Reč ima narodni poslanik Takač Ištvan, a neka se pripremi narodni poslanik Stevica Deđanski.

Dame i gospodo, gospodine ministre, gospodine predsedniče, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona koji je pred nama je dobar zakon u odnosu na stanovništvo i očuvanje standarda stanovništva. Poslanička grupa G-17 plus će podržati ovaj zakon.

Kao što je poznato iz člana 2. osnovnog zakona, akcizni proizvodi su: derivati nafte, duvanske prerađevine, alkoholna pića i određeni uvozni poljoprivredni proizvodi i kafa; proizvodi koji su po Zakonu o akcizama predstavljeni kao kategorija proizvoda i robe koja podleže posebnom oporezivanju. Na ovaj način država obezbeđuje stalan priliv sredstava u budžet, a sa druge strane, obezbeđuje da zajednički troškovi države budu redovno isplaćivani.

U budžetu Republike za ovu godinu predviđene su 82 milijarde dinara, odnosno 21% ukupnog priliva u budžet Republike Srbije.

Kao što je malopre već utvrđeno, uvođenjem poreza na dodatu vrednost, koji se primenjuje u Republici Srbiji od 1. januara 2005. godine, dobili smo određeni pozitivan priliv sredstava i, prema tome, akcizne proizvode možemo ubuduće drugačije tretirati. Posebnim zalaganjem Vlade Republike Srbije, kao i Ministarstva finansija kod inostranih kreditora, a naročito kod MMF-a, Londonskog i Pariskog kluba, obezbeđene su posebne pogodnosti radi smanjivanja spoljnog duga države, i to delom otpisa duga ili pak usmeravanjem njihovog potraživanja, isplaćivanjem. Vlada nadalje preuzima mere za smanjivanje javne potrošnje, a naročito merama za smanjivanje materijalnih izdataka.

Zašto je ovo potrebno naglasiti? Smatram da se preusmeravanjem, odnosno smanjivanjem opšteg duga države prema spoljnim kreditorima omogućava da se dnevni priliv sredstava usmerava na poboljšanje dnevne likvidnosti države, a to znači da se redovno isplaćuju mesečne obaveze prema penzionerima, zdravstvenim ustanovama, školama, policiji itd.

Dame i gospodo, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama predviđa dve osnovne izmene: utvrđivanje minimalne akcize kod duvanskih prerađevina i druga izmena je kod primenjivanja akcize na derivate nafte. Minimalna akciza, kao što predviđa zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, utvrđuje se po posebnom predlogu zakona na bazi cena tzv. najpopularnijih kategorija koje imaju najveći obim prodaje u Republici Srbiji u proteklom polugodištu. To istovremeno znači da akciza u svakom slučaju ne može biti niža u apsolutnom iznosu ni kod jedne kategorije proizvoda od minimalne akcize.

Druga izmena je kod utvrđivanja primenjivanja akcize na derivate nafte. U slučaju povećanja proizvođačkih cena derivata nafte zbog rasta cena sirove nafte na svetskom tržištu, Vlada Republike Srbije biće ovlašćena da privremeno smanji iznos akcize za koju su povećane proizvođačke cene, i to najviše do 20% iznosa. Predlagač zakona sa ovim izmenama predviđa da ova dodatna interventna mera na ovaj način utiče na stabilnost cena ovih proizvoda na domaćem tržištu.

Kao što je malopre kolega naznačio, na Odboru za finansije Narodne skupštine prilikom razmatranja ovog zakona posebno je bilo reči o akcizama na tečni gas za grejanje u domaćinstvu, kao i pogonsko gorivo kod automobila i slično. Posebno je naglašeno da ovaj zakon to ne predviđa, iako se u javnosti pronela vest o istom.

Smatram da ovaj predlog zakona predstavlja, s jedne strane, usaglašavanje domaćih ekonomskih propisa sa standardima Evropske unije, a sa druge strane, daje mogućnost Vladi Republike Srbije, odnosno nadležnom ministarstvu da izvrši određene intervencije kod cene naftnih derivata u slučaju rasta cena sirove nafte na svetskom tržištu, što ima neposredan uticaj na domaće tržište. Zato G17 plus podržava ovaj zakon i predlaže ostalim parlamentarnim strankama da ga u danu za glasanje isto podrže.

 Reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste čuli u prethodnom izlaganju nekoliko naših poslanika, mi smo u proteklom periodu, kada se raspravljalo prošle godine o Zakonu o akcizama najavili da taj zakon o akcizama nije baš dobar i da treba da se ispravi nekim amandmanima koje smo predložili. Sada se vidi da smo bili tada u pravu, što pokazuje nedoslednost Vlade Republike Srbije. Tada se nisu prihvatili ti amandmani, sada iz ovoga proizilazi, samo zato što su bili predloženi od strane Srpske radikalne stranke. Mislimo da to nije dobra situacija, pa sada ponovo razgovaramo o istom zakonu.
U obrazloženju Vlade o razlozima za donošenje ovog zakona kao jedan od razloga navedena je cena sirove nafte, odnosno da cena sirove nafte na tržištu varira. Znači, spominje se, što smo čuli malopre, fleksibilna akcizna politika. Mi, kao SRS, mislimo da akcizna politika mora da bude stabilna zbog same sigurnosti onih koji žele time da se bave i koji imaju interesa. Znači, mi ne smemo da prihvatimo ovo, jer se ovde takođe govori da Vlada sama može da određuje akcizu za te akcizne proizvode, pa ispada da je parlament suvišan.
Takođe, nova akciza od 32 dinara, to je gospodin Krasić lepo rekao, za nešto novo, i lepo je to objašnjeno, ja ću samo da ponovim, zbog javnosti i zbog vas ovde, da je to urađeno zbog monopolista, a znamo da su monopolisti rafinerije i Komisija u Ministarstvu energetike. Tu se dolazi do sledeće situacije: ko želi da radi upućuju ga u rafineriju, u kojoj oni, kao obično i sve u ovoj zemlji, pokušavaju da ukažu da oni ne mogu ništa tu da urade i tako se stvara monopol. Monopolisti su stvorili ovu priču da bi eventualno Vladu usmerili u nekom smeru koji njima odgovara. Zašto sam spomenuo monopol? Zbog nekog daljeg teksta.
Takođe se ovde ponovo otvaraju fri-šopovi. Doduše, kaže se – samo na aerodromima, ali svejedno. Znači, fri-šopovi ne moraju da budu za klasičan šverc, služe za pranje papira i, između ostalog, za šverc itd. Znači, služe da se operu papiri i da se preko tog pranja papira zakine država za tu akcizu, za porez itd. Verujem da tu ne može da se uspostavi dobra kontrola i da samo otvaranje fri-šopova omogućava stvaranje novog pranja papira.
Ja ću dati primer, pošto dolazim iz Vršca; tu je blizu granični prelaz sa Rumunijom, gde postoje tri-četiri barake, sa rumunske strane, fri-šopovi koji imaju promet kao malo manje fabrike.
Sem švercera koji tu rade i švercuju, koji takođe nisu zanemarljivi, još se i peru papiri fabrika, a posebno hrvatskog ″Ronhila″ koji je tamo najviše zastupljen. Pretpostavljamo, to je inače dil iz vremena DS-a. Sećate se svojevremenog pokušaja otvaranja fabrike ″Ronhila″ u Novom Sadu.
Zato bih vam predložio da istražite takve stvari, lopovsku politiku DS-a iz proteklog perioda i sve te afere koje su nas uništile, od fabrike šećera, od tih cigareta koje smo spominjali ranije, od aerodroma i fikusa od 70.000 dinara, od Arene koja je sada aktuelna, sadašnjeg gradonačelnika Bogdanovića, koji otima šakom i kapom sve što može u Beogradu, fabrika cementa.
Znači, treba da se istraži koja fabrika danas kupuje fabrike i koji tajkuni kupuju danas fabrike. Jedan primer je da je kupio sve prodavnice ″Obuće″ od Slavije do Kalemegdana i otpustio radnike, ne uzima robu od domaćih proizvođača, nego samo uvozi. Predlog je, ako hoćete da menjate akciznu politiku, da njih opteretite akcizama. Tu treba da se promene akcize. Samim tim, izlazi pitanje da li vi štitite lopove iz Demokratske stranke.
Rekli ste, a vidim da su se prepoznali u ovome što sam rekao, da nećete monopol. E, pa, oni drže monopol. Na televiziji, medijske slike, sve uvozno-izvozne poslove obavljaju njihovi tajkuni, njihove sudije ih štite, a neki se prepoznaju, pa dolaze da čuju malo bolje. Ne procesuiraju slučajeve koji postoje. Demokratska stranka i ta njihova družina je ionako uništila ovako krhku privredu koja postoji. Tu su kriminalci koji su oteli pare i fabrike za vreme DOS-a, pa sada kupuju fabrike po Srbiji i otpuštaju radnike.
I, ponavljam pitanje, da li njih štitite i da li štitite možda njihove koalicione partnere, poznatog srpskog "biznismena", a u stvari lopovluk Bogoljuba Karića. Kao što svi znamo, Bogoljub Karić je oteo novac od države, oteo je od ″Mobtela″ i ne da ništa državi. Dve milijarde evra je oteo i podelio na familiju i pevaljke, a sa ostatkom glumi industrijalca koji nikada ništa nije proizvodio. Plaća novinare, npr. "Vremena", a i nekih drugih, i dogovara se sa Demokratskom strankom, svojim koalicionim partnerima u Vojvodini, i još kupi ponekog nesrećnika iz Skupštine. Takav čovek šeta slobodan Srbijom i pravi koalicije sa Demokratskom strankom, smeje se narodu u lice i pljačka državu. Postavlja se pitanje – da nije počeo da plaća nekoga iz Vlade Republike Srbije?
Znači, a time ću završiti, akciznom politikom pomozite državi da ima više para za penzije, nezaposlene, socijalni program, pomozite građanima, samim tim, da bolje žive.
Pomozite privredi da ima stabilnost i da zna šta ih čeka u nekom dužem vremenskom periodu, a zaustavite monopol, lopovsku politiku DS-a, Bogoljuba Karića i njihovih kolega kriminalaca i prevaranata i tzv. tajkuna; ili štitite i njih zajedno. Hvala.

