Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste čuli od prethodnih predstavnika SRS, postoji nekoliko razloga zašto ne bi trebalo usvojiti predloženi amandman. Moram priznati da i prvi put kada sam pročitao delovalo je jako čudno, u najmanju ruku, i praktično sam se pitao da li je po sredi neka šala i da li je neko zaista ozbiljno mogao da predloži da u nekom zakonu, a pogotovo ovako ozbiljnom i važnom zakonu kakav je, svakako, zakon o vladi, stoji naslov "Otvorena vlada", a ispod toga stoji član koji reguliše otvorenu vladu.
Ovo mnogo više liči na neku od onih igraonica i vežbaonica, kakve je organizovao Gašo Knežević, za vreme prethodne vlade. Oni su davali ovako smešne nazive nekim stvarima. Ne znam šta to znači otvorena vlada.
Ustanovljavanje dana otvorene vlade, kao obaveze za komunikaciju sa građanima, značilo bi sa druge strane da ste ustanovili i 364 dana zatvorene vlade. Ovakav vid i način formulisanja svakako je neprimeren. Mnogo je bolje ostaviti na volju svakoj vladi da sama razmišlja o načinu na koji će komunicirati sa građanima. Ovo je nešto što ne možete nikome naturati. Uostalom, svaka vlada valjda želi da joj taj mandat bude prvi, a ne da bude poslednji. Trebalo bi ostaviti svakome mogućnost da sam proceni na koji način će se boriti za taj drugi mandat.
To što me je zbunilo, to je obrazloženje - verujući u evropski duh predlagača. Kakav je to duh zaista ne znam. Postavlja se pitanje da li ste vi opozicija ili ste vlast, jer ovde kažete čak da deo te komunikacije vlada očito već sprovodi.
Da li ste ovde želeli ili imali potrebu da malo pohvalite tu vladu? Da li vi ovde najavljujete i ovim članom zakona da ćete se možda toj vladi priključiti, jer svi vrlo dobro znamo da stara ljubav zaborava nema.
Mislim da bi ipak, kada se setimo svega što ste radili u prethodnom periodu, svih onih priča o transparentnosti i o tome da, što ste transparentnije radili, situacija u zemlji je bila sve gora i gora, ovaj dan otvorene vlade i neposredne komunikacije sa građanima trebalo ostaviti za neki drugi put.
Ono što smo očekivali svi, mislim da je u obrazloženju trebalo malo da nam prezentirate neke konkretne aktivnosti i načine gde bi ostvarivali ovaj dan otvorene vlade. Šta bi vi to radili na taj dan sa građanima? Koji bi to procesi bili, koliko bi trajali, ko bi mogao da dođe. Ukoliko imate samo jedan dan - dan otvorenih vrata, odnosno otvorene vlade, a postoji oko osam miliona građana ove države - na koji bi vi način i koji bi to modaliteti bili da vi ostvarite ovaj dan otvorene vlade?
Da li bi taj dan svi zainteresovani mogli da nagrnu u zgradu vlade, pa da se tu šetaju, da rade šta hoće, da isprobavaju aktivnosti koje inače sprovode ministri, da li bi dopustili da se taj dan voze, eventualno, ministarskim kolima, pa bi to bio i dan ne samo otvorene vlade, nego otvorenih vladinih automobila. Koje bi to bile aktivnosti. Mislim da bi malo bolje razmislili i mi, pa bi eventualno i podržali ovaj amandman.
Za sada, ukoliko predlagač ne bude u stanju da nam malo bliže pojasni o kakvim bi se tu aktivnostima radilo, SRS ovaj amandman neće podržati.

Da li se još neko za otvorenu vladu javlja za reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podneo poslanik Branislav Blažić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? Da, narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Branislav Blažić podneo je amandman na član 36, u kome traži da se jedan deo izmeni. Pročitaću član zakona i amandman, tako da imate celovit uvid.
Član zakona glasi: "Vlada podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o svom radu za proteklu godinu pri podnošenju predloga završnog računa budžeta Republike Srbije". Narodni poslanik dr Branislav Blažić traži da se u stavu 1. reči "pri podnošenju" zamene rečima "najkasnije 60 dana pre podnošenja".
Onda bi član 36. glasio ovako: "Vlada podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o svom radu za proteklu godinu najkasnije 60 dana pre podnošenja predloga završnog računa budžeta Republike Srbije". Samo u ovom delu traži izmenu, tako da ću samo taj deo obrazlagati.
Dame i gospodo narodni poslanici, narodnim poslanicima je potrebno najmanje 45 dana da sagledaju sve finese, sve stavke, sve račune kako je trošen budžet Republike Srbije za prethodnu godinu, da nađemo načine kojima se kralo, jer verujte, znajući neke poslanike, siguran sam da su toliko sposobni bar da prikriju.
Ima ministara koji nisu ni imali nameru da sakriju svoje lopovluke. Jednog od ministara koji se bavi tenderima već zovu ministar - magistar 10%, ali to nije bitno ovde. Njega će sigurno poslanici, bar poslanici SRS, sve njegove marifetluke otkriti onog trenutka kad budžet dođe.
