Dame i gospodo, pošto je više govornika istaklo u čemu je najveći značaj ovog zakona, a to je da se ujednači osnivanje agencije, potrudiću se da o tome ne ponovim nijednu reč, nego da govorim o nekim sasvim drugim stvarima. Evo nekoliko mojih napomena. Dobro je što je u članu 7. predviđeno da se na zarade direktora i zaposlenih u javnoj agenciji primenjuju opšti propisi o radu. Postoji doduše i nastavak – ako ovim ili posebnim zakonom nije nešto drugo određeno. To je sada malo neobično, da ne dođemo opet u situaciju kada je u jednoj agenciji bilo predviđeno da predsednik saveta ima deset prosečnih dohodaka, članovi saveta osam prosečnih dohodaka, pa smo se svi ovde pobunili protiv toga. Mislim da se samo opšti propisi o radu treba da koriste za određivanje zarada.
U članu 12. predviđeno je da osnivač imenuje upravni odbor, a posle i direktora na osnovu konkursa. Mislim da je ovo izuzetno važno da se konačno direktori agencije biraju putem javnog konkursa, i to je ta depolitizacija. Dakle, raspiše se konkurs, pa ko misli da može da bude direktor neke agencije, neka se javi, pa će biti izabran ili neće biti izabran.
Međutim, tu stoji da osnivač imenuje upravni odbor, a posle javnog konkursa i direktora javne agencije. Možda je bilo i dobro rešenje da upravni odbor predloži direktora, a da ga onda eventualno osnivač potvrdi, pa čak da ima i diskreciono pravo da ne mora nikoga da izabere. Čak ni to meni ne bi smetalo.
Što se tiče članova upravnog odbora, oni očigledno, mora se tako shvatiti, nisu ili ne moraju da budu na stalnom radu u agencijama. Onda ima smisla ovo što stoji u članu 17. da se naknada za rad određuje prema merilima koja se definišu pri osnivanju javne agencije, što nije u saglasnosti sa članom 7. koji se odnosi samo na zarade direktora i onih koji u agenciji rade.
Međutim, u članu 21. stoji da direktor donosi pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u javnoj agenciji. Mislim da bi bolje bilo rešenje da stoji da direktor predlaže pravilnik i sistematizaciju, a da to prihvata upravni odbor.
Ono što meni naročito pada u oči to je član 22, gde stoji da za direktora može biti imenovano lice koje ispunjava određene uslove, među kojima i taj da ima najmanje pet godina radnog iskustva. To je suviše malo.
Ne mogu da zamislim da je neko direktor Agencije za privatizaciju, Agencije za efikasno korišćenje energije ili neke druge agencije, a da ima samo pet godina radnog iskustva. I deset je malo, verujte mi. Mislio sam da pišem amandman, da tražim minimum deset godina. Nisam to učinio, tešim se time što će primena zakona da reguliše to na jedan prirodni način.
Kada bude raspisan konkurs javljaju se ljudi sa mnogo više radnog iskustva, tako da ovi sa pet - šest godina nemaju nikakve šanse da budu izabrani. Da sam podneo jedan takav amandman, možda bi ga Vlada i prihvatila. Bez deset godina radnog iskustva niko ne može da bude direktor bilo koje agencije.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević, a neka se pripremi narodni poslanik Dragoslav Milković.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije koji ste još budni i gledate direktan prenos Narodne skupštine, SRS ima niz primedaba na vladin Predlog zakona o javnim agencijama.
Suštinski, SRS je principijelno protiv formiranja agencija, kao što to je radila bivša vlast DS-a, koja je formirala tu famoznu Agenciju za privatizaciju, pa za duvan, za izgradnju i planiranje i tako dalje.
Ova vlada koju predvodi DSS formirala je takođe nekoliko agencija. Između ostalog, i Agenciju za zaštitu životne sredine.
Ono što su kolege iz SRS-a koje su govorile za ovom govornicom principijelno rekle, to je upravo da se u razlozima za donošenje ovog zakona, kako je Vlada Republike Srbije iznela u ovom predlogu, kaže: "Razvoj uprave i širenje njenih poslova nalažu potrebu za stvaranjem novih, novim poslovima prilagođenih statusnih oblika koji su u stanju da izvršavaju nove poslove." Onda se u tim razlozima navodi – stvaranje novih statusnih oblika, da bi se i ova oblast uskladila sa evropskim zakonodavstvom i tako dalje.