Reč ima gospodin Vlahović, replika na izlaganje gospodina Deđanskog, izvolite. Kaže da se prepoznao čovek.

Moram da priznam da ste vrlo duhoviti i šteta što stidljivo pričate, a ne pričate glasnije, da vas malo bolje čujemo. Što se tiče prepoznavanja, podsetiću vas da sam član DS-a, a da ste sve vreme govorili o tzv. lopovskoj politici Demokratske stranke. Kao ovlašćeni predstavnik Demokratske stranke, imam pravo na repliku.
Prvo, mislim da vaše tzv. kritike ne zaslužuju bilo kakav odgovor za ovom govornicom. Javio sam se zbog javnosti koja sluša i gleda TV prenos ove sednice Narodne skupštine. Mislim da je krajnje vreme da i predsedavajući Narodne skupštine i predsednik Narodne skupštine reaguju na reči koje su nedokazane, uvredljive, koje se odnose na jednu poslaničku grupu.
Mi nikada nismo, niti ćemo koristiti reči – lopovi, kriminalci, jer to ne odgovara pre svega parlamentarnoj kulturi, a poznato je da vaša stranka te reči koristi bez ikakvih argumenata, bez ikakvog utemeljenja. Znate onu narodnu poslovicu – ko o tome priča, verovatno se sam time bavi.
Prema tome, molim gospodina predsedavajućeg Narodne skupštine, gospodina predsednika, da se reaguje svaki naredni put kada se iznesu teške uvrede, bilo na račun poslaničke grupe, bilo na račun pojedinaca u ovoj skupštini, jer zaista nema smisla da opterećujemo javnost sa praznim pričama koje se iz dana u dan ponavljaju. Ako nemate nešto drugo da ponudite građanima Srbije, ako nemate jasan politički program, ako nemate jasan ekonomski program, ako nemate kadrove koji to mogu da realizuju, onda je već jednom vreme da prestanete sa tim praznim pričama.

