DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 09.03.2005.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

09.03.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 11:00 do 22:25

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Zamolio bih vas da čuvate dostojanstvo Narodne skupštine. Postoji jedna narodna izreka koja sprečava ovce i koze da se svađaju. Zaista, ne verujem ni vama koji ste sada na vlasti, ni vama koji ste bili pre njih da se zalažete za nezavisno pravosuđe, zato što niste obezbedili pravosuđu budžet kojim bi raspolagao Vrhovni sud Srbije. Ubeđen sam da su na ovoj listi, za koju će danas neki glasati za, neki protiv, uglavnom kadrovi sa kojima se složila vladajuća koalicija. Ubeđen sam da danas neće proći nijedan kandidat za koga nije bila vladajuća koalicija. To se nastavlja iz godine u godinu, iz mandata u mandat, samo što nam je kadar u pravosuđu sve tanji, sve manje ima ljudi na koje možete da se oslonite. Kada danas slušam kako kritikujete ove nove, da podsetim vas stare da je Sonja Brkić za dve godine od sudije opštinskog suda postala v.d. predsednika Vrhovnog suda Srbije i da vas podsetim da je funkcioner DS-a u Novom Sadu, mislim potpredsednik Okružnog odbora DS-a, izabran za sudiju Ustavnog suda. Nemojte da pričate o nezavisnosti pravosuđa. Vi ste je dodatno uništavali. Bilo je smešno kad ste došli na vlast svi zajedno i kada ste 2001. godine jednom istom odlukom nekoga birali za sudiju i za predsednika suda.
Zbog toga vas molim, oslobodite pravosuđe svojih stega. Nije bitno da li je naš sudija ili njihov. Bitno je da li vam sudija sudi po zakonu i da li svaki građanin ima ravnopravnu zaštitu pred sudom. I u doba kad je DS harala, žarila i palila pravosuđe, samo ste vi prepustili najslabijoj, ne znam kakva vam je karika bio Vladan Batić, pa ste baš njemu prepustili pravosuđe, bilo je ovoliko materijala, izbori, razrešenja, imenovanja, radili smo u vanrednim zasedanjima da biramo kadrove koji vama odgovaraju. Vi ste imali svetu ideju – oterati Miloševićev kadar. Ovi sad imaju svetu ideju – oterati žuti kadar. Neki novi neće da teraju ničiji kadar. Novi će da biraju čestite i savesne u pravosuđe.
Ponavljam, sve dok se ne usudite da Skupštini date njen budžet, da pravosuđu date njegov budžet, neću verovati da želite da razdvojite grane vlasti, neću verovati da vam je stalo da Skupština bude nezavisna. Danas vam ponovo komanduje ministar finansija. Neću verovati da želite da oslobodite pravosuđe stega. Toliko.
Mi učestvujemo u svemu ovome. Glasaćemo po savesti i po informacijama koje imamo sa terena o tome kakav je ko, ali ne zaboravite, od izbora do izbora sudija imate sve manje razloga da bilo koga izaberete. Mnoge čestite, poštene, sposobne, stručne jedna, druga, treća, četvrta vlast oterala je iz razloga što nemaju njenu knjižicu. Mi danas biramo mnogo lošije, imamo mnogo lošiju mogućnost za izbor od onih koje su birali pre godinu ili dve. Za dve godine će možda biti još lošija mogućnost za izbor, sve zato što ste stegli pravosuđe, što birate ljude prema političkim ubeđenjima. Okanite se toga, manite se toga.
Bio sam protiv toga da imamo Visoki savet pravosuđa. Vi ste želeli Visoki savet pravosuđa, vi ste bili na vlasti kada je usvojen zakon o Visokom savetu pravosuđa. Nemojte više ništa da prebacujete Visokom savetu pravosuđa. Molim vas, uzdržite se od toga da jedni druge za iste greške optužujete. Vi ste tu potpuno jednaki.
(Predsedavajući: Molim vas, prekoračili ste vreme.)
I, kada zaseda Odbor za pravosuđe do sada je bila praksa da se prave kombinacije, da se ispunjavaju želje da bi se donosile odluke; sada ste otišli na to da vam nije ni bitan Odbor za pravosuđe. Danas mogu da budu izabrane sudije koje uopšte nisu prošle Odbor za pravosuđe. U Vrhovnom sudu može da bude izabran neko za koga nisu bile sudije Vrhovnog suda. Došli ste u veoma nezgodnu situaciju. Pokušajte da se oslobodite toga da baš svaki sudija mora da bude u vašoj stranci. Zabrljaće sudija kome naređujete, a onda će ga kazniti oni koji ga ne budu gledali kroz stranačke naočare, nego potpuno drugačije. Hvala.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Replika, narodni poslanik Boško Ristić.
...
Demokratska stranka

Boško Ristić

Demokratska stranka – Boris Tadić
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani predstavnici pravosuđa, ovde je DS prozivana da je izvršila uticaj na pravosuđe u vreme dok je bila u Vladi Republike Srbije. To je tačno i svaki poslanik u ovom parlamentu treba da vrši uticaj na način kako je to Ustavom i zakonom predviđeno. Poslanici koji predstavljaju volju građana treba da vode računa o tome kako će izgledati pravosuđe, kako će te sudije suditi, pre svega primenjujući zakon i kako doći do toga da pravo i pravda budu ruku pod ruku, da suđenja traju kraće i da građani imaju mogućnost da u što kraćem roku ostvare svoja prava utvrđena zakonom. Tu se apsolutno slažem.
Mogu se složiti sa mojim prethodnikom da nema samostalnog pravosuđa sve dotle dok se ne obezbedi nezavisni sudski budžet, o kome će se odlučivati u dogovoru između tri grane vlasti. To isto treba da ima i Skupština Srbije, treba da ima svoj nezavisni budžet. Sa ove govornice mogu da kažem da će DS podržati svaku inicijativu da se izmeni Zakon o sudovima i da se prizna pravosuđu u Srbiji da može da ima svoj nezavisni budžet.
