Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, upravo bih hteo da ukažem na ovaj deo rasprave koji govori o tome da li je potrebno da se otvori diskusija ukoliko predsednik Vlade podnese ostavku. Prosto, poslovničke odredbe su vrlo jednostavno i jasno napisane: ″Narodna skupština na prvoj narednoj sednici konstatuje bez pretresa″, znači član 202. stav 4, ″da je Vlada, odnosno član Vlade podneo ostavku, i o tome se ne odlučuje.″ Rasprava po Poslovniku nije moguća.
U tom smislu, nije jasno odakle bi se crpele odredbe da se otvara rasprava, s obzirom da je u Poslovniku rečeno da predsednik Vlade koji podnosi ostavku ima pravo da je obrazloži. Znači, nije imperativna norma. Govorilo se ovde o tome koliko su usklađeni Poslovnik i zakon. Ovde vidimo da je, jednostavno, i norma u zakonu i norma u Poslovniku potpuno usklađena. Videćemo posle jedan amandman koji pokušava da nametne obavezu da se vodi diskusija.
Što se tiče činjenice da li je moguće podneti usmeno ostavku, mišljenja sam da bi ona mogla da izazove velike probleme, pogotovo u situaciji kada su predsednik Republike i predsednik Vlade iz različitih stranaka. Mislim da je jasnije i da je sigurnije da postoji pismeni trag da je ostavka podneta.
Ukoliko postoji politička tenzija između te dve institucije, moguće je da u javnosti prođe vest da je neko nekom šapnuo da je podneo ostavku, ovaj posle kaže da je nije podneo i da se otvori politička rasprava i debata. Mislim da je rešenje u Predlogu zakona da je neophodno pismeno podneti ostavku bolje rešenje.
Još jednom da ponovim, u Poslovniku se jasno kaže da se bez pretresa konstatuje na Narodnoj skupštini ostavka i da onaj ko je podnosi može, ali ne mora da je obrazloži. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno mi je žao što je ovaj gorak kolač zapao baš ovom ministru, jer u izuzetno lošoj Vladi ima par ministara koji zaslužuju respektovanje, ali to mu ide uz ministarsku funkciju i šta da mu radimo. Ovakav zakon sigurno ne može proći bez obrazlaganja i bez diskusije poslanika, a pogotovo poslanika Srpske radikalne stranke.
Amandman na član 20, o kome se radi, kaže: ″Predsednik Vlade može podneti ostavku pismeno i usmeno. Predsednik Vlade pismenu ostavku dostavlja predsedniku Narodne skupštine i predsedniku Republike.″ Pa, što niste išli dalje, pa rekli i šefu narodne kancelarije, ovom žutom, ne znam kako se zove i bilo kome drugom. Predsednik Vlade podnosi ostavku Narodnoj skupštini, jer ga je Narodna skupština i birala, na predlog vladajuće koalicije.
Obrazloženje je posebna priča. Mora da se pročita. Obrazloženje zašto se amandman ne prihvata: ″Pismena forma ostavke ima nesumnjivu dokaznu vrednost i predstavlja efikasno sredstvo kojim se uspostavlja pravna sigurnost.″ Pa, u kojoj to državi na svetu, ako predsednik Vlade podnese ostavku Narodnoj skupštini, koja ga je i birala, pored toga što je dao usmeno, treba još i pismena forma, jer ima ″nesumnjivu dokaznu vrednost″?
Pa, onog trenutka kada podnese ostavku i Skupština usvoji njegovu ostavku, njegov mandat prestaje. Upravo se sada vraćamo na sve one prethodne članove da li može ili ne može. Njegov mandat prestaje i ne treba nikakva pisana forma, osim stenograma, koji se i inače na svakoj sednici Skupštine vodi.
