Zahvaljujem se, gospodine Radiću. Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović, a neka se pripremi narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, kao što ste imali niz prethodnih izmena i dopuna zakona, ovo je izmena i dopuna zakona, a osnovni zakon je donet pre nekoliko meseci. To dokazuje kolika je ozbiljnost i odgovornost predlagača, kompletne i cele Vlade, kada predlaže rešavanje određenih pitanja i određenih sfera života u državi Srbiji.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata je donet neposredno pre nego što je donet Zakon o privrednim društvima.
Kada je donesen Zakon o privrednim društvima, ovde je bila jedna euforija od većine koja podržava Vladu, koja je glasa za ovaj zakon, kako će ovaj zakon, sa svim pratećim zakonima, doneti jedan red u registraciji i u poslovanju privrednih društava, a iz toga i u ovoj sali da će krenuti privredne aktivnosti i da će građani, odnosno radnici Srbije i preduzetnici daleko bolje raditi, daleko bolje zarađivati i bolje živeti.
Nažalost, prošlo je nekoliko meseci i ništa se nije promenilo nabolje, nego nagore, ali zato smo dobili u dnevnom redu da raspravljamo u ovom trenutku o izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata.
Svedoci smo i da registracija privrednih društava nije izvršena u rokovima koji su propisani zakonom. Ovde smo čuli, kada je zakon usvajan kao osnovni zakon, o neažurnosti i nesposobnosti trgovinskih sudova da vode registraciju privrednih subjekata, odnosno privrednih društava, a po praksi kako je to umna Evropa, koja nam je sve nametnula preko prethodne i ove vlade, da za to treba da se osnuje posebna agencija, sa posebnim činovnicima koji će raditi i ovaj deo posla.
Ali, nije izvršen ovaj drugi deo posla, kao što sam rekao, ni ovaj, ni onaj drugi oko registracije preduzetnika izgleda nije ni započet. Prošao je ovaj rok 15. mart i onda su se Ministarstvo za privredu i Vlada Srbije setili da treba nešto preduzeti pošto je rok prošao, predložiti izmenu i dopunu zakona od 41 člana. Pored tih izmena i dopuna, jasno se vidi da ovaj posao nije započet, niti je završen, te ima još dosta članova čija izmena i dopuna treba da se vrši.
Cilj svakog zakona, cilj svake pravne norme je da ona bude jasna, precizna i razumljiva, a pogotovo za one na koje se odnosi. Znači, u ovom slučaju, kada je u pitanju ovaj zakon, za privredna društva, za te koji se bave ili vode privredna društva, a i ovaj drugi deo za preduzetnike.
Ovde, u obrazloženju, koje je napisano uz Predlog izmena i dopuna Zakona, kao i usmeno što smo čuli ovde od ministra za privredu i privatizaciju, da ni lokalna samouprava koja je od sada, a i sada će voditi taj posao po predlogu izmene i dopune ovog zakona, i to do 31. decembra 2005. godine umesto 1. marta 2005. godine.
Kako je lokalna samouprava mogla i smela da ovaj posao ne prepusti nadležnoj agenciji, a da Ministarstvo za privredu i privatizaciju ne preduzme odgovarajuće mere. Da li je jača bilo koja lokalna samouprava od Ministarstva za privredu i privatizaciju, i Vlade Republike Srbije i ministra. Izgleda da su jači, kao i da izgleda da su jači ovi koji se zovu udruženja.
Pominjao sam po prethodnoj tački dnevnog reda udruženja industrijalaca, srpskih domaćina, a izgleda da su jači i od Vlade, i od Ministarstva.
Ne mogu to da prihvatim, da udruženja preduzetnika budu jača od Vlade Republike Srbije, a Vlada predstavlja, kao izvršni organ države Srbije, državu Srbiju, a država Srbija srpski narod. Sagledavajući sve ovde što je prethodno rečeno, izmene i dopune zakona imale su kao osnovni cilj produženje samo rokova, a u to udruženje je na neki način i ukomponovano dosta članova izmena i dopuna zakona.
Pošto je ovde ministar i predsednik Narodne skupštine, iskoristiću da ministru za privredu i privatizaciju postavim dva poslanička pitanja. S obzirom da ministar nije u mogućnosti da često bude na Odboru za privatizaciju, ne znam, on će reći da li hoće ili neće, od 1.400, 1.500, ne znam više tačan broj, privatizovanih preduzeća, u mnogima je problem sprovođenje i poštovanje ugovora zaključenog između kupca, odnosno većinskog vlasnika i agencije.
