Predlagač uvek ima prednost. Izvolite, gospodine Nikoliću.

Ovu priču znam, ne znam da li je zna Srbija, ali zvanična Srbija, a i ova koja tvrdi da je nezvanična, ima predsednika države u svojim rukama, vojsku i skoro sve generale u svojim rukama, dobija naloge sa Zapada da priču okrene. To znaju i neki predsednici odbora ovde u Skupštini.
Srbija, zvanična, koja sarađuje sa Evropom po svaku cenu, dobija prekore da ne čini dovoljno u osudi zločina koje je Srbija počinila, prekore da protiv Miloševića nema ni TV emisija, ni loših komentara, da mu ugled u Srbiji ne pada.
Istina, tamo priznaju u rezoluciji da je za to kriv i loše vođen sudski postupak u Hagu, ali i ljudi koji su u Srbiji na vlasti ili u svojim rukama imaju medije, koji ne potenciraju zločine srpskog naroda u ovim ratovima, i to je ta priča.
Ko je taj ko je lud da ne osudi zločine u Srebrenici? Da li je to počinio Milošević? Da li je Srbija počinila taj zločin? Da li se sudi Miloševiću da je bilo šta tamo naredio, da je komandovao? Sada se dolazi do podataka da je čak i Karadžić bio protiv toga da se bilo šta tamo uradi, a nekmoli Milošević, koji to nije uopšte mogao da prihvati.
Kakve veze Srbija ima sa bilo kojim zločinom, a koji je načinjen u Srebrenici? Neću da osećam taj greh. Šta će nam to na dnevniku? Nije ovo sud za Srebrenicu. Osudili smo, evo predstavnici SRS su išli na komemoraciju kada je podignut spomenik tim žrtvama. Naši poslanici iz Republike Srpske išli su na tu komemoraciju. To je odnos prema tome. Ne pominjemo ni zločine počinjene prema Srbima, ne pominjemo ni ove. Neka se sve to istraži, neka svako bude kažnjen ko je počinio zločin.
Mene danas interesuje druga stvar, to stradanje pod vašom vlašću. Zašto ne izađete ovde i kažete kakvom ste medijskom halabukom doveli do toga da devojčica, ćerka jednog potpredsednika Vlade iz perioda pre vas, doživi da je u školskom dvorištu deca ošišaju, tog dana kada ste preuzeli vlast, da dete dve godine pre nego što to biologija kaže, dobije svoj prvi ciklus. To su posledice vašeg delovanja. Znate vi o kome se radi, ona je već velika devojka. Za to jedno dete je dovoljno da vas osudimo za sve što ste radili. Da li ste gledali snimke kako tuku Dragoljuba Milanovića? To je revolucija.
(Iz sale: Malo je.)
Sram te bilo, džukelo jedna.

Gospodine Nikoliću, upozoravam vas za obraćanje narodnim poslanicima. Ovo je prvo upozorenje.
Prva replika, gospodin Vučić; druga replika, gospodin Petrović; treća, gospodin Vučelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, da biste znali o čemu je ovde bilo reči i da bi građani Srbije znali,  i kada je gospodin Nikolić govorio o devojčici kojoj je isečena kosa, kada je govorio o prebijanju, linču koji je doživeo Dragoljub Milanović, a da niko nije gonio one bandite koji su ga tukli nasred ulice, nikada, jedan od poslanika je dobacio "malo", poslanik Demokratske stranke.
Da li ste željni krvi? Da li ste žedni? Tobožnji borci za ljudska prava. Hoćete li da nas pobijete? Da li to hoćete, pošto vam je malo bilo linčovanja? Da li je to ono što tražite?

Gospodine Vučiću, kome replicirate?

Repliciram Dušanu Petroviću, koji je izašao po Poslovniku.

Replicirajte na to, nemojte prepričavati šta se događalo tokom izlaganja prethodnog govornika. Izvolite.

