Dame i gospodo, ovo je četvrti u nizu amandmana koji bi po duhu DS-a svakako stavili u predlog zakona koji bi podnosili u Skupštini i koji bi voleli da vidimo u bilo kom predlogu zakona.
Ono što je dobra vest za činjenicu da je ovaj član koji želimo da dodamo posle člana 33, dakle novi naslov i član 33a, jeste da svi mi želimo da upodobimo svoje institucije preporukama Studije izvodljivosti i onome kako izgleda dobro organizovana vlada u evropskim zemljama koje su već članice EU, pa se ovaj član uklapa u dokument koji radi Kancelarija za pridruživanje Vlade Republike Srbije i koji se naziva Strategijom komunikacije, koji će u strategiji pridruživanja biti glavni dokument Vlade, pa onda delom i Skupštine, kada budemo govorili o listi poslova koje svi zajedno treba da obavimo da bi bile ispunjene preporuke Studije izvodljivosti.
Prateći ideju predlagača da ima naslov iznad svakog člana, naslov koji predlažemo je - Otvorena Vlada. Član 33a glasi - "Vlada obrazuje službe za odnose sa javnošću i za odnose sa građanima.
Vlada je obavezna da ustanovi Dan otvorene Vlade, kao dan neposredne komunikacije sa građanima. Vladine službe za odnose sa javnošću i sa građanima, Poslovnikom Vlade su zadužene za organizaciju Dana otvorene vlade.
Vlada je obavezna na pružanje svih informacija o svom radu putem interneta i na dvosmernu komunikaciju sa korisnicima interneta".
To je jedno već odavno uobičajeno sredstvo komunikacije u zemljama koje pristupaju EU i koje su već članice EU. Mi verujemo u evropski duh predlagača, ako ništa drugo i član koji predlažemo amandmanom jeste potvrda opredeljenja za evropske standarde u obavljanju javnih poslova.
Deo te komunikacije, kao što je internet, Vlada već sprovodi i bez zakonom utvrđene obaveze, i mislimo da takva komunikacija daje dobre rezultate. Nemamo podataka o tome ko je sve korisnik sajta www.srbija.sr.gov.yu i da li postoji dvosmerna komunikacija sa građanima kojima trebaju neke informacije o Vladi, ali ovaj amandman bi trebalo prihvatiti da bismo pokazali da smo spremni da pređemo još jednu stepenicu u razvoju Vlade kao institucije za građane.
Primedba koja se može dati je formulacija u amandmanu da smo kazali da je obaveza pružanje svih informacija o svom radu i primedba da postoje informacije iz rada Vlade koje Vlada ne može da pruži. Podrazumeva se da takva vrsta informacija i dokumenata ima posebne oznake, i podrazumeva se da nisu za internet komunikaciju ili za odnose sa javnošću, ili za službu za odnose sa građanima.
Kako smo kod javnosti rada Vlade komentarisali, javnost rada Vlade je dobrovoljan čin kojim Vlada kaže - vi nas finansirate (kada kažem - vi, mislim na sve građane u Srbiji) da u vaše ime obavljamo neke poslove. Evo šta radimo za vaš novac. To je najzdravija moguća komunikacija između građana i Vlade Republike Srbije.
Ne vidimo razlog da se ovakav amandman odbije. On se uklapa čak i u ovakav koncept zakona, ako se može govoriti o konceptu. Smatramo da bi sama Vlada dobila ako bi mogla da kaže - evo, mi smo rešili da u zakonu o Vladi, koji ćemo primenjivati odmah posle objavljivanja u Službenom glasniku, ustanovimo Dan otvorene Vlade i da dokažemo da je Vlada spremna na komunikacije sa građanima.
Narodna skupština je sa dosta teškoća, ali na našu zajedničku radost, konačno ustanovila jednu prvu stepenicu, prvu formu komunikacije sa građanima. Od toga ima koristi i Narodna skupština i građani, koji mogu da dođu na dan otvorene Skupštine, i nema nikakvog razloga da tako ne bude i sa Vladom i da ne bude u zakonu, kada je već dobar deo poslova komunikacije u praksi.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada diskutujete o Predlogu zakona o Vladi uvek upadate ili može da se desi da upadnete u zamku da diskutujete kao neko ko neće biti u Vladi nikada ili da razmišljate kao neko ko planira da svojim radom vrlo brzo bude član Vlade. Zato može da se desi da usvojite amandmane koje bi trebalo da ustanovite kada dođete na vlast.
To je moja osnovna primedba predlagaču zakona. Dakle, mislim da nije trebalo predložiti nijedan od ovih članova od 26. do 33, zato što se time direktno u zakonodavnu materiju ubacuje ono što je Ustav prepustio Vladi Republike Srbije.
Neprirodno je, ne valja da sada donesemo zakon kojim obavezujemo novu Vladu. Pa Ustav je i zamislio da se vlade takmiče tako što će svaka za sebe da pravi organizaciju i ustrojstvo, i da ima širinu i mogućnosti da dokaže da je sposobnija od prethodne, da ume sve najbolje da predvidi, i službe, i uređenje. I taj član 90. tačka 9. kaže da Vlada obrazuje stručne i druge službe za svoje potrebe, i to nije zakonodavna materija.
