Ja ću vrlo kratko, da ne bih oduzimao vreme, s obzirom na neke konstatacije koje su ovde bile izrečene, a u pogledu ovog predloga zakona. Dakle, ne treba zaboraviti jednu ključnu stvar. Ovaj predlog zakona ne služi ničemu drugom nego da na sistemski način uredi jednu oblast. To treba isključivo imati na umu. To je ovde bilo rečeno od stranih svih govornika i svih predstavnika poslaničkih grupa koji su do sada govorili. To je ključni okvir. To je ono u kom domenu moramo da se krećemo.
Naravno da ima i nerazumevanja u pogledu karaktera agencije. Tom nerazumevanju doprineo je odnos prema posebnim organizacijama, zavodima, agencijama, kako god to zvali u državi, koji smo imali u prethodnom periodu. Kada jednu oblast nemamo sistemski uređenu i kada se ove posebne organizacije, zavodi i agencije osnivaju na haotičan način, uredbama Vlade, bez jasne vizije o tome kako treba da izgleda i kako treba da bude uređena ova oblast, onda sigurno da imamo i različite prigovore koji su ovde bili izneti u odnosu na to kako takve vrste javnih službi treba da izgledaju.
Problem je u tome što je moderno društvo, moderna država dokazala da postoji niz poslova koji su po svojoj prirodi državni poslovi, a koji se ne mogu zbog racionalizacije poslova države i državne uprave obaviti u telu koje oličava državnu upravu u užem smislu, a to su ministarstva. Jednako tako postoje poslovi koji se ne mogu uspešno obavljati ni u nekom obliku koji možemo danas nazvati javnim preduzećem, jer ona ostvaruju dobit na tržištu i žive svoj privredni život nezavisno.
Prema tome, taj čitav sektor poslova, kao što je gospodin profesor Stamenković maločas pravilno kazao, u cilju depolitizacije jednog veoma važnog sektora društvenog života može i treba da egzistira na jednom posebnom koloseku. Ja ću vas podsetiti da smo to imali u ranijim propisima ove države; ako čitate Zakon o opštem upravnom postupku videćete da se pojedini poslovi državne uprave mogu preneti, poveriti kao upravni poslovi posebnim organizacijama i zavodima. To po svojoj prirodi nije ništa drugo nego ono što danas imamo.
Mi danas pokušavamo samo da na jedan sistemski način uredimo jednu oblast. Prema tome, ovo nije rasprava u kojoj treba pokazivati bilo kakvu žuč, bilo kakvu zlu energiju, zlu volju prema nečemu.
Jednostavno, agencije se osnivaju isključivo zakonom. To je osnovni cilj, da bismo smisao, potrebu i ciljeve svake od tih agencija koje se budu eventualno osnivale sagledavali kroz prizmu određene oblasti za koju se donosi određeni materijalni propis, jedan zakon koji se donosi u Narodnoj skupštini. Na taj način Narodna skupština, kao najviši zakonodavni organ u državi, ima pravo, priliku i obavezu da procenjuje da li za određenu oblast ima potrebe uopšte da se osnuje određena agencija da obavi ovu vrstu državnog posla.
Dakle, u celoj ovoj priči nema nikakve mistifikacije, sve ono što je vezano za pitanje finansiranja agencija, način njihovog rada, sve to može da se reši kroz jedan sistemski propis i kroz materijalni i poseban propis, zakon kojim se agencija osniva. Sve što nije regulisano jednim opštim zakonom, sistemskim propisom, kao što je ovaj, može se posebno regulisati, kako je ostavljena mogućnost, posebnim zakonom.
Prema tome, nema nikakvih razloga da budemo zabrinuti ili da osećamo bilo kakvu opasnost da će nam agencije naneti bilo kakvo zlo. One su pokazale svoje dobre strane u modernim državama, naročito onim koje danas čine srž Evropske unije.

