Ovaj član Predloga zakona ima dva velika problema. Prvi problem je taj što je refakcija kao oblik povraćaja jedno materijalno pravo, i ako je neko pravo koje je garantovano, onda se to pravo koristi, ostvaruje i uživa u skladu sa Ustavom i zakonom. Ako dođemo na tu temu, onda moram da vam kažem da način i postupak ostvarivanja nekog prava treba da se uredi i može da se uredi zakonom. Dakle, način i postupak ostvarivanja nekog prava uređuje se zakonom.
Ako uđemo u ovo što ste vi ovde napisali u stavu 2 – bliže uslove, način i postupak za ostvarivanje prava na refakciju akcize propisaće ministar finansija, on to nikako ne bi smeo i ne bi mogao po zakonu da radi, već Vlada Republike Srbije. Ona je ovlašćena da propiše uslove, način i postupak kako se ostvaruje pravo na refakciju. To je prvi problem i to je više problem u Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, jer, očigledno, sistem koji gradite u pravnom smislu je toliko razređen da nema tog jedinstva. Naravno, nikome ne pada na pamet da pokreće postupke pred Ustavnim sudom Republike Srbije, zato što i tamo važe neka druga pravila.
Drugi veliki problem u primeni ovog člana biće ono što ste naveli u stavu 1. Ovde kažete – lice koje derivate nafte iz člana 9. stav 1. tačka 3)... A da vas podsetim da se to odnosi na one ostale derivate, gde je akciza propisana u iznosu od 32 dinara, nisu klasični benzini, niti dizel-gorivo. Vidite, kaže – koristi za industrijske svrhe. Da li neko zna šta znači korišćenje tih derivata za industrijske svrhe?
Da vam objasnim kako to može da izgleda vrlo problematično. Korišćenje u industrijske svrhe može da bude da je taj derivat polufabrikat, da je sirovina, može da bude i repromaterijal u krajnjem slučaju. Uzeću primer industrije ulja, gde se koristi specijalna vrsta derivata, a ona se zove heksan; ona se ne ugrađuje u proizvod, već se putem tog heksana ljušti suncokret. Šta je onda tu industrijska svrha? Da li je to sirovina? Evo da vam kažem, što se tiče razređivača za bitumen, petrolej se koristi kao 60 ili 70% sastava. To nije proizvod, ali se koristi u industrijske svrhe da bi se napravio proizvod.
Kako definisati šta je to za industrijske svrhe kako ste vi ovde napisali? Vi ćete u praksi imati navalu, svaki proizvođač koji to koristi u procesu proizvodnje će vam se obratiti sa zahtevom da mu protumačite na šta se odnosi industrijska svrha koju ste naveli u ovom članu. Mnogo je opasno kada neko piše zakon, a ne zna materiju koja treba da se reguliše zakonom. Ako vam je neko suflirao povodom ovoga, ja vam tvrdim, to je neznalica.
Sada dovodite u neprijatnu situaciju parlamentarnu većinu da moraju da glasaju za nešto, a posle nekoliko meseci opet će ministar da izađe ovde i da slegne ramenima i da kaže – pa jeste, radikali su bili u pravu pre pola godine kada su nas upozoravali da to ne valja.
Nije svrha amandmana opstrukcija, već je svrha amandmana da se nešto popravi, poboljša, da se sredi. Ako ne možete da prepoznate da se amandmanom nešto poboljšava, pitajte, jer imate jedan odbor, drugi ili treći odbor – šta ste mislili i zašto ste ovo podneli. Neću da vam navodim konkretne primere, dakle, nekoliko industrijskih grana koje se bave ovim stvarima koriste ove proizvode, doći će u situaciju da bi ostvarili pravo na refakciju, moraće da traže tumačenje kako da se primeni ovaj član.
Imaćete jedno tumačenje Ministarstva za nauku i tehnologiju, imaćete drugo tumačenje Ministarstva za energetiku, imaćete treće tumačenje nekog poreskog organa. I, na šta se sve svede? Svede se na volju nekoga kako će šta da protumači, da li se sa zahtevom obratio ovaj ili onaj, da li je u toj firmi direktor iz moje stranke ili iz one druge stranke.
Vlada može da bude ovlašćena, Ministarstvo finansija ne može da bude ovlašćeno. Ovo je greška u kontinuitetu i ja vas podsećam da je slična greška napravljena kada se donosio Zakon o PDV-u.
Dakle, ovo je slična greška. Vi iz Ministarstva finansija morate malo da stišate stvari, jer da biste kontrolisali sve finansijske tokove prihvatate sve drugo, i neke stvari koje nemaju veze sa finansijama. Ulazite u tehnologiju, u metodologiju rada, u bilanse, u sve ulazite, to ne može da se kontroliše. Ako vi imate ovakav koncept Ministarstva finansija, šta treba da kontroliše, ako je ovo sve, onda vam druga ministarstva nisu potrebna.