Zahvaljujem se gospodinu Vlahoviću, ali mi je žao što su ti termini uvedeni 2001, 2002. i 2003. godine u ovom parlamentu i sada je teško da se isprave, moraćemo da uvedemo novi poslovnik i da presečemo negde. Nažalost, termini su nezgodno uvedeni i teško ih je izbrisati, a zna se ko ih je uveo.
Gospodine Markoviću, šta ste hteli? Da li ste vi ovlašćeni predstavnik? Gospodine Markoviću, koji je član Poslovnika povređen? Nije nijedan. Niko nije pogrešno protumačen, gospodin Vlahović je reagovao ne izjavu gospodina Deđanskog, nije ga povredio, nego je samo govorio da ne treba na taj način govoriti, tako da, molim vas, nije povređen Poslovnik i član 100. Stvarno se izvinjavam.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Nažalost, prečesto se pred nama nalaze slični predlozi, čime se menja akcizna politika. Ovaj put glavno obrazloženje za ovaj zakon koji je pred nama je makroekonomska stabilnost, inflacija koja je očigledno veliki problem naše privrede. Čini mi se da je obrazloženje prejako, nedorečeno, jer inflacija se u svakom slučaju ne smanjuje, ne obara jedino i isključivo cenama naftnih derivata.
Očigledno je da imamo nestašicu dizel-goriva, pre svega, a moguća je nestašica i ostalih vrsta goriva. Ovo je, nažalost, jedno kratkoročno rešenje, u potpunosti nedorečeno, koje ne garantuje da ćemo ovaj problem koji imamo sa svetskom cenom nafte ubuduće da rešavamo.
U ovom zakonu imamo par novih rešenja i izmena akcizne politike i, kažem, ono što ponajviše smeta Srpskoj radikalnoj stranci, to je što se na jedan kratkoročan način donose neke uredbe, zakoni koji sistemski ne rešavaju probleme u našoj privredi koji su dugoročni. Kada je u pitanju makroekonomska politika, sasvim sigurno, kao što rekoh, da ovim nećemo bitno umanjiti inflaciju.
U svakom slučaju, nećemo rešiti problem spoljnotrgovinskog deficita, jer i dalje pada proizvodnja i postoji pad privrednih aktivnosti. Neophodno je da Vlada pred nas izađe sa jednom mnogo ozbiljnijom strategijom privrednog razvoja da bismo u budućnosti mogli da očekujemo bitniji i ozbiljniji napredak i boljitak za svakog građanina Srbije.
Problematično je rešenje po kome Vlada sama određuje kada će da smanji za 20% iznos akciza. Jedna ozbiljna Vlada to ne predlaže, a nažalost, sve češće se u predlozima zakona javljaju takva rešenja koja, u stvari, predstavljaju diskreciono pravo Vlade.
U vezi sa novim akcizama, mislim da je to akciza na derivate do 380 stepeni celzijusovih prilikom rafinisanja, nova akciza od 32 dinara bitno je veća nego što smo do sada imali akcizu na motorni benzin, koja je iznosila 27 dinara. Mislim da je i ovo rešenje, isto tako, poprilično neozbiljno rešenje od strane Vlade.
Ako Vlada nema snage da one koji zloupotrebljavaju sadašnji zakon, uz pomoć inspekcijskih, policijskih organa, privede zakonu, ne bi trebalo da proizvođače (pre svega, proizvođače proizvoda od gume, proizvođače boja i lakova) stavi u jednu jako tešku situaciju, jer će činjenica da će za 32 dinara biti opterećen nabavni materijal, osnovni materijal koji koriste u proizvodnji bitno da utiče na njihovu proizvodnju, ako uz to znamo da su bankarske kamate poprilično velike. Pretpostavljam da, u svakom slučaju, obrtna sredstva sa kojima oni moraju da računaju bitno opterećuju ovu proizvodnju i moći ćemo u narednom periodu da očekujemo i skok cene ovih proizvoda.
U vezi sa cigaretama, Vlada se pohvalila da će ovim predlogom zakona u budžet uspeti da utera još nekih četiri miliona dinara više nego što je to do sada imala predlogom prethodnog rešenja. Podsetio bih vas da se ministar i Vlada hvale kako imaju suficit u budžetu posle uvođenja PDV-a i da je sasvim nenormalno, ako se ima suficit u budžetu, da se i dalje opterećuju građani Srbije. Ili je makar Vlada morala da izađe sa predlogom da se taj novac vrati poreskim obveznicima, da se manje opterećuju i oni sami, a i proizvodnja i da to bude neka nada i naznaka da ćemo ubuduće imati jednu mnogo ozbiljniju i konzistentniju ekonomsku politiku.
Podsetio bih vas da je i sam ministar rekao da je naplata akcize od cigareta uvećana za nekih 85%. Prema tome, u ime Srpske radikalne stranke moram da kažem da smo jako nezadovoljni svim rešenjima koja idu ka uvećanju poreskih opterećenja građana. To su osnovni razlozi zbog čega SRS u danu za glasanje neće glasati za ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem se gospodinu Antiću. Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Izvolite. Neka se pripremi Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću priliku koju mi je predsedavajući uskratio maločas, nije mi dozvolio pravo na repliku. Hteo sam samo da pitam predstavnika Demokratske stranke da li je čitao novine pre mesec dana kada je brat šefa kabineta bivšeg gradonačelnika Novog Sada Novakovića uhvaćen sa pištoljem i sa novcem kako se vraća iz oružane pljačke. Toliko o poštenju.
