Trudimo se da striktno poštujemo Poslovnik. Pošto ste vi ovlašćeni predstavnik, sada ćemo da utvrdimo kvorum.
Određujem pauzu od pet minuta.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad. Molim vas da utvrdimo kvorum. Ubacite vaše kartice u identifikacione jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum za rad. Gospodin Mirčić je tražio reč povodom amandmana. Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.

Srpska radikalna stranka je u načelnoj raspravi navela svoje primedbe upravo na član 20, gde amandmanski želimo da popravimo odredbe ovog člana. U ovom članu se radi o pravu predsednika Vlade, koje proističe iz Ustava i Zakona o Vladi, da podnese ostavku, ali to pravo se ostvaruje podnošenjem ostavke Narodnoj skupštini i to je nešto što je u skladu sa postojećom zakonskom regulativom.
Međutim, predlagač zakona u stavu 3. kaže da i pored podnesene ostavke predsednik Vlade ima pravo da obrazloži tu ostavku. Sigurno je predlagač zakona razmišljao o tome da ovakav način definisanja prava predsednika Vlade da dodatno obrazloži ili obrazloži uopšte svoju ostavku podrazumeva pismeni put. Međutim, ako ostane ovako do kraja nedefinisano, onda predviđa mogućnost da predsednik Vlade bude izuzetak koji će moći prilikom podnošenja svoje ostavke parlamentu obrazložiti svoju ostavku sa ove govornice. To je onda oblast ili deo materije koju reguliše Poslovnik o radu Skupštine, jer ne može niko da bude izuzet u svojim pravima, a pogotovo u mogućnosti da obrazlaže ostavku, ako narodni poslanici nemaju pravo rasprave o toj ostavci.
Ovde su se neke kolege pozivale na realnu političku situaciju, odnosno mogućnost da predsednik Vlade uz dodatno objašnjenje pojasni razlog svoje ostavke. Shodno toj političkoj realnosti u kojoj sada živimo, šta ako predsednik Vlade, na osnovu ovako neprecizirane i nedefinisane mogućnosti da obrazlaže svoju ostavku, izađe za ovu govornicu, obrazloži svoju ostavku (govorim o trenutnoj političkoj situaciji i trenutnom predsedniku Vlade) na taj način što će reći da ga teraju njegovi koalicioni partneri da preda Kosovo i Metohiju?
Kako ćemo mi poslanici Srpske radikalne stranke da to njegovo obrazloženje podržimo i da tražimo suprotno rešenje? Kako će većina moći, a ja mislim da je većina tako raspoložena da se predsednik ni u kom slučaju ne može naterati na takav čin. Može da ga natera po ovoj odredbi predsednik Republike; različita su razmišljanja, ali, da ne širimo priču. Ako njegovi koalicioni partneri, odnosno predstavnici Vlade, njegovi saradnici, imaju drugačiji stav o statusu i statusnom pitanju zajednice Srbije i Crne Gore i sutra predsednik Vlade zbog nemogućnosti usaglašavanja stavova o političkim pitanjima, koja su jako bitna za sve nas, izađe i podnese ostavku, šta ćemo mi? Da konstatujemo tu ostavku? Nema rasprave, predsednik Vlade će dodatno da obrazloži svoju primoranost na takav čin.
To je politička realnost. Ako je uzimate kao primer, onda je morate sagledati onakvu kakva jeste. Mi smo uskraćeni u takvoj situaciji da izađemo, kao poslanici, srpski radikali, čiji je stav po pitanju Kosova i Metohije prepoznatljiv i jasan, da kažemo da u takvim situacijama dajemo punu podršku za takve stavove i političke poteze predsedniku Vlade.
Drugo, vi pravite jedan izuzetak u čitavom predlogu zakona. Prvo, prosto je nemoguće ili skoro nemoguće smeniti Vladu, a drugo, samim tim ispada da je nemoguće smeniti predsednika Vlade, sem u slučajevima kada on podnosi ostavku.
