Gospodine predsedavajući, ne znam da li ćete da koristite ovlašćenja iz člana 94. Poslovnika ili da govorim, pošto je očigledno da kvoruma više nema, a to ćemo vam i dokazati. Mi ćemo izaći iz sale i tražiću da se prebrojimo koliko nas ima.
Da vidimo malo ovaj član 27. Gospodine ministre, izgleda mi, ako se vi pisali ovaj predlog zakona, da ste mislili da je ovo jedini predlog zakona koji ćete napisati za vreme ovog mandata, pa ste se trudili da ostane po nečemu upamćen. Malopre sam vam prigovarao reč "uređenje". Vi ste u obrazloženju rekli da je to bolja reč nego reč "organizacija".
A kada ste obrazlagali zašto ovaj amandman ne prihvatate, napisali ste: "Predlagač amandmana nepotrebno izjednačava organizacioni oblik unutar Vlade". Što niste ovde napisali da nepotrebno izjednačava oblik uređenja Vlade? Kako to da ste vi ovde koristili reč "organizacija", a kažete da reč "uređenje" mnogo više odgovara duhu srpskog jezika.
Hajdemo sada na član 27. Najpre, predlažem vam da, kad drugi put pišete predlog zakona, koristite jedninu ili množinu, a posebno u jednom istom članu, zato što je svakome ko tumači zakon, ko se po njemu ravna, ponaša, postupa, dovoljno da kažete "kabinet" i onda su svi kabineti u okviru toga zastupljeni.
Vi kažete "radni odnos u kabinetu", a onda u stavu 3. kažete: "Kabinete vode šefovi kabineta". Valjda: "Kabinet vodi šef kabineta". Nas ovde ne interesuje koliko vi imate tih kabineta.
Pet kabineta, pet šefova kabineta, ali kabinet vodi šef kabineta, koga postavlja i razrešava predsednik, odnosno potpredsednik Vlade i koji ima položaj. To je jedna norma koja je čista, koja je potpuno jasna, a ne kabineti imaju šefove kabineta koje postavljaju potpredsednici Vlade i koji imaju rang takav i takav. Naravno, zašto smo hteli da to bude sve u Generalnom sekretarijatu Vlade, a diskutovaćemo i o tome generalnom sekretarijatu.
Suočili ste se sa problemom, kamo sreće da to bude slatki problem, ali je ispao težak problem. I kao što mi imamo problema u lokalnoj samoupravi, vi verovatno pri formiranju Vlade, imaćemo i mi pri formiranju nove vlade, da uđete u zgradu Vlade i zateknete svaki radni sto zauzet.
Sada se nađete pred problemom da imate sva mesta popunjena ljudima koje ne poznajete, za koje ne znate da li će ideološki da slede Vladu, da li će brljati, da li ih je primila neka prethodna ideologija. Vi to sada pokušavate da rešite, ali čini mi se nedovoljno jasno.
Umešali ste se u kabinet, odredili kako se zasniva radni odnos u kabinetu, kako prestaje radni odnos u kabinetu, ali to niste uradili za Generalni sekretarijat. Ako Generalni sekretarijat radi stručne poslove za Vladu, to znači da radi i za predsednika i za potpredsednike, zato što su predsednik i potpredsednici deo Vlade. Oni nisu izdvojeni iz Vlade.
Taj kabinet koji formira predsednik, on je u sastavu Generalnog sekretarijata. Razumem problem koji je stvoren i vi treba da napravite kabinete predsedniku i potpredsednicima od ljudi koji tamo rade, a naravno da predsednik i potpredsednici žele da dovedu ljude u koje imaju veliko poverenje. Naravno da ne može bivši šef kabineta bivšeg predsednika da bude šef kabineta novog predsednika. To ovde nije razrađeno do kraja.
Ne može samo funkcijom generalnog sekretara kome prestaje mandat da bude rešen problem Generalnog sekretarijata. U tom sekretarijatu ima stotinu ljudi. Šta ćete sa njima? Ne možete da im date otkaz, nije im prestao mandat. Ne možete sa njima da radite. Možda možete one druge poslove koje ste predvideli, ali stručne ne možete.
Zato, gospodine ministre, preporučujem vam da ovaj svoj predlog zakona povučete. Niste ga dobro napisali, nažalost. Čak znam iz koje ste oblasti doktorirali i strahovito me čudi da ste mogli da napišete ovakav predlog zakona. Onda se postavlja pitanje da li je Predlog zakona rađen po diktatu. Izbegao bih da radim po diktatu.
