Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što je izašao gospodin ministar, ali preneće mu ovi njegovi saradnici, malo načitanije i obrazovanije mi deluju od gospodina ministra.
Htela sam da mu kažem da sam mnogo pametnije ljude nego što je on sam, vodila na raznorazna putovanja. Najbolji su mi bili putnici oni iz Čačka, profesori univerziteta, zaposleni na institutu, lekari, prosvetni radnici, đaci, pametni ljudi, pametan kraj, sama potičem iz tog kraja. Volela bih da gospodin Velimir Ilić za početak obiđe svoju opštinu i sela iz opštine iz koje dolazi. To bi bilo dobro.
Sa druge strane, mogli ste bar vi, predstavnici DS u njegovom Ministarstvu da ga naučite da izgovori ili bar pravilnije još neku stranu reč, jer da bi pošao, a spremna sam da ga prevedem preko Lamanša, bar toliko mora da zna, jednu rečenicu na bilo kom stranom jeziku da bi krenuo na takvo putovanje. Što se tiče njegovog posla i onoga šta on treba da radi kao ministar, mi smo danas imali jedan cirkus i ovaj drugi cirkuzant, ovaj njegov pajtaš, Bogoljub Karić, održao je konferenciju za novinare, mogli su zajedno, odličan su tandem.
Ali, njegov posao nije da on obaveštava javnost i time da zloupotrebljava skupštinsku govornicu i saopštava da je negde, neko, eventualno, nešto krao. On mora, kao predstavnik izvršne vlasti, a u ovom slučaju ministar, sa velikim ovlašćenjima, da to prijavi nadležnim državnim organima i onda da vidimo da li su i njegovi prsti umešani ili nekoga od nekih njegovih koalicionih partnera ili nekoga od njegovih saradnika. Nije dovoljno da samo dođe ovde. Molila bih gospodina predsedavajućeg da me obavesti, pošto je ministar izašao, da li još uvek radi skupštinski restoran ili bife, jer nemam vremena, zaista mnogo imam posla u sali da se sama raspitam. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, po Poslovniku.

Po Poslovniku, jer kada je jedna tačka na dnevnom redu, nadležni odbori treba da se izjasne po njoj. Gospodin ministar je ovde održao neki govor, i pobeže napolje. Očigledno se pravi da ne zna da nadležni Odbor za finansije nije uspeo ni jedan jedini put da se sakupi zato što poslanici vladajuće većine nisu hteli da odluku o koncesijama raspravljaju na tom odboru. Odbor za finansije nikada o ovome nije raspravljao, a gospodinu "neandertalcu" koji odavde dobacuje o temi i pričam, to treba da mu bude jasno, gospodinu ministru. Oko toga kako ide naplata putarine i kako to izgleda i kako hoće da prikaže da mi ne znamo šta je to putarina i da tu postoje rashodi. Obavestite gospodina ministra da sam član Odbora za finansije i da i te kako dobro znam da čitam izveštaje.
Ovde stoji da je ukupan prihod na deonici autoputa Beograd-Požega 1.543 miliona evra za koncesioni period; da je tekuće održavanje 63 miliona 300 hiljada evra, investiciono održavanje 30 miliona, troškovi sistema naplate 56 miliona, koncesiona naknada što ide državi 146 miliona, amortizacija 192 miliona, ukupno troškovi 488 miliona. Bruto dobit koju će da iskaže je, milijardu 64 miliona i 900 hiljada evra, i kada se na to plati porez na dobit od 106 miliona i 500 hiljada evra, ostaje koncesionaru 958 miliona evra za jedan deo deonice, a čitava deonica košta 769 miliona evra. Ko je sada ovde nepismen i ko se pravi nepismen? Gde je sada deonica od Horgoša do Novog Sada i od Novog Sada do Beograda, gde su tu ti prihodi? Oni su barem još dva puta tolki.
(Dragan Šormaz sa mesta: Tolki ili toliki?)
Gospodine Šormaz, čuli smo kako i vi znate da diskutujete, pogotovo kada su u pitanju ove dve deonice: od Novog Sada do Horgoša i od Novog Sada do Beograda. Autoput je skoro napravljen, infrastruktura je potpuno završena, a zemljište tamo na onom delu gde još poneki kilometar treba da se napravi već je otkupljeno.
Zato se država zadužila, kredite već vraća, obrazloženje gospodina ministra je da onaj deo kredita koji je preostao vratiće koncesionar, a šta je sa onim što smo napravili? Kome to ide? Ko će to da vrati? Građani Srbije.

Po Poslovniku, gospodin Krasić.

