Što se tiče amandmana na član 3. ovog predloga zakona koji reguliše koja lica mogu da vrše evidentiranje oduzete imovine po osnovima koji su navedeni u članu 1. ovog zakona, prethodni govornik je pomenuo da su i prethodne vlasti htele i da su imale dobru volju da urade nešto po tom pitanju. Međutim, nije ovde pitanje dobre volje i zlovolje, da li je neko dobre volje ili je zlovoljan, nego je pitanje mogućnosti i realne ostvarivosti postupka restitucije, odnosno denacionalizacije.
U članu 3. je predviđeno da fizička lica mogu da prijavljuju svoju oduzetu imovinu, odnosno njihovi naslednici ili pravni sledbenici. U članu 10. istog zakona pominje se da će se posebnim zakonom regulisati oduzeta imovina verskim zajednicama i crkvama.
Kao što je poznato, verske zajednice i crkve ne spadaju u kategoriju fizičkih lica.
(Predsedavajući: Gospođica Jovanović da se koncentriše, ali vi to morate da rešite kod vas, a ostali ćute, zato vi, gospodine Milajiću, nastavite slobodno.)
Upućeno je svim poslanicima. Što se tiče evidencije imovine verskih zajednica i crkava, po predlogu ovog zakona one ne bi mogle da evidentiraju svoju imovinu, jer ne spadaju u kategoriju fizičkih lica. Kako će oni evidentirati tu imovinu ostaje nepoznato, prema ovom predlogu zakona. Jedino je predviđeno u članu 10. da će se doneti poseban zakon kojim će se vratiti oduzeta imovina, samo nije jasno koja i kolika, jer ovaj zakon bi trebalo da bude prethodni zakon, osnovni zakon koji omogućuje donošenje posebnih zakona kojima će se vršiti povraćaj imovine.
Takođe, tu ostaje jedan krupan problem, a to je što nema ograničenja u pogledu državljanstva. Sva fizička lica mogu da podnesu zahtev za povraćaj imovine. Mogu da podnesu folksdojčeri, Hortijevi Mađari, mogu da podnesu ustaše iz Srema, mogu da podnesu ljotićevci, koji su otvoreno sarađivali sa Nemcima. Apsolutno ne postoji nijedno ograničenje.
Čisto radi upozorenja o veličini i opasnosti problema koji će se pojaviti donošenjem posebnih zakona o povraćaju oduzete imovine izneću podatak da je po popisu iz 1939. godine bilo 500.000 folksdojčera ili podunavskih Nemaca u Banatu i Bačkoj; 1945. godine je ostalo samo 5.000, 495.000 je proterano iz Banata i Bačke u Nemačku.
Oni nisu proterani bez pravnog osnova. Godine 1945, po Pariskom mirovnom ugovoru koji su potpisale, sile pobednice dale su mogućnost zemljama koje su učestvovale u antifašističkom bloku da mogu da konfiskuju imovinu svih onih koji su učestvovali u snagama fašističke Nemačke ili Italije, ili su bili otvoreni saradnici.
Znači, ondašnja FNRJ je imala pravni osnov, međunarodni pravni osnov da izvrši konfiskaciju imovine nemačke nacionalne manjine u Vojvodini. Na osnovu tog međunarodnog pravnog akta izvršena je konfiskacija i oduzeta sva imovina i ostalo je svega 5.000 Nemaca u Vojvodini. Znači, postojao je pravni osnov.
Ovde nema tih izuzetaka, tako da se ostavlja mogućnost podunavskim Nemcima, u stvari njihovim naslednicima ili pravnim sledbenicima, kojih po nekim procenama sada ima oko 2.000.000, da legitimno postave zahtev za povraćaj, za evidentiranje po ovom zahtevu.
Sa kolegama iz DSS-a, pre svega sa gospodinom Palalićem, predsednikom Odbora za pravosuđe i upravu, razgovarao sam baš na tu temu. Oni smatraju da će moći posebnim zakonom da izbegnu tu mogućnost tako što će u poseban zakon o vraćanju imovine crkvi i verskim zajednicama i drugi zakon koji će regulisati povraćaj ostale imovine ubaciti da prava mogu da ostvaruju samo državljani Srbije i Crne Gore.
Međutim, neće moći to baš tako da prođe, jer ako vi ovim osnovnim zakonom o evidentiranju dajete mogućnost svima da podnesu zahtev o evidentiranju, i ustašama, i Hortijevim Mađarima, i Nemcima koji su jedan kroz jedan bili u Vermahtu, nemačkim okupacionim snagama, ne znam kako ćete posebnim zakonom da im uskratite tu mogućnost da ostvare to pravo. Jednostavno, imate primer ...