Kao poslanik i kao čovek koji se bavi pravnom strukom podržavao sam izmene pravosudnih zakona koje se odnose na sastav i način izbora Visokog saveta pravosuđa, predlagao sam amandmane i u vreme dok je DS bila u Vladi, predlagao sam amandmane na zakon koji je tadašnji ministar Batić predložio u vezi sa Visokim savetom; 16 amandmana sam imao tada, 16 amandmana sam imao i sada kada je ovaj set pravosudnih zakona usvajan. Predlagao sam da se Visoki savet pravosuđa bira na neposrednim i tajnim izborima među sudijama i tužiocima, jer bi jedino to omogućilo legitimitet i stvorilo nezavisnu sudsku vlast. Predlagao sam i sada predlažem nezavisni sudski budžet koji bi se nezavisno punio na osnovu naplate sudskih taksi, ali delimično dotirao i od strane republičkog državnog budžeta. Ja se sa tim u potpunosti slažem.
Takođe se slažem da je marginalizovan rad Odbora za pravosuđe u Narodnoj skupštini, da je skupštinska većina indiferentna u odnosu na odluke Odbora za pravosuđe Narodne skupštine, ne uvažavaju se stavovi i smatram da je ovaj odbor marginalizovan.
Marginalizovan je i rad Odbora za zakonodavstvo, a to smo videli juče prilikom glasanja o Zakonu o radu. Taj zakon nije prosleđen Odboru za zakonodavstvo, iako je to bila obaveza predsednika Skupštine. Bila je obaveza da se utvrdi autentičnost teksta, o čemu se Skupština ovde izjašnjavala.
Tačno je da su odbori marginalizovani. Treba svi zajedno da učinimo sve da odbori dobiju mesto u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine. Tako bi se izbeglo da se na sednice parlamenta izlazi sa predlozima koji su neutemeljeni, o kojima se nije raspravljalo ili koji su dobili negativnu ocenu nadležnih odbora. Hvala.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milan Stevović, a neka se pripremi narodni poslanik Momir Marković.

Milan Stevović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u tripartitnoj podeli vlasti zaista pravosuđe zauzima jedno vrlo bitno mesto. Često govorimo da je to baza zakonodavne i izvršne vlasti, ali ja bih rekao i jedan vid nadgradnje. Slika i prilika države i društva je pravosuđe i o tome treba u svakom momentu i u svako doba voditi računa i to treba da bude polazna osnova.
Dosta toga smo čuli od poslanika SRS o nepravilnostima u samom načinu i postupku u izboru javnih tužilaca i sudija, kao nosilaca pravosudnih funkcija. Rekao bih da se ovde javlja jedan vrlo ozbiljan problem koji diskvalifikuje jedan broj fakultetski obrazovanih ljudi i ljudi koji su položili pravosudne ispite. To ću kratko objasniti.
Naime, kada govorimo o nosiocima pravosudnih funkcija, tri su grupe kandidata, kako bih ih ja razvrstao. To su: kandidati koji konkurišu, a do konkursa su radili u organima pravosuđa, i to je prva grupa.
Druga grupa dolazi iz reda advokata, a treća grupa dolazi iz svih ostalih sfera koje nisu u oblasti advokature, niti pravosuđa. Ova poslednja grupa je na neki način diskreditovana i oni nemaju dovoljno argumenata pred Visokim savetom pravosuđa, niti se o njima na adekvatan način vodi računa.
Sa druge strane, dosta se favorizuju oni koji su u oblasti pravosuđa, a možda po kriterijumima i svojim vrednostima i ne zaslužuju da budu na listi sudija za izbor. Što se tiče advokata, opšta je pojava da se vrlo malo mojih kolega odlučuje da konkuriše i da postane sudija. Na tu okolnost moramo da obratimo pažnju i da se zapitamo, da stavimo prst na čelo, zbog čega je to tako i šta se dešava sa srpskim pravosuđem.
Moram da kažem, uz puno uvažavanje Visokog saveta pravosuđa i pojedinaca koji sede u tom Visokom savetu pravosuđa, koji rade, da se potkradaju određene greške koje ne mogu biti slučajne, već mislim da ima propusta u analizama. U potpunosti se slažem sa kolegom Krstinom koji je malopre pomenuo da mi nismo ovde dovoljnu pažnju obratili na individualne kriterijume i da nismo o pojedincima vodili računa.
Ne bih želeo da govorim o imenima i prezimenima, ali bih hteo da vam ukažem samo na jednu tabelu koju smo dobili, a ta tabela govori o podacima, o normi, ažurnosti, kvalitetu rada kandidata koji su inače predloženi. Okrenuo sam slučajno to, ali sam pregledao prethodno sve ostalo i moram da vam kažem da je u pitanju tabela koja se odnosi na kandidaturu za sudiju okružnog suda.
Primera radi, u 2001. godini taj koji je prošao Visoki savet pravosuđa rešio je ukupno 78 predmeta. Kada se to podeli sa 12 meseci u godini, ispada da je ovaj sudija kao sudija opštinskog suda rešio 6,5 predmeta mesečno. Ne znam o kakvim se predmetima radi, kakva je bila struktura, vidim samo da su krivični predmeti jer nosi oznaku "K" napred, ali zaista je to zabrinjavajuće.
Iza toga, u 2002. godini isti kandidat rešava 68 predmeta i to smanjuje skoro na 6,25. U ovoj 2002. godini, kada sudija prosečno rešava samo 6 predmeta, malo više od 6 predmeta, 40% odluka mu je potvrđeno, a 60% je ukinuto, odnosno preinačeno. To je mimo svakog kriterijuma i zaista, ako sudija okružnog suda treba da zadovolji ove kriterijume, onda svako u Srbiji može da bude sudija okružnog suda.
Ja sam apsolutno protiv ovakvih kriterijuma i ovakvog načina izbora sudija. Delim mišljenje mojih kolega iz poslaničke grupe SRS – ovo ne sme da prođe i na ovo članovi Visokog saveta pravosuđa moraju da obrate pažnju, kao što obraćaju pažnju poslanici SRS i na to ukazuju na samom Odboru za pravosuđe.
Iako nisam član ovog odbora pratio sam kako se radi u ovom visokom telu naše skupštine. Zaista moram da se složim sa mojim prethodnicima koji su rekli da postoji jedan problem u radu ovog odbora.
Nema komunikacije između predstavnika Odbora, koji je u isto vreme i član Visokog saveta pravosuđa, odnosno koji je u koordinaciji sa Visokim savetom pravosuđa. Bez te koordinacije i bez te povezanosti apsolutno nema dobrog izbora sudija. Mišljenja sam da ovaj Visoki savet pravosuđa treba da ima jednu stalnost u svom radu, da što duže i što više radi, pa će biti kvalitetniji izbor sudija.