Da li se još neko od predsednika poslaničkih klubova ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč? Da. Narodni poslanik Dušan Petrović, šef poslaničke grupe DS-Boris Tadić.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, DS će izjašnjenje o ovom zakonu, dakle, način na koji ćemo glasati, utemeljiti na odnosu koji će predlagač imati prema amandmanima DS-a. Iskoristiću ovu priliku – takođe vrlo kratko, jer nažalost u kasne sate raspravljamo o jednom vrlo važnom zakonu – da kažem samo nekoliko reči o tome da je dobra evolucija prisutna u stavovima Vlade Republike Srbije i ministra i ministarstva koji su i predlagači ovog zakona.
Postojala su mnoga predubeđenja, postojale su predrasude. Neka od tih predubeđenja i predrasuda bila su vrlo važne teme u predizbornim kampanjama koje su iza nas, ali je vrlo bitno i od odlučujuće važnosti da u preovlađujućem delu srpske političke scene dolazimo svi zajedno do vrlo čvrstog ubeđenja da je neophodno i državnu organizaciju i sve one koji vrše ili će vršiti javna ovlašćenja prilagođavati organizaciji i načinu vršenja ovlašćenja u razvijenim evropskim i prekomorskim zemljama.
Ono što mogu da zaključim iz Predloga ovog zakona jeste da agencije konačno prestaju, za jedan vrlo značajan broj stranaka u srpskoj politici, da budu sporno pitanje. Naravno da agencije kao organizacioni oblik same po sebi predstavljaju sadržinu poslova koja se preko agencije vrši ili će se vršiti. O tome je večeras ovde izgovoreno i dosta pametnih reči.
Ono što mislim da je važno jeste da sa razumevanjem ili bez razumevanja, voljno ili nevoljno menadžment u vršenju javnih poslova postaje opšteprihvaćena vrednost u srpskoj politici ili, da budem precizan, vrednost prihvaćena od značajne većine učesnika u politici u Srbiji. To je najbitnije. Najbitnije je da ono o čemu je DS govorila i u šta je mnogo truda uložila za vreme dok su na Vladi bili pokojni Zoran Đinđić i Zoran Živković postaje vrednost u javnom i političkom životu u Srbiji.
Predrasude uvek dovode do loših posledica. Samo ću dati jednu ilustraciju kakve loše posledice mogu da nastupe kada se bez dovoljno promišljanja, a sa emocijama i predrasudama, u politici sudi o pojedinim pitanjima. Agencija za privatizaciju je bila jedna od ključnih tema protivnika DS ili, bolje rečeno, funkcionisanje Agencije za privatizaciju. Prošlo je skoro godinu dana, a da nijedna krupna nepravilnost u radu Agencije za privatizaciju nije utvrđena u procedurama koje su u ovoj državi propisane.
Postojala je predrasuda o tome šta bi trebalo da radi i šta radi Agencija za privatizaciju. Imali smo posledicu da je u ovoj državi privatizacija, koja je jedan od ključnih procesa, šest meseci bila zaustavljena. Desilo se da politička većina u ovoj skupštini dođe do tog zaključka posle šest meseci i preduzme vrlo radikalne korake i u personalnom i u političkom smislu, baš zbog toga što je uvidela da je nemoguće ili, bolje rečeno, štetno zaustaviti proces koji je ta agencija vršila. Dan-danas Ministarstvo za privredu ili aktuelni ministar i Agencija za privatizaciju ispravljaju sve ono loše što je učinjeno u šest meseci ideološkog pristupa koji je bio obojen predubeđenjem prema Agenciji za privatizaciju.
Mnogo je ovde govoreno u prethodnom periodu o tome da će budžetska inspekcija ili drugi nadležni organi vršiti sve potrebne kontrole u agencijama koje su do sada postojale, i to je u redu.
Ne znam da je pronađena bilo kakva ozbiljna nepravilnost u funkcionisanju agencija koje su osnovane za vreme ranije dve vlade. To je dokaz, još jednom kažem, da je u politici uvek potrebno dobro promišljati i imati predstavu o strategiji.
