatizaciju, kada svi znamo da se pojavilo na desetine slučajeva gde je agencija sklapala kupoprodajne ugovore na štetu zaposlenih i imovine ove države. Mnoge obaveze iz ugovora koje kupci nisu ispunjavali agencija je svesno prenebregavala, opet na štetu države i radnika. Da li je neko odgovarao? Da li su ti radnici u agencijama nedodirljivi gospodari sudbine običnih ljudi?
Štetu koju naprave agencije svojim delovanjem, po članu 53, namiruju same agencije, odnosno država Srbija. Zamislite koju su štetu nanele pojedine agencije svojim delovanjem; em ih plaća država za rad, em im država plaća štetu koju su nanele građanima, odnosno imovini – dvostruka šteta.
Ovaj predlog zakona predviđa i formiranje javnih agencija za teritoriju AP, odnosno lokalne samouprave i to po istom aršinu kao i za teritoriju čitave Republike. Ionako osiromašeni opštinski budžeti imaće još jedan nepotrebni balast zvan javne agencije, u svakom slučaju pogodne za upošljavanje stranačkih aktivista na lokalnom nivou.
Na primeru mnogobrojnih firmi može se videti pogubno delovanje javnih agencija. Na kraju, samo da vam pokažem na primeru Agencije za reciklažu: u izveštaju za 2003. godinu jedna studija je skupo plaćena, radilo ju je preduzeće AD "Zaštita na radu", a ticala se upravljanja otpadnim uljima. Ta firma je samo posle pola godine napravila čuvenu aferu sa otpadnim uljem iz fabrike cementa. To pokazuje kakav je kredibilitet onih firmi koje agencije biraju i koliko skupo plaćaju njihove usluge, opet sredstvima i novcem građana Srbije. Zahvaljujem.