Prevashodni razlog je nepoštovanje odredbi ugovora i to osnovnih odredbi ugovora od strane većinskog vlasnika. Agencija je preduzimala neke korake, ali izgleda da ti koraci nisu u skladu sa ciljem da se ispoštuju striktno bitne odredbe ugovora i da se u rokovima koji su dati po ugovoru preduzmu odgovarajuće zakonske mere da se podnosi tužba za raskid ugovora, pa adekvatno tome i da se vode ti sudski postupci, i da što pre dođe do raskida ugovora i zaštiti imovina tog privrednog subjekta koji je na taj način privatizovan. Takođe, zaštiti, prevashodno, interes radnika, jer oni su najviše ugroženi pri nepoštovanju ugovora od tih kupaca.
Postavljam sledeće pitanje, da ministar kaže, ne mora danas, ali će to biti nužno, u pismenom obliku - koliko je podneto tužbi za raskid ugovora ispred Agencije za privatizaciju, za koje to privredne subjekte, kada su podnete tužbe i u kojoj fazi su sudski postupci? Vrlo je bitno da se vidi da li je ta privatizacija uspešna, kako je ona dala dobro svim tim radnicima privatizovanih preduzeća.
Drugo pitanje: s obzirom da je Vlada Republike Srbije, i ona prethodna, a izgleda i one ranije, donošenjem program za vođenje brige o velikim društvenim preduzećima u Srbiji, imala zadatak da se bavi restrukturiranjem i osposobljavanjem velikih društvenih preduzeća, da li je to 63 ili 67 velikih preduzeća u Srbiji, da li taj program i dalje važi i da li su sva ta velika preduzeća direktno pod patronatom Vlade, odnosno u postupku restrukturiranja i pokušaju njihovog osposobljavanja za rad, i u pripremi za privatizaciju? Pošto ima 63 ili 67 preduzeća, ne bi bilo loše da se navedu sva ta preduzeća.

Pitam ministra da li ste u situaciji da date odgovor na poslanička pitanja odmah? Ako niste, biće formulisano na osnovu stenograma i biće obavezno da ga date onog dana kada bude rasprava u pojedinostima po ovom zakonu. Šta birate od ta dva? Nemojte delimično.
U danu kada bude rasprava u pojedinostima, ne delimičan, nego potpuni odgovor na oba pitanja. Biće poslata tokom sutrašnjeg dana, na osnovu stenograma.
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata je pokušaj predlagača da ispravi onaj nakaradni, neizvršivi i neprimenjivi Zakon o registraciji privrednih subjekata, koji su srpski radikali kritikovali tvrdeći da je taj zakon u tom obliku neprimenjiv.
Dakle, Zakon o registraciji privrednih subjekata donet je da bi, navodno, pojednostavio i ubrzao postupak osnivanja privrednih subjekata. Šta se desilo? Upravo suprotno. S obzirom da Agencija za privredne registre nije imala dovoljno obučenih i stručnih radnika za ovaj posao, jer su poslove registracije preduzetnika vršile lokalne samouprave, zakon nije bio izvršiv, na šta smo mi u SRS ozbiljno upozoravali.
Postupak registracije privrednih subjekata, odnosno preduzetnika, odlažete do 31.12.2005. godine, iako je trebalo da otpočne sa 1. martom 2005. godine. Podnosioci prijava za registraciju ne znaju kome da se obrate, s obzirom da se ovaj vaš nakaradni zakon nije mogao primeniti, jer im radnja nije registrovana, iako je prošao rok za registraciju.
Poštovani narodni poslanici, nije tačno da se ovde radi o usaglašavanju sa inflacijom, već se radi o klasičnom povećanju limita i nadoknade potrebne za upis u privredni registar. Članom 10. predlagač ukida ugovor o osnivanju, što je neprihvatljivo, jer ugovor je isto vrsta osnivačkog akta kao i odluka o osnivanju.
Očigledno je da donosite zakone koji su neprimenjivi, koje morate ispravljati više puta da biste ih primenili, ali mi pravnici to dobro znamo, kako je rekao Valtazar Bogišić: "Što se grbo rodi, vreme ne ispravi". Ni ovim zakonom nećete ništa ispraviti i on neće biti primenjiv.

Hvala vam, posebno vam hvala na citatu Bogišića.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? Ne, hvala.
Pre nego što zaključim načelni pretres, pitam da li ministar želi završnu reč? Izvolite.