U odgovoru na ovaj amandman predlagač zakona nas upućuje da to nije zakonodavna materija, a onda pada u zamku da nam je kao zakonodavnu materiju predložio šest članova pre toga koji su, kako on to kaže, uredbodavna materija.
Hoće li Vlada imati otvoreni dan, to zavisi od Vlade. Ne možemo mi u Skupštini da kažemo, Vlada će komunicirati putem interneta sa građanima, da naredimo Vladi da komunicira. Neka to bude odluka Vlade kako će da komunicira, hoće li. Mislim da je predlagač amandmana upao u zamku da nam ukaže samo na jednu oblast u kojoj će Vlada da reguliše svoje odnose, a šta smo sve propustili.
Možda će Vlada da organizuje besplatne utakmice, humanitarne koncerte, možda će Vlada da organizuje narodnu kancelariju, pa u svim opštinama narodnu kancelariju, to je prepušteno samoj vladi.
Zbog toga mislim da treba, ako već držite nekakve sednice Zakonodavnog odbora, i Vlada sama da se usprotivi, dakle, da joj mi uređujemo ono na šta joj je Ustav dao pravo, a to su članovi od 26. do 33, ima ih sedam.
I kabinet predsednika, kabinet potpredsednika, Generalni sekretarijat i službe Vlade, a za mene su sve to službe Vlade, sve je to ostavljeno Vladi da sama reguliše svojom uredbom. Nije zakonska materija. Zbog toga mislim da mi nećemo za ovaj amandman glasati, zato što time prihvatamo i mi igru da ćemo budućoj Vladi vezivati ruke. Protiv sam toga da bilo ko vezuje ruke onome ko će da ga zameni, onome ko će da ga smeni, i da ostavimo pravo onome ko je sada na vlasti da već sada utiče na to kako će raditi neko drugi.
Zbog toga kažem, trebalo bi da se Vlada, iako je sama predlagač, ali izgleda da je tu Vlada izgubila neku nit u predlaganju ovog zakona, usprotivi tome da joj se oduzima iz ruke ključna poluga vladanja, a to je njena organizacija i njeno ustrojstvo.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a potom narodni poslanik Milan Marković.

Pored ovih nepotrebnih stvari kojima je opterećen ovaj predlog zakona, verovatno se i Vlada, odnosno predlagač mučio da pronađe vezu između člana 90. i 91, i očigledno da ste ova pitanja više približili ovome što stoji u članu 91. Ustava, gde stoji da se organizacija i način rada i odlučivanja Vlade uređuju zakonom i poslovnikom.
Međutim, podlegli ste tom pritisku ili neupućenosti u tu materiju i ubacili ove stvari, osim ovog generalnog sekretarijata, sve ovo drugo vam je bio višak, jer po nazivu generalni sekretarijat je ipak neka organizacija, neki organizacioni oblik.
Mislim da je predlagač amandmana napravio grešku, ako je već prihvatio ovu igru da se ide ovako do detalja, onda ovo što zovete otvorena Vlada, pre ima mesta iza člana 31. nego iza član 33.
Moram da vam kažem, i po nekoj logici stvari ova radna tela Vlade u ovoj nomenklaturi ovde morala bi da budu takođe ispred generalnog sekretarijata Vlade, jer to su tela koja pomažu Vladi, to je nešto kao što su naši odbori koji postoje u Narodnoj skupštini.
Oni su institucionalno nešto što daje propusnu moć do Skupštine, a kada je u pitanju Vlada, onda dokaz da je izvršen pretres, da su otklonjeni problemi pre nego što je došlo do Vlade.
Ova otvorena Vlada u suštini ništa ne znači. Ako je cilj da se obezbedi komunikacija između Vlade i građana, onda tu postoji redovni put. Građanin se javi sa nekim zahtevom, traži prijem kod predsednika Vlade, potpredsednika Vlade, valjda primaju građane na razgovor, da čuju. A, doduše, postoji i drugi način da se komunicira sa Vladom. Skupe se građani ispred Vlade, Vlada htela ne htela, mora da komunicira. I to je isto oblik otvorene Vlade, ali otvorena Vlada kao konzerva.
Ovo je nepotrebna materija za ovaj predlog zakona, nepotrebno je, jer ustavna je obaveza Vlade da obezbedi javnost svog rada, a ako je svrha ovog amandmana javnost rada, onda najmanje tri zakona regulišu tu oblast, Zakon o javnom informisanju, Zakon o slobodnom pristupu informacijama itd. I svakoj vladi imponuje kada vrši komunikaciju sa građanima, ne samo da dobija podršku, nego da čuje šta se dešava. Da bi dobila pravu informaciju, a ne ono što dolazi iz strukture Vlade.