Stvarno u jednom duhovitom i nadahnutom istupu predstavnika Vlade imali smo prilike da pola vremena potroši na način  da povredi član 100. našeg Poslovnika i da saspe u lice svim narodnim poslanicima da je on vlast, a da Narodna skupština mora njega da sluša.
Tako je ispalo da poslanici ne znaju matematiku i mnoge druge stvari. Naljutio se ministar zato što su pročitani zvanični podaci koji cirkulišu između nadležnih organa. To u prevodu znači da je podvala osujećena, pa je ministar povređen! Razumem taj njegov osećaj, ali on nema prava da vređa narodne poslanike, jer on poslanicima polaže račune, a ne poslanici njemu.
Ministar se uvredio što je nekoliko govornika upotrebilo reč "lopuže", a pri tom zaboravio da su u stvari ti poslanici citirali ministra. On se tim rečima izražavao o Labusu, Dinkiću i ostalim ljudima sa kojima je sada u vlasti.
Ali, ono što je demonstrirao, to je da je okrenuo istinu, pa je tako rekao za jednog bivšeg potpredsednika Vlade da dok je bio ministar saobraćaja, napravio privatno preduzeće, a taj čovek 20 i kusur godina ima svoje privatno preduzeće, pa je izmislio da je Prostorni plan Republike Srbije donet u periodu 1998-2000, a on je donet nekoliko godina pre toga i tada je bio ministar Bane Ivković.
Naprosto, malopre smo imali nekog novopečenog magistra, koji očigledno još nije te magistarske manire uspeo da prihvati, već je prihvatio one manire po kojima je poznat, još od 1990. i neke godine, po nadimku koji postoji u Čačku. Upozoravam predsedavajuće u Narodnoj skupštini da i ovo imaju u vidu kada se u utorak utvrđuje dnevni red, jer žarko želimo da se razreši ova Vlada, ako ništa drugo, onda zbog ovakvih ministara, kao što je onaj malopre što je zapalio na vrata.

Momir Marković po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da je ministar shvatio da će Vlada biti smenjena već u utorak, da će predizborna kampanja krenuti i on je sa predizbornom kampanjom krenuo - pustite me, ma mi ćemo da uradimo, ma ja ću u Kraljevu sve da uradim, u Raškoj ću da napravim.
Podsetio me na neku predratnu predizbornu kampanju kada onaj obećava – popraviću vam put do sela i školu za 500 đaka. Onaj kaže - čekajte ljudi, mi nemamo toliko dece. I decu ću da vam napravim.
Upravo je tako Velja Ilić krenuo. Pomenuo je ime našeg ministra za saobraćaj i veze. Kada je naš ministar, gospodin Dragan Todorović, imao kamione i radio, imao preduzeće za transport, gospodin Velja Ilić je bio u zaprezi, ali je bio napred.
Pomenuo je Zemun i "Poslovni prostor".
Dame i gospodo narodni poslanici ja sam bio direktor "Poslovnog prostora" u Zemunu, uhapšen što sam zaposlio 72 ljudi, mene su uhapsili u akciji "Sablja" zbog dugačkog spiska zaposlenih, a ministra Velju Ilića i to uskoro zbog dugačkih prstiju. Pitali smo ga, kaže - interesuje vas kolika je provizija. Kada smo pitali kolika je, normalno nije hteo da kaže, pa jedina poslovna tajna za ministra je visina provizije. Suština jeste u visini, jer ko bi bez provizije dao gotov put od Novog Sada do Beograda, ko bi bez provizije dao gotov put od Horgoša do Novog Sada, ko bi bez provizije dao gotov put od "rampe niške" do "Trupalskih šuma" i koncesiju?!
Znači, ubaci ljude u one kabine i naplaćuje putarinu. Sve to, dame i gospodo, na Zapadu košta. Inače, da ne širimo više famu o tome koliko on radi, koliko je uradio od poslednjeg dolaska kada je izašao, nije znao vrata da otvori, i dalje nije napravio most kod Ostružnice, i dalje u Beogradu, ama baš bukvalno, ništa od tih kapitalnih investicija nije uradio.

Gospodine Markoviću, isteklo je vreme.

Prema tome, meni je žao što je ministar pobegao, voleo bih da to njemu u lice kažem, ali mislim da ćete  vi gospodo, kao njegovi ljudi od poverenja, preneti sve što je rečeno.

Gospodine Markoviću imali ste dovoljno vremena sa ministrom, mogli ste dok je bio tu. Ima, da raspravimo prvo što je povređen Poslovnik. Ja sam bio malo tolerantan pozivom na Poslovnik i nisam čuo ništa šta je povređeno. Da li vas je pomenuo? Dobro, doći ćemo do toga. Narodni poslanik Dušan Mrvoš.