Kad god treba da se pravda razlog za donošenje zakona koji ne ide, siguran sam u to, u prilog građana Srbije... A pogotovo smo imali prilike, kada smo govorili o Zakonu o železnici i o mnogim drugim zakonima za ovom skupštinskom govornicom, principijelno smo bili protiv stvaranja i formiranja agencija, zato što znamo da to povećava birokratski aparat i administraciju u državnoj upravi.
Kada pojedini poslanici vladajuće koalicije braneći ovaj predlog zakona govore o tome da su to tzv. nezavisni organi, smatramo da će te javne agencije biti paralelni sistemi. Ono čega treba da se pribojavamo, mislim da je to za ovom govornicom pomenuo neko od poslanika vladajuće koalicije kada je rekao da Srbija nije ekonomski dovoljno razvijena i jaka da bi mogla da dozvoli sebi, a takođe znamo da u državi ima mnogo korupcije i znamo koliko je bilo mahinacija upravo od strane bivše vlasti kada je u pitanju Agencija za privatizaciju.
Ministar je rekao u svom izlaganju da ovaj predlog zakona koji je Vlada predložila Narodnoj skupštini predstavlja demistifikovanje onoga što rade agencije. Možemo da kažemo da imamo niz primedaba na Predlog zakona, mada smo podneli samo jedan amandman, imajući u vidu činjenicu da se principijelno zalažemo da se ne formiraju agencije, jer smatramo da su to paralelni sistemi moći i da mogu u to da prerastu.
Suština ovog predloga zakona može se videti u članu 1. gde se u stavu 2. kaže: "Posebnim zakonom mogu se, shodno svrsi javne agencije, pojedina pitanja položaja javne agencije urediti drugačije nego ovim zakonom." Čemu onda ovaj zakon koji ste predložili Narodnoj skupštini ako ovim zakonom ne uređujete kompletnu oblast?
Takođe, imamo niz primedaba na član 2: "Javna agencija osniva se ako razvojni, stručni i regulatorni poslovi ne zahtevaju stalan i neposredan politički nadzor i ako javna agencija može bolje i delotvornije da ih vrši nego organ državne uprave, naročito ako se u celini ili pretežno mogu finansirati od cene koju plaćaju korisnici usluga." U drugom stavu kažu: "Osnivač mora posebnim zakonom biti ovlašćen na osnivanje javne agencije." Opet se govori o nekom novom zakonu. U članu 3, gde se govori o poveravanju javnih ovlašćenja javnoj agenciji, u tački 2) se kaže – rešavanje u prvom stepenu u upravnim stvarima, i u tački 3) izdavanje javnih isprava i vođenje evidencije. Čemu onda državna uprava? Čemu onda resorna ministarstva ako vi predviđate da to prebacite u nadležnost agencije?
Ministar je u obrazloženju, koje je bilo vrlo kratko i šturo, kada je govorio o regulatornim poslovima, govorio o tome da je osnivač Republika. Te agencije ne mogu da budu nezavisne, one su zavisne od Republike Srbije i Vlade. Činjenica je da se finansiraju iz budžeta Republike, da se odvajaju sredstva za finansiranje tih agencija.
Ta priča za ovom govornicom, koju neki brane slavodobitno, da su pojedine zemlje EU usvojile ovakav princip i da mi moramo tim putem da idemo – verovatno su to ekonomski najrazvijenije zemlje EU, kao što je to jedan od poslanika vladajuće koalicije za ovom govornicom govorio. Kako se ne bih vraćao na to, suština je da se SRS ne može složiti sa ovim zakonom, jer smatramo da su agencije nešto što će povećati administraciju u državnoj upravi.
Da je to tako kao što mi kažemo vidi se u članu 8. Predloga zakona u poglavlju 2. gde kaže – osnivanje javne agencije od Republike Srbije i vršenje osnivačkih prava, pa se u članu 8. kaže: "Pravo osnivača u ime Republike Srbije vrši Vlada ako posebnim zakonom nije što drugo određeno." Mislim da i terminološki ovo "što drugo određeno" nije dobro napisano, ali to nije toliko bitno, bitno je da je ta agencija u nadležnosti Vlade Republike Srbije. Govoreći o nezavisnosti agencija i da će to biti neka paralelna tela, mislim da to u svakom slučaju nema utemeljenja. Na taj način ćemo daleko povećati administraciju u državnoj upravi.
