Reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, ponovo moram da konstatujem, kao poslanik DS-a, činjenicu koju smo već nekoliko puta izneli za ovom govornicom, a to je da je jezik kojim je ovaj zakon pisan nepopravljiv. Kao i u zakonu o državnoj upravi i ovde imamo mnogo nesuglasica, nejasnoća, zanatskih propusta. Iako smo odustali da amandmanski menjamo zakon o državnoj upravi, ovaj smo pokušali na neki način da amandmanski popravimo, da pravnički utemeljimo i da napravimo zakon za koji znamo da Republici Srbiji treba, da Vladi treba, da parlamentu treba, da svima nama treba.
Zato očekujemo u određenom smislu razumevanje i podršku vladajuće većine oko nekih amandmana za koje zaista mislimo da nisu politički, nego čisto stručni, dakle, da popravljaju zakon, za koji mislimo da je nešto što treba usvojiti i doneti. Ali, naravno, kada donosite zakon, strašno je važno da on bude primenljiv, da svaka njegova odredba može da zaživi u punom smislu te reči, dakle, da u pravnom sistemu proizvodi posledice koje svako od nas želi da ta odredba ima.
Zato je svakako potpuno nejasno šta znači u stavu 1. da predsednik Vlade šalje svoju ostavku Narodnoj skupštini i predsedniku Republike. Termin ″šalje″ se prosto nikada do sada nije pojavljivao ni u jednom zakonu i kao pravni termin nije prepoznat u pravničkoj terminologiji, niti u terminologiji zakonodavca. Vrlo je nejasan i može da znači da se šalje po kuriru, potpisan, nepotpisan, poštom, može i preporučeno.
Prosto, i suviše je ozbiljna stvar da bi se ovako neozbiljnim terminom regulisala ostavka premijera. Samim tim, dovodite do nejasnoće kada on šalje tu ostavku, jer nigde ne govorite da ta ostavka podrazumeva i rušenje same Vlade. Onda se postavlja pitanje šta se dešava sa ministrima. Nisam sigurna da bi se baš svi složili u ovom trenutku, ukoliko bi premijer rešio da podnese ostavku, da se liše svog ministarskog mesta, jer nisam sigurna da bi imali nadu u svom dužem ili kraćem životnom veku da ponovo budu ministri. Dakle, to je problem; ostavka premijera automatski podrazumeva i ostavku Vlade.
Amandman Demokratske stranke predviđa da je moguće podneti ostavku pismeno i usmeno. Jedino su dva moguća načina. Ukoliko se podnese, bilo pismeno bilo usmeno, ne vidimo zašto premijer treba tu ostavku da obrazlaže Narodnoj skupštini, iz prostog razloga što se ne otvara rasprava. To je svima jasno.
Ako ne otvarate raspravu, nema razloga da lični stav čoveka koji se nalazi na čelu Vlade preispitujete, odnosno da od njega tražite da on to vama obrazlaže ili da mu dajete pravo da vam obrazlaže i time jednostavno uzurpira Narodnu skupštinu za govor koji tada, tog trenutka, nakon podnošenja ostavke, nema nikakvu političku težinu.
Ovo je još jedan dokaz da se kroz ceo ovaj zakon, kroz njegove odredbe faktički dovodi do stanja da Vlada dominira Narodnom skupštinom. Moram da kažem, to dovodi do asocijacije da se u mnogo čemu vrši nipodaštavanje Narodne skupštine, nipodaštavanje narodnih poslanika, a samim tim i nipodaštavanje volje građana.
Zato mislim da, u svakom slučaju, amandman treba prihvatiti i samim tim pojasniti odredbe koje se nalaze u članu 20. Predlažem Narodnoj skupštini da prihvati amandman DS-a na član 20.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 20. bi trebalo da reguliše kako predsednik Vlade podnosi ostavku. Već u stavu 1, kod treće reči, vidi se nestručnost onoga ko je pisao ovaj zakon. Taj stav 1. kaže – predsednik Vlade može podneti ostavku predsedniku Narodne skupštine. Kome ne može? To je takođe trebalo da napišete ovde. Čak i predsedniku nekog mesnog odbora neke političke stranke je jasno da se ostavka podnosi. Kome? Predsednik Vlade podnosi ostavku predsedniku Narodne skupštine, a ne – predsednik Vlade može podneti ostavku, koju šalje predsedniku Narodne skupštine. Tu se vidi koliko uopšte nema struke, ni prava u ovome kako ste pisali ovaj zakon.