Budući da ostavka predsednika Vlade za posledicu ima prestanak mandata Vlade, da predsednik Vlade samostalno donosi odluku o podnošenju ostavke, nezavisno od stava ostalih članova Vlade, dolazimo u situaciju da predsedniku Vlade kada podnese ostavku može neko od ministara da kaže – izvini, ti mene nisi konsultovao, ja neću da prihvatim tvoju ostavku i neću da izgubim ministarski portfelj zato što si ti podneo ostavku. Pa, neverovatno.
I, na kraju, logično je da se predsedniku Vlade dopusti mogućnost da svoju ostavku, a time i prestanak mandata Vlade, obrazloži u Narodnoj skupštini. Kamo lepe sreće da je sadašnji predsednik Vlade podneo ostavku, pa umesto da mi danas raspravljamo o ovim amandmanima, on da obrazlaže do 12 sati noću, odnosno do 24,00 sata. Verujte, svi bi ovde sedeli i slušali obrazloženje i u 24,00 prihvatili bi njegovu ostavku i time bi se i agonija Srbije sigurno završila. Zato predlažem ministru da usvoji ovaj amandman.
Moram da zamolim predsedavajućeg, odnosno onog ko će sutra predsedavati da u 12,00, ali ne večeras u 24,00, nego sutra u 12,00 sati napravi pauzu od jedan sat, jer će poslanici članovi Odbora za bezbednost morati da idu na sednicu Odbora, s obzirom na to da se radi o vrlo ozbiljnim stvarima koje će raspravljati Odbor, dakle, da predsedavajući napravi sutra u 12,00 sati pauzu od jedan sat da bismo mogli da prisustvujemo sednici Odbora.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, član 20. Predloga zakona je takođe jedan od vrlo nepreciznih i nejasnih članova. Naravno, Vlada je morala da sačini jedan precizan i jasan zakonski predlog, imajući u vidu značaj institucije za koju se zakon priprema i predlaže Narodnoj skupštini, i na kraju ona treba i da ga izglasa.
Srpska radikalna stranka, kao i za sve prethodne amandmane koje smo izlagali za ovom govornicom, o kojima su moje kolege govorile, ima primedbe upravo na ovaj član koji ne da nije sastavljen precizno i koncizno, nego pokazuje kompletno kakva je priroda zakona koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini.
Ako Vlada predlaže Narodnoj skupštini zakonske predloge koji su neprecizni, nejasni, naravno, u primeni tih zakona, ukoliko skupštinska većina donese takve zakone, kao što je to bilo u praksi do sada za mnoge prethodne zakone koji su doneti, onda ti zakonski predlozi mogu da se zloupotrebljavaju, a ići će na štetu građana Srbije.
Mi, kao najjača politička partija na prostorima Republike Srbije, a nadam se da će SRS na sledećim izborima biti ta koja će biti vlast, zato što je očigledno da vladajuća koalicija u svojim zakonskim predlozima nema za cilj da donese precizne i jasne zakone, koji će regulisati oblasti po kojima je zakone i predlagala, koji će rešavati ona glavna pitanja u Republici Srbiji, nego vam više znače same brojke o kojima govorite...
Šta to znači govoriti da je ova Narodna skupština donela preko 80 zakonskih predloga? A koliko je tih zakonskih predloga primenljivo u praksi? Koliko smo amandmana dali ne samo za ovaj zakonski predlog, nego i za prethodne zakone, želeći da na taj način pomognemo da ti zakonski predlozi budu koncizni i jasni i da budu u skladu sa Ustavom Republike Srbije, najvišim zakonodavnim aktom.
Ovaj predlog zakona u mnogo slučajeva je upravo sačinjen u suprotnosti sa najvišim zakonodavnim aktom, Ustavom Republike Srbije. Ovaj član, koji ste ovako predvideli, naravno nije dobar, kao što nije dobro urađen ni ovaj zakonski predlog. Srpska radikalna stranka je podnela amandmane da bi pokušala da učini ovaj zakonski predlog boljim, onakvim kakav on treba da bude, jer se rešava pitanje zakonskog predloga o Vladi Republike Srbije, o jednoj instituciji.
