Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, verujte mi, bila sam ubeđena, kada ste izašli za govornicu, da ćete uz svu argumentaciju da prihvatite amandman kolege Mirčića. Ako je to još jedan korak do ponovnog izlaska, evo ja ću da vam pomognem u tome, pa da kažete da je to u redu, njegovo obrazloženje i sva ova argumentacija.
Moram da podsetim narodne poslanike da je ostalo još 13 amandmana na Predlog zakona o Vladi i 43 amandmana na Predlog zakona o državnoj upravi i da nikako ne treba nikome da popušta koncentracija, da ovo dobro prate, jer doći će dan za glasanje, neki dan, a videćemo kada. Potrebno je da razmisle o tome na koji način ćemo da odlučimo, ako vi sada ne prihvatite amandman kolege Mirčića, kako da definišemo ostavku predsednika Vlade, odnosno Vlade – da li na način kako ste vi to predložili ili kako je to u amandmanu, zaista usklađenom sa Ustavom i u najdemokratskijem duhu, predložio kolega Mirčić.
Kolega Mirčić je, baš kao i mnogi poslanici SRS-a, u više mandata poslanik u Narodnoj skupštini i nikada se nije desilo do sada, a dva su slučaja kada nije došlo do ostavke Vlade u parlamentu, već se išlo na prevremene parlamentarne izbore: 1993. godine, kada je u višesatnom ekspozeu gospodin Tomislav Nikolić praktično naterao Vladu Nikole Šainovića da podnese ostavku i da raspiše izbore pre vremena i 2003. godine, vi to vrlo dobro znate, kada je nekoliko dana posle rasprave o Vladi Zorana Živkovića Vlada praktično videla da apsolutno nema nikakvo uporište i odlučila da ide na prevremene izbore.
Mi smo imali u našoj parlamentarnoj praksi takva dva slučaja. Ali, ne računamo da će u budućnosti, zbog smenljivosti vlasti, zbog toga što je to tako normalno u jednom demokratskom društvu, da se dođe u situaciju da zaista predsednik Vlade, zbog razloga koji ga onemogućavaju da sprovodi program sa kojim se saglasila skupštinska većina, podnese ostavku.
Sporili smo se oko toga kako to izgleda kada predsednik Vlade šalje Narodnoj skupštini svoju ostavku. Sada dolazimo do konkretne situacije kada on obrazlaže ostavku pred narodnim poslanicima. Vi predlažete nama da usvojimo član po kome će predsednik Vlade, u ovom slučaju, ako Koštunica zbog nefunkcionisanja koalicije odluči sam da podnese ostavku, da dođe ovde i pročita u svom maniru neki govor, inače on uvek piše govore i kaže nam – eto, to je to, ne mogu više da sarađujem ni sa ovim ministrom, ni sa onim, da sprovodim program i sve što sam obećao nisam u stanju da uradim; u maniru jednog indijanskog poglavice kaže ″haug″ i dalje više nema, govorio sam i šta me briga šta ćete vi da kažete. E, nije to baš tako.
Dakle, to je zaista tako, gospodine ministre. Ne liči vam na poglavicu, ali eto to nas podseća na to. Dakle, dođe u Narodnu skupštinu, pročita svoje obrazloženje i on tu može da nalazi raznorazne razloge i opravdanja zbog toga što nije u stanju to da uradi, odnosno da dalje vrši funkciju predsednika Vlade.
Kada je bio predsednik SRJ i kada je na listi DOS - Vojislav Koštunica ceo onaj konglomerat doveo na vlast i posle toga, kada je odmah po konstituisanju nove vlasti i posle republičkih izbora došao u konflikt sa činiocima tog dosovskog politbiroa, stalno je nalazio raznorazna obrazloženja – opstruiše me ovaj, opstruiše me onaj, nisam se usaglasio oko ovog ili onog pitanja, i žalio se na one sa kojima je došao na vlast i koji su njega izabrali da bude nosilac te liste i da ih uvede u Skupštinu.
Možemo da dođemo u situaciju da on isto takvo obrazloženje, u svom dobro poznatom maniru, donese pred narodne poslanike Narodne skupštine i da se žali na Labusa, Dinkića, Velju Ilića, Dimitrijevića, ali i na vas, gospodine ministre Lončar, to nije isključeno, jer može da vam nađe raznorazne zamerke. Ne može baš da spominje gospodina Balinovca, ali ministra će svakako. To je kraj, govorio je, i posle toga Skupština konstatuje da je on podneo ostavku i nema nikakvog razgovora. Gde je tu smisao demokratije i odnosa narodnih poslanika prema predsedniku Vlade?
Član 93. samo u jednom svom stavu definiše podnošenje ostavke od strane predsednika Vlade, odnosno Vlade. Gde ste vi našli uporište za ovakvo obrazloženje? Ovaj ko je ovo pisao, a pretpostavljam da je to gospodin vaš zamenik, kaže da je jedan od načina prestanka i ovo...

Molim vas, govorite pet minuta i 43 sekunde. Molim vas, završite.

Evo završavam, ali to se ne računa u vreme pošto citiram obrazloženje.

Ali ga citirate po isteku vremena od pet minuta. Budite ljubazni, završite, ili rečnikom koji ste vi rekli – uf, uf.

Zašto vi noćas ulazite i sedate iza leđa, a ponašate se onako kako ne priliči ni vašim godinama ni položaju na kome se nalazite. Zaista je neprimereno da upadate usred rasprave o ovako ozbiljnom pitanju.