Dame i gospodo narodni poslanici, samo u 2004. godini ovaj zakon je menjan tri puta. Da ste onda usvojili amandmane poslaničkog kluba SRS, danas ne biste morali da menjate Zakon, jer vidim da u ovim izmenama i dopunama koristite upravo amandmane koje smo mi onda predložili.
Kao razlog za ovu izmenu navodi se da cena sirove nafte varira. Oduvek je cena sirove nafte varirala na svetskom tržištu i država je bila ta koja je bila regulator i koja je držala cenu derivata nafte na domaćem tržištu, tako što je negde akcizom, negde drugim sredstvima obezbeđivala tu ravnopravnost. Prema tome, akciza mora da bude i u ovom delu, ali ne može da samo tržište određuje cenu.
Možda je ovo i dobra namera, čak je i put u pakao popločan dobrim namerama. Ono što sam hteo da prigovorim ovde, jer su već neki od govornika govorili o tome, uglavnom je ostalo samo na nekakvoj usmenoj konstataciji.
Tečni naftni gas, propan-butan je derivat nafte, dame i gospodo narodni poslanici, frakcionom destilacijom nafte se dobija, jeste i derivat koji se dobija degazolinažom prirodnog gasa, gde se skida taj propan i butan iz čitave one lepeze ugljovodonika, koji pripadaju prirodnom gasu i izdvaja se.
Rekoste da je na Odboru zauzet stav, da je utvrđeno, dogovoreno, pa i ministar obećao. Dame i gospodo narodni poslanici, ono što ne piše u ovom zakonu sutra već nikoga neće obavezivati. Prema tome, smatram da tečni gas, ako ste ga već oslobodili akcize, morate da uvedete ovde u član 3, čini mi se, zakona, da je oslobođen akcize.
Razrešenjem ovog problema oko akciza Vlada pokušava da razreši neke druge probleme. Imali smo prilike da nedavno gledamo blokade rafinerija, gde su čitavi konvoji cisterni blokirali ulaze u rafinerije i tržište je ostajalo bez određenih energenata, pre svega bez euro-dizela, a jedno vreme i bez motornih benzina, dok se Vlada ne dogovori sa onima koji su rafineriju blokirali, uglavnom su to bili čas jedni, čas drugi, onda se tržište zadovoljavalo.
Dakle, problem je na drugoj strani. Problem je i ordinarna pljačka, koja se permanentno vrši u Naftnoj industriji Srbije. Problem je i to što neko dozvoljava (a kada kažem ″neko″ pre svega mislim na Vladu) izvoz euro-dizela u onom trenutku kada ga nije bilo na domaćem tržištu; kada mnoge pumpe u Beogradu nisu imale euro-dizel, hiljade tona euro-dizela se izvozilo. Problem je i uvoz euro-dizela u trenutku kada ga ima na tržištu, kada ga ima i u rafinerijama, kada rafinerije ne znaju šta će sa tim. Osnovni razlog za ove transakcije su bile provizije. Mafija je svoje kandže duboko u Naftnu industriju Srbije zabola i siše krv iz tog energetskog dela.
Uostalom, u naftnoj industriji vlada kumovska garnitura, Hamović, Lazarević, kumovi su im direktori, bar trojica direktora u naftnoj industriji su kumovi i omogućavaju jedni drugima, verovatno iz ljubavi prema kumstvu, ali sve mi se više čini da je to i iz ljubavi prema novcu.
Što se tiče duvana, pričamo o duvanu, o akcizama, uostalom, država je uvek preko alkohola, preko energenata i duvana obezbeđivala akcizama sredstva, pa je podmirivala druge segmente društva. Problem je u tome što smo mi sve naše domaće fabrike duvana prodali strancima. Problem je u tome što domaćih fabrika duvana nema, jedino ako završi Velja ono u Čačku, gde je kamen-temeljac osveštao pre dve-tri godine, naravno, kao kapitalnu investiciju, onda ćemo imati tu domaću fabriku duvana.
Problem je i u nečem drugom: stranci koji su kupili fabrike duvana (ali to je više problem za Ministarstvo poljoprivrede i za ostala ministarstva) doneli su zagađeno seme duvana i zahtevali od naših proizvođača da seju taj duvan. I, sada u Nišu i okolini, u Prokuplju i okolini i čitavom južnom delu Srbije, gde su proizvođači duvana živeli od te proizvodnje, imate čitave parcele koje i nekoliko godina neće moći da budu korišćene ama baš nizašta.
Prema tome, ako Vlada hoće da vodi politiku ove države, moraće malo drugačije da se postavi i prema tim problemima, jer je ovo samo vrh ledenog brega, uzroci su mnogo niže.
Na kraju, govorilo se o PDV-u. Mislio sam da je to porez na dodatu vrednost, međutim, kada su došli oni bankari shvatio sam da je to ime muzičke grupe Pitić-Dinkić-Vlahović, PDV.