Dame i gospodo poslanici, vezano za naš amandman na član 23. želim da kažem sledeće: ostajem pri stavovima koje sam rekao za istovetni tekst po pitanju obrazlaganja pismene ostavke usmenim putem pred narodnim poslanicima.
Mi moramo tu napraviti jasnu razliku između toga šta je pismena, a šta usmena ostavka. Ukoliko ostajete pri stavu da nema usmene ostavke, onda nema ni usmenog obrazlaganja pred Skupštinom. Ukoliko prihvatite naš predlog da ostavka može da se da pismeno i usmeno, a podsećam vas da je predsednik Narodne skupštine Dragan Maršićanin ostavku dao usmeno pred Narodnom skupštinom, dakle ukoliko prihvatite da se može davati usmena ostavka, onda je potpuno u redu ovo što ste predvideli članom 23, a to je da se ta ostavka može obrazložiti u Narodnoj skupštini.
Jer, nema ništa logičnije nego da kada ministar, recimo,. pred Narodnom skupštinom podnosi ostavku da je normalno i obrazloži. To pravo mu niko ne može osporiti, niti mislim da bi iko želeo da mu ospori takvo pravo.
Naravno, to bi podrazumevalo i izmene Poslovnika Narodne skupštine, koje bi omogućile da Narodna skupština može raspravljati tom prilikom, zbog toga što ministar u svojoj ostavci odnosno u obrazlaganju svoje ostavke može navesti i niz činjenica koje na određen način tangiraju narodne poslanike, poslaničke grupe ili političke partije koje se nalaze u Narodnoj skupštini.
Ukoliko ostanete pri stavu da ostavka može biti samo pismena, onda i obrazloženje u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, koji je ovde citirao moj uvaženi kolega Palalić, onda i to obrazloženje u skladu sa članom 202. jeste u istoj formi u kome je i ostavka.
Zaista smatram i mislim da to u ovoj skupštini ne može da bude sporno, da ne može ostavka biti u jednoj formi kao akt, ne može imati dispozitiv u jednoj formi, a obrazloženje u usmenoj formi niti imam ideju kako bi izgledala sednica Narodne skupštine, odnosno na koji način bi se zakazala i koji bi to osnov imala, gde bi dnevni red bio obrazloženje ostavke ministre tog i tog ili predsednika Vlade, pošto smo to imali.
Zbog toga predlažem da prihvatite amandmane gospođe Gordane Čomić i na član 20. i 23, ili da zbog ovolikog broja primedbi povučete ovaj zakon i u skladu sa primedbama koje su ovde iznesene izmenite zakon, kako bi bio ne samo prihvatljiv većini u parlamentu, jer ne postavlja se pitanje da li je nešto prihvatljivo za većinu, jer što je prihvatljivo za većinu ne mora da znači da je prihvatljivo, sa razloga korisnosti, za državu i društvo.
Prosto da ga upodobite sa potrebama naše države i našeg društva i da onda zajednički, i uz podršku naše stranke, izglasamo zakon o vladi koji će biti osnov za kvalitetniji rad Vlade i kvalitetniji odnos zakonodavne i izvršne vlasti, i zakonodavne i sudske vlasti, a što sigurno, mislim da i tu nemamo spora, sigurno zaslužuje našu pažnju i zaslužuje određenu reformu od strane ove vladajuće većine ili neke druge.
Dakle, ponavljam, usmena ostavka, usmeno obrazloženje i mi iz DS protiv toga nemamo ništa. Pismena ostavka, pismeno obrazloženje i mi protiv toga nemamo ništa. Pismena ostavka, a usmeno obrazloženje, nema nikakvu logiku i utemeljenje ni u Poslovniku Narodne skupštine, niti u bilo kom drugom aktu ili u uporednom pravu, ili u krajnjem slučaju onim što smo imali kao istoriju našeg parlamentarizma. Hvala.

Zahvaljujem se gospodinu Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, i kod ovog člana normalno je da se primeni analogija.
Ako su i premijer i ministri bili prilikom konstituisanja Vlade pred narodnim poslanicima i narodni poslanici su glasali za njih, a oni pred narodnim poslanicima položili svečanu obavezu, svečanu izjavu ili zakletvu, krstite to kako hoćete, onda je normalno da i premijer i ministri pojedinačno, ako podnose ostavke – mada u ovoj vladi ne vidim nikoga ko će podneti ostavku dok ga silom ne isteramo iz ministarske fotelje –moraju pred Skupštinom podneti ostavku.
Zamislite situaciju, recimo, ministar prosvete sada mora da podnese ostavku zbog toga što je skidao decu u onoj osnovnoj školi tamo, lečio prizmom, pa čudo nije gasio ugljevlje, odnosno dozvolio da pojedini to rade. Čudo da nije dozvolio da gase ugljevlje i da leče decu itd. Doduše, on je nasledio jednu evropsku praksu, jer sećam se da i prethodni ministar prosvete maločas je izašao ovde i pominjao neke vampirske sednice, beše formirao neke kampove gde su se deca takmičila ko će pre da se skine. To je za robiju, dame i gospodo narodni poslanici.
Zamislite, oni sada da podnesu ostavke. Recimo da Mlađan Dinkić podnese ostavku, proradi mu savest. Nema on savesti. Njega samo možemo smeniti. Kada sam već kod Mlađana Dinkića, onda da kažem, njegov šef poslaničke grupe reče za ovom govornicom da je profesor matematike, pa prema tome zna da računa. Gospodine, računajte da će vam Dinkić onog trenutka kada izađe iz ministarske fotelje ići na robiju.

Zahvaljujem se gospodinu Markoviću. Reč ima narodna poslanica Leila Ruždić-Trifunović. Gospođice Lakićević-Stojačić da sačekate malo, pre vas se javila narodna poslanica. Narodna poslanica Leila Ruždić-Trifunović. Izvolite, gospođo, Leila Ruždić-Trifunović.

Naravno da se slažem sa svim obrazloženjima koja smo čuli u odnosu na član 23. i u odnosu na amandman koji je podnela naša koleginica gospođa Čomić.
Kako ne bih oduzimala vaše vreme, nisam izašla da ga i sama obrazlažem. Ima nešto preko čega nisam mogla da pređem, a to je stil kojim je napisan zakon, jezik kojim je napisan zakon. Potpuno nedozvoljen. Samo ću da vam pročitam dve-tri reči iz člana 23, zbog čega takođe mislim da je neophodno da se usvoji amandman, a to je – ministar može podneti ostavku koju šalje predsedniku Vlade, a potom predsedniku Narodne skupštine.
Šalje, kako? Gde je jezik zakonopisca – šalje. Možda dostavlja ili možda ćemo neki drugi izmisliti izraz. Šta znači potom? Kada je to potom, da li je zajedno, da li je posle, da li je posle pet dana, šest, sedam. Narodna skupština na svojoj sednici prima k znanju. Molim vas, ovde ima puno kolega, da li je to jezik kojim treba da se piše zakon, kojim treba da piše zakone demokratska skupština. Pravo da vam kažem, sa tim se prosto ne mirim.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici.
Reč ima narodni poslanik, izvolite, Stojačić-Lakićević.

Poštovani narodni poslanici, stvarno sam mislila da svaki poslanički mandat ima dovoljno poslaničkog i demokratskog kapaciteta da se ono što se priča u kuloarima može reći i za ovom skupštinskom govornicom.
Gotovo da nisam razgovarala ni sa jednim poslanikom koji nije imao primedbe na ovaj zakon i koji nije rekao da gomila stvari izrečene za ovom govornicom nije tačna. Prosto, koalicija je koalicija, pa je dogovor da se ne mešamo jedni drugima u zakone, pa nema veze ako prođe ovaj njihov, proći će sutra i neki naš. To jednostavno nije dobro.
Ovaj zakon ne treba da prođe ovakav kakav je predložen. Moraju se prihvatiti amandmani koji su ponuđeni. Mašem i ja Albijaniću, da li zbog amandmana, da li zbog koalicionog dogovora, ne znam šta je razlog. U svakom slučaju, sasvim izvesno i ovaj član ima mnogo propusta.
Komentarisala sam kada je prvi put pomenuta reč – šalje. Pravničkoj terminologiji nepoznat termin, pravničkoj terminologiji nepoznat je i termin obrazložena ostavka. Ostavka je lični čin i nakon dostavljanja ili objavljivanja usmeno ili pismeno nikome od nas nije potrebno obrazloženje, a tim pre što ukoliko vi pošaljete na neki način predviđen ovim zakonom, a to može biti svaki način poštom, preporučeno, lično, kurirom, golubom pismonošom, kako hoćete, jer to zakonodavac ne predviđa.
To ide prvo predsedniku Vlade, a onda "potom", pa tim potom nije definisan termin u kom roku, znači potom i predsedniku Narodne skupštine, bez obzira što ne znamo razlog zbog čega bi se ta ostavka podnela predsedniku Narodne skupštine. Tako dolazite u situaciju da jednostavno ne možete na odgovarajući način primeniti stav 1. ovog člana.
U drugom stavu se konstatuje da Narodna skupština, nakon primanja k znanju onoga što je neko poslao na neki način u neko vreme, različito, premijeru i predsedniku Skupštine, konstatuje tu podnetu ostavku. I, nakon toga, onaj ko je pismenim putem na neki način poslao svoju ostavku premijeru i predsedniku Narodne skupštine ima mogućnost da tu ostavku vama na zasedanju Narodne skupštine obrazloži.
Dakle, to je termin - obrazložena ostavka. Nešto potpuno novo, uvedeno ovim zakonom. I, da je samo u ovom članu zakona problem, to bi bio dovoljan razlog da se bez amandmana za ovaj zakon ne glasa.
S obzirom da je ovo još jedan u nizu članova koji ne odgovaraju suštini niti mogućnosti sprovođenja ovog zakona, niti potrebi zakona o vladi koji mora biti donet svakako, i koji ovaj parlament mora usvojiti, sasvim je izvesno da na svima nama stoji politička, moralna, ali i lična i ljudska odgovornost da ovakav zakon ne bude usvojen.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, izvolite. Samo da proverim, a da se niste kojim slučajem javili.

Jesam, gospodine Anđelkoviću. Raduje me što ste vi jedini veseli u Skupštini, naravno ne računajući poslanike SRS, jer nas ovi drugi nešto mrko gledaju. Teško im pada ovo, ali evo približavamo se novom danu, videćemo kako će to od 20. maja da teče.
Što se tiče amandmana na član 23. i ostavku ministra, opet dolazimo do istog problema i situacije koju smo imali kada je u pitanju ostavka predsednika Vlade. Što se tiče same ostavke i toga da, kako kaže predlagač u prvom stavu - ministar može podneti ostavku koju opet šalje predsedniku Vlade i potom predsedniku Narodne skupštine, čudi me što niste stavili i predsedniku Republike. Kada ste krenuli mogli ste i to da napišete. Pošto sve nema veze jedno sa drugim i sa onim kako bi to trebalo da izgleda, mogli ste i to da stavite. Narodna skupština, na prvoj narednoj sednici, bez rasprave, zamislite, prima k znanju da je ministar podneo ostavku i time mu prestaje mandat. Ministar može obrazložiti ostavku u Narodnoj skupštini.
I desi se situacija da odluči, pa i ovaj ministar Lončar, ili neki drugi, da dođe u Narodnu skupštinu i obrazloži svoju ostavku i mi o tome ne možemo da raspravljamo, i ne možemo da ocenjujemo zašto je on doveden u situaciju da podnese ostavku pred Narodnom skupštinom.
Ovo su svojevrsni presedani koje pravite ovakvim neozbiljnim predlogom zakona o vladi. Moram da vam postavim jedno pitanje, mada ne mogu od vas da očekujem kolektivni odgovor, niti da pojedinačno izlazi svako od vas.
Ako već govorite i ne želite da prihvatite ove amandmane, koje podnose poslanici opozicije na Predlog zakona o Vladi, ovde o ostavci ministra, kako je moguće i zašto ste se usudili da razgovarate, odnosno uopšte ne razgovarate, pola vas ovde nezainteresovano prisustvuje, kada pouzdano znate da vam više od pola ministara sada spava. I predsednik Vlade, ministri koji bezbrižno spavaju, sanjaju svoje lepe snove, a mi treba da vas ubeđujemo da ovaj član zakona nije u redu i da na takav način ne može da se zloupotrebljava Narodna skupština.
Prosto je neverovatno da se Narodna skupština na ovakav način tretira, i narodni poslanici, kada je dobro poznata činjenica da svaki ministar i predsednik Vlade mora da prođe kroz Narodnu skupštinu i da najmanje 126 poslanika izglasa da taj neko dobije resor i da mu se poveri vođenje posla u delu izvršne vlasti.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.