Dakle, u ovom obraćanju ću biti nešto kraći nego kod prethodnog, zato što i primedbe nisu bile na nivou kao kod prethodnog zakona.
Ovde je rečeno, naročito kod poslednjeg diskutanta, o lošem kvalitetu zakona. Imao sam pravo zadovoljstvo da naši stručnjaci i oni koji su radili na ovom zakonskom projektu budu pozvani kao konsultanti u nekim drugim susednim državama, koje još ovo pitanje nisu rešile.
Dakle, zaista mislim da se radi o jednom kvalitetnom zakonu. Slažem se da ovde imaju, da kažem, u osnovi dve grupe pitanja. Veliki broj članova je proizvod potrebe usaglašavanja sa Zakonom o privrednim subjektima. Da je bilo sreće, normalno bi bilo da je prvo donet zakon o privrednim subjektima, koji u pravničkom i u poslovnom svetu važi kao poslovni ustav, a da se nakon toga donese zakon o privrednim društvima.
To bi bio normalan put i ne bismo imali ovoliki broj izmena zakona, koje su isključivo usklađivanje između dva zakonska teksta, odnosno prilagođavanje Zakona o privrednim subjektima sa Zakonom o privrednim društvima.
Međutim, ako to uporedimo sa racionalnošću koja je potrebna, onda vidimo da je bilo vrlo pametno, bez obzira što nismo poštovali taj redosled, što je prvo donet Zakon o registraciji privrednih subjekata. Da to tako nije bilo urađeno, onda bismo imali situaciju da donesemo zakon o privrednim društvima, a u toku 2005. godine bismo raspravljali i pričali o zakonu o registraciji privrednih društava i imali bi jedan kvalitetan registar za privredne subjekte, koji danas već postoji, sa godinu dana zakašnjenja.
Zaista smo izgubili puno vremena da bismo mogli takav luksuz sebi da dozvolimo. Dakle, lakše je, bolje i racionalnije da smo došli u situaciju da usklađujemo Zakon o registraciji privrednih subjekata sa Zakonom o privrednim društvima, mada bih voleo da je bilo obrnuto.
Drugi deo izmena se odnosi na pomeranje ovog roka. Rok koji je bio predviđen zakonom za 15. mart bio je neodrživ iz nekoliko razloga. Ovde se pričalo o neodgovornosti, ali želim da krenem redom. Prvo, izmena zakona je bila predložena i pripremljena još u februaru. Zašto danas i toliko meseci posle, to je zbog toga što je bilo dosta i opstrukcije u Skupštini, što je bio usporen rad itd. Mislim da kao ministar nemam pravo da ulazim u taj deo priče.
Drugi deo priče je vezan za ono što je uvek bolno u ovoj državi, a to su sredstva. Da smo na vreme imali u Agenciji za registraciju privrednih subjekata sredstva, kako je bilo predviđeno, mogli bismo da uradimo na vreme softver, hardver i ostalo.
Jednostavno, dali smo prioritet privrednim društvima, preduzećima, i imamo jedno zadovoljstvo da je do sada iz baze podataka trgovinskih sudova za preregistraciju prijavljeno 68.000 preduzeća. Urađen je jedan ogroman posao ili će biti urađen u narednom periodu.
Isto tako, želim da ukažem zašto nastaju neka uska grla i špicevi. To je osobina kod naših ljudi i našeg naroda. U 10 poslednjih dana pre isteka roka, od 68.000 predmeta dobili smo 40.000. Čitav period od par meseci do 31. maja, to je bilo manje do tada itd.
Ono što je pozitivno i što donosi ovaj zakon jeste da je od 1. januara do 15. juna registrovano i upisano u registar 4.800 novih preduzeća. Do sada je rekord bio na godišnjem nivou 7.000. To je podatak do 15. juna. Ako uzmemo u korelaciji sa manjom osnovicom potrebnom za osnivanje privrednog društva, onda je jasan signal da je znatno izražena aktivnost oko osnivanja privrednih društava.
Što se tiče preduzetnika, nikome ni jedno pravo nije uskraćeno. Preduzetnici, u dogovoru sa lokalnim samoupravama i upravama, obavljaju taj posao i dalje. Jednostavno, zbog kapaciteta Agencije ukazala se potreba, kao što sam rekao iz svega ovoga napred, da se pomeri taj rok za 31. decembar, da se i Agencija, koja je sada jedinstvena i za privredne subjekte odnosno preduzetnike, lizing, ručnu zalogu, da se uhