Gospodine Anđelkoviću, svašta se dešava u sali, vi niste u situaciji da to pratite i čujete, ali šef jedne poslaničke grupe više nekontrolisano se obraća poslanicima, pa i mojoj malenkosti na putu do govornice.
Nekako sam ubeđena, gospodine ministre, da ćete vi posle ovog mog izlaganja da prihvatite ovaj amandman. Jeste da je 2,30 časova, ali mislim da još samo malo treba da čujete još neki argument i da ćete da vidite da je amandman koji je dr Branislav Blažić podneo na Predlog zakona i na član 36. sasvim razuman, i da nam on otklanja svaku sumnju i sve ono što imamo mi, kao negativno iskustvo, a naročito prilikom vladavine naših prethodnika.
A i pravo da vam kažem, prošle godine mi nismo bili u situaciji da nam kabinet Vojislav Koštunice jedan celovit izveštaj na kraju godine podnese, već se prilikom sazivanja poslednje sednice u redovnom zasedanju i zbog zakona o budžetskom sistemu, takvog načina uklapanja sednica kada se izglasavao budžet za 2005. godinu, to dešavalo u 4,50 časova.
Mi smo budžet za prošlu godinu izglasali u 4,50 časova. Zašto vam to sada govorim? Tek toliko da vas podsetim na to koji je način i metod rada, a nama srpskim radikalima to ne smeta, obećali smo vam da ćemo mi koji budemo trebali i morali sutra pravo odavde u 12,00 časova na sednicu Odbora za odbranu i bezbednost i vratićemo se na nastavak sednice, ali to jednostavno nije u redu.
Gospodine ministre, možda vas nisu obavestili narodni poslanici i oni koji pripadaju toj vašoj koaliciji, reći ću vam, u prilog tome da treba da bude odvojen izveštaj o radu Vlade i ministarstava od završnog računa budžeta, šta se desilo prošle godine. Ove godine nam je ministar za trgovinu i turizam došao u martu sa jednim izveštajem od preko 100 strana o radu ministarstva. Samo jednog ministarstva. Oni su pokušali to da opravdaju nemanjem kvoruma i nemanjem većine u tom odboru. Jednostavno, desilo se da resorni odbor za trgovinu i turizam nije prihvatio izveštaj ministra Bojana Dimitrijevića.
Može da se desi, a i o tome smo govorili, i o tome govorio je i gospodin Krasić, to treba da budu dve potpuno nevezane stvari, odvojene, da Narodna skupština ne prihvati izveštaj Vlade, kao što se to desilo na ovom odboru, a da završni račun budžeta bude u redu.
Mi osporavamo način na koji se konstruišu budžetske stavke, prihodna i rashodna strana, jer smo mi, srpski radikali, imali izuzetno mnogo zamerki na zakon o budžetskom sistemu, koji je stupio na snagu za vreme dosovske vlade i Đelićevog ministrovanja. Ta zamerka nije samo ovde prisutna, već je to zakon po kome se projektuju budžeti jedinica lokalne samouprave.
Mi smatramo da kroz završni račun budžeta, zbog takvog zakona o budžetskom sistemu, postoji mogućnost i verovatno je i to Đelić imao u vidu, da se mnoge stvari zabašure, i nenamensko trošenje sredstava, raznorazni specijalizovani ugovori. I ono što je predviđeno Zakonom o budžetskom sistemu mi nismo mogli da prihvatimo, jer to nije po nama, srpskim radikalima, kao što bi ovi prethodnici, a i neki od vaših rekli
– transparentno.
Mnogo bi nam vremena trebalo i svakoj će skupštini, svakom sazivu biti potrebno da raspravlja samo o završnom računu budžeta. Koliko, kolega Arsiću, 440 skoro milijardi dinara je budžet za ovu tekuću 2005. godinu.
Zamislite sada situaciju da jednog istog dana, ako ostane ovakav član zakona, moramo da raspravljamo o utrošku 440 milijardi dinara, na način na koji su ti prihodi i rashodi usklađeni od strane ove vlade, a sa čime se mi ne slažemo.
Jer, ispostavilo se i sada, u svim ovim nedavnim i nemilim događajima, da je mnogo više sredstava bilo potrebno da se utroši za pomoć ljudima koji su u elementarnim nepogodama stradali, a pre svega našem napaćenom narodu na Kosovu i Metohiji, pa se ne slažemo sa trošenjem para od strane Koordinacionog centra, pa se ne slažemo sa mnogim projektima koji su predviđeni za tzv. nevladine organizacije.
Dovešćete nas u situaciju, ako se ne prihvati ovaj amandman, a nekako sam ubeđena da ćete vi ipak da ga prihvatite, da moramo o svemu tome, i o radu Vlade i o političkim odlukama koje nisu vezane za materijalno-finansijsko poslovanje, da raspravljamo u istom danu, odnosno istog trenutka.
Evo, gospodine Anđelkoviću, završavam. Bilo bi dobro da ovo shvatite kao zaista jedno racionalno, razložno i suvislo rešenje, jer nama ćete, odnosno budućem sazivu i narodnim poslanicima omogućiti da mnogo bolje i kvalitetnije rade svoj posao, a i da ta vlada, koja god bude, izađe ovde sa izveštajem koji će biti prihvaćen ili ne, odnosno odvojeno sa predlogom završnog računa za godinu koja je iza nas. Hvala.