Ovo i po mestu gde se predlaže da se ugradi ne odgovara, a i po kompletnoj oblasti i materiji nije za ovaj zakon, te zbog toga mislim da će predlagač da shvati da ovom amandmanu nije mesto ovde, pa ukoliko je voljan da povuče, bilo bi dobro.

Reč ima narodni poslanik Milan Marković, a potom narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Mi smo već ukazali na očigledne nedoslednosti u pisanju ovog predloga zakona i sada dolazimo do jedne vrlo interesantne situacije.
Možemo prihvatiti, mislim da to jeste tačno, mada podnošenje tolikog broja amandmana ne bi imalo nikakvog smisla, ali jeste tačno da jedan deo materije koju sadrži ovaj zakon nije imalo potrebe da sadrži, odnosno za sve članove koji se odnose na ove savete, sekretarijate, službe itd. moglo je da se primeni obrazloženje kojim ste odbili naš amandman.
Obrazloženje kaže da obrazovanje i uređenje službe vlade spada u autonomno ovlašćenje vlade, predviđeno Ustavom itd. Znači, direktno na osnovu Ustava i bez posebnog ovlašćenja u zakonu vlada je ovlašćena da obrazuje službe za svoje potrebe.
Sada vi na ovaj način obrazlažete neprihvatanje amandmana, koje je neka vrsta standarda koji smo već usvojili i mi i vi, znači od 2000. godine naovamo, ne prihvatate ovo što jeste neka vrsta standarda, ali ste zato stavili sve ovo iz prethodnih članova.
Ako je nešto trebalo da ima mesta ovde, a poštujemo ovo vaše obrazloženje i jeste tačno, ali se ono odnosi na prethodne članove, a ne na član koji uvodi nešto što postoji. Kod nas je Biro za komunikaciju, a kod vas je Kancelarija za saradnju sa medijima. Istina, Kancelarija za saradnju sa medijima košta u prvoj godini četiri miliona više. Ne bih da licitiram, ali više košta nego Biro za komunikacije. Toliko samo o doslednosti onoga što ste radili kao opozicija kada ste nas kritikovali, a kada ste postali vlast, to isto ste stvorili samo sa drugačijim imenom, ali to sada nije važno.
Znači, možemo na ovaj način, kao Narodna skupština, da obavežemo sledeću vladu da se pridržava određenih standarda, posebno što mislim da su naše dve vlade ove standarde već počele da inaugurišu. Ali, nije u redu da nam odbijete amandman sa ovim obrazloženjem, koje se pre odnosi na ove članove prethodne koji se odnosi na savete itd.
Hteo sam da vam ukažem na tu izvesnu nedoslednost. Možda vam je ovo izmaklo. Pravo da vam kažem, ne vidim zašto niste prihvatili ovaj amandman, sem što smo mi podnosioci. Mislim da u ovom amandmanu nema ništa loše i da je trebalo da ga prihvatite.
Nije mi uvek jasna logika Vlade prilikom zauzimanja stavova o amandmanima Demokratske stranke. Mislim da još uvek postoji doza neke ostrašćenosti ili nekog odnosa koji nije kvalitetan odnos između trenutne vlasti i jedne vrlo konstruktivne opozicije.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković, povodom istog amandmana. Nećete sada plašiti zaposlene u mom kabinetu netačnim podacima, je l' da?

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovaj amandman ne treba usvojiti bar iz dva razloga. Prvo što generalizuje i drugo što prejudicira.
Kada kaže, otvorena vlada, to znači da se odnosi na neku novu vladu i da će ova vlada biti zatvorena vlada. Smatram da neće cela vlada. Pretpostavljam da gospodin ministar neće biti zatvoren, ali ima ministara koji će biti sigurno zatvorena vlada. Prema tome, ne treba generalizovati.
Ne treba ni prejudicirati stvari i reći, otvorena vlada, pa oni će biti zatvorena vlada, bar deo zatvorene vlade. Bojim se da se ovim ne poplaše, pa da odmah podnesu ostavku.
Dame i gospodo narodni poslanici, mogli ste se ugledati, gospodine ministre, na predsednika vlade, on je napravio narodnu kancelariju. Jeste da ta narodna kancelarija ništa ne radi, ali to je sistem otvorenosti. Ne znam da li biste imali onakvog kakvog ima predsednik za šefa narodne kancelarije, onakav se malo teže nalazi, ali bi se našlo.
Saradnja, otvorenost rada vlade, pretpostavljam da se misli na to, podrazumeva se u svim aktima, koji onog trenutka kada ih vlada donese postaju dostupni javnosti, dakle i zakoni, uredbe i sve ostalo, osim onih stvari koje predstavljaju državnu tajnu. Naravno, to ostaje zatvoreno za javnost, odnosno biva otvoreno samo za onaj deo javnosti koji ima nadležnost da se upozna sa tim.
Zbog toga smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Da li se još neko javlja za reč? Reč ima gospodin Šarović, povodom amandmana na član 33, vezano za otvorenu vladu.