Budite ljubazni, nije usred razgovora, već po isteku vremena od pet minuta po amandmanu, na šta po Poslovniku imate pravo.

Evo, završavam, gospodine Markoviću, ali jednom vam se desila ta situacija – pred celom srpskom javnošću, pred poslanicima ste obećali da podnosite ostavku, predomislili se preko noći, i sada mene prekidate kada vam govorim o tome šta je moral kada neko kaže da podnosi ostavku.

Hvala vama. Izvolite, gospođa Radeta, a posle reč ima gospođa Čomić.

Član 20. Predloga zakona o Vladi zaista ništa ne valja, niti je u skladu sa duhom srpskog jezika.
(Predsednik: Izvinite, gospođo Radeta, produžiću vam vreme za govor, zbog oduševljenja poslanika niste mogli da govorite. Izvolite.)
Član 20. Predloga zakona o Vladi je jedno zaista vrlo loše rešenje. Ovakav član stvarno ništa ne valja, niti je u skladu sa srpskim jezikom, niti je u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Mislimo da je neophodno da predstavnik Vlade, ovde prisutan, ili skupštinska većina prihvati ovaj amandman, koji je gospodin Mirčić podneo na ovaj član Predloga zakona.
Dakle, u stavu 1. člana 20. kažete da predsednik Vlade može podneti ostavku, koju šalje predsedniku Narodne skupštine i predsedniku Republike. Nekoliko kolega koji su govorili o ovom članu su skretali pažnju na ovu rogobatnu jezičku formulaciju – da se ostavka šalje. Bez obzira na tu činjenicu, imam potrebu da još jedanput skrenem pažnju da ovo ovako ne može da stoji. Još je samo falilo da napišete da se ostavka šalje po golubu pismonoši ili na koji drugi način.
Takođe je neprihvatljivo, što se tiče Srpske radikalne stranke, da se ostavka predsednika Vlade podnosi predsedniku Republike. To su dve odvojene funkcije, nemaju u ovom smislu ništa jedna s drugom i ne vidimo šta vam znači da povezujete na ovaj način predsednika Vlade i predsednika Republike.
Ono na šta se odnosi amandman kolege Mirčića jeste stav 3. ovog člana, koji kaže: "Predsednik Vlade može obrazložiti ostavku u Narodnoj skupštini." Mi u Srpskoj radikalnoj stranci mislimo da ovo uopšte nije dobro rešenje, da ostavka treba da bude ili pismena ili usmena, da se samo podnese predsedniku Narodne skupštine, da se konstatuje i gotovo, kraj, nema Vlade.
Ali, ako ste već insistirali na tome da predsednik Vlade može obrazložiti svoju ostavku u Narodnoj skupštini, nismo hteli do te mere da cepidlačimo i da predložimo da se briše ovaj stav, ali smo zato predložili da se uz ovaj stav dodaju reči da se tada otvara rasprava, a nakon rasprave konstatuje da je prestao mandat Vladi.
Zašto mislimo da je ovo neophodno? Vlada možda ima svoje razloge, pošto nam Vlada predlaže ovaj zakon, ali ne vidim čime može da obrazloži Vlada ovaj svoj predlog, gde je uporište zašto bi predsednik Vlade bio u bilo kakvoj prednosti u odnosu na Narodnu skupštinu. Vi ste očigledno ovde pobrkali lončiće, i to ne samo u ovom članu i u ovom stavu, nego u celom ovom predlogu zakona o Vladi vi forsirate Vladu u odnosu na Narodnu skupštinu. To nije moguće i iz tog razloga ne može ni stav 3. ovog člana da ostane ovakav kakav jeste.
Ako se dozvoljava predsedniku Vlade da obrazlaže zbog čega podnosi ostavku, onda i narodni poslanici imaju pravo da se uključe u raspravu, da mu postave poneko potpitanje, ako on već hoće da kaže zbog čega podnosi ostavku. Možda će onda narodni poslanici da saznaju još neke stvari koje on ne želi da kaže. Ako već obrazlaže svoju ostavku, onda to mora da bude uz učešće narodnih poslanika u raspravi o toj ostavci.
Ova obrazloženja koja smo dobili od Vlade, zbog čega se odbijaju ovi amandmani, i ovaj gospodina Mirčića i onaj prethodni, zaista nisu ubedljiva i verovatno zato kolege poslanici pojedinačno pokušavaju da obrazlože ovaj amandman, jer je neshvatljivo da Vlada u obrazloženju kaže: "Mogućnost predsednika Vlade da obrazloži ostavku u Narodnoj skupštini jeste instrument kojim se razjašnjavaju političke prilike u državi i sredstvo kojim se i Narodna skupština i javnost upoznaju sa političkim prilikama u državi." Pa, neka lepo predsednik Vlade podnese ostavku, ne mora da je obrazlaže, neka organizuje konferenciju za novinare, neka odgovori na sva pitanja novinara, ukoliko ne želi raspravu pred parlamentom.
Dakle, kakve su to političke prilike koje bi trebalo da nam obrazloži, eventualno, predsednik Vlade? Recimo, ako predsednik Vlade Koštunica sad podnese ostavku zato što, recimo, nesporno utvrdi da je potpredsednik Vlade učestvovao u nekoj aferi, kakve to ima veze sa nekim posebnim prilikama u Srbiji? Nažalost, Srbija je po mnogo čemu u posebnim prilikama i zato bi bilo dobro da i predsednik i Vlada podnesu ostavku. Obrazloženje nam ne treba.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.