Hvala. Izvolite, reč ima narodni poslanik Momir Marković, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, u potpunosti se slažem sa prethodnikom, kada je rekao da je uvoz genetski modifikovane soje samo rezultat kriminalnih radnji, šverca itd. Kriminalne radnje i šverc su u 2004. godini samo deo rešenja koje je potpisalo Ministarstvo poljoprivrede za uvoz genetski modifikovane soje. Kriminalne radnje 2001. godine su 50.000 tona genetski modifikovane soje uvezene u zemlju, date "Krmivoju" kao poklon Amerike. ″Krmivoje″ je to pretvorio u koncentrat i prodao. Gde su otišle pare – to će, naravno, morati MUP i pravosuđe da dalje razrešavaju.
Što se tiče cene sačme od genetski modifikovane ili genetski nemodifikovane soje, razlike u ceni nema na inostranom tržištu. Jedina razlika je u tome što se za genetski modifikovanu sojinu sačmu dobija provizija, jer to niko neće svojoj stoci da da, nego prodaju ovakvima kao što ste vi.
Što se tiče izjave profesora dr Maleševića, evo sada sam našao, to je jučerašnje izlaganje profesora Maleševića; on kaže, bio je to zapravo demanti prethodne Maleševićeve izjave objavljene u jednom beogradskom dnevnom listu, da genetski modifikovana sojina sačma možda neće naškoditi našoj generaciji. Tačno, ali će naškoditi svim budućim generacijama i posledice će da osete budući naraštaji.
Prema tome, dame i gospodo, onih 25 tona semena kukuruza, genetski modifikovanog, uvezlo je Ministarstvo zahvaljujući današnjoj ministarki i njenim saradnicima. Naš institut u Novom Sadu, u Zemun polju, pre svega, nema gde da proda sve svoje kapacitete, nego prodajemo drugim zemljama i mi izvozimo genetski čisto seme, a uvozimo genetski modifikovan kukuruz. Zbog čega? Zbog provizije. U pravu je bio jedan od narodnih poslanika kada je rekao da pojedina ministarstva više liče na kriminalna gnezda nego na ministarstva.

Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se povodom amandmana na član 6. koji je podneo poslanik Srpske radikalne stranke Vitomir Plužarević. Zašto treba prihvatiti ovaj amandman? Treba ga prihvatiti jer je realan, neophodan i nadam se koristan u bilo kakvoj vrsti poljoprivredne proizvodnje.
Kada je reč o proizvodnji semena, to bi trebalo da bude početna osnova za svakog ko bi želeo da se bavi ovom vrstom delatnosti. Svako bi trebalo, ako je ozbiljan proizvođač, da na svom zemljištu ili zemljištu pod zakupom obavi čitav proces proizvodnje semena. Kasnije dolaze laboratorijska ispitivanja i druge radnje. Zašto je teško sada nekome ko radi ovaj posao da dostavi podatke o površini i osnovi korišćenja zemljišta? Takva situacija je predviđena amandmanom i za opremu, mehanizaciju i prostoriju koja će se koristiti za određenu vrstu proizvodnje semena.
Ako proizvođač, recimo, nameštaja mora da dostavi podatke o pogonu, o sredstvima za rad, zašto u ovom slučaju ne bi proizvođači semena dostavljali isto ovakve podatke? Ispada da vi u Ministarstvu, ne prihvatajući ovaj amandman, želite u Srbiji sumnjive proizvođače, fiktivna fizička lica i, naravno, prošvercovani semenski materijal.
Maločas je bilo govora o pokušaju ubacivanja u zemlju 25 tona genetski modifikovanog semenskog materijala kukuruza. Reći ću još jednu stvar: za jedan kilogram prošvercovanog semena neke povrtarske vrste onaj ko to uradi zaradiće oko 10.000 evra; zamislite šta će se desiti kada se prošvercuje tona, dve ili više takvog materijala.
Pitanje koji postavljaju svi poslanici Srpske radikalne stranke – zašto danas nema resornog ministra gospođe Ivane Dulić-Marković da brani svoj predlog zakona? Da li je u modi da ministri iz G17 plus beže ispred poslanika Srpske radikalne stranke? Kakvi su to preči poslovi koje ministri imaju, osim da brane svoj predlog zakona? Ministarke danas nema, verovatno ima preča posla, možda skida legla gubara po srpskim šumama, a naše šume su u jadnom stanju. Da li ih je snašao gubar, da li ih je snašao G17 plus, isto se hvata.

Reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski, replika.

Narodni poslanik iz G17 plus rekao je za moje izlaganje da se to ne svodi na ovu tačku dnevnog reda, ili šta je već rekao. Moram da pomenem da se kod vas sve svodi na to, na uvoz, na pare, na interes, na genetski modifikovanu soju, kukuruz, koliki je deo, kako već radite.
Mislim da je već više sramota da pričate ovde svašta. Kažite lepo u kamere šta ćete uraditi konkretno za seljake, ne da zarade, nego su došli do toga da moraju da preživljavaju. Treba da vas bude više sramota i za ovo kako lažete i obmanjujete narod.
Nećete još dugo, to mogu da vam kažem, do sledećih izbora, a trese vam se stolica. Vrlo brzo su izbori.