Jedna stvar je bila takođe istaknuta kao bitna, kada su agencije u pitanju, a to je da ne postoji parlamentarna kontrola rada agencija. Prema ovom predlogu zakona i prema konceptu koji je ovde dat, parlament neće biti u prilici, bar ne neposredno, da utvrđuje da li su agencije poslovale zakonito ili ne, da li su radile celishodno ili ne – to će raditi onaj ko agencije bude osnivao, a to će biti Vlada Republike Srbije. Ovaj parlament uvek ima mogućnost da na posredan način, tako što će voditi debatu o funkcionisanju Vlade i ministarstava, vrši odgovarajuću kontrolu i nad onim što budu radile agencije.
Zaključiću tako što ću da ponovim još jednu važnu stvar: dobro je što se Srbija pomera ka Evropi i što predubeđenja u dobrom delu srpske politike padaju. To nas približava nekoliko koraka ka onome što predstavlja najvažniji državni cilj Srbije, a to je što brži ulazak u EU. To je pobeda vrednosti za koje se bori DS.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u načelu o Predlogu zakona o javnim agencijama.
Po članu 89. stav 3, prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Ljiljana Nestorović, a neka se pripremi narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.

Kolege poslanici, uvaženi gospodine ministre, delim mišljenje onih poslanika koji su ovde izneli  sve razloge zbog kojih je potrebno doneti jedan sistemski zakon o javnim agencijama. Međutim, smatram da ovaj predlog zakona ipak zahteva jednu ozbiljnu analizu i komentar, jer koncepcija ovog zakona po mom mišljenju jeste, u neku ruku, čudna.
U obrazloženju su navedeni razlozi za donošenje ovog zakona: razvoj uprave i širenje njenih poslova, rasterećenje državne uprave, stvaranje neposrednog odnosa sa korisnicima usluga i, kao najvažnije, potreba da se donesu ujednačeni propisi zbog već osnovanih agencija na osnovu posebnih zakona, što stvara, kako je navedeno, nepregledno zakonodavstvo.
Kada smo pomislili da smo dobili jedan potpuno čvrst sistemski zakon sa jasnim pravilima za osnivanje i rad agencija, susrećemo se u samom tekstu zakona sa jednim novim stilom pisanja, sa velikim brojem odredaba koje su na duplom koloseku.
Da li su takve odredbe u zakonu dobre, to jeste pitanje o kojem treba porazmisliti i izvršiti analizu. Možda one jesu i bile bi dobre u jednom društvu u kome pravna država do kraja funkcioniše i u kojoj nema u tolikom procentu pojave korumpiranosti i siromaštva. Možda bi do kraja liberalni zakon bio prihvatljiviji u takvim okolnostima.
U uslovima u kojima danas funkcioniše ovo društvo i sa karakteristika sa kojima se još uvek suočavamo, mislim da bi trebalo smanjiti donekle taj liberalni koncept samog zakona.
U članu 1. Predloga zakona data je definicija javne agencije i kaže se da je javna agencija organizacija koja se osniva za razvojne, stručne ili regulatorne poslove od opšteg interesa.
U stavu 2. najavljuje se ono što dalje sledi, a to je da se posebnim zakonom mogu, shodno svrsi javne agencije, pojedina pitanja položaja javne agencije urediti drugačije nego ovim zakonom.
Moram da kažem da slična odredba sledi u mnogim članovima ovog zakona koji dolaze posle ovog prvog člana, pa u članu 7. stoji: "U pogledu zakonitosti, stručnosti, političke neutralnosti, nepristrasnosti, upotrebe službenog jezika i pisma, stručne spreme i osposobljenosti zaposlenih koji rade na poverenim poslovima državne uprave i u pogledu kancelarijskog poslovanja, na rad javne agencije primenjuju se propisi vezani za državnu upravu", da bi se potom u stavu 2. kazalo da se "na prava, obaveze, odgovornosti i zarade direktora i zaposlenih u javnoj agenciji primenjuju opšti propisi o radu, ako ovim ili posebnim zakonim nije nešto drugo određeno".
Zatim, kaže se u članu 8: "Pravo osnivača u ime Republike Srbije vrši Vlada ako posebnim zakonom nije što drugo određeno. Ako su poslovi javne agencije u delokrugu više ministarstava, ona odluke Vladi predlaže sporazumno, ako ovim ili posebnim zakonom nije što drugo određeno."