Što je najvažnije, ako vi nastavite sa ovakvom praksom, na sledećim izborima nećete imati podršku ni 15% građana u Srbiji.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 20. Predloga zakona stav 1. glasi: ″Predsednik Vlade može podneti ostavku, koju šalje predsedniku Narodne skupštine i predsedniku Republike.″ Ali, dame i gospodo, predsednik Republike nije ustavna kategorija u ovom konceptu. Očigledno je da predlagač ne želi da poštuje Ustav. Ne možemo mi sada izmisliti još da kažemo – predsedniku stranke GGG, ili nekom preduzeću, ili nekom šefu poslaničke grupe itd. Ne možemo tako. Ako u Ustavu stoji određeno da Vlada i svaki njen član mogu Narodnoj skupštini podneti ostavku, onda ostavka ili razrešenje od dužnosti predsednika Vlade povlači ostavku cele Vlade, ali nigde nema nijedne reči o predsedniku Republike.
Ko je sada ovde ugurao predsednika Republike, mimo Ustava? Ko je za to ovlašćen? Kako može predlagač da izađe pred 250 narodnih poslanika? Pa, ovo su poslanici koji imaju određenog iskustva. Ima ljudi koji su diplomirani pravnici, ima profesora, advokata, stručnjaka. Jednostavno, da zaključim, svi su kvalifikovani da pročitaju član 93. stav 8. u kome se kaže – ostavka se podnosi predsedniku Narodne skupštine. Nigde nema predsednika Republike. Kud guramo predsednika Republike mimo Ustava?
Doduše, ni u obrazloženju koje je predlagač dao, na strani 8, nema ni reči o tome šta će biti sa tim, kako neko reče ovde – odašiljemo sada ovu, ili – šaljemo pošiljku predsedniku Republike i predsedniku Skupštine. Šta je sada uloga predsednika Republike, šta će predsednik Republike da radi sa tim što je on primio sada već ostavku, kada on ne vodi nikakvu proceduru, nema nikakvo ovlašćenje.
Primio je k znanju nešto što može iz novina i "Službenog lista" da primi, jer tako proizilazi; jedino ima pravo da pročita ili da bude obavešten telefonskim putem ili da pročita stenogram sa Skupštine, a da ga neko gura u zakon mimo Ustava, ne može.
On ovde nije ustavna kategorija i mene prosto čudi da se predlagač nije osvrnuo na odredbe Ustava. Ovde očigledno proizilazi da predlagač ne želi da poštuje postojeći Ustav. Složili bismo se možda da je došlo do promene Ustava Republike Srbije, pa da je tako normirano u Ustavu, možda bi i ovaj predlog u članu 20. imao uporište. Ovako, ovo je besmisleno i neprihvatljivo i sasvim je logično prihvatiti amandman koji je upućen Narodnoj skupštini.

Reč ima poslanik Milan Marković.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih se osvrnuo na diskusiju prethodnika, narodnog poslanika gospodina Jojića, pošto se ovde raspravlja o amandmanu koji je podnela gospođa Gordana Čomić.
Činjenica je da smo mi u našem amandmanu ostavili deo koji podrazumeva da se pismena ostavka dostavlja predsedniku Narodne skupštine i predsedniku Republike, ali moram reći da u potpunosti uvažavam i vaš stav koji govori o tome da se ona dostavlja samo predsedniku Narodne skupštine. U svakom slučaju, mislim da to ne treba da bude poseban problem sporenja, ali poštujem vaš stav i, sa stanovišta ustavne materije, mislim da ste potpuno u pravu.
Što se tiče našeg amandmana, zaista mislimo da predlog ovog člana kako ste dali u Predlogu zakona nije dobar i da treba izmeniti prvi stav. Dakle, tu je data mogućnost usmenog podnošenja ostavke, i to je situacija kada bi sutra došao predsednik Vlade Republike Srbije u Narodnu skupštinu i ovde pred narodnim poslanicima podneo ostavku.