Reč ima poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedno ministarstvo koje još neće biti dugo ministarstvo G17 plus, a u pitanju je Ministarstvo poljoprivrede, kada se ovako jedan veoma bitan zakon o semenu donosi onda se treba manje baviti administriranjem, a više ljudima koji će stvarati jedan takav zakon.
Jedan ovakav zakon stvaraju specijalisti za semenarstvo sa poljoprivrednih fakulteta i instituta.
Imamo saznanja da vi, gospodo, niste koristili usluge vrhunskih stručnjaka u semenarstvu, poput profesora akademika Škorića, nego ste jednostavno u Ministarstvu seli u kancelarije i smatrali da je ovaj zakon toliko svetski dobar, toliko urađen po evropskim standardima da ste se, jednostavno, više bavili administriranjem nego nečim drugim.
Vitomir Plužarević je u članu 6. svojim amandmanom hteo da pojasni da kada se prave podaci o proizvođaču treba dodati površine zemljišta i osnov tog korišćenja. Ne mogu se na jednoj površini koja je sedme klase praviti sortna semena određenih kultura, poput suncokreta i kukuruza, a da se prethodno ne zna da je to prva klasa.
Osnova ovog amandmana jeste baš da te površine budu u skladu sa zakonima koji propisuju uzgajanje sortnih semena.
Što se tiče njegove druge dopune, normalno je da se posle tačke 5) dodaje tačka 6) koja glasi – podatke o opremi, mehanizaciji i prostorijama, prema vrsti semenske proizvodnje za koju podnosi zahtev. Znači, jedan proizvođač bi morao apsolutno da ima određenu (opet po evropskim i svetskim standardima) opremu, koja će omogućiti da seme određenog kvaliteta, a to je moguće samo ako ima dobru mehanizaciju i prostorije, distribuira kasnije do poslednjeg proizvođača.
Suština je da bi stvarno trebalo da uvažite amandmane Srpske radikalne stranke, s obzirom da poslanička grupa i sama SRS ozbiljno prilazi svakom predlogu zakona, a posebno zakonu o semenu, znajući da je poljoprivreda dovedena apsolutno na najnižu lestvicu preživljavanja zemljoradnika, a time i proizvođača semena, dorađivača i svih onih koji su u lancu distribucije semena, a s obzirom da znamo da smo po vrsnim stručnjacima među prvima u Evropi i u svetu.
Smatram da bi trebalo gospoda iz Ministarstva, žao mi je što nije tu ministar da sasluša naše amandmane... i pozivam vas da u danu za glasanje glasate za amandmane SRS, koji su sigurno kvalitetni i ovim samo želimo da poboljšamo Predlog zakona o semenu.

Reč ima poslanik Dragan Rafailović.

Dame i gospodo narodni poslanici, doneo sam odluku da se ne javljam po amandmanima, jer sam u uvodnom izlaganju rekao da većina amandmana, skoro svi, uopšte ne potpadaju pod ovaj zakon, nego treba da idu u neki drugi zakon koji će štititi i one koji proizvode seme, koji stvaraju nove sorte itd. Međutim, ovde se iznosi toliko neistina i toliko uvredljivih stvari da sam morao da reagujem.         Kao prvo, neko je juče pričao o tome kako su seljaci dovedeni u težak položaj, upropasti ih ova vlast, prethodna vlast itd. Navešću samo jedan primer iz prakse: 2001. godine moj sin je prodao svu pšenicu roda 2000. i 1999. godine, jer je cena bila toliko mala da nije bilo računa i čekalo se sa isplatom koju pojede inflacija; dakle, prodao je po nekih sedam i po dinara tek 2001, kada je doneta realna cena, sa rodom 2001.
Drugo, kolege iz Odbora za poljoprivredu odlično znaju da se svi zakoni iz oblasti poljoprivrede donose posle obimne javne rasprave koja traje i u kojoj učestvuju svi zainteresovani. Reći ću vam nešto i u vezi izbora, na kraju ovoga. Dakle, svi koji su zainteresovani učestvuju u procesu. Znate li koliko odbora imamo, gde učestvujemo, gde idemo, gde Ministarstvo održava javne tribine? Dakle, i kada je u pitanju ovaj zakon o semenu, svi koji žele da promene zakon mogli su da učestvuju.
Još jednom vam napominjem, jedan isto tako veliki institut kao i taj koji je podneo amandmane, ljudi sa instituta, istom se proizvodnjom bavi i smatra da je ovaj zakon dobar. Kolega koji je, kao i vi, iz druge opozicione partije, podneo amandmane na ovaj zakon povukao je amandmane i sada mi je rekao – idem da dam izjavu za medije da je zakon dobar. Jednostavno, većina ovih amandmana uopšte ne pripada ovom zakonu, pripada nekim drugim.
Izneću vam samo još jedan primer. Imam prijatelja koji 30 godina čeka premiju na lotou; igra sve moguće igre: kladionica, sportska prognoza itd. Povremeno dobija po neku malu premiju, ali glavnu premiju nikada nije dobio. Bojim se da ovde ima onih koji će isto tako čekati rezultate izbora, ali premiju nikada neće dobiti.