Ali, postoje i eksperti, jer ona vlada ima onaj ekspertski deo koji je zadržala od one prethodne vlade, koji će znati da sakriju, bar toliko da nam treba bar mesec dana da pronađemo gde su i kako spiskali državni novac.
Smatram da narodnim poslanicima mora da se obezbedi vreme od 60 dana da izanaliziraju troškove, da izanaliziraju budžet za prethodnu godinu i da kod razmatranja budžeta, kod razmatranja izveštaja kažu jasno "popu pop, bobu bob", a onom ministru i još nekim ministrima - lopovi.

Reč ima poslanik Prvoslav Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik Branislav Blažić podneo je amandman na član 36. Predloga zakona o Vladi, kojim traži da se u stavu 1. reči "pri podnošenju" zamene rečima "najkasnije 60 dana pre podnošenja".
Zašto je ovo predložio? Iz razloga što se pri razmatranju završnog računa vrši kontrola materijalno-finansijskog poslovanja Vlade i organa državne uprave sredstvima javnih prihoda. Izveštaj o radu treba da omogući Narodnoj skupštini da izvrši funkcionalnu kontrolu rada i vođenje politike Vlade. Zato je potrebno da se izveštaj o radu odvoji od završnog računa i da se pre rasprave o završnom računu raščisti pitanje da li je Vlada ostvarila svoju funkciju, bez istovremenog i direktnog sagledavanja sredstava.
Sasvim je primereno da se pre rasprave o završnom računu ima jasan stav Narodne skupštine u pogledu rada Vlade, u delu funkcija ustavnosti i zakonitosti, kao i vođenja politike i rezultata te politike. Loša ocena rada Vlade ne mora da prouzrokuje neusvajanje završnog računa.
Iz svega ovoga se jasno vidi da je ovaj predlog daleko bolji kao rešenje stava 1. člana 36. nego što je to slučaj sa predlogom podnetim od strane Vlade.
Očigledno je da Vladi nikako ne odgovara da javno prizna kako su amandmani poslanika SRS daleko bolji i prihvatljiviji za građane Srbije, kako u ovom slučaju kada se radi o Predlogu zakona o Vladi, tako i u slučaju kod nekih amandmana na druge predloge zakona. Zbog čega je vas sramota da prihvatite odlične amandmane poslanika SRS, ulepšate, odnosno uokvirite i stvorite potpuniji zakon o Vladi.
Zato pozivam poslanike skupštinske većine da isprave Vladu u ovome i pomognu joj da prevaziđe svoju frustraciju.

Reč ima poslanik Milan Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman nije podnela DS. Međutim, moram da kažem da je u pitanju dobar amandman.
Nije mi jasno zašto ste u vašem obrazloženju vezali podnošenje izveštaja o radu sa završnim računom. Podnošenje izveštaja o radu i završni račun su različite stvari. I jedno i drugo jeste neka vrsta izveštaja, ali potpuno su materijalno različiti.
Izveštaj o radu podrazumeva izveštaj Vlade Republike Srbije o tome na koji način je izvršavala politiku, odnosno zakone, propise, druge akte i sprovodila politiku države. To je izveštaj o radu i to treba posebno da se raspravlja u Narodnoj skupštini, to treba da razmatraju narodni poslanici odvojeno od završnog računa.
Završni račun je drugačiji dokument i na drugačiji način se posmatra. Završni račun je u potpunosti, u materijalnom smislu, različit dokument od izveštaja o radu Vlade i mislim da biste ovaj amandman trebalo da prihvatite. U svakom slučaju, u danu za glasanje ćemo glasati za ovaj amandman, iako nije naš amandman, jer smatramo da je dobar.
Međutim, ovaj amandman se odnosi na deo zakona koji govori o odnosu Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije. Već sam istakao da taj odnos, nažalost, u Srbiji od devedesetih godina, kada smo proklamovali podelu vlasti, nije odnos podele vlasti, nije odnos koji garantuje nezavisnost jedne vlasti od druge.
Taj odnos, pre svega, karakteriše prevlast izvršne vlasti nad zakonodavnom i to smo imali kroz sve ove godine. Nažalost, otkada je Vlada DSS aktuelna, izvršna vlast ostvaruje značajnu dominaciju nad drugim granama vlasti, i nad zakonodavnom i nad sudskom vlašću.
Upravo zbog toga mislim da bi Narodna skupština, u sopstvenoj odbrani od te političke agresije izvršne vlasti nad njom, morala da usvoji pre svega one amandmane Demokratske stranke koji govore u prilog dignitetu zakonodavne vlasti, a zatim i ovaj amandman koji nije podnela Demokratska stranka, a koji je takođe veoma dobar i koji pomaže u adekvatnoj kontroli izvršne vlasti od strane zakonodavne.
O podeli vlasti se govori već više stotina godina i žalosno je da mi u 2005. godini umesto unapred idemo unazad, dajući prevlast jednoj grani vlasti nad drugom granom vlasti. Loše je kada se to radi svesno i loše je kada sami predstavnici zakonodavne vlasti svesno urušavaju parlament u kome sede, u kome treba da se ponašaju pre svega sa aspekta interesa države.