Zakon ne gubi ništa na vrednosti ako prihvatite amandman. Zna se ko će raditi poslove kabineta, a ovako da ubacite čak i radne odnose u Predlog zakona o Vladi, materiju koja se reguliše Poslovnikom Vlade, materijom koja se reguliše uredbama, nemojte da Narodnu skupštinu Republike Srbije zamarate materijom koja nije zakonskog karaktera, materijom koja se rešava podzakonskim aktom ili aktom Vlade.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ustav omogućava i nalaže da se zakonom o Vladi uredi organizacija, način rada i odlučivanja Vlade. Kako će organizaciono da izgleda Vlada i u okviru tog pitanja kako će da budu organizovane službe Vlade, koliko će službi da postoji i kako one rade svakako je materija koja treba da bude prisutna u ovom zakonu.
Međutim, kada se predlagao ovaj član predlagač je podlegao jednom pritisku. Kabinet, to nije ono kada pozovete telefonom nekog potpredsednika ili predsednika Vlade, pa oni kažu - dobar dan, ovde kabinet predsednika Vlade. Nije to to. Kabinet je ovde zamišljen kao organizacioni deo Vlade, kao služba, kao neki sektor, kao neko odeljenje. Sve to što treba da postoji mora da bude u Generalnom sekretarijatu Vlade.
Problem je ovde što predsednik Vlade i potpredsednik Vlade imaju potrebu da imaju svoje okruženje i da u tom svom okruženju imaju specijalne savetnike, čiji status mora biti regulisan, pa da li je to Vladeta Janković, da li je to nekada bio Aleksandar Tijanić, da li je to Rade Bulatović nekada bio, Gradimir Nalić, znači mora da ima jedno neposredno okruženje koje treba da dobije institucionalni okvir.
Ta kapa, taj okvir je neki kabinet kao organizaciona jedinica koja je izvan Generalnog sekretarijata, ali pod direktnim patronatom predsednika, odnosno potpredsednika Vlade. Mi to ne možemo da prihvatimo jer to može samo da bude organizacioni deo unutar službe Generalnog sekretarijata, ali vam nudimo rešenje za ovaj problem koji je uzrokovao ovo. Svi oni bi radili, uslovno rečeno, u neposrednom okruženju potpredsednika Vlade.
Verovatno bi ubuduće morali da se primaju u radni odnos na određeno vreme i da budu zaposleni na određeno vreme u Generalnom sekretarijatu Vlade i da dele radno-pravni položaj u zavisnosti od političkog i pravnog položaja potpredsednika Vlade ili predsednika Vlade, jer je to potpuno normalna pojava u mnogim državama da nakon konstituisanja Vlade službenici, koji su radili u neposrednom okruženju bivšeg potpredsednika Vlade, dele sudbinu tog potpredsednika vlade.
Ali, vi ne predlažete to rešenje. Vi pravite svojevrsnu kompilaciju, pravite novu nadinstituciju i idete toliko daleko da čak dajete pravo potpredsedniku Vlade da svojim aktom i svojom voljom postavlja i razrešava lica. Tako nešto ne može da radi potpredsednik Vlade nikako. Ne može ni predsednik Vlade to da radi.
Ako mislite da na ovaj način pravite pravni osnov za to, pogrešili ste. Ovde nema pravnog osnova za takvo ponašanje. Znači, podlegli ste zahtevima nekih ljudi, koji su verovatno nakratko u Vladi, i njihovoj potrebi da imaju svoju mini-vladu. To je već viđeno kod nas. To je 2001. godine bilo preko agencija, biroa, kancelarija itd, gde je takođe postojao taj problem, ali oni su ga rešavali uredbom.
Vi mislite da je mnogo zakonitije ako se reši zakonom. Ne, rešite vi zakonom ovo što se tiče radnih tela Vlade, Generalnog sekretarijata Vlade, službi unutar Vlade, a onda u okviru toga interno pravite te mini-kabinete gde bi radili ljudi na određeno vreme i delili sudbinu funkcionera koga prate, a ovako ne. Pokušavate da obezbedite mnogo bolji status, nedodirljivost, zaštićenost itd. Ne bi me iznenadilo da potpredsednik Vlade preko svog kabineta ima pravu pravcatu vladu.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 30. amandman je podnela poslanik Gordana Čomić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati. Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podnet na član 30. odnosi se na stav 4. Član 30. ima naslov – Generalni sekretar Vlade. U prva tri stava govori o tome da Vlada ima generalnog sekretara, da njega postavlja i razrešava Vlada na predlog predsednika Vlade, da je odgovoran predsedniku Vlade i Vladi, da on vodi Generalni sekretarijat Vlade i da se stara o izvršavanju akata Vlade, o pripremi sednica Vlade i da pomaže predsedniku Vlade u drugim poslovima Vlade.
Manje-više to je u redu. Međutim, četvrti stav kaže da generalnom sekretaru Vlade mandat prestaje sa prestankom mandata predsednika Vlade, ostavkom ili razrešenjem.
Dakle, mi predlažemo da se četvrti stav u članu 30. briše. Smatramo da generalni sekretar nema mandat. Ne u onom smislu kako se tretira mandat narodnog poslanika, ili mandat Vlade, ili mandat ministra ili uopšte mandat bilo koga. I ovde važi ono što smo smatrali i rekli povodom zakona o državnoj upravi, kada smo naveli razloge zašto nismo podnosili praktično amandmane na zakon o državnoj upravi, jer je to zbog jezika kojim je pisan potpuno nemoguće.
Smatramo da treba insistirati na profesionalcima u državnoj upravi, jer samo tako možemo da imamo administraciju koja je potpuno depolitizovana, a što je zajednički cilj u izgradnji institucija. Generalni sekretar bi trebalo da je lice zaposleno u vladinoj administraciji, i ima i mora da obavlja dužnosti do primopredaje vlade, i kasnije ako rokovi o izboru sledećeg sekretara to zahtevaju.
On je trenutno političko lice. To se podrazumeva, da generalni sekretar Vlade bude osoba od poverenja predsedniku Vlade i Vladi uopšte, ali da pre toga, pre nego što je osoba bliska predsedniku Vlade i pre nego što je politička ličnost, on bi morao da bude stručan za obavljanje poslova u generalnom sekretarijatu.
U tom smislu, teško da možemo da govorimo o mandatu, jer mi vladu biramo na četiri godine i podrazumeva se da ono što Vlada sebi bira da će trajati koliko i ta vlada, koju je ova skupština birala, da mandat traje četiri godine ili tri, ili možda dva mandata posle nekih redovnih izbora, to ostaje da se vidi. Smatramo da nema razloga da se navodi posebno ovde definicija mandata generalnog sekretara Vlade.
Govorili smo u raspravi o zakonu o državnoj upravi da nas niko ne sprečava da sada na takva mesta, kao što je generalni sekretar ili na bilo koja mesta u izvršnim organima, postavljamo iskusne ljude iz državne administracije, koji imaju 10, 15, 20 godina iskustva, i da to nije sprečavao niko ni Vladu koju smo mi podržavali, pa se to ipak nije dešavalo, a ni ovu vladu niko ne sprečava da se ne opredeli prema političkoj lojalnosti i odanosti, ali to se ipak dešava.
Mnogo bi bolje bilo da vidimo akciju koju bi mi podržali da se na stručna mesta, na mesta gde se zahteva zaista kompetentnost i neutralnost, a što je jako važno i ovde u Skupštini, u administraciji Skupštine i u Vladi, da imamo ljude od struke koji su neutralni u odnosu na političku lojalnost i odanost bilo kome. Time oni garantuju da će njihov savet, njihova konsultacija i njihov integritet garantovati kvalitet Vlade.
Dakle, od toga samo svi možemo da imamo koristi. Verovatno je u pitanju vreme potrebno da prođe u Srbiji da bi svi bili svesni toga da od političkih nameštanja nema niko koristi, a pogotovo onaj ko se opredeljuje za beskrajno politički odane i lojalne ljude. Ko od nas još ne zna da se u Srbiji sve zna o svima, u svakom gradu, pa tako i u našoj Skupštini i u Vladi, taj nije spreman da ima uvo za tu reč, niko nas ne sprečava da uđemo u depolitizaciju državne uprave.
Ako je ispred toga netrpeljivost, ako je ispred toga lični stav, onda neće biti ni postavljanja neutralnih ljudi na mesta u administraciji, ni u pravosuđu. Kompletan proces reformi u Srbiji biće usporen.
Ne govorim da je za to odgovorna ova vlada ili ova većina, to je odgovornost koju delimo svi, bez obzira gde smo na političkoj sceni Srbije i u kojim od institucija u Srbiji. Hvala.

Hvala, gospođo Čomić. Povodom istog amandmana narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Pa da su predlagači ovog zakona imali u vidu praksu, verovatno ne bi napravili ovakvu grešku, kao što je to i prikazano u članu 30.
Za uvod da samo navedem, sada imate u ministarstvima pomoćnike ministra koji su postavljena lica, pomoćnika ministra postavlja Vlada. Ona njih postavlja da vrše funkciju pomoćnika ministra na neki period, četiri godine. Ukoliko dođe do promene Vlade, nova vlada, ukoliko je razmak između prve i druge vlade recimo dve godine, nova vlada je ovlašćena da razreši tog pomoćnika ministra.
Ukoliko je taj pomoćnik ministra došao na to mesto iz ministarstva, samim činom razrešenja njemu prestaje i radni odnos i na raspolaganju je, čini mi se, šest meseci. Znači, samom činjenicom što je postavljen za pomoćnika ministra, razrešenjem on gubi radni odnos u ministarstvu ukoliko je bio pre postavljenja u radnom odnosu i posle šest meseci te apanaže završena je priča.
Zašto sam uzeo ovo kao primer? Zato da bih pokazao koja je ovde terminološka greška napravljena. Neću da vas opterećujem razlikama između toga šta znači mandat, a šta znači vreme na koje je neko izabran. Vi ste mogli ovde da predložite da se generalni sekretar Vlade postavlja na vreme od dve godine. Ili da ste napisali na vreme od četiri godine. Vi ste ovde njegovo postavljenje i vreme u kome on može da obavlja tu funkciju vezali za sudbinu vlade. Tu je napravljena greška.
Moram da vam kažem da ovo što ste napisali u poslednjem stavu verovatno je vama jasno na šta ste mislili, ali nije jasno publici koja ovo čita. Kaže, generalnom sekretaru vlade mandat prestaje sa prestankom mandata predsednika vlade. Mandat predsednika vlade prestaje raspuštanjem Narodne skupštine. Mi kao oblik prestanka funkcije predsednika vlade ili gubitka položaja člana vlade imamo i ostavku, i razrešenje, i izglasavanje nepoverenja u Narodnoj skupštini.
Verovatno ste mislili da prestanak mandata obuhvata sve oblike silaska sa funkcije u vladi, ali onda ovo što ide posle toga je nejasno, da li se ova ostavka ili razrešenje na kraju rečenice odnosi na vladu ili na generalnog sekretara, jer i generalni sekretar može da podnese ostavku i njega mogu da razreše, a mi smo pokušavali da razrešimo jednog generalnog sekretara.
Ovo vrvi od nepravilnosti. Neću da trošim vreme i da objašnjavam šta znači ako se neko izabere da vrši neku funkciju ili postavi da vrši neku funkciju u nekom vremenskom periodu i šta znači mandat. O toj razlici vodilo se računa i u Ustavu Republike Srbije. Pogledajte odredbe o mandatu koje se tiču narodnih poslanika.
Ako se ta analogija prebaci na postavljena lica, onda s pravom može da se primeti da reč - mandat ne može da se upotrebi radi definisanja perioda u kome je neko lice steklo ovlašćenje, pravo i dužnost da vrši neki posao. Tako da ovaj amandman deluje smisleno, međutim, ne ispravlja ovo što stoji napred kao problem i kao nedostatak.

 Hvala. Povodom istog amandmana narodni poslanik Momir Marković, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, tek sada počinju stvari da bivaju jasne. Vlada je osetila da joj se bliži kraj, a ostalo je mnogo članova i simpatizera stranaka - koalicionih partnera i treba te ljude negde udomiti. Pokušali su, nisu postigli sve da ubace i zaposle kroz formiranje svih onih agencija. Sećate se svih onih zakona koje smo donosili, pa svako ministarstvo agenciju, pa opet agencija, i sada smo došli u situaciju da još to malo potkrpe i onda komotno mogu da idu s vlasti.
Formiraju se kabineti za predsednika, za potpredsednike Vlade formira se generalni sekretarijat, pardon on postoji. U Narodnoj skupštini sekretar Narodne skupštine je zadužen za organizaciju, pa šefa kabineta predsednika Skupštine određuje sekretar Skupštine. Zašto generalni sekretarijat ne bi menjao i ove ljude koji su bili u prethodnim kabinetima šefovi kabineta, zamenici šefova kabineta itd. i kada dođe do smene Vlade, smeniće se generalni sekretar, smeniće se šefovi kabineta, a svo administrativno osoblje će ostati, sa drugom ideologijom, nekom novom, odnosno ne novom, nego SRS kada preuzme kormilo u ovoj državi Srbiji. I onda ćemo mi morati, kao što se desilo u opštini Zemun, da zateknemo 180 ljudi više nego što opštini inače treba.
I onda, kada se privremeno ne rasporede ti ljudi, odnosno postanu privremeno neraspoređeni na radna mesta, tolika se galama digne, pri tome se zaboravi da kada su oni dolazili na vlast par stotina ljudi su otpustili i doveli duplo više svojih.
Dame i gospodo, mislim da ni Vladi, ni ministru ovo ne treba. Može se vrlo jednostavno rešiti kroz generalni sekretarijat i pitanje kabineta, i šefova kabineta i svega ostalog. Ovaj član treba brisati. Bez ovog člana, a i bez onog prethodnog, ovaj zakon bi imao smisla.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Da.)
Narodni poslanik Gordana Čomić podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 33. doda novi naslov i član 33a.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati. Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.