Čak ni predsednik Skupštine ne može da ima takve privilegije, mada bih ja lično i intimno želeo da bude zaštićen kao sveta životinja u Indiji, da mu niko ništa ne može, pa da tako zaštićen na ovako demokratski način vodi Skupštinu, da prezentujemo javnosti kako tiranija ili, bolje rečeno, svesno kršenje odredaba Poslovnika koje regulišu rad Skupštine može da prouzrokuje da do kasnih sati raspravljamo o nečemu za šta je i predlagaču jasno da ne može ovako nedefinisano da postoji i ne može, u krajnjem slučaju, da se primenjuje, a mogu da budu velike posledice.
Mi vam sada iz tog razloga govorimo i o ovom članu 20. U odredbi posle stava 3. treba da bude odredba da ako predsednik Vlade ili bilo koji član ima pravo da sa govornice obrazlaže svoju ostavku, ne sme to pravo i ta mogućnost da se uskrati poslanicima, ne iz razloga što bismo, kao što sam naveo u primeru, rekli u korist predsednika Vlade, nego što bi svaki poslanik imao svoje pravo da sa ove govornice kaže svoje mišljenje.
To bi bila korist za Srbiju, a ovo što vi radite je, parafrazirajući onu latinsku izreku – što je dozvoljeno bogu, odnosno Jupiteru, to je zabranjeno volu, a vi možete u većini da podržavate na koji god hoćete način i kako god hoćete da imate ulogu u toj priči.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Evo još jednog dokaza da ono što ste napisali u tekstu člana 20. nije materija koja treba da bude u ovom zakonu. Moram da vas podsetim da je ustavni osnov za ovaj zakon član 91. stav 3. Kaže se: "Organizacija i način rada i odlučivanje Vlade uređuju se zakonom i poslovnikom." Kao što vidite, pitanja ostavke ne tiču se organizacije i načina rada i odlučivanja Vlade.
Kada ste zapeli da unesete ovako nešto u zakon, naravno da smo onda morali da podnesemo amandman da vam ukažemo i na prekoračenja ovlašćenja, ali ujedno da ukažemo i na nelogičnost ovoga što ste napisali i što je sadržano u stavu 3. koji se amandmanom menja.
Taj stav 3. kaže da predsednik Vlade može obrazložiti ostavku u Narodnoj skupštini. Način rada i odlučivanja Narodne skupštine regulisan je drugim članom Ustava i na bazi tog člana Ustava je donet Poslovnik Narodne skupštine i mi sada u Poslovniku Narodne skupštine imamo odredbe koje se dotiču pitanja ostavke predsednika Vlade, odnosno ostavke Vlade.
Pošto smatrate da kada neko podnese ostavku da je to lični, moralni čin, sada idete dalje pa kažete u onim rokovima iz stava 2. ili 3 – treba da se konstatuje na sednici Narodne skupštine, pa idete još dalje i kažete da presednik Vlade ima pravo da obrazloži svoju ostavku. Moram da vas vratim na Poslovnik Narodne skupštine.
Malo je tačaka dnevnog reda i pitanja uopšte koja se u Narodnoj skupštini mogu raspravljati, a da nema rasprave. Da budem precizniji, samo je nekoliko pitanja povodom kojih Narodna skupština odlučuje bez rasprave. Tačno su navedena u Poslovniku. Naravno, Ustav Republike Srbije ne prepoznaje ovaj naš Poslovnik, jer on apsolutno ne korespondira sa Ustavom Republike Srbije, a da ne pričam o praksi koja je suprotna Ustavu Republike Srbije.
Na sve to vi dodajete još jedno rešenje koje je krajnje besmisleno. Ono je besmisleno zato što nije materija Zakona o Vladi nego materija propisa koji treba da reguliše način rada i odlučivanja u Narodnoj skupštini. Ako ste već krenuli da date neki prostor predsedniku Vlade da nešto obrazloži, onda čim se nešto ovde obrazlaže mora da se otvori i rasprava.