Vrhunski državni interes jeste insistiranje na utemeljenim principima demokratskih parlamentarnih država, a jedan od tih principa jeste podela vlasti. Stoga vam predlažem da, kao i prethodne amandmane, i ovaj amandman prihvatite.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Mislim da će ministar verovatno na kraju da razjasni, ako ovo ostane ovako u zakonu, ko će da podnese izveštaj za 2001, 2002. i 2003. godinu, pošto još uvek nismo usvojili završni račun? Da li treba prethodna vlada da podnosi izveštaj, jer nemoguće je onda da usvojimo završni račun za 2001, 2002. i 2003. godinu ako nema izveštaja od te vlade. Verovatno ova vlada treba da ih pozove da napišu izveštaj.
Izvolite, gospodine Krasiću.

Samo da vas podsetim da po Ustavu Republike Srbije Narodna skupština donosi plan razvoja, prostorni plan, budžet i završni račun, ali isto tako obavlja kontrolu nad radom Vlade i drugih organa i funkcionera odgovornih Narodnoj skupštini, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Smatram da ste ovde nepotrebno odnos Vlade i Narodne skupštine regulisali ovim zakonom, jer je to materija koja mora da se reguliše Poslovnikom Narodne skupštine. Samo da vas podsetim, ako imate Poslovnik pogledajte, postoji posebno poglavlje - Odnos Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije, predsednika Republike Srbije itd.
Kada ste već krenuli u ovo, moram da vam kažem da u okviru Poslovnika imamo loše odredbe koje suštinski sputavaju Narodnu skupštinu da ispunjava svoju ustavnu dužnost, kontrola rada Vlade. Kontrola rada Vlade se obavlja preko poslaničkih pitanja, preko interpelacije, preko instituta koji se zove podnošenje izveštaja o radu.
Ako se izveštaj o radu stavi u neku vezu sa brojkama, a brojke su završni račun, onda smo ograničeni u kontroli Vlade. Pričamo o prvom stavu ovog člana, ne o onom drugom, koji kaže da na zahtev Narodne skupštine Vlada i svaki njen član su dužni da podnesu izveštaj o svom radu.
Prvi stav se odnosi na nešto što je automatizam, što garantuje Narodnoj skupštini da će svake godine minimum jedanput da ima tekstualni izveštaj o radu Vlade, koji će verovatno da sadrži sve podatke o ministarstvima i o svakom članu Vlade, šta je on to radio. Nemojte da se sekirate.
Moguće je da izveštaj Vlade bude ovde negativno ocenjen, a da to nema apsolutno nikakvog uticaja na završni račun za tu istu godinu koja je obuhvaćena izveštajem o radu, jer je moguće da materijalno-finansijsko poslovanje koje je sadržina završnog računa bude korektno, sve to bude iskazano u skladu sa propisima o budžetskom sistemu, ali imamo situaciju da neki ministri nisu ispunjavali svoje dužnosti, da su ministarstva loše radila, da nisu bila organizovana kako treba, pa da je bilo i afera koje zaslužuju posebnu pažnju.
Vi ste vezali izveštaj o radu za završni račun i samim tim ste vezali sudbinu izveštaja o radu, jer se stvara prezumpcija. Ako Skupština izglasa završni račun onda se prihvata izveštaj i tamo je sve najlepše, sve je lepo urađeno. To je loša situacija.
Moram da vas podsetim da smo oktobra, novembra 2003. imali situaciju da se razmatra predlog o razrešenju Vlade, izglasavanju nepoverenja Vladi, a onda je svako od ministara iskoristio priliku da podnese svoj izveštaj o radu. Imali su na to pravo, nikakav to problem nije, ali je opozicija stekla još jedno iskustvo, pa je kao rezultat tog iskustva i ovaj amandman da taj tekstualni deo rada Vlade bude sadržan u izveštaju, gde će da se opiše šta je radila Vlada.
U tom izveštaju treba da stoji šta je primećeno kao negativna pojava, šta Vlada predlaže u budućem radu da se promeni što se tiče uredbi, zakona, propisa itd.
Vi ste izveštaj o radu Vlade shvatili kao nešto negativno. Ako dođe ta tačka dnevnog reda, katastrofa za Vladu. Nije tačno. Vi ste imali situaciju 1994. godine, kada je prvi put ugrađen ovaj institut podnošenja izveštaja o radu Vlade, u vreme onog Dragoslava Avramovića, Vlada je iskoristila ovu situaciju, pa je po osnovu rasprave o radu Vlade dva meseca napravila svoju promociju u ovoj zgradi.
Očigledno ova vlada doživljava odredbu o obavezi podnošenja izveštaja o radu kao nešto negativno, jer navodno ide na brisan prostor opoziciji, koja će da ih šiba povodom svih nepravilnosti. To Vlada mora da izdrži. Bolje da izdrži povodom tačke dnevnog reda - izveštaj o Vladi, nego povodom svake finansijske tačke da mi dobijamo prostor da kritikujemo ministra čije smo razrešenje tražili, a vi niste dozvolili vašom većinom.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.