O tome da zakon nije dobro koncipiran i napisan govori i činjenica da se u članu 13. kaže: "Organi javne agencije jesu upravni odbor i direktor. Posebnim zakonom može se odrediti da javna agencija ima još neke organe, sasvim druge organe ili da upravni odbor i direktor imaju drukčiji delokrug od delokruga određenog ovim zakonom." Opet treba donositi neki poseban zakon, i to je suština.
U članu 15. stav 1. ovog predloga zakona se govori o upravnom odboru, koji donosi propise i druge opšte akte javne agencije izuzev pravilnika itd. Ovo je potpuno sporan član, kao i članovi 16. i 17, da to ne navodim.
Ono što je stav SRS jeste da smo protiv osnivanja agencija, da agencije, po nama, ne mogu da donesu dobro, da se povećava administracija i da na taj način građani Srbije neće živeti bolje. Vi ste u kampanji govorili da će građani Srbije živeti mnogo bolje i da ćete vi ovu oblast rešavati na drugačiji način nego što ste to dali, recimo, u Predlogu ovog zakona, koji nije dobar za građane Srbije.

Reč ima narodni poslanik Dragoslav Milković, a neka se pripremi narodni poslanik Slobodan Vučković.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je protiv osnivanja raznih agencija, direkcija i fondova i protiv je donošenja zakona o javnim agencijama. Uzimam reč, ali se odmah izjašnjavam da neću da izrazim ljutnju na eventualnu primedbu da sam nedovoljno kompetentan za bavljenje ovim veoma složenim pitanjem.
Zašto se ipak javljam za reč? Formiranjem agencija vraćate se 20 godina unazad, a to je vreme formiranja SIZ-ova. Moji vršnjaci, ljudi stariji od mene i oni koji nisu mnogo mlađi znaju da smo u jednom periodu postojanja naše samoupravne socijalističke države živeli sa skraćenicama: ZUR, SOUR, OUR, OOUR, IZ, SIZ, MZ. Od svega ovoga preživela je samo mesna zajednica. A ove ourske i sizovske organizacije iz sfere ekonomije, odnosno raspolaganja dohotkom, propale su, ostalo nam je "duplo golo", ne smem da rimujem, perfektno bi se uklopilo.
Trebalo bi da se sećate: čim je počelo prestrojavanje po ZUR-u i pravljenje sizovskih i zurovskih organizacija, počelo je, u stvari, sejanje semena iz kojeg su iznikle divizije činovnika.
Na poznavanju ZUR-a i OUR-skog i SIZ-ovskog organizovanja rada i života branjene su disertacije i sticani doktorati. Od industrija najviše je profitirala ona drvna industrija koja je proizvodila kancelarijski nameštaj, a od kože i obuće oni koji su proizvodili akten tašne, a od kozmetike proizvođači ruževa i laka za nokte – akten tašne za novoizabrane direktore, a ruževi i lak za sekretarice i ostali personal koji se množio brzinom većom od brzine množenja glodara. A onda je sve išlo u stilu života glodara – da se glođe dok se ne oglođe. Zašto ne, kad je ionako sve tuđe, tj. društveno. I sad smo tu gde smo.
Mislite da nam je spas u bekstvu u Evropu. Eto, gospodo, u tome je makar delić moje kompetentnosti da uzmem reč. Ne sumnjam u poštene namere autora Predloga zakona o javnim agencijama. Ne sumnjam ni u proevropsku orijentaciju i autora i onih koji se slažu sa autorima. Ipak, i onako opširno i ozbiljno obrazloženje nije me ubedilo u opravdanost ovoga zakona u ovom momentu našega bivstvovanja.
Indirektno, u ponečem i sasvim direktno, priznaje se postojanje bolesti u obliku trčanja za zadovoljavanjem dnevno-političkih interesa. Strana 3 obrazloženja: ".... time se izlazi u susret potrebi za nezavisnom regulacijom, tj. upravljanjem nekim područjem koje nezavisno od kratkoročnih političkih pretenzija oličenih u Vladi i ministarstvima ....". Da li su agencije lek? Na sadašnjem stepenu našeg razvoja – nisu. Pa, gospodo, ako smo na svetskim rang-listama na visokom mestu po korupciji, zar treba očekivati da se na sadašnjem našem stepenu opšteg stanja nešto pošteno završi?
Uzaludna je tvrdnja na strani 4. obrazloženja: "Javna agencija zadovoljava opšti, a ne privatni interes", kada znamo da će maheri ovdašnji, i sa Madagaskara i Sejšela, sve ovo iskoristiti za najprivatniji interes. Ova država u ovom momentu jednostavno ne može da ih zaustavi. Suviše smo bolesni. Pa, ljudi, unapred znamo, službe agencija biće ispunjene suprugama, svastikama, braćom, bratučedima, stranačkim aktivistima i elektronskom opremom.
