Dame i gospodo narodni poslanici, samo želim da ukažem na nedoslednost Predloga zakona i da ponovo uporedim dve zakonske odredbe koje se tiču veoma slične situacije. Na primer, kada predsednik vlade podnese predlog za razrešenje ministra, on ga odmah sklanja sa dužnosti i određuje ministra koji će obavljati njegove poslove.
Kada ministar podnese ostavku, ostajemo bez ministra i ne određujemo ministra koji obavlja njegove poslove. Znači, do onog časa kada ministar podnese ostavku, dok Skupština ne primi k znanju, kako kaže predlagač zakona, dok mu ne prestane mandat, mi nemamo ministra i nemamo nikoga ko obavlja njegove poslove.
Imate veoma važna ministarstva koja moraju da imaju ministre. Koliko će proteći vremena od podnošenja ostavke do zakazivanja sednice na kojoj će imati kvoruma za prijem k znanju njegove ostavke. Sve to vreme nećete imati ministra. Predlagač zakona nigde nije predvideo da neko obavlja ministarske poslove u njegovo ime. Razrađivao je situaciju, pa rekao da taj ministar obavlja tekuće poslove. Morao bi neko da mi objasni šta su tekući poslovi ministra. Posebno ste razrađivali odredbe u kom slučaju može da izda neku uredbu.
Znači, išli ste tako daleko da predvidite ko će da obavlja tekuće poslove ako je ministar podneo ostavku, a niste predvideli ko će da obavlja ministarske poslove. Šta ako je to 15, 20, mesec dana. Čini mi se da smo u vreme Nataše Mićić imali dve ostavke koje dva ili tri meseca nisu konstatovane u Skupštini. Ministar zdravlja je bio odredio zamenika koji će da ga zamenjuje, a dvoje drugih ministara ili dvojica, ne sećam se više, mislim da su bili muškarci, uopšte nisu odredili svoje zamenike.
Ako čitate član 24, od momenta podnošenja ostavke do momenta konstatovanja u Narodnoj skupštini nemate funkciju ministra u Vladi, nema ko da obavlja poslove, zato što niko iz Vlade nije ovlašćen da obavlja poslove tog ministra koji je podneo ostavku.
Mislim da je vreme da razmislite malo i da se napravi neki konzistentan predlog uz pomoć amandmana, da vidimo koje amandmane da usvojimo, koje ne, da napravimo jedan zakon koji će moći da bude primenjivan. Inače, iovako nesređen zakon ako budemo bombardovali amandmanima, pa neki usvojimo, neki ne, Vlada će doći u situaciju da povuče ovaj predlog čim ga usvojimo u Skupštini.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 25. amandman je podnela poslanik Gordana Čomić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Dame i gospodo, predsednik Skupštine je došao do poslaničkih mesta gde mi sedimo da nas izvesti da su u toku razgovori o tome šta bi moglo da se prihvati od amandmana i zamerio mi je što idem da obrazlažem amandman a ne da ostanem da se dogovaramo, ali ovo je ipak prvo. Ja ću za manje od pet minuta.
Član 25. ima naslov - Preuzimanje ovlašćenja ministra kome je prestao mandat i Izbor novog ministra. Član 25. glasi: "Ovlašćenja ministra kome je prestao mandat vrši član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti". Drugi stav glasi: "Predsednik Vlade dužan je da predloži Narodnoj skupštini izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra". Poslednji stav: "Novi ministar je izabran većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika".
Možete mi verovati ili ne, ali svašta smo pokušali da uradimo sa ovim članom, da se ne bi svelo na ono tipično da ovaj član treba brisati, zato što ništa od stavova ne može da se iskoristi, ali nažalost ostalo je na tome da je naš amandman da se član 25. briše.
Razlozi za brisanje ovog člana su nejasnoća: kako to preuzimanje ovlašćenja ministra kome je prestao mandat, koja su ovlašćenja ministra, da li se misli na njega kao na starešinu organa uprave ili se misli na nadležnosti iz Zakona o ministarstvima, ili se misli na neka posebna ovlašćenja? Kako će to predsednik Vlade da ovlasti nekog drugog člana Vlade?
Zatim, predsednik Vlade ima rok od 15 dana da predloži novog ministra. Zatim se ponovo meša u posao Narodne skupštine ili, ako hoćete, u ustavom definisano kako se bira ministar, pa definiše da je izabran većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.
Ovaj član je nepotreban u bilo kom zakonu, a po našem mišljenju, ne bi mu bilo mesta ni u Zakonu o državnoj upravi, ni u Zakonu o državnim službenicima, zbog toga što ako jasno definišete u čl. 23. i 24, u skladu sa našim amandmanima, šta je sa ministrom koji podnosi ostavku, šta je sa ministrom koji je razrešen, onda nema potrebe da se govori o preuzimanju ovlašćenja.
Drugo, ovo pokazuje da se nudi jedan "papirni prikaz" Vlade. Mi želimo zakon koji će omogućiti efikasnu vladu, u kojoj će se znati hijerarhija, veza između ministarstava i sve ono što podrazumeva koalicione vlade u budućnosti. A ovo bukvalno ne znači ništa. Pogotovo što, ako vežete ovaj član i kažete da predsednik Vlade daje ovlašćenja tog ministra nekom članu Vlade, pa onda se vratite na onu odredbu, za koju isto tražimo da se briše, da član Vlade može da postavi pitanje da li je predsednik Vlade prekoračio ovlašćenja, vi ovde ostavljate predsedniku Vlada da on sam kaže - ovaj član Vlade će ova ovlašćenja ministra vršiti.
Dakle, nekonzistentnost i potpuno odsustvo potrebe člana 25. Zaista vas molim da u danu za glasanje prihvatite da se ovaj član briše. Poboljšaćete, ako ništa drugo uklonićete nejasnoće, nepravni i nejasan jezik iz Predloga zakona.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Sada dolazimo do prave slike šta znači operacija donošenja novog zakona o Vladi u režiji Vlade demokratskog bloka, Vlade na čijem je čelu Vojislav Koštunica. Sada već može da se konstatuje, jer je utvrđen kontinuitet od prvog do ovog člana, i onda se vidi pozadina ove operacije.
Znači, teoretski je moguće da predsednik Vlade, ako Vlada ima 20 članova, jednog predsednika, sad ima jednog potpredsednika i osamnaestak ministara, podnese 11 predloga za razrešenje ministara, da iskoristi ovlašćenje koje ima po Predlogu zakona, član 22, naročito ovaj stav 3, da od podnošenja predloga predsednika Vlade za razrešenje ministara, do odluke Narodne skupštine, ministar ne može vršiti svoja ovlašćenja, već ih preuzima član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti.
Sada imamo ovu razrađenu situaciju za slučaj ostavke i onda je moguće da Vlada sa 20 članova dođe na Vladu od devet članova i da ona lepo funkcioniše i radi.
Svaki ministar ima dva resora, ima dva-tri ovlašćenja, nesmetano može da se radi, da se završava posao i to bi sve bilo u skladu sa ovim zakonom kako je to zamišljeno. Nažalost, predlagač se samo prevario u jednoj računici. Vlada opstaje, Vlada ima neki sastav, Vladu čini politički kompromis onih koje je izabrala većina u ovoj Narodnoj skupštini. Ukoliko nema političkog dogovora, kompromisa, zašto ne reći i političkog interesa, onda nema te pravne norme.
A kada se priča o zakonu o Vladi, onda se sa terena politike ide na surovi teren prava i onda nema te norme kojom bi moglo da se pokrije ovo što je zamišljeno. Logika je vrlo jednostavna, prepoznatljiva, prekoračuju se ustavna ovlašćenja i daje se posebno poglavlje - preuzimanje ovlašćenja ministra kome je prestao mandat.
Opet vraćam na temu, ovde se ministri, potpredsednici Vlade i predsednik Vlade tretiraju kao sastojak Vlade, a ne kao inokosni organ jednog državnog organa, kada je u pitanju ministar kao neko ko je na čelu ministarstva. U brizi za poslove koje obavlja ministarstvo i njegov ministar provlači se ovo da sada svako ko je izabran za člana Vlade može, dok traje ta vlada, da li ovako, da li onako, nije ni bitno kako, ali da izgura ceo mandat i onda je moguće da jedan ministar ima dva ministarstva.
Otvorili ste nam drugu temu. Onda ćemo praktično imati ministre sa dva glasa kada zaseda Vlada. Imaćemo ministra koji ima dva glasa, a on nije ovde dobio pravo da bude dva puta ravnopravniji član Vlade od nekog drugog ministra. Tu ste malo pobrkali matematiku. Mislim da ovo hitno treba povući iz procedure i treba da se potrudite da ubedite javnost da zaboravi da je ovo ikada podneto Narodnoj skupštini.

Reč ima poslanik Milan Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovaj član 25. odnosno ovaj predlog treba brisati.
Razlog je vrlo jednostavan. Najpre, u pitanju je prosto neka vrsta političke odgovornosti. Ako je došlo do prestanka mandata jednog od članova Vlade, odnosno jednog od ministara, to treba da reši predsednik Vlade i vladajuća većina na taj način što će predložiti izbor drugog člana Vlade.
Da li možemo predsednika Vlade da ograničimo rokom od 15 dana. Mislim da ne možemo. Mislim da to nema uporište ni u pravu, ni u političkoj matematici. Kada će predsednik Vlade predložiti izbor novog ministra zavisi od njegovog političkog stava, političkog dogovora koalicione vlade ili pak nečeg trećeg.
Da predsednik Vlade to ne bi prolongirao, onda ne treba da dozvoljavamo da recimo Ministarstvo za kapitalne investicije preuzme ministar za lokalnu samoupravu. Postoji Zakon o ministarstvima, sve je jasno predviđeno i nema potrebe da se na ovaj način dezavuiše ono što je predviđeno odredbama Zakona o ministarstvima.
Mislim da je ovo još jedan od članova ovog zakona koji nepotrebno komplikuje ovu materiju. Stvar je ovde potpuno jasna, vladajuća većina ima predsednika Vlade. Predsednik Vlade predlaže sastav Vlade. Sastav Vlade dobija većinu u parlamentu ili ne dobija. Ukoliko dobija, imamo legalno izabranu Vladu. Kada jedan od članova te Vlade podnese ostavku, Skupština konstatuje tu ostavku, njemu je prestao mandat. Kada mu je prestao mandat, na vladajućoj većini je da izabere novog.
Neko ko je izabran, jer Skupština je možda baš sa razlogom glasala za tu Vladu, jer nekom ko je izabran za ministra policije, lokalne samouprave, dobio je poverenje ove skupštine zbog svoje ličnosti, zbog svog rada, zbog svog iskustva, zbog svog programa. Ne može sada mimo volje ove skupštine taj posao da obavlja neki drugi ministar. Treba da se ponudi novi ministar, a ne možemo ograničiti predsednika Vlade.
Nemojte mi reći da će nepoštovanjem ovih 15 dana da padne Vlada sutra. Neće. Može, kao što je bio slučaj gospodina Dragana Maršićanina, koji de fakto i nije vršio funkciju ministra na koju je bio postavljen, i imali smo situaciju da je gospodin Bubalo vršio tu funkciju nekoliko meseci.
Nije ovo dobro rešenje, nije ovo adekvatan način da se rešavaju te stvari, iako sam siguran da je potrebno da se ovo rešava. Nažalost, mnogo toga je u domenu političke prakse, mnogo toga je u domenu dobre volje. Mi u našem političkom životu imamo izražen voluntarizam. Zašto u ovom slučaju ne bi prepustili stvar političkoj volji, a ta politička volja treba da se politički sankcioniše.
Čini mi se da dolazimo u situaciju da imamo samo još jedan član zakona, još jedan zakon koji neće u praksi imati poštovanje onih koji treba da ga sprovode. Zato predlažem da prihvatite amandman gospođe Gordane Čomić.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, normalno, loše rešenje o kome smo govorili u članu 23. sada prožima naredne članove i onda proizvodi negativne posledice u članu 25.
Zaista, još jedanput podvlačim stav da je nemoguće da predsednik Vlade delegira resor nekome drugome, a bez izbora Skupštine Srbije. Tako nešto ne postoji, nemoguće je. Još jedanput podsećamo, vrlo dobro znamo to, pravna praksa nalaže, i slučajevi koje smo imali, malopređašnji primer sa gospodinom Maršićaninom, praktično sedam meseci je funkcionisalo ministarstvo bez ministra.
To je nešto što neki kažu - bilo je bolje. Verovatno, s obzirom kakav je bio gospodin Maršićanin, ali je zaista ovakvo rešenje nešto što predstavlja pravni presedan. Zaista još jedanput molim predlagača, uz puno uvažavanje razloga kojima su se oni rukovodili da ne prihvate amandman Demokratske stranke na član 25, mislim da je zaista tvrdoglavo insistiranje nešto što čini još veću štetu za ovaj predlog zakona.
Da smo bili u pravu da nema potrebe da sednicu Skupštine, koju ste jako loše planirali, danas produžavate potvrđuje činjenica da smo sada već ušli u 20. maj. Osim toga što nema kvoruma, to smo više puta konstatovali, što se poslanika Demokratske stranke tiče mi ćemo raditi, ali je činjenica da nam se ministar umorio. Nema ga.
Rekao sam da nikakva korist od njega ni kada ga ima ni kada ga nema, ali je što se Demokratske stranke tiče jako važno da ako je već predložio ovaj zakon ispoštuje poslanike, i ako je već zahtevao i tražio da Skupština radi u kasne sate, onda je barem dužan da prisustvuje u sali. On je predstavnik vladajuće većine, njega je ta većina izabrala i barem je dužan da ispoštuje poslanike i da ih sasluša, ako im već ne odgovara i ako im već piše obrazloženja, koja su zaista bez komentara zbog čega se odbijaju amandmani koje su poslanici Demokratske stranke podneli na Predlog zakona.
Zaista mislim i još jednom predlažem vladajućoj većini, za vas je daleko bolje, nije problem za poslanike Demokratske stranke, za vas je daleko bolje da prekinete danas ovu sednicu, nastavite sutra. Tada ćete se verovatno i ohladiti, i shvatiti da smo sa predloženim amandmanima zaista želeli i imali nameru da ovaj ovako loš zakon, gotovo neprimenjiv, pokušamo da popravimo koliko god je to moguće.
Još jedanput apelujem na predstavnike vladajuće većine da shvate kao dobru nameru i gest Demokratske stranke da ovaj zakon, koliko god je to moguće, popravi. Ako i dalje budete insistirali – još jedanput kažem, osam članova je obrađeno za više od šest i po sati, podsećam vas, čeka vas zakon o državnoj upravi i 45 amandmana, ako se ne varam – ovim tempom, što se DS tiče, završićemo sutra, verovatno oko 20,00 časova. Još jedanput podsećam, ima i nekih sednica odbora zakazanih, pa molim predsedavajuće da vode računa o tome kako bismo kao revnosni poslanici imali mogućnost da prisustvujemo i tim sednicama odbora. Hvala.

Reč ima poslanik Zoran  Anđelković.