U članu 13: "Organi javne agencije jesu upravni odbor i direktor. Posebnim zakonom može se odrediti da javna agencija ima još neke organe, sasvim druge organe ili da upravni odbor i direktor imaju drugačiji delokrug od delokruga određenog ovim zakonom."
Navešću još jedan primer, mada ima toga još u članovima koji slede, u članu 14, posebno mi je to zasmetalo: "Članovi upravnog odbora i direktor jesu funkcioneri", a to ste vi govorili u vašem uvodnom izlaganju, "u smislu zakona kojim se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija." U drugom stavu kaže: "Zabrane i obaveze kojima podležu članovi upravnog odbora i direktor mogu se posebnim zakonom ili aktom o osnivanju javne agencije proširiti mimo zakona kojim se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija."
Ne znam na šta ste ovde konkretno mislili, jer smatram da se ovde dezavuiše zakon koji je inače opšti zakon, Zakon o sukobu interesa, koji je donela ova skupština i koji bi trebalo da važi, bez izuzetka, apsolutno za sve zakone koje budemo dalje donosili, pa i za ovaj zakon o javnim agencijama.
Kao što vidite, iz velikog broja pravnih normi sledi odredba - ako posebnim zakonom nije drugačije utvrđeno. Šta se zbog svega navedenog može očekivati u primeni ovog zakona kao krajnji rezultat? Smatram da opet donekle dobijamo nepregledno zakonodavstvo, koje je navedeno kao jedan od razloga za donošenje ovog zakona. Predlog ovog zakona se zbog toga ne može smatrati do kraja sistemskim zakonom.
Ono što sam kazala, mislim da Srbija nema, iako se o tome mnogo govori u poslednje vreme, veliki činovnički aparat, ali je činjenica da će ovim zakonom taj aparat biti povećan, kao što je činjenica da će biti povećana i sredstva iz budžeta za rad agencija, jer u zakonu se pominju dva načina finansiranja. Vi ste ih ovde naveli, da ih ne citiram.
Još jednom ponavljam da je zbog svega ovoga bilo bolje, po mom mišljenju, da se donese zaista sistemski zakon, sa sasvim jasnim pravilima, jer je naša država još uvek sa visokim stepenom korupcije, prilično siromašna, a da se tek kasnije, sa uporednim jačanjem pravnih institucija i ekonomskim oporavkom zemlje, liberalizuju odnosi u oblasti osnivanja i rada javnih agencija.

Reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić, a neka se pripremi narodni poslanik Ivan Živadinović.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, u ime poslaničke grupe DS želim da izrazim najdublje nezadovoljstvo što se ovako važan zakon raspravlja u ovo nevreme. Skoro je ponoć, a mi treba da donesemo odluke o uređivanju jedne ovako važne oblasti, koja je mnogo ranije od Demokratske stranke prepoznata kao važna oblast. Radujemo se što je ovaj zakon došao na dnevni red Narodne skupštine, ali zaista mislimo da u najmanju ruku nije pristojno i nije korektno da se zakon za koji i u obrazloženju stoji da je sistemski zakon u ovom trenutku raspravlja.
Moguće je da svi mi imamo kondicije, moguće je da shvatamo značaj parlamenta, verovatno je da ga svi mi zajedno shvatamo, ali isto tako je malo verovatno da se može izdržati rad duži od 12, 13, 14 ili ko zna koliko časova, kada će današnja sednica biti završena.
To jeste tema, jer izrazito sumnjam u sposobnost poslanika da na adekvatan način prate rad zasedanja ove sednice i da se na adekvatan način kritički osvrnu, pozitivno ili negativno, na ovaj zakon koji treba da reguliše jednu vrlo važnu oblast našeg pravnog sistema.

Mi u vas ne sumnjamo da ćete dobro da obrazložite vaše stavove. Nemojte da sumnjate u poslanike da će oni u ovo vreme da razumeju.

 U vas sumnjam odavno, i molim vas da me više ne prekidate.

Vaše je pravo da sumnjate u mene, ali ja vama kažem kao narodnom poslaniku, govorite o temi, a narodni poslanici su izglasali da imaju snage da rade i nastaviće dalje da rade.