Biće to novo otuđenje vlasti, poput nekadašnjih SIZ-ova, jer raspolagaće sredstvima kojima će moći da potkupe svetog Savu. Pa dajte da bar ne pomažemo sve to dajući mu pravni osnov u obliku zakona o javnim agencijama. Zar nam trebaju nove divizije činovnika, dok gospodin Dinkić propoveda racionalizaciju državne uprave?
Gospodo pomoćnici ministara, savetnici i saradnici, ni vama ne bi trebalo da je na čast da pišete zakone, a da po njihovom donošenju pišete priručnike za primenu tih zakona i, razume se, predajete.
Neće život da stane ako se bar u ovome ne zaustavimo do boljeg trenutka. Odložimo donošenje zakona o javnim agencijama.
Molim ministra da mi objasni kakva je to država koja povećava broj činovnika u državnim organima, a otpušta radnike. Lanci i katanci i dalje ostaju.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Vučković, a neka se pripremi narodni poslanik Paja Momčilov.

Dame i gospodo, nema sumnje da agencije mogu da dovedu do efikasnijeg rada državne uprave i neke regulative. To pokazuje iskustvo Evropske unije i tu nema zbora. Međutim, kakve će biti, to zavisi od propisa, kako su osnovane i kako su postavljene u zakonu. Mi patimo od toga da neke stvari nazovemo jednim imenom i onda smatramo da smo time ušli u Evropu. Imamo agencije, a kakve su one, kakva je njihova sadržina i kako su regulisane, to nismo sigurni da smo najbolje napravili. Možemo lako da ostvarimo sa agencijama evropske institucije, a možemo lako da padnemo u čistu obrenovićevsku balkansku birokratizaciju i birokratiju.
Sa druge strane, zabrinut sam, kao pravnik, već više dana sedeći ovde, prateći i čitajući zakone koji nam se predlažu, da su ti naši zakoni labavi, nekonzistentni i protivurečni. Nikada ne znate šta je u stvari zakonodavac hteo da postigne, pa ću vam dati neki primer, baš u vezi sa ovim zakonom.
Imate ovde ovlašćenje agencije da prima poklone sponzora i donatora i čak se na dva mesta u zakonu govori o tome, u članu 6. i u članu 53. Agencija ima pravo i dužnost da sprovodi upravni postupak, a na taj upravni postupak po ovom zakonu nije dozvoljeno vođenje upravnog spora.
Kako će da postupa jedna agencija koja dobije od jednog bogatog sponzora bogatu nagradu, bogatu donaciju i sada ona prema njemu treba da primeni neki objektivan, oštar zakon u državnom interesu? Neće to uraditi. Zašto mi to da očekujemo? Ne može se protiv toga voditi upravni spor.
Sa druge strane, imate želju da ta agencija bude nezavisna, pa se kaže da se agencije osnivaju za neke poslove kod kojih se ne zahteva stalan i neposredan politički nadzor. Kakav se onda nadzor zahteva? Nestalan i posredan. Kako nestalan nadzor, kada u članu 53. stoji da se za obaveze agencije vezuje obaveza Vlade i ove države. Zašto onda nestalan nadzor? Ako se kaže posredan, posredstvom kog organa Vlada vrši kontrolu agencije? Nema nijednog organa koji je označen kao organ putem koga Vlada na posredan način vrši kontrolu.
Ministarstvo suspenduje propise agencije i vrši nadzor, član 44. zakona, a sa druge strane kaže se da ne vrši to na stalan način, nego na nestalan i na posredan način, a ne kaže se kako na posredan. To je velika protivurečnost.
Sada dolazi član 4. u kome se kaže da Vlada ne može usmeravati rad javne agencije, niti ga usklađivati sa radom organa državne uprave. Zašto da ga ne usklađuje sa radom državne uprave? Valjda neće da ga dovodi u koliziju sa radom državne uprave. Za ljubav toga da se pokaže kako su agencije nezavisne dat je ovaj član, a sa druge strane član 44. kaže - mi te kontrolišemo neposredno, mi kontrolišemo tvoje propise, ali na nestalan i posredan način, ali se ne kaže kako se to radi.