Ovo niste malopre radili kada nije nikakve veze imalo sa onim što se dešava u Skupštini Srbije.
Malo vam je da linčujete, više hoćete. Nemojte da dovodite druge ljude, nemojte da vašom prljavom politikom tuđu decu u nesreću bacate. Hajde vi to uradite. Dođite, uradite to, evo, stojim ovde, uradite to, skupite se koliko vas ima, pa probajte, hajde da vas vidim.
Skupili se miševi, pa bi da linčuju, skupili se miševi pa bi da tuku narod, pa bi da nastave to. E, nećete nikada više to moći da nastavite. Srbiji je potreban mir, Srbiji su potrebni normalni ljudi, ljudi koji će da osuđuju one koji bi da pokušaju vas da linčuju.
Mi ćemo da osudimo svakoga ko se drzne da pokuša da vas pipne, da pokuša da seče kosu vašim ćerkama. Imam i sina i ćerku, i neću da im dozvolim nikada da ih iko pipne. Ne znam kako su neki to pretrpeli i ne znam kako su preživeli.
Upozoravam vas da ova rezolucija danas ima cilj da se to nikada u Srbiji ne ponovi. Nemojte to više da radite. Ako ste tako hrabri, hajde sami učinite nešto. Nemojte Srbiju da uvodite u sukobe, jer to Srbiji nije potrebno.
Srbija hoće da bude i normalna i moralna zemlja, zemlja kojom neće da vladaju ni Čume, ni Kolesar, ni svi oni koji su ovom Srbijom upravljali u prethodnom periodu, i neće da upravljaju oni koji bi da tuku političke protivnike. Mi hoćemo da u Srbiji deca i unuci ne budu krivi, a ne da hapsite snaju Slobodana Miloševića zato što treba da svedoči u nekom postupku...
(Predsednik: Vreme.)
... pa se prvi put nije pojavila, pa je hapsite. To više nikada u Srbiji ne sme da se ponovi.
(Predsednik: Vreme, zahvaljujem.)
E, gospodine Markoviću, vreme normalne Srbije tek dolazi i uskoro ćete se uveriti u to, i hvala vam još jednom na pažnji.

Hvala vama. Izvolite, Dušan Petrović, replika.

Iskren da budem, ne znam šta bi gospodinu Vučiću pa se ovako razjario.
(Vjerica Radeta: Uplašio se tebe.)
Naravno, niti smo kome pretili, niti imam nameru, gospodin Vučić ovde, vrlo jasno pokretom tela, preti li preti, prstom, pa gledate u mene, gospodine Vučiću, s tim nemam nikakav problem, i kad ste bili na vlasti, nisam vas nizašta zarezivao, ni vas ni ove socijaliste.
Ono što sam gospodinu Nikoliću govorio o Srebrenici, govorio sam jer je gospodin Vučić rekao kako mu je muka od Srebrenice. Naravno, da je muka od Srebrenice, jer je nužno utvrditi ko je lično odgovoran za taj zločin. Nije narod, niti može biti narod odgovoran. Zato mora da se utvrdi u postupku ko je taj zločin naredio i ko ga je izvršio.
To je pitanje nacionalnog zdravlja Srbije, pitanje zdravlja našeg javnog života. To je pitanje katarze, gospodine Nikoliću, o kojoj ste neozbiljno govorili ovde kada ste imali uvodnu reč. Potrebna je Srbiji katarza i moramo da se suočimo sa svim onim što je važno iz naše istorije.
Vidite vi kako je kratko pamćenje. Da li se seća Srbija hiljada momaka i devojaka koji su nosili majice "Otpora", koji su krvnički bili prebijani po Beogradu i po celoj Srbiji? Krvnički su bili prebijani, i u tome su učestvovali i radikali, socijalisti, policija.
E moj gospodine Vučiću, tada se ne založiste da tu decu ne prebija policija i plaćeni kriminalci, koje je angažovao režim Slobodana Miloševića. Sada se nama gospodin Vučić zaklinje kako je on dušebrižnik i on se stara o tome da bude zaštićen svako ko se bavi politikom.
Bili ste ministar, gospodine Vučiću, informisanja. Prstom niste mrdnuli kada je mladost Srbije prebijana. To je dovoljno da pokaže vaš moral i vašu iskrenost. Dakle, govorite neistinu i to je vrlo bitno za ovu današnju raspravu i za jasno sagledavanje politike Srpske radikalne stranke.