U potpunosti podržavam ideju da Visoki savet pravosuđa treba da obavi razgovor sa kandidatima, ali podržavam i drugu ideju – da Visoki savet pravosuđa treba da se veže za sredinu u kojoj te sudije sude, odnosno ti nosioci pravosudnih funkcija rade, pogotovu kada je u pitanju izbor za okružne sudove i za Vrhovni sud. Ne znam da li je ijedan član Visokog saveta pravosuđa slušao nekog od sudija prvostepenog suda da bi pravilno ocenio kako on sudi, kako izvodi dokaze i kako donosi odluke.
Ta neposrednost u radu Visokog saveta pravosuđa je nužna u ovakvim situacijama. Samo na taj način mi ćemo poboljšati kvalitet u radu suda i kvalitet u radu tužilaštva. Znam da možda nema dovoljno vremena, dovoljno sredstava, ali je ovo bolno pitanje. Da je to tako, nikada nam se ne bi ova tabela, to vam garantujem, pojavila ovde, jer ovo možda jedna većina čita, ali druga vrlo olako prelazi preko toga. Mislim pre svega na vladajući deo parlamenta.
Kada je dalje u pitanju sve ovo o čemu pričam, moram da podsetim da je u nekim ranijim vremenima izbor nosilaca pravosudnih funkcija bio u isključivoj nadležnosti skupština opština, na lokalnom nivou su se pitali ko može da bude nosilac pravosudne funkcije, a ko ne može. Pokazalo se vremenom da se to izvitoperilo i da je takav kriterijum loš.
Onda se išlo na neki drugi sistem, na sistem koji je danas važeći, da se sudije i nosioci pravosudnih funkcija biraju ovde u parlamentu, što je dobro, da postoji Visoki savet pravosuđa koji na neki način gleda stručnost, obučenost i sve ostale kriterijume, ali ona lokalnost, koja je zaista kod svakog nosioca pravosudne funkcije jako važna, ovde izostaje. U to sam se uverio kada smo prošle godine vršili izbor određenih tužilaca. Došli smo u situaciju da se prekine glasanje da bi došlo do određenih političkih nagodbi u okviru vladajuće koalicije.
Mi ne smemo da se igramo ljudskim sudbinama, pogotovo ne smemo da se igramo sudbinama onih koji su već zagazili u vode pravosuđa, koji grade svoj autoritet na onome što rade u pravosuđu. Mislim da bi neke ustavne promene trebalo da se pozabave ovom problematikom i da se ipak lokalna zajednica koliko-toliko uključi u davanje određenog mišljenja o pojedinim kandidatima. Time bismo eliminisali određene političke elemente koji su se ovde uvrežili i koji su ovde inače bili pominjani i na neki način akcentovani.
Smatram da o svemu ovome ipak treba povesti malo više računa sa jednog drugog aspekta, jer evo šta nam se dešava: posle celodnevnog rada, umorni i iscrpljeni, mi večeras treba da glasamo; sigurno će nam se potkrasti greška, a ta greška može da se tiče nekog od nosilaca pravosudnih funkcija, nekog od časnih i poštenih ljudi, da ne bude izabran na funkciju. Zato je trebalo da ova stvar ipak prenoći i da odmorni i trezveni pristupimo glasanju. Pravimo jedan po jedan pogrešan korak.
U dokumentaciji koju sam razgledao vidim da postoje zahtevi, neka mišljenja i izveštaji kolegijuma sudija iz 2003. godine. Dakle, pojedinci čekaju na večerašnji izbor od 2003. godine, a većina njih je iz 2004. godine. Mi smo sebi dali za pravo, to jest vladajuća većina u ovom parlamentu, da večeras umorni i do kasno u noć glasamo. Nije to toliko hitno. Mi ovim stvarima olako pristupamo i pomalo se igramo. Ne bih želeo da u svemu ovome učestvujem, ali poštovaću volju većine i ono što bude odlučila poslanička grupa SRS.
Druga stvar, vrlo upečatljiva – radi se o kriterijumima za poslednje tri godine, kao da pravosuđe postoji od 2001. godine, kao da niko ovde nije radio prethodno. Želeo bih da ove sudije koje imaju po 30 godina radnog staža daju svoj kvalitet i kvantitet rada u prethodnih 15 ili 20 godina. Jedino tako možemo da sagledamo u potpunosti o kakvim se ljudima radi i o kakvim se vrednostima radi ili, pak, da vidimo da oni nisu imali kvalitet. Štaviše, nekada se samo javlja 2003. godina.
Gospodo poslanici, na osnovu ovoga i ovako šturih kriterijuma ne možemo odlučivati, odnosno možemo da odlučujemo po nekom postupku, ali ćemo možda upasti u mnogo veće greške i mnogo veće teškoće nego što bi inače bilo da su podaci potpuni.
Zadržao bih se na još par stvari koje se tiču konkretno moje sredine, postupka i načina izbora nosilaca pravosudnih funkcija. Dolazim iz Požege, gde inače vlada mišljenje da imamo izuzetno dobar sudijski i tužilački kadar, da taj kadar radi u svim tužilaštvima i u svim sudovima, počev od Okružnog tužilaštva u Užicu, Okružnog suda u Užicu, pa do Vrhovnog suda i Republičkog javnog tužilaštva.
U konkretnom slučaju u Požegi se bira samo zamenik javnog tužioca i to se odužilo, predmeti se nagomilavaju. Interes moje sredine je da se ovaj problem što hitnije reši na jedan kvalitetan i određen način.
Međutim, metodologija postavljanja, predlaganja nije baš najadekvatnija. Tužilaštvo u Požegi opslužuje tri opštine: Požegu, Kosjerić i Arilje. Niko se nije našao iz ove tri opštine, nego se našao kandidat iz opštine Užice. Postavlja se pitanje da li je ova metodologija, da li je ova logika ispravna, tačna i adekvatna.
Naime, o čemu se radi? Ne može tužilac da bude dobar tužilac ako ne poznaje situaciju u gradu u kojem živi, radi, odnosno u opštini u kojoj živi i radi. Kako će iz četvrte opštine da zna šta se radi u opštini Arilje, šta se radi u opštini Kosjerić? Moraju da se poznaju i familijarni odnosi, mora da se zna sve. Tužilac nije samo u vremenu od 7,00 do 15,00 časova, nego je tužilac i posle toga. Kako će da sazna za javno pogovaranje koje je nekada prva i inicijalna kapisla za njegovo startovanje, ako nije tu, ako seda u vozilo i odlazi iz te opštine?