Šta će se onda desiti? Desiće da će te agencije biti veoma zavisne od Vlade, da će se Vlada pokrivati nezavisnošću agencije, da će nazvati nekog direktora agencije ili predsednika upravnog odbora i kazati mu, kao što se to već dešavalo - da li si ti normalan, šta to radiš. Ne, ne može se tako. Zakoni moraju biti jasni, određeni, precizni, gde smo nezavisni, gde je agencija nezavisna, gde je zavisna, ko vrši kontrolu, kako, na koji način itd.
Ako zaista hoćemo kontrolu onda dajmo to u nadležnost parlamentu i uradimo onako kako su Slovenci to uradili za upravne odbore i za svoje agencije. Tamo treba dve trećine skupštine da se složi da se obori neki upravni odbor koji je nekada postavljen. Tako bi trebalo uraditi i za agencije. Neka se prituži Vlada ovoj skupštini, ako hoće nezavisnu agenciju, da ta agencija ne vrši kako treba svoj posao, a ova skupština će odlučiti da li ta agencija treba da se menja, njeno rukovodstvo, njen direktor, ili ne, ali sa dvotrećinskom većinom, tako da joj obezbedimo zaista neku nezavisnost.
Ovako smo dobili jedan zakon koji "ni riba, ni devojka" i dozvoljava razne mogućnosti od kojih mi ovom času možda 100 možemo da predvidimo, a 1000 ili bezbroj uopšte ne možemo da predvidimo.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, a neka se pripremi narodni poslanik Vojislav Milajić.

Poštovane koleginice i kolege, uvaženo predsedništvo, vi me podsećate na nešto što sam kvalifikovao ranije, ali me je jedan poslanik baš iz vaše stranke upozorio da sam prilično oštar. Sada ću izbeći tu svoju oštrinu, jer tog čoveka iz vaših redova izuzetno cenim. Evo, pošto me sada već prozivate, ne mogu da vam ne odgovorim bar na neki određen način.
Mi se sada nalazimo u ranim jutarnjim satima i debatujemo o jednom sistemskom zakonu, kako je definisan od strane predlagača. Mislim da u onom pismu koje smo dobili, a to je jedno vrlo toplo pismo koje nam je svima uputio predsednik Skupštine, a vi ga svi dobro znate, gde je rečeno kako se izvinjava našim porodicama zato što smo i noću ovde radili, što smo radili preko vikenda i da to više neće da se dogodi.
Sada čisto sumnjam da mi u petak nećemo raditi, a već vidim da noću radimo. Da ne bih bio grub, smatram da je to nekorektno. Neko će kazati – pređi na temu.
Prvo, nekorektno je iz mentalno-higijenskih razloga. Zašto? Prvi i osnovni razlog je da je ljudski mozak tako programiran da može da izdrži 8 sati intelektualnog rada. Mi smo od 10 do 18 sati raspravljali jedan važan zakon, imali smo raspravu o amandmanima, o porodičnom zakonu. To je za kapacitet jednog normalnog ljudskog mozga i suviše.
Šta će se desiti ako mi nastavimo i dalje? Pošto su se neki ovde junačili da to nije ništa, da možemo mi koliko hoćeš da izdržimo, događa se ovo: pad koncentracije, pa onda ide pogrešno rasuđivanje i onda greške u činjenju, što dovodi do nekvalitetnog rada ove skupštine. Noć je i predviđena za odmor, treba znati, ljudi. Sve normalne institucije rade danju. Skupština bi trebalo da bude normalna institucija i da radi osam sati, kada su intelektualni poslovi u pitanju. Naravno, ne sporim da ako se čitaju novine, ako se pasivno popunjava kvorum, da onda može i više da se radi. Tada može, bogami, i više od 24 sata da se izdrži.
Sada da se mi vratimo na ovaj naš zakon. Poslanici SRS jasno su kazali da nećemo glasati za ovaj zakon. Smatramo da je to jedan apsurdni zakon. Nepotrebno dupliranje nadležnosti između agencije i uprave je skupo za jednu zemlju koja je u tranziciji. Mi zbog toga nećemo da glasamo za ovakav besmislen zakon.
Šta je cilj, šta su motivi predlagača? Biću slobodan da iznesem neke fakte za koje mislim da su relevantni. Prvo, želi se rušiti postojeće institucije i sistemi države. Vi imate Agenciju za lekove. To je tipičan primer. Agencija nije, ni Uprava za lekove nije u ministarstvu, a bogami institut za farmaciju je uništen i ne postoji onaj institut koji se bavi strukom i naukom.