Moram da vas podsetim da je upravo predsednik Narodne skupštine Dragan Maršićanin podneo ostavku. U tom kontekstu, sasvim je moguće da predsednik Vlade ili predsednik Narodne skupštine obrazloži svoju ostavku. Prosto nema ni logike, niti ima ikakvog smisla zabraniti mu usmeno obraćanje da on tu svoju ostavku obrazloži.
Ne slažem se sa kolegom Palalićem u načinu tumačenja člana 202. Poslovnika Narodne skupštine, zato što član 202. Poslovnika Narodne skupštine govori o tome da Vlada ili član Vlade podnosi ostavku, u pisanom obliku, i da je može obrazložiti. Ovde se vrlo jasno to obrazloženje odnosi na pismenu formu, jer je i ostavka u pisanoj formi.
Dakle, to se ne odnosi na ono da on može podneti ostavku, a zatim, u funkciji nekih kasnijih političkih nadmudrivanja, doći pred Narodnu skupštinu, ispričati ono što želi, a bez mogućnosti Narodne skupštine da o tome raspravlja, što ste tačno protumačili da je tako u Poslovniku Narodne skupštine.
U tom smislu, mislim da bi naš poslovnik trebalo menjati svakako, zbog toga što smo na ovaj način, praktično, evo i dalje na tragu onoga što sam u svom prvom izlaganju rekao, a to su konstantna preimućstva izvršne vlasti nad zakonodavnom vlašću.
Mislim da se svi slažemo oko toga da nije u redu da 250 narodnih poslanika ovde sedi i da se pojavi ministar, predsednik Vlade, nije bitno, obrazloži svoju ostavku na način kako on to želi (a to može biti i obrazloženje koje će sadržati niz neistina o radu Narodne skupštine, narodnih poslanika, političkih partija koje čine parlament), a vi nemate mogućnosti da izađete i da odgovorite u istom takvom nastupu pred Narodnom skupštinom i pred javnošću.
Prema tome, mislim da ovde tumačenje Poslovnika mora da bude striktno, na način kako sam rekao, a obrazloženje se odnosi samo na formu u kojoj se daje ostavka. Kako može obrazloženje biti u drugačijoj formi od ostavke? Hajde, razmislite o tome. Kako je moguće da obrazloženje bude u drugačijoj formi nego što je ostavka?
Kada ste već pomenuli Poslovnik, a ja veoma uvažavam vas kao predsednika Odbora za pravosuđe i upravu, voleo bih od vas da čujem odgovor na sledeće pitanje – da li je ova Narodna skupština i ova poslanička većina prekršila Poslovnik, član 199. koji glasi: "Sednica Narodne skupštine na kojoj će se raspravljati o poverenju Vladi ili pojedinom njenom članu održava se najranije po isteku roka od tri dana, a najkasnije 15 dana posle dana podnošenja predloga za izglasavanje nepoverenja"?
Ovde je podnet predlog za izglasavanje nepoverenja pre dva meseca, pre 60 dana, a čini mi se da je vladajuća većina spremna ne samo da prekrši Poslovnik u pogledu rokova, nego i u pogledu suštine i da odbije zahtev za raspravu o poverenju Vladi Republike Srbije, ili pojedinom ministru u Vladi Republike Srbije.
To sve ukazuje na lošu parlamentarnu praksu. Mislim da je dominacija Vlade Republike Srbije nad Narodnom skupštinom Republike Srbije poprimila zabrinjavajuće dimenzije. Mislim da ako se ovako nastavi mi ne možemo govoriti o tome da postoji demokratija u Srbiji i da je, pored zakonodavne vlasti, u Srbiji vrlo ozbiljno ugrožena i sudska nezavisnost. Mislim da je u tom pravcu Demokratska stranka Srbije učinila nedopustive korake, u pravcu monopolizacije i centralizacije sveukupne vlasti, mimo Ustava i mimo procedure i prakse koju poznaju slobodna i demokratska društva. Hvala na pažnji.