Tom kandidatu, ukoliko bude prošao, želim sve najbolje, kao predsednik opštine, ali smatram da u ovom postupku nije na dovoljnoj osnovi ovo adekvatno odrađeno. Dakle, mislim da se moramo zapitati šta, kako i na koji način. Ne smemo sudije mrcvariti godinu i nešto dana i držati ih kao vršioce dužnosti i njihove porodice stavljati u jednu nezavidnu situaciju. Trpi posao, trpe i predmeti, ali trpe i njihove porodice.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Krasić.

Momir Marković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo imali zadovoljstvo da na galeriji vidimo i pozdravimo studente pravnog fakulteta. Ovo je drugi put da studenti pravnog fakulteta u ovom mandatu dolaze na galeriju da vide šta rade narodni poslanici, kako prave alat kojim će oni sutradan kada budu pravnici raditi. Da li su oni imali zadovoljstvo da vide kako se ti zakoni donose pitanje je, to njih treba pitati, ali mi je zadovoljstvo jer sam prethodnih godina imao prilike da vidim gore tzv. Narodni pokret "Otpor", doduše oni se utopiše u "žutu stranku".
Očekivao sam ovih dana da vidim Sonju Biserko, Natašu Kandić, Biljanu Kovačević-Vučo i druge nevladine organizacije da stanu gore, jer su već pred vratima Demokratske stranke, "žutog preduzeća". Doduše, Mićunovića gore nisam video, ali on se utopio, GSS, tako da se na taj način Demokratska stranka kadrovski obogaćuje.
Da se vratimo temi. Pravosuđe je i danas u ogromnim problemima. Tri su, otprilike, problema sa kojima se pravosuđe danas sreće: nedostatak kadrova, a pri tome mislim na kvalitetne kadrove. Mnogo je posla i tek će biti posla, jer će mnoge tužbe već sada krenuti, a pogotovo kada ova koalicija bude sišla sa vlasti, tek će se otkrivati kriminalne i druge afere. Međutim, kadrovi se popunjavaju na jedan malo čudan način.
Mi smo dobili gomilu predloga, tu je sve i svašta, ima i sekretara zemljoradničkih zadruga, sekretara škola, advokatskih pripravnika koji su na ovaj način hteli da uđu u pravosuđe.
Pravosuđe ima jednu praksu koju neguje odavno, ali ovog trenutka kruna te prakse čini mi se da je malo zanemarena. Pravosuđe primi pripravnike, bilo sudske ili pripravnike tužioca, školuje ih kroz pripravnički staž, ljudi postanu stručni saradnici i posle toga u tom istom ili u nekom susednom sudu umesto njih koji znaju zanat (a i tužilaštvo i sudstvo je zanat, kao i medicina i sve ostalo) raspoređuju se ljudi iz nekih drugih grana, iz nekih drugih delatnosti, a oni ostaju i dalje po nekoliko godina da čekaju posao. Mislim da će pravosuđe morati ovaj problem da reši na jedan adekvatan način, da školuje svoj podmladak i dalje i da taj podmladak raspoređuje.
Drugi problem su finansijske nevolje. Kao i cela zemlja, kao i privreda, kao i svi segmenti u ovoj državi, tako i pravosuđe kuburi sa finansijskim problemima. Finansijske probleme ćemo rešiti celokupno za državu onog trenutka kad Dinkić bude smenjen i kada mu budu oduzeti ključevi od državne kase i kada bude uhapšen za sav kriminal, počev od onog navlačenja čarape na glavu i ulaska sa kalašnjikovima u Narodnu banku, pa nadalje, za uništenje domaćih banaka, za uništenje finansijskog sistema Srbije itd. Ima toga dosta. Ono što reče gospodin Vučić, kada je rekao koliko desetina godina robije treba da dobije, otprilike sam video Mlađana Dinkića, sadašnjeg ministra finansija, na nekoj dugogodišnjoj robiji. Po našem zakonu, ne može više od 40 godina.
Treći problem sa kojim se pravosuđe sreće je zaostavština iz prethodnog perioda. Period do 2000. godine je manje-više raščišćen, sve sudije i svi tužioci iz tog perioda su na neki način sklonjeni iz pravosuđa. Ali, ostavština od 2000. donedavno, do izbora ove vlade, tolika je da ni ova vlada neće moći sa tim da se izbori, ma koliko se bude trudila, zahvaljujući ministru Batiću, koji je jedno dobro delo uradio, a to je što je stavio spomenik caru Dušanu, kao piscu prvog srpskog zakona. Međutim, taj spomenik, da može, pocrveneo bi od onoga što je Vladan Batić uradio dok je bio ministar pravde.
Vladan Batić je sve sporove koje je kao advokat izgubio za 18 godina advokatskog staža dobio za dve godine dok je bio ministar. Kako je birao kadrove? Pre svega, morali su da budu iz DOS-a, a prvenstveno iz DHSS-a, odnosno iz njegove stranke. Mi sa one strane Save smo imali tu nesreću da nam Vladan Batić iz svoje kancelarije lično dovede Antu Boškovića za predsednika suda. Normalno, čim je otišao Vladan Batić, otišao je i Ante Bošković. Pitajte sada sudije i v.d. predsednika Četvrtog opštinskog suda u Zemunu koliko su problema ta dva čoveka u pravosuđu napravila.
Dakle, Vladan Batić je uspeo da zloupotrebi kompletno pravosuđe. Kukao je ovde što nije u mogućnosti da uvede smrtnu kaznu u vreme "Sablje", pa da pobije političke protivnike. Onda bi verovatno mogao da vlada još izvesno vreme.
Međutim, nemojte, gospodo iz ovog skraćenog DOS-a, čini mi se, ako bi mu se osladilo, mnoge bi glave i iz vašeg tabora skinuo.