Gospodine Milajiću, šest minuta je prošlo.

Ako, ako, da čujete nešto pametno.

Možemo u hodniku, ali molim vas da poštujete Poslovnik.

Imali ste primer sudetskih Nemaca, Češka nije mogla da uđe u EU dok nije rešila problem sudetskih Nemaca koji su proterani, oko dva miliona je proterano iz Češke i sve do jednog su morali....

Gospodine Milajiću, molim vas, šest minuta i 34 sekunde. Ima i drugih amandmana, ali minut i po sam tolerisao. Stvarno nema smisla. Budite korektni prema meni, da bih ja prema vama bio korektan.

Tek kada su ispunili taj uslov mogli su da budu primljeni u EU. Bojim se da ćemo sličan problem imati i mi, i to u mnogo većim razmerama nego što je imala Republika Češka prilikom ulaska u EU.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je uložila amandman na član 3. i predlaže da se ovaj član briše iz logičkih razloga, zbog toga što je predlagač pogrešio i nije shvatio mogućnosti i ovlašćenja onoga ko bi trebalo da evidentira, procenjuje i utvrđuje, vezano za imovinu koja je po raznim osnovama oduzeta od naših građana; u pitanju su 32 zakonska projekta po kojima je ta imovina oduzeta.
Daje se ovlašćenje Direkciji za imovinu Republike Srbije da obavlja ove poslove. Međutim, po mišljenju i stanovištu SRS-a Direkcija za imovinu Republike Srbije nije ovlašćena da ove poslove radi.
Za ove poslove, ako bi bilo vremena i mogućnosti da se i vrati imovina, što apsolutno u sadašnjim okolnostima i uslovima nije moguće, samo propisivanje i predviđanje da se nešto evidentira što je već evidentirano, a evidentirano je kod brojnih državnih organa, u onim sredinama u kojima još uvek postoje zemljišne knjige postoji fikcija apsolutne tačnosti u kojima je evidentirano ko je vlasnik koje nepokretnosti.
Sa druge strane, nije jasno kako će se ova imovina evidentirati, a pogotovo kako će se vraćati onim vlasnicima koji su bili vlasnici velikih površina poljoprivrednog i građevinskog zemljišta, zatim onima koji su bili vlasnici industrijskih objekata. Kako predlagač odnosno Vlada misli da vrati naslednicima Vajfert pivaru? Pivara je oduzeta, kupio je državljanin Turske.
Ko treba da vrati tu fabriku, odnosno pivaru? Poznato je da Turska još uvek nije članica Evropske unije, sud u Strazburu već je odlučivao po zahtevu naslednika i odbio zahtev da se vrati pivara naslednicima Vajferta, a da li će to ikada biti moguće, što je rekao Ante Fiamengo, ostaje kao diskutabilno pitanje.
Sa druge strane, kako će se vratiti desetine hiljada jutara poljoprivrednog zemljišta naslednicima Dunđerskog? Kako će se vratiti brojni industrijski objekti i velika pokretna imovina koja je oduzeta od naših građana? Ko će utvrditi vrednost pokretne imovine i u kakvom je stanju ta pokretna imovina bila u momentu oduzimanja? Ko je taj koji će sada utvrditi njenu tržišnu vrednost?
Predlagač je, da li omaškom, da li iz neznanja, predvideo u članu 3. da tu evidenciju i utvrđivanje poveri Republičkoj direkciji za imovinu. To je apsolutno nemoguće sve dok se ne donese eventualni zakon o denacionalizaciji, ako se stvore uslovi i okolnosti za to, i sa druge strane, sve dok se ne promeni Zakon o imovini Republike Srbije. Zbog toga će ovaj predlog zakona biti samo jedan papir i neće predstavljati ništa, biće jedno ništa.
Ako je predlagaču stalo do toga da se zna od koga je koja imovina oduzeta, kako nepokretna tako i pokretna, ima na raspolaganju zemljišne knjige, katastarske knjige, ima lokalnu samoupravu, sve je to već evidentirano.
Ali, moram da vam kažem da nije jasno u kom postupku treba da bude utvrđena tržišna vrednost, da li će to biti upravni postupak, da li će to biti sudski postupak ili bilo koji drugi način. Ne vidim uopšte mogućnost za tako nešto i zbog toga ovaj predlog zakona neće biti delotvoran jer neće doživeti primenu.

Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović.