Predlagač zakona bi morao da zna kakva je hijerarhija propisa. Verovatno je svima jasno da primat ima ustav nad svakim zakonom. To u ovoj izvedbi znači da ministar ostavku podnosi Narodnoj skupštini, a po ovom vašem šalje je predsedniku Vlade.
Međutim, mislim da se ovde potkrala jedna tehnička greška u vašem prvom stavu. Kaže se ovako - ministar može podneti ostavku, koju šalje predsedniku Vlade i potom predsedniku Narodne skupštine. Mislim da umesto - potom treba da bude - poštom predsedniku Narodne skupštine, da tu fali slovo "š". Jer, ne vidim razlog zbog čega ste ovo stavljali u normu. Stvarno ne vidim koji je bio razlog.
Šta je to nateralo Vladu da ovako nešto predloži? Molim vas, pa jasna je ta odredba u Ustavu Republike Srbije. Niste imali potrebe da ovo, razrađujući ga, unakažavate. Za to uopšte nije bilo nikakvog razloga. Pa onda - ministar može obrazložiti ostavku u Narodnoj skupštini. Mi smo vam na nekim konkretnim primerima pokazali šta se dešava.
Vi ste imali kod vašeg ministra Maršićanina situaciju da je odmah posle izbora krenula izborna kampanja za izbor predsednika Republike i on čovek kaže - eto, podnosim ostavku, jer je nemoralno da sa pozicije ministra učestvujem u izbornoj kampanji. Ministarstvo je bilo bez ministra, funkcionisalo je i dalje. Kada je prošao kako je prošao, ostavka je stupila do kraja na snagu. Vlada se našla u čudu. Umesto da se predloži u nekom kratkom roku izbor novog ministra, čekalo se mesecima. Funkciju tog ministra je preuzeo potpuno drugi ministar.
E sad, da biste shvatili dubinu problema, vidite, onaj ko je izabran za ministra, na bazi odluke o izboru za ministra, stiče pravo, odnosno ovlašćenje da bude i računopolagač za to ministarstvo kao državni organ. I sada imate situaciju da je ministar podneo ostavku, a ne želi više da uđe u ministarstvo, i onda se na onom žutom kartonu pojavljuju neki zamenici itd, ukoliko postoji veći broj lica koja su ovlašćena za potpisivanje.
Ali, vi opet nemate lice koje je ovlašćeno da donosi akte, da potpisuje akte. Jer, ako je taj ministar podneo ostavku, onda je i njegovo ovlašćenje koje je preneo pomoćnicima isteklo, valjda više ne postoji, ne važi, po opštim pravilima o pravnom dejstvu punomoćja. Ali, to ovde nije interesantno za ovu vladu i ova konstatacija da se - prima k znanju.
Molim vas, to što se Narodna skupština obaveštava da je neko podneo ostavku i to što Skupština ovde radi je čista deklaracija, puka deklaracija. Ne konstituiše se ništa nego se samo priznaje da je nastupilo neko stanje. Znači u pitanju je jedan deklaratorni akt. Taj deklaratorni akt ne mora da ima ovu formu, pravnu, već konstataciju.
Znači, mi - ne primamo k znanju da je neko podneo ostavku, nego mi konstatujemo da je on podneo ostavku.
Vi ste preuzeli tu inicijativu da predložite novi zakon o Vladi, i vi ste praktično inicirali ovu raspravu i inicirali to da vam ukazujemo u čemu se sve ogledaju propusti ovog predloga zakona, i u čemu on nije saglasan, a bogami ima i gde je suprotan Ustavu Republike Srbije.

Na član 24. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Dame i gospodo, član 24. ima naslov - Ovlašćenja ministra koji je podneo ostavku. Član u predloženom tekstu glasi: "Ministar koji je podneo ostavku dužan je da vrši tekuće poslove dok mu ne prestane mandat."
Drugi stav: "Pri tome on ne može donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok i to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća, a pri vršenju osnivačkih prava Republike Srbije može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora." Ako, naravno, ministar uopšte ima u svom ministarstvu ovlašćenja da imenuje direktore ili članove upravnog i nadzornog odbora.
Amandmanom smo predložili promenu celog člana, pošto se ovde ne može intervenisati na pojedinim stavovima u članu 24. Samo jedna digresija o volji da se čuju argumenti podnosilaca amandmana ko god to bio, i ilustrovaću vam koliko nije dobro kada se ne čuju argumenti primenom Zakona o zaštiti životne sredine, odnosno daću primer.
Potpuno odsustvo sluha da se prihvate amandmani ili bar deo, dakle najvažnijih 11 amandmana od ukupno 46, koje smo podneli na zakon o sistemu zaštite životne sredine, a koji se zove Zakon o zaštiti životne sredine, doveo je do toga da ovo što je Narodna skupština usvojila ne može da bude primenjeno. Tako ste izuzimanjem, odnosno odbijanjem da prihvatite amandmane, kojima praktično pravite primenjiv zakon, napravili problem, jer je taj zakon spomenut u preporukama Studije izvodljivosti, i to je sve zajedno za nas skupo.
Najbolje je da se čovek uči na tuđem iskustvu, i to smo imali prilike, a ne na svom, ali kada nam već to nije uspelo, samo vam ovu digresiju dajem, zato što se ne radi o amandmanima koji su koncepcijski različiti, niti se radi o stranački obojenim amandmanima, nego se radi o tekstu kojim se jasnim i pravnim jezikom reguliše ono što treba da bude regulisano u zakonu o Vladi.
Dakle, mi predlažemo da se član 24. menja i da glasi: "Ministar kojem je prestao mandat podnošenjem ostavke obavlja svoje dužnosti do dana primopredaje izabranom ministru".
Drugi stav: "Dužnosti ministra određene su stavom 2. člana 17. ovog zakona, koji se odnosi na Vladu kojoj je mandat prestao ostavkom ili razrešenjem".
Treći stav, sa kojim smo imali puno teškoća, baš zato da vam dokažemo da ne želimo da diskvalifikujemo predloge zakona, nego da se poboljša kako god može, dakle ostavili smo preformulisanu vašu odredbu: "Kada zastupa Republiku Srbiju kao pravno lice, ministar kojem je prestao mandat može da imenuje ili da daje saglasnost na imenovanje samo vršilaca dužnosti u javnim preduzećima, ustanovama, organizacijama i organima kojima je osnivač Republika".
Zašto? Zato što je 1. stav ovog člana u sukobu sa drugim stavom člana 23. Dakle, vi imate ovde primer prvog unutrašnjeg sukoba u zakonu, 1. stavom člana 24. dolazite u direktan sukob sa drugim stavom člana 23.
Ima ponovo primera i dekonstitucije Ustava, i to je sve zajedno jedna vrlo očita nejasnoća dužnosti ministra kojem je prestao mandat po Predlogu zakona. Ovlašćenje ministra koji je podneo ostavku, kada bi strogo išli, dakle, kada bih podnosila amandman koji je stranački obojen, onda bi moj amandman glasio da se ovo briše.
Dakle, hoću to da vam kažem da bi bilo potpuno jasno da je naš pokušaj zaista samo da se popravi koliko god može ono što je napisano nejasnim i nepravnim jezikom i što u krajnjoj liniji ne može da stoji ni u jednom predlogu zakona.

Gospodine Albijaniću, malo tiše, vi ste se tamo najviše smejali, sad ne mogu da izmerim ko više, nemam ovde merač.
Reč ima narodna poslanica Leila Ruždić-Trifunović. Gospodine Markoviću, video sam vas, ali pre vas gospodin Krasić.

Ako ne uvažimo obrazloženje koje smo čuli od poslanice Čomić i ne prihvatimo amandman koji je uložila, onda se slažem sa njom da brišemo član, jer on je bukvalno sramotan koliko je nepismen.
Skrenuću vam pažnju samo na nekoliko reči. Apsolutno ćete se svi sa mnom složiti.
Stav 2, meni se ne dopada ni 1. stav, ali preskočiću ga i samo skrećem pažnju na stav 2, kada je ministar dobio ovlašćenje, kada je podneo ostavku, stav 2. nam ovako kaže - pri tome on ne može donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane (ovo mi je jasno) ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća. Moje pitanje je: šta je prirodna nesreća?
Da li je iko od vas ikada i u jednom zakonu našao termin prirodna nesreća, da li je iko ikada od vas u običnom govoru za višu silu rekao da je prirodna nesreća? Možda je to poplava u Banatu, ali nije to napisao.
Šta je to privredna nesreća? Da li je privredna nesreća kada neka privredna mašina nekome ruku odseče? Možda je to bankrotstvo. Ne znam, ne znam da li znate vi. Niko koga sam pitala, a pitala sam najmanje 20 poslanika, nije umeo da mi objasni šta je tehnička nesreća. Za ove dve nesreće bih se nekako i snašla, pa bi to zaključivala, razmišljala, pa možda shvatila, ali tehnička nesreća mi uopšte nije jasna. Da sam je našla negde u nekom zakonu, sve ovo što sam ranije rekla, povući ću ako mi to neko dokaže.

Zahvaljujem se gospođi Ruždić-Trifunović. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Marković, i gospodin Nikolić.

Naslov iznad ovog člana glasi: "Ovlašćenja ministra koji je podneo ostavku". Ali, moram da skrenem pažnju predlagaču zakona da su potpredsednici vlade i ministri i formalno-pravno izjednačeni, te su svi ovi naslovi koji se odnose na ministra morali da glase, recimo - ovlašćenja člana vlade koji je podneo ostavku, jer se član vlade javlja kao generički naziv za potpredsednike i ministre. To je problem koji postoji u deset članova.
Ono što je opasno u ovom članu, to je samo shvatanje šta je po funkciji ministar. Vidite, ako mi razmatramo u članu 24. neka ovlašćenja i dužnosti ministra u kontekstu da je inokosni organ ministarstva, onda je to materija Zakona o državnoj upravi i Zakona o ministarstvima. Ali, u ovom zakonu ministri se sagledavaju kao članovi vlade, odnosno kao članovi kolegijalnog organa.
Ako se oni posmatraju kao članovi kolegijalnog organa, onda vam je ovo sve bespotrebno. On kao član kolegijalnog organa ima ova ovlašćenja koja ste naveli u prethodnim članovima, gde ste pokušali da definišete šta su dužnosti člana vlade.
Po logici stvari, član 24. morao je da se odnosi na ovlašćenja, prava, dužnosti i odgovornosti ministara i potpredsednika vlade kao članova vlade. Ovo što ste naveli u ovom članu, to je materija koja pripada Zakonu o državnoj upravi i Zakonu o ministarstvima.
Znači, tu je fundamentalni nedostatak koji devalvira bilo kakvu raspravu o članu 24. Sve ovo što se pokušava amandmanom da uradi, to je bespotreban posao, jer popravlja se nešto što je krivo od starta. To je apsolutno nemoguće ispraviti.
Vi imate jedan problem, a to je realno problem, šta da se radi kada ministar podnese ostavku, a Narodna skupština odnosno vladajuća koalicija, odnosno poslanička većina koja podržava vladu nije sposobna da u brzom roku zakaže sednicu, konstatuje da je podneo ostavku, na toj ili sledećoj sednici izabere novog ministra, pa se tu javlja neki vakuum. Sa pravom se tu postavlja pitanje.
Slična je situacija kada je u pitanju razrešenje ili drugi oblici prestanka mandata - kakav je status tog ministra. Ako se posmatra status u pogledu njegovog članstva u vladi kao kolegijalnom organu, on je manje-više nesporan, ali je mnogo sporniji njegov status kao inokosnog organa jednog državnog organa.
Tu se javlja problem što je moguće da on u tom periodu zloupotrebi svoj položaj. Lepo ste primetili i vi kao predlagači i podnosilac amandmana, ali to je već materija krivičnog prava. On zloupotrebljava svoje stanje da je podneo ostavku a ona nije konstatovana, pa raspolaže sredstvima, imenuje, postavlja, propisuje neke propise itd. Taj problem vi niste pokušali da rešite.
Taj problem treba da reši Zakon o državnoj upravi i Zakon o ministarstvima, a vi ste potpuno nepotrebno otišli preširoko u ovome i, naravno, ovo po formulaciji postaje stvarno smešno.

Zahvaljujem se gospodinu Krasiću. Reč ima narodni poslanik Milan Marković.

Poštovani gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, predlagač zakona je hteo da reši neke stvari u ovom zakonu, ali mislim da je sada vladajućoj većini jasno da, kako vreme odmiče, ovaj predlog zakona ipak treba povući iz procedure.
Naime, zakon ima ozbiljne propuste, koje smo do sada pominjali, koji su formalno-pravne i materijalno-pravne prirode. Zakon je, s druge strane, nekonzistentan i to ću upravo pokazati na ovom članu o kome sada govorim.
Član 24. nosi naslov "Ovlašćenja ministra koji je podneo ostavku". Ministar koji je podneo ostavku dužan je da vrši tekuće poslove dok ne prestane mandat. Pri tome, on može donositi propise (ne može donositi propise), ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države itd. Mislim da je koleginica Leila Ruždić potpuno jasno objasnila koji su nedostaci samog načina i terminologije koja je upotrebljena pri pisanju samog člana. Međutim, želim da ukažem na nešto drugo, da se ne bismo ponavljali.
Nepotrebno je i nije konzistentno u članu 24. pisati ovu sadržinu, a pre toga u članu 17. pisati sadržinu koja je drugačija. Podsetiću vas, član 17. govori sledeće: "Ovlašćenja Vlade i člana Vlade posle prestanka mandata Vlade". Sam naslov iza člana 17. nije adekvatan, preciznije rečeno, nije tačan.
Sa druge strane, govori se da vlada kojoj je prestao mandat ne može predlagati zakone. Šta ako u vladi sedi aktuelan član parlamenta. Da li je ovo u skladu sa ustavnim ovlašćenjem člana parlamenta da podnese predlog zakona, a i dalje je ministar?
Zašto vlada ne bi imala pravo da obavlja ove poslove ukoliko je Ustavom na to ovlašćena, a mislim da Ustavom jeste ovlašćena, jer se članom 17. uređuje drugačije pitanje koje je uređeno Ustavom, članom 90. tačka 4, i prethodno, najpre članom 93, a zatim članom 90. Ustava Republike Srbije. Dakle, imamo različito definisanje materije koja je regulisana Ustavom sasvim precizno i jasno.
Mislim da je ovo donekle naopako postavljena stvar, i bez obzira na samo obrazloženje koje ste dali prilikom odbijanja amandmana, da rešenja u Ustavu nisu dobra. Da rešenja u Ustavu nisu dobra to svi znamo i zato smatramo da treba promeniti Ustav Republike Srbije. Ali, ne možemo zbog toga što rešenja nisu dobra da ih u krajnjem slučaju ne poštujemo. Moramo se ponašati u skladu sa onim što jeste naš pravni poredak.
Dakle, zakon je nekonzistentan. Član 24. nije dosledan onome što je napisano u članu 17. i mislim da zbog toga treba da prihvatite ovaj amandman koji je podnela gospođa Gordana Čomić. Ali, posle svih ovih rasprava, mislim da bi bilo daleko bolje povući ovaj predlog zakona zbog nedostataka koje smo naveli.
S obzirom da do sada nisam dobio odgovor na prethodna pitanja, molio bih da do kraja rasprave dobijem odgovor na pitanje saglasnosti ovoga sa Ustavom Republike Srbije, posebno u delu koji se tiče ustavnosti odredbi kojima se ograničava pravo lokalne samouprave da donosi određene akte, odnosno kojim se uzurpira pravo Ustavnog suda da ceni ustavnost i zakonitost tih akata. Hvala.

Zahvaljujem se gospodinu Markoviću. Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.