U vreme "Sablje", govorili smo juče, 12.000 ljudi je pohapšeno, privedeno bez prava na advokata. Mnogi koje znam su imali nesreću da ih ta "Sablja" zakači. I mene je zakačila, ali o tom potom, o tome ćemo kada se završi sve vezano za tu krivičnu prijavu, po kojoj sam zaposlio 72 ljudi u preduzeću gde sam bio direktor i bio u pritvoru dva i po meseca. Kada se sve to završi, onda ćemo država i ja da se raskusuramo, a ja ću da iskoristim priliku da gospodi iz tužilaštva predam fasciklu sa šest krivičnih prijava protiv direktora koji je došao posle mene u "Poslovni prostor", sa ukupnom lopovskom cifrom od 27 miliona dinara. Za toliko je teži direktor otišao nego što je došao. Dakle, ja sam hapšen zbog dugačkog spiska zaposlenih. Nadam se da će ovo pravosuđe ovog direktora i sve ostale koji se budu ovako ponašali uhapsiti zbog dugačkih prstiju. Da se vratimo opet pravosuđu. Vojno tužilaštvo je sada ukinuto i prevedeno na nivo civilnog tužilaštva. Tu ćete imati problema, jer su vojni predmeti manje-više specifični i pretpostavljam da ćete ih prevazići tako što ćete ljude u civilno tužilaštvo prevesti iz ovog vojnog sektora.
Vojno tužilaštvo je ukinuto, pre svega, da se ne bi sudilo Perišiću zbog one špijunske afere u motelu "Šarić". Perišić je juče otišao u Hag, računajući da će se izvući od onoga zla koje je ovde naneo. Sinoć smo gledali za šta ga optužuju; on je računao da će to samo biti Zadar, međutim, tu je sad i Srebrenica, tu je i Sarajevo. Mogu da mu kažem da mu je mnogo bolje bilo da je ovde ostao, odrobijao bi 10 godina. Nesreća je što će se on verovatno sada nagoditi sa njima i biti zaštićeni svedok, svedočiti kao što je svedočila Biljana Plavšić, ali to je već njegov problem. Pretpostavljam da će ova krivična prijava koju je DS najavila, zbog jučerašnjeg flagrantnog kršenja osnovnih prava i falsifikovane volje narodnih poslanika, biti procesuirana.
Još jedno pitanje: u Vrhovni sud se predlaže čovek koji ima 35 godina života. Ceneći i poštujući znanje koje je na fakultetu stekao, iskustvo koje je stekao za ovih 13 godina, od fakulteta naovamo, ipak mislim da je to malo godina života da bi se došlo na takvu funkciju, jer se u zemljama gde je demokratija sveto pismo sudija Vrhovnog suda postaje sa 65-66 godina.
Na kraju, još jedna pohvala, ako može tako da se kaže, za pravosuđe. Pročitao sam u ovim predlozima da je konačno rešen status dvoje ljudi iz pravosuđa bivše SRJ, ljudi koji su učestvovali u razrešenju Račka, Klečke. Ne mogu se setiti imena gospođe sudije, koja je sada u Kragujevcu, i tužioca. Mislim da su zaslužili da se mnogo pre o njima ova država pobrine. Međutim, izgleda da se do sada nije moglo ili nije htelo. Samo kažem, ti ljudi su morali odavno da budu zbrinuti.
Ostavio bih još malo vremena gospodinu Krasiću, koji je poslednji govornik, a nama je vreme ograničeno, pa ću vam se zahvaliti.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Na početku bih rekao zbog stenograma, zapisnika, moje kolege koje su govorile pre mene su zaboravile da kažu imena ovih kandidata. Gospodin Stevović je mislio na kandidata za zamenika opštinskog javnog tužioca u Požegi, iz Sevojna je čovek, ne znam kako beše ime, a gospodin Marković je mislio na Slobodana Markovića, kandidata za Vrhovni sud.
Evo, za ovog drugog malo da se zna da nije bez razloga navedeno. Krajem prošle godine jedan građanin Prokuplja je imao tu situaciju da su došla neka lica, donela primerak presude tog sudije, koja još nije ni potpisana, kidnapovali su tog čoveka. Predmet postoji u Opštinskom tužilaštvu u Prokuplju, spor od 1992. godine. "Dunav osiguranje" treba nekoliko desetina miliona evra da plati. Direktni nalogodavci su neka braća Petrović i još neki drugi, ali to vi raspravite.
Međutim, taj čovek je verovatno saučesnik i verovatno treba da popuni ono mesto u onom veću Vrhovnog suda, pošto i tamo postoji (a vi iz pravosuđa ne znate, to mi ovako znamo, kada uđemo u sud odmah se sazna kompletna istina) jedno prazno mesto u jednom od ovih veća koje treba za neku interesnu grupu da završava posao.
To je sada, praktično, ovaj formalni deo da bi Skupština mogla da radi. E, sada, da skrenem pažnju na ono čemu mi praktično robujemo kada je u pitanju ova tačka dnevnog reda. Da vas podsetim - 2001. godine ispao je spor u onom izvornom DOS-u, i kao rezultat trgovine - mi ćemo vama da glasamo za Zakon o radu ukoliko vi prihvatite naš koncept reforme pravosuđa, desilo se da je donet zakon, između ostalih, o sudijama.
Tu je prvi put promovisan Visoki savet pravosuđa, veliko personalno veće. Ista je bila priča kao do malopre - depolitizovati sudstvo, da stranke nemaju nikakvog uticaja, da nema politike, da struka dođe do izražaja, da sudije same biraju, pa je dat jedan šareni sastav koji treba da obezbedi nepristrasnost, objektivnost i da najbolji dođu za mesto sudije.
Svi su zaboravili da je to potpuno neustavno. To je u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, ali, naravno, gospodin Vučetić i kompanija... Znate i sami, takođe je stranački sastav našeg Ustavnog suda, odgovara sastavu DOS-a iz vremena kada su se vraćali, i tu je opet jedna neustavna kategorija - sudije Ustavnog suda nisu sudije u klasičnom smislu i za njih ne treba da važi princip stalnosti, već uvek treba njihov mandat da bude ograničen na neki period, da li je to sedam ili devet godina nije bitno, jer oni ne vrše klasičnu sudijsku funkciju, već vrše ocenu ustavnosti propisa.
Ali, nema veze, to u demokratiji sve može da se zbrka i kao posledicu toga imamo, posle dobrovoljne lustracije i silnih inovacija na temu nezavisno pravosuđe, upade po partijskim knjižicama, osvajanje sudova, izbacivanje ljudi. Mislim da još uvek traje spor, 146 zamenika što opštinskih, što okružnih tužilaca vodi postupak, jer nakon nekoliko promena zakona o tužiocima oni su došli u situaciju da im je, bez ijednog papira, samo rečeno - od sutra vi niste zaposleni u tužilaštvu. I, kao vrhunac, lepota demokratije došla je ta "Sablja" u kojoj smo dobili i Nadu Brkić. Leposavu Karamarković je jedan poslanik odavde pozvao da podnese ostavku. Ona jedva dočekala, samo da se otkači, da ode. Tako je otišao i Siniša Simić, tako je otišao i Rade Terzić, sve perjanice DOS-a.
E, tako je demokratija došla u veliku krizu. Ona je postala demantija i destrukcija. Kako koji dan, demokratija se oburvava i demantuje, tako da su počeli malo da liče na Vuka Draškovića, pošto kod njega samo 15 minuta važi ono što je rekao. Tako se desilo sa našom demokratijom. I, sada mi razmatramo kako da izaberemo sudije i tužioce, a zaboravljamo da u okviru ove tačke dnevnog reda u stvari imamo 13 tačaka dnevnog reda, 13 različitih predloga odluka koje su dostavljene.
Zbog očigledne neustavnosti Zakona o sudijama sada imamo situaciju da je ta neustavnost otišla korak dalje, jer naš poslovnik nije promenjen. Da vas podsetim šta piše u ovom najdemokratskijem poslovniku, koji je pisao gospodin Maršićanin. Za našu temu je interesantan član 49. stav 2. gde kaže – Odbor za pravosuđe i upravu predlaže izbor sudija. To je direktna kolizija sa Zakonom o sudijama. Direktna. Ne može da bude veća.
U prilog carstvu nezakonja i kolizija je i član 175. Mogu da vam pročitam i koji je to stav gde se obrazlaže kakav je postupak izbora nosilaca pravosudnih funkcija, pa kaže: "Obrazložene predloge za izbor predsednika sudova, sudija, republičkog javnog tužioca i drugih funkcionera u oblasti pravosuđa i uprave, uz obaveštavanje i o ostalim kandidatima koji nisu predloženi Narodnoj skupštini, podnosi Odbor za pravosuđe i upravu."
Znači, Odbor za pravosuđe i upravu je dan-danas po ovom poslovniku, a da znate, ovaj poslovnik je u rangu zakona, to je akt koji propisuje kako mi radimo ovde. Kakav je put do zakona, do odluke, do propisa. On stoji neusaglašen i kao rezultat te neusaglašenosti, da sada ne bih to mnogo objašnjavao, mi imamo član 135. našeg Poslovnika, o kome mora da vodi računa predsednik Narodne skupštine.
U tom članu se kaže: "Nadležni odbori i Vlada, ako nije predlagač zakona, u svojim izveštajima, odnosno mišljenju, mogu predložiti Narodnoj skupštini da prihvati ili ne prihvati predlog zakona u načelu." To se odnosi na sve druge.
Znači, u ovom izveštaju koji dobijamo povodom svakog predloga odluke treba da stoji - prihvata se, ne prihvata se. Međutim, ako pogledate izveštaj, ovde se navodi - Odbor nije podržao.
Zašto sve ovo pričam? Pričam zbog toga što ne vidim nadležnost Odbora. Odbor ima onu elementarnu nadležnost, koja postoji kao i kada bilo koji akt ide prema Skupštini, da mora pre Skupštine da dođe do nekog odbora, da on utvrdi da li je to u skladu sa Poslovnikom, da li nije u nekoj očiglednoj suprotnosti sa zakonom, da ne bi Skupština ovde glasala o nečemu a da nema verifikaciju da li su ispunjeni neki uslovi.
Ali, ne, naš odbor je zauzeo stav, pa se drži rasprava, pa glasanje, pa se kaže - nije podržao, pa se navodi - toliko i toliko glasova je bilo da se ne podrži, toliko je bilo za, toliko protiv, toliko ovo, toliko ono, pa onda u zapisniku - ko je osporio. Mi ćemo ovde na sednici Narodne skupštine posebno da glasamo prema spisku koji je kod predsednika, gde Odbor nije podržao, i to ispada da je Odbor osporio izbor. Ali, Odbor nema to ovlašćenje. Jedino narodni poslanik može da ospori izbor nekom kandidatu koga je predložio Visoki savet pravosuđa.
Naravno, nemam nameru da menjam praksu, samo hoću da ukažem na očigledne neustavnosti i nezakonitosti i ukoliko neko smatra da na bazi nečega što je neustavno i nezakonito mi možemo da radimo ispravno, on je u zabludi. Ne može da bude ispravno.
Sledeća etapa neispravnosti i nezakonitosti jeste nedoslednost u primeni kriterijuma. Evo, recimo, da ukažem na to da mi imamo situaciju da se u našim sudovima nalaze sudijski pomoćnici sa radnim stažom u sudu od dve, četiri, osam, deset pa čak i 11 godina. Po definiciji, sudijski pomoćnik se priprema za sudiju i pomaže mu. Ako je neko 10 godina sudijski pomoćnik i nije još izabran za sudiju, onda nešto nije u redu. Nije u redu sa onima koji predlažu i koji biraju, ili nije u redu sa tim sudijskim pomoćnikom.
Ako nije u redu sa sudijskim pomoćnikom, on posle pet - šest godina mora da ide iz suda, jer on nije kandidat, nije perspektiva za pravosuđe. Ali, nije to problem. Problem je što je u vreme DOS-a bilo – vi sudijski pomoćnici u soške, a dajte decu advokata, decu profesora, decu stranačkih kolega, pa je tako i penzionerka postala predsednik suda, pa su tako postali i neki poput Ante Boškovića, pa je tako došla Sonja Brkić, pa je tako došao Đorđe Ostojić, pa da ne ređam.
Jer, ako krenemo od suda do suda biće smehotresne olimpijade, a svako ko bi želeo da se zainteresuje o stanju u pravosuđu dovoljno je da samo uđe u sud, obiđe dve-tri kancelarije i pita ljude i dobiće kompletnu informaciju: ovo veće za ovoliko radi, ovo veće za ovoliko radi, ovo oslobađa, ovo pušta. Ako si u Nišu kod advokata Ćirića bićeš oslobođen, biće sprovedeno kako treba itd.
Da li sada ovi ljudi koje vi predlažete da ih mi ovde izglasamo mogu da srede stanje u pravosuđu? Ne mogu. Zašto ne mogu? Iz jednog prostog razloga: kada sam pre nekoliko dana video jednog od tih sudija, predsednika okružnog suda, a po spisku sam video da je on član Vrhovnog saveta pravosuđa, odmah sam dobio jasnu sliku da sve što se predlaže mora da bude loše. Taj čovek ne ispunjava elementarne uslove da se nađe u sudu, da uđe u sud, ali on vedri i oblači.