Može da se koristi – predsedniku Republike Srbije, ali postavlja se pitanje zašto. Hoće li predsednik Republike Srbije da nastavi posao predsednika Vlade, pa je potrebno njega da obavestimo? On nema Ustavom ta ovlašćenja data, tako da je taj deo što se tiče predsednika Republike Srbije potpuno suvišan.
Nestručnost se vidi i u stavu 2, koji kaže da Narodna skupština na prvoj sednici, koja se održava u roku od sedam dana od dana prijema ostavke, bez rasprave prima k znanju. Narodna skupština, kada je u pitanju ostavka Vlade, ne prima ništa k znanju, nego konstatuje ostavku predsednika Vlade. To je jedini način kako to može da se uradi.
Kada je u pitanju to da predsednik Vlade može obrazložiti ostavku Narodnoj skupštini, zašto onda ukidamo pravo narodnim poslanicima da oni raspravljaju o toj njegovoj ostavci?
Gospodine ministre, ja sam vama pre otprilike nešto manje od sat vremena rekao koji su vam izlazi – ili da odmah povučete ovaj zakon ili da dobro proučite diskusije narodnih poslanika SRS-a, da povučete zakon kasnije i da napišete novi.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i prethodni vaši zakonski projekti, tako i ovaj zakonski projekat nije jasan, koncizan, nije stručno napisan, pa čak ima i mnogo jezičkih mana. O tome smo govorili u protekla dva-tri dana.
Večeras vam poslanici SRS-a ukazuju na sve vaše propuste koje ste učinili, sa ciljem da vam poboljšamo ono što se može poboljšati, da poboljšamo ovaj zakonski projekat, koji je dosta važan za državu Srbiju. Nažalost, ovde skupštinska većina vrši pravu torturu nad opozicijom kršeći, pre svega, Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije o vođenju sednice. Ali, zbog važnosti ovog zakonskog projekta, mi srpski radikali izdržaćemo da radimo, ako treba, dan i noć da bi građani Srbije čuli koje su to greške u ovom zakonskom projektu i šta je to što bi trebalo da se otkloni.
Primera radi, u članu 20. kaže se, kako su i moji prethodnici rekli, da predsednik Vlade može podneti ostavku, koju šalje predsedniku Narodne skupštine i predsedniku Republike. Prvo, ovo – predsedniku Republike je vanustavna kategorija, odnosno prema Ustavu Republike Srbije, član 93, ovo nije predviđeno.
Ovde je možda vaša omaška što još niste naveli da predsednik Vlade ili ministri, pored toga što treba da obaveste predsednika Skupštine i predsednika Republike, isto to treba da pošalju Solani ili Karli del Ponte, možda bi to bilo celovito. Bilo bi mnogo celovitije da obavestite i Solanu.
Nažalost, ovakvo rešenje u članu 20. je, kao što sam rekao, protivustavno i ovo rešenje od stava 1. pa redom treba brisati.
Na kraju, Vlada Republike Srbije nema više ugleda da na ovaj način predstavlja narod Republike Srbije. Nema ugleda, zato što postoje velike afere iza vaših ministara, posebno potpredsednika Vlade Labusa, ministra finansija Dinkića, ministra prosvete, koji, nažalost, pored svih tih afera, kao da ih nije ni "buva pečila", jednostavno prelaze od afere do afere, objašnjavajući to da neko laže, a nikako da tuže toga ko laže.
Znači, bilo bi realno i pošteno da onaj ministar o kome se piše po novinama, o kome javnost zna, jednostavno tuži toga ko kleveta ministre i Vladu Republike Srbije. Ovako, mi prelazimo od afere do afere, građani Srbije sve teže žive i tako će ići sve do onog momenta dok ova skupštinska većina ne izgubi podršku građana. Nadam se da će to biti uskoro, a možda i u utorak, kada budemo raspravljali o Vladi Republike Srbije.
Verujem da bi se prihvatanjem amandmana na član 20. i amandmana koji je podnela Srpska radikalna stranka, gospodin Mirčić na član 20. poboljšao ovaj zakonski projekt i da bismo time koliko-toliko ublažili nedoumice koje postoje u ovom zakonu.

Hvala vam. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, još jedanput iznosim stav Demokratske stranke, koji smo rekli u načelnoj raspravi, da je ovaj zakon pisan u priličnoj meri nerazumljivim jezikom. Zaista je presedan da, prema članu 20, predsednik Vlade može podneti ostavku, koju šalje itd. Ne znam da li je bilo ko imao prilike da vidi jedan ovakav termin da neko, a naročito predsednik Vlade šalje ostavku predsedniku Skupštine ili predsedniku države. To je, što se tiče DS-a, nešto što je apsolutno neprihvatljivo da postoji u Predlogu zakona.
I moji prethodnici su se osvrnuli na stav 3, da predsednik Vlade može obrazložiti ostavku u Narodnoj skupštini. Ako želimo da budemo precizni i ako želimo da se osvrnemo na izričit navod koji ovde stoji: "Predsednik Vlade može obrazložiti ostavku u Narodnoj skupštini", ako ste već želeli, logičnije je bilo da kažete da predsednik Vlade može obrazložiti ostavku na prvoj narednoj sednici Skupštine Srbije, jer to "u Narodnoj skupštini", ako želite da tumačite na raznorazne načine, može da znači i da se obrati novinarima u zgradi Narodne skupštine i on je svoj posao obavio i ode kući.
S obzirom na to kakav nam je predsednik Vlade i kako je zbunjen, ne bi me čudilo da uđe na vrata, portirima podnese ostavku i ode kući i svoj posao je obavio. Međutim, dobacuju mi kolege – ostavka je ostavka. Što se njega lično tiče, on je svoj posao iz člana 20. ovog predloga zakona obavio. Drugo je pitanje, ono što su moji prethodnici rekli, šta će raditi ostali ministri. Da li će baš Mlađan Dinkić da kaže – predsedniče, da li si se konsultovao sa nekima od nas itd.?
Prema tome, smatramo da je potpuno besmisleno da ovaj stav postoji, iz prostog razloga što i u Poslovniku nije ostavljena mogućnost da se vodi rasprava o tome. Jednostavno, želimo da predsednik Vlade dođe, obrazloži ostavku, a da poslanici o tome ne kažu ni reč. To nije sadržano samo u ovom članu, nego i u prethodnim članovima. Apsolutno nipodaštavanje Skupštine Srbije, omalovažavanje. Jednostavno, predlagač želi da kroz Predlog zakona Vlada sebe stavi u dominantni položaj u odnosu na parlament. Po nama, to je apsolutno neprihvatljivo.
Još jedanput apelujem na predlagača da zaista krajnje dobronamerno shvati naše izmene za popravljanje jednog veoma lošeg zakona koji je predložen od strane Vlade Srbije. Dobar deo kolega iz vladajuće koalicije shvata da je zakon jako loš, ali iz kojih razloga ne žele da sugerišu ministru i njegovim kolegama iz Ministarstva da učine napor u tom pravcu da prihvate naše amandmane, za mene je apsolutno neshvatljivo.
S obzirom da je vladajuća koalicija tražila da radi, a još jedanput predsedavajućeg upozoravam da u ovom trenutku nema dovoljno poslanika u sali za nesmetani rad, molim da, u skladu sa Poslovnikom, utvrdite kvorum, kako bismo mogli dalje nesmetano da radimo i da nastavimo raspravu o predloženim amandmanima.

Gospodine Radosavljeviću, vi niste ovlašćeni i vaš predlog ne mogu usvojiti.
Da li još neko želi reč?
Gospođo Čomić, da li ste ubacili vašu karticu?
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? Po Poslovniku, gospođa Čomić.

Dame i gospodo, narodni poslanik Aleksandar Radosavljević tražio je, po članu 82, da se proveri kvorum, pošto je izrazio sumnju u saglasnost elektronskog izveštaja na monitorima i onoga što se vidi u redovima. Inače, to jeste pravo poslanika, jer se tretira kao pozivanje na Poslovnik, ali ako želimo striktno da poštujemo Poslovnik, kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe DS, izvinjavam se što se naš narodni poslanik Aleksandar Radosavljević obratio sa ovim zahtevom i ponavljam zahtev da se utvrdi kvorum.