Šta vi danas imate u ovom trenutku? Rekao je kolega da u Engleskoj postoje agencije. Ali, engleska agencija za lekove je kontrolisana od strane ministarstva. Pođite dalje, Američka agencija za lekove (FDA) je pod striktnom kontrolom američke vlade i ministra za zdravlje, a budžet joj propisuje Buš. Kažite to odavde, radi prave istine.
Takav stepen deregulacije države ne poznaju savremene države u Evropi. Toga nema nigde. Vi sada pričate o evropskim zakonima. Ovo uopšte nisu evropski zakoni. Evropska unija se nikome ne meša u zakonsku regulativu. EU dozvoljava svakoj zemlji da reguliše sve oblasti društvenog života na svoj način, kako im odgovara. Moraju im se poštovati principi i direktive. Prema tome, nemojte pričati da ovim ulazimo u Evropu. Ovakvom deregulacijom, koja ne postoji nigde u svetu, nemojte ni mi da ulazimo u Evropu. Hvala vam na takvim ponudama.
Dalje, ovde se vrši razaranje pravnog i zakonodavnog sistema. Ako pođete od Ustava, šta je sadržina Ustava - ljudska prava i nadležnosti. Stalno pričate o promeni Ustava. Pa, promenite ga, pa onda izmenite i nadležnosti u tom ustavu i onda dajete toj agenciji te nadležnosti koje hoćete da date.
Šta hoćete? Hoćete da upravni postupak prebacite u javnu službu, hoćete da deregulišete državu. Bojite se politike. Šta je politika, nešto nečasno? Ukinimo političke stranke, ako je to nečasno. Da li je Vlada nesposobna, neko će kvalitetnije da odradi ove poslove - ukidajmo vladu. To i hoćete. To je krajnji cilj da se dođe do ukidanja uprave, do ukidanja ministarstava. Šta ćemo dobiti? Dobićemo ovu državu koja se zove Srbija i Crna Gora. Hoćete savet ministara, to je krajnji cilj.
Da li to Srbiji u ovom trenutku treba? Ne. Prava država, ozbiljna država trpi pritiske od multinacionalnih kompanija, da dereguliše i da liberalizuje zakonsku regulativu, ali se odupire i ne pristaje na to. Upravo agencija za lekove, o kojoj sam pričao, engleska, francuska, nemačka i američka, govore u prilog ovome što ja govorim.
Da vam još nešto kažem vezano za Agenciju za lekove. Lepo smo vam pričali u junu mesecu prošle godine - nemojte u oktobru da date rok da Agencija počne da radi i da radi zakonsku regulativu. U oktobru ta agencija nije imala direktora, imenovali ste ga nedelju dana posle, i upravni odbor. I dan-danas ta agencija nema ni sistematizaciju, ni cenovnik po kome radi. Ta agencija, koja od oktobra reguliše lekove, nije uradila, jer nema ni cenovnik, nijedan posao za koji smo je mi ovlastili. Šta mi sada imamo? Imamo pravni interegnum, imamo vršljanje stranih kompanija i ilegalno tržište lekova u ovom trenutku. Kažu oni koji se dobro razumeju da je trenutno na ovom tržištu minimum 20% ilegalnih lekova. Gospodo, to su vaše agencije.
Ajde da se ostavimo ove agencije, da ne kažete da sam se uhvatio ove agencije, mada je to jako važna agencija. Ljudsko je pravo pravo na zdravlje. Lekovi potpomažu to zdravlje, ali mogu i da ugroze. Vi ste vašom agencijom u javnu službu premestili ovo i kazali ste da je to javna služba, da se tamo radi šta se radi. Upravo se to i događa. Šta se tamo radi? Prolaz stranim kompanijama je omogućen, one vršljaju na našem tržištu i rade ono što rade.
Pošto treba da ostavim vreme i nekim mojim kolegama da kažu neke važne stvari, samo bih završio sa tim da smo apsolutno protiv ovog. Ovo nije napredak, ovo je nazadak, i to jedan veliki nazadak. Vi deregulišete našu državu. Prava je istina da sa ovom zakonskom deregulativom, da ste hteli u Evropu, da primenjujete standarde, 80% ste mogli svih standarda EU već sprovesti. Vi to ne radite, vi zamajavate narod i pričate da ovom zakonskom regulativom ulazite u Evropu. Nije tačno. Sad ovaj plan za pridruživanje, to će vam biti alibi za dalju korupciju i kriminal i time ćete se pravdati za sve što ste do sada radili, oni koji su radili.
Prema tome, srpski radikali su protiv ovog zakona. Pozivamo i sve ostale da budu protiv toga.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Antić.