Pre bilo kakve sednice vašeg odbora za pravosuđe u Vrhovnom sudu svi oni su napravili lepo kružok, dogovorili se - ti meni u Jagodini, ja tebi u Paraćinu, ti meni ovo, ja ovo itd. I na ovaj način videli ste da kada ste izbacili iz Skupštine predlaganje i dali nezavisnom organu, navodno nezavisnom organu, kapa pravosuđa u Vrhovnom sudu itd. dobili ste drugu nepravilnost. Možda i goru. Ima nagoveštaja da čak i mafija ima uticaja na izbor sudija. Sada ovde slušamo od nekih tvoraca, odnosno ljubitelja ovakvog oblika biranja sudija da je Narodna skupština izabrala jednog svog predstavnika. Prvo, nije tačno, nije naš predstavnik, nego je Narodna skupština po tom zakonu u obavezi da jednog člana Visokog saveta pravosuđa tamo da. Ovde ga sada neko proziva što ne daje izveštaje. I ne treba da daje izveštaje. Kako bi on bio nezavisan ako bi sada onome ko ga je izabrao tamo, predložio, delegirao, podnosio izveštaj? Koga on tamo da zastupa? Ovde se pledira da on treba nas da zastupa, a ko smo mi – šest stranaka sa različitim interesima.
Ovde vidite koliko je to kontradiktorno, čak i besmisleno. Ako hoćete nešto novo, vratite na onaj stari zakon, pa kada promenite Ustav i kada Visoki savet pravosuđa bude u odgovarajućem članu Ustava sa tim nazivom zapisan, onda radite ovo, ukoliko, naravno, dobijete većinu.
Vidite i sami, iz neustavnosti i nezakonitosti ne može ništa dobro da izađe. Iz neustavnosti i nezakonitosti ide i ova nedoslednost. Sada DS proziva DSS – za šta; za ono isto što je uradila DS. Vi ste juče glasali, sada se oni prave, oni ne znaju ni za Bodrum, ni za Solun, sada ste tu fifti-fifti, jednako. Priča se o kriterijumima, pa je sada ovde rečeno, pazite, kriterijum je prosečna ocena studija. Uzećemo dva primera. Kandidat sa prosekom 9,90 i nešto nije prošao na Odboru. Zašto? Našao se jedan pametan da kaže – ja neću iz principijelnih razloga da glasam, svi koji imaju dve godine radnog iskustva ne mogu da budu sudije. Verovatno mu je krivo što je ovaj imao veći prosek od njega na fakultetu. Kada je predsednik Vrhovnog suda saopštio o kakvom kandidatu je reč, naravno, ni da se smeješ, ni da plačeš.
Znači, velika stvar ne zavisi od struke, od kriterijuma, nego od ćefa poslanika. Da li je poslanik došao u Skupštinu autobusom ili kolima, od toga zavisi. Da je to čak toliko suludo, ja moram da vam kažem da na Odboru za pravosuđe poslanik iz jedne stranke glasa protiv kandidata za sudiju koji je iz njegove stranke.
Napravili ste smešnu situaciju od izbora. Onda kažemo – šta se to dešava u našem pravosuđu. Tu su sistemski propusti, gde je sistem razoren. Kada je razoren sistem ne može ništa da bude novo. Sve što se krivo posadi, znate i sami, mora krivo da raste. Nema ispravki.
Kaže se – staž kao kriterijum, ili ocena, pa je neko rekao - znaš šta, on ima mali prosek, a on kandidat za sudiju okružnog suda. Neko je malopre rekao – treba uzeti njihovo radno iskustvo, 15 godina. Možda treba i 30 godina, ali u zakonu piše zadnje tri godine. Znači, zakon je problem. Iz lošeg zakona ne može da ispadne ništa dobro.
Sa ove govornice i premijer i ministar Zoran Stojković su obećali da će da isprave sve nepravde prema onim ljudima koje su učinjene u akciji "Sablja", a radi se o ljudima iz pravosuđa. Gotovo da nijedan zamenik javnog tužioca koji je skinut zbog promene zakona nije vraćen na posao, a tu valjda postoji neki prioritet, tu su vam već školovani kadrovi, ljudi sa po pet, šest, sedam, osam godina radnog iskustva u tužilaštvu; oni nisu dobili prioritet, nego su dobili prioritet oni koji su u nekoj advokatskoj kancelariji bili kod nekoga itd.
Moram da vam skrenem pažnju, kod nas je postala redovna pojava da krivični predmeti zastarevaju u sudu. Šta da radimo? Da tražimo naknadu štete od države, ili da tražite razrešenje, ili da pokrećete krivični postupak, to je valjda najočitiji primer da sudija krši zakon. U Opštinskom sudu u Nišu imate 40 takvih predmeta za prošlu godinu. Sudiji se ništa nije desilo, predsedniku suda se ništa nije desilo, da ne pričam o ovim drugima po službenoj dužnosti itd. šta se dešava, vi to najbolje znate.
Vi i dalje imate situaciju da se seje iluzija o tome kako će da bude, samo ne znamo kada, a u međuvremenu ja vam tvrdim da imate nekoliko hiljada primedbi, podnesaka, zahteva da se razreše neke sudije. Kako vi možete da razmišljate o nekom sudiji u Petom opštinskom sudu u Beogradu koga sada treba da izaberete, da će on sada da bude baš onako moralan, stručan sudija, a Danko Laušević nam je još tamo u tom sudu, niko ne želi da uhvati onaj njegov predmet za razrešenje.
Evo, počnite od svakog stečaja. Prvi i osnovni problem stečaja u Beogradu jeste predsednik Trgovinskog suda koji piše epske pesme poslanicima. Čuva ga G17 plus, ima dominaciju tamo u tom velikom personalnom veću i ne dozvoljava uopšte da se razreši čovek. Zašto? Pa prošao je "Sartid", i Beogradska banka i četiri milijarde dolara sa Kipra, i za to ćete posebno da odgovarate vi šifrovani. Vodite jednu akciju da se dobri, kvalitetni biraju, ali vodite istovremeno akciju da se ovi nekvalitetni izbacuju iz sudova. A ne, mi imamo situaciju da niko u tužilaštvu i pravosuđu neće da uhvati predmet za razrešenje. Zašto? Pa, znaš kolege, znaš ovo, znaš ono, šta da radimo mi sa predmetima koje vodimo protiv nekih tužilaca.
Branko Stanković, taj iz Drugog opštinskog, istraga je u toku, zloupotrebio je službeni položaj. Tražio je da se skine imunitet poslanika koji se odrekao imuniteta. Tendenciozno, namerno, zlonamerno da uništi integritet čoveka. Šta da radimo kada su došla sada veštačenja? On goni čoveka za period kada ovaj nije ni bio ministar. Kako to može da sedi u tužilaštvu? Kome vi da kažete, njega da stavite za primer za lošeg, pa ga zato držite u tužilaštvu. Onda pokažite na drugom mestu, pa kažite – ovakav ne treba da se bude. Izbacujte to iz suda. Izbacujte ako mislite da nešto može da se reši i da bude normalno kod nas.
Ovde se čula jedna vrlo pogrešna teza: u Subotici, kaže, došao on sa Kosova i Metohije (još kaže – Kosova), pa ne može on da se bira. A ko kaže da ne može da se bira? Zašto ne može da se bira? Šta je to Subotica? Eksteritorijalno područje? Ne sme čovek tamo da dođe koji ima naše državljanstvo. Koji vam je to kriterijum? Objasnite mi, molim vas. Da niko ne reaguje odavde, da kaže, gde su oni borci za ljudska prava, zar to nije omalovažavanje, dezavuisanje čoveka. Zašto? On je kriv zato što je došao sa Kosova i Metohije.
Kakav je to način? Čovek mrtav hladan lepo izađe ovde i to saopšti celoj srpskoj javnosti, a ovamo se Skupština zalaže, donosi rezolucije, deklaracije itd. Onda me i ne čudi što Tadić može da radi šta hoće. Kaže - pa jeste, veliki su problemi. Ali, ukoliko se ne sredi taj zakon i ti naši propisi i ne krene sa normalnim izborom, nema od ovoga ništa. Ovi vaši kriterijumi su rastegljivi. U vašem savetu pravosuđa zastupljeni su lični interesi i pomalo partijski interesi. Na poslednjoj sednici našeg Odbora za pravosuđe bili su tako očigledno zastupljeni stranački interesi. I sva ova ujdurma, mi samo zbog toga imamo 50 osporenih predloga, jeste zato što je jedna stranka rekla - mi ne prihvatamo to, i izađu napolje. Onda mi o svakom predlogu treba posebno da glasamo. Nema problema, glasaće se, to je većina dužna da obezbedi.
Koji je princip? Zašto? Osporava se zato što nema mišljenje kolegijuma, a kandidat nije iz tog suda nego iz nekog drugog. Osporava se što Advokatska komora nije dostavila mišljenje. Osporava se zbog nečega što su sve prethodne radnje koje ne utiču na onu glavnu radnju.
Dalje, što se tiče radnog lista, radni list treba da bude službena tajna. Osim ljudi iz pravosuđa verovatno i Odbor za pravosuđe treba to da vidi, pošto tamo nosi naziv - službena tajna. Vi to lepo fotokopirate i pošaljete sa materijalima članovima Odbora, dobiju i novinari. Upozoravam vas zbog jednog slučaja, to je bio tragičan slučaj pre sedam-osam godina u Nišu, da je jedna žena, odgovorna, dobar sudija, čestita žena, zaklana ispred kućnog praga, zaklao je jedan koji je bio stranka u jednom postupku u kome je ona učestvovala. Vodite računa, zaštitite ljude.
Sledeća stvar koja je vrlo teška – javnim otvorenim pismima se obraćaju sudijski pripravnici, advokati, tužioci. Kako dozvoljavate da sa vama tužilac razgovara preko novina? Tužilac Trećeg opštinskog javnog tužilaštva vama piše pismo preko novina. Vi ste na čelu piramide, postoji hijerarhija. Kako on može da komunicira sa vama preko novina? Predsedniče Vrhovnog suda, kako ste omogućili da onaj vaš vodi krivično odeljenje? Kada je ispao spor oko para, on drži konferenciju za štampu i kaže – Vrhovni sud treba da ide u likvidaciju. Pokrenite postupak da se razreši. On ne zna da Vrhovni sud ne može da se likvidira. O čemu on priča? Kako on može da sudi kad ne pravi razliku šta je likvidacija, šta nije likvidacija?
Stegnite malo neke uzde, napravite neki red u tom pravosuđu. To su sve neki slobodni strelci. Svako može na vas iz pravosuđa da digne, osim ako nisu u pravu. Ako su u pravu, onda ja nisam dobro informisan, pa krivo napadam ove ljude. Ali, zavedite red.
Molim vas, pod hitno izvadite one predmete koji se kriju, ima mnogo predmeta koji se kriju u tužilaštvu. I, obratite pažnju, iz nekih predmeta tužioci su izvadili dokumentaciju. Nemojte da kažete da vam na vreme nisam skrenuo pažnju.
Svaki građanin Republike Srbije, ukoliko uđe u opštinski sud u svom mestu, raspita se kod nekoliko ljudi po slučajnom uzorku, dobiće pravu sliku kakvo je stanje u tom sudu. Nemojte da pravite analize preko nekih nevladinih i drugih organizacija da biste došli do saznanja kakvo je stanje u sudu. Sve je jasno, u svakom sudu se zna koji advokat ima prioritet, koja advokatska kancelarija, ko dobija koje predmete, koje sudsko veće je zaduženo za pritvor, koje je blagonaklono, koje nije. Ovo je blagonaklono sa 2000 evra, ovo je sa 5000 evra. Pitajte to advokate, ljudi sve to znaju. Ne moramo da zatvaramo oči. Naravno, nismo došli do onih krupnih stvari o kojima ćemo, nadam se, da raspravljamo kada bude na dnevnom redu razrešenje.
Jedina dobra stvar u ovom izboru jeste što Visoki savet pravosuđa nije prihvatio Jana Tođeškog da bude izabran za okružni sud, mada je on častio tamo u sudu i veselili su se. Budite uvereni da vam je to ispravna odluka što njega niste predložili, jer, pozabavite se krivičnim predmetima koji se nalaze kod tog čoveka.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala najlepše. Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili svoje pravo? (Ne.)
Pre nego što zaključim jedinstveni pretres o predlozima odluka, da li predstavnici predlagača žele da daju završnu reč?
Gospodin Jovan Palalić, pa Janko Lazarević.