Ako je neko hteo zakonom o vladi da reši statusna pitanja Vlade, postojanje Vlade, izgled Vlade i da jednim širim tumačenjem izvuče pravo da komentariše odredbe Ustava, koje ne bi mogle da se komentarišu ili da se prepisuju, da biste napravili jednu celinu navodno o Vladi, onda ste napravili još veću grešku. Zašto? Vi ovde nemate odredbu o tome kada prestaje mandat, sa kojim danom prestaje mandat. Nemate.
Ovde kažete u stavu 2 – Narodna skupština na prvoj narednoj sednici (pa ste još dali neki rok), bez rasprave prima k znanju da je predsednik Vlade podneo ostavku i time Vladi prestaje mandat. Dan kada je to konstatovano je dan kada je prestao mandat Vladi, ali ako mu dozvoljavate da obrazloži ostavku u Narodnoj skupštini, onda morate da prihvatite naš amandman koji ima i drugi deo, a on kaže ovako – dodaju se reči ″i tada se otvara rasprava, a nakon rasprave konstatuje da je prestao mandat Vladi″.
Niste primetili ovo, vi ste samo obratili pažnju na to – predsedniku Vlade treba da se da da on obrazloži zašto se naljutio, šta mu je bilo teško, ko ga nije slušao, da ne može više itd. i kraj priče, završen posao. Zaboravili ste da kada se konstatuje, jer u stavu 2. vi pričate da se konstatacija vrši bez rasprave ...
(Predsedavajući: Vreme.)
Iako je otvorio raspravu, moramo mi da ga dodatno podstaknemo što je dao ostavku, da ga ohrabrimo, ništa nije opasno što je dao ostavku. To je dobar čin. To je moralni čin ...

Gospodine Krasiću... Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada se nalazimo na ovom amandmanu na član 20, a videli ste do sada, sve naše želje i namere su da ovaj zakon usmerimo u pravcu da bude usklađen sa Ustavom, odnosno sa komentarima prakse i da bude izvodljiv i svrsishodan.
Kolega Mirčić je tražio da se u članu 20. posle reči "Narodnoj skupštini" dodaju reči "i tada se otvara rasprava". On je hteo da ovaj član poboljša, a čuli ste iz njegovih komentara i svih naših komentara da je potrebno da se prilikom podnošenja ostavke omogući i poslanicima da daju svoj komentar, odnosno da usklade te dve konstatacije, da li je ostavka u redu ili nije u redu i da li tu ima neke logičnosti u vezi sa tom ostavkom.
Ni jezičkim ni pravnim komentarima niste opravdali ove zakonske odredbe. Mi to pokušavamo da popravimo našim amandmanima, a vi verovatno o tome ne želite ni da date svoj sud. Vidi se to iz ovih vaših komentara, odnosno komentara koje ste večeras pokazali, a u pitanju je kvorum. Ne možete da uspostavite jedan elementaran sistem rada, da imate kvorum, a to je više od 85 poslanika.
Ta vremenska neodređenost se provlači kroz ceo zakon, a i kroz član 20. Pre dolaska vaše grupacije na vlast, odnosno kvazidemokratske, drugačije ste pričali; pričali ste da ovim zakonima i ovim članom sasvim drugačije postavljate vizuru demokratije. Ta vizura se prelama ne na demokratskom polju, a to ističete time kako se ponašate, delujete, pa tako i večeras, to je evidentno. Niko vas ne može smenjivati, odnosno ne može niko izvršiti smenu, jer vi svojim nastupima to potvrđujete, odnosno želite da do toga ne dođe, što je logično. Mislim da će to uskoro da se desi.
Teško Srbiji sa vašom vlašću. Niste u stanju da ispunite elementarni minimum. Ovi zakoni koje brani Vlada su sporni, jer generalni stav Vlade u odnosu na Republičku skupštinu je da Vlada vrši raznorazne pritiske, a ti pritisci su evidentni i oni se osećaju; ovaj sistem fabrikovanja zakona koji neće biti sutra primenjivani, iz jednog prostog razloga, a i sami znate koji je to razlog – zato što vam se to neće dozvoliti. Morali smo prvo doneti, najverovatnije, ustav, a vi niste imali ni snage ni mogućnosti, nemate ni danas komentara kada će se to dogoditi, a verovatno će vreme pokazati.
Znamo mi da će Vlada biti smenjiva, i to odmah kada vam ovi vaši sponzori, nalogodavci, a mislimo na Solanu i sve ove koje uvažavate, cenite i poštujete... Znamo mi da vi imate i neku drugu priču za njih, ali o tom potom. Ovo što radimo verovatno ide na račun i njima, jer neće oni trpeti vas, verovatno, u jednom periodu koji je pred vama.
Napravio bih još jedan ogled; sećate se onog maskenbala, kaže – pozvati su stari, pozvati su mladi, a predsednik odbora o svemu se stara i on je izabran da predstavlja cara. Verovatno je i taj car u vašim memoarima i u vašoj ideji da doživite to sve što treba ...
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Sve vaše radnje su nesigurne. Zakoni vam nisu izvodljivi. Radite po sistemu kvantiteta, u nadi da će iz toga nići kvalitet. To ne može da se dogodi. Mnogo je gladnih usta u Srbiji, mnogo je bose i gole dece u Srbiji, to će vas dovesti do kraha. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, amandmanom na član 20. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Srpske radikalne stranke gospodin Milorad Mirčić, traži se da se u stavu 3. posle reči "Narodnoj skupštini" dodaju reči "i tada se otvara rasprava, a nakon rasprave konstatuje se da je prestao mandat Vladi".
Znači, u članu 20, koji treba da reguliše ostavku Vlade i predsednika Vlade, u ovom stavu 2. je predviđeno da Narodna skupština održava sednicu u roku od sedam dana od prijema ostavke, da ostavku prima k znanju, ali bez rasprave. Onda se postavlja pitanje zašto se uopšte zakazuje sednica.
S druge strane, ako se predsedniku Vlade koji podnese ostavku omogućava ovim članom da može da otvori raspravu, ovaj član 20. trebalo bi da bude tako koncipiran da omogućava raspravu u koju bi se uključila i Narodna skupština, što se tiče ostavke predsednika Vlade.
Tako, na osnovu svega ovoga što su govorili poslanici SRS-a o amandmanima na ovaj predlog zakona koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini, može se reći da baš na primeru ovog člana ne primenjujete osnovne ciljeve za donošenje novog zakona o Vladi, kako ste to obrazložili.
Jer, prvi i osnovni cilj donošenja novog zakona treba da bude, kao što ste naveli ovde u osnovnim ciljevima, da se što jasnije urede odnosi Narodne skupštine i Vlade. Treba jasno odvojiti zakonodavnu, odnosno vlast Narodne skupštine, i izvršnu vlast, tj. Vlade. U ovom slučaju Vlada daje sebi za pravo, ukoliko vi jedan ovakav zakon donesete, da se meša u zakonodavnu vlast, što naravno ne može da bude princip ni u jednoj demokratski uređenoj državi. Zakoni koje vi predlažete, na ovakav način na koji ih donosite, stavljaju Vladu u prvi plan i minimiziraju zakonodavnu vlast Narodne skupštine.
Upravo zbog onoga što su govorile moje kolege, poslanici SRS-a, Milorad Mirčić, Zoran Krasić, koji su izneli mnogo argumenata zbog čega treba da se član 20. stav 3. promeni, imaćete prilike da u danu za glasanje ovaj neprecizan, loše koncipiran i uređen zakon popravite usvajanjem amandmana SRS-a, koji je podneo gospodin Milorad Mirčić.

Reč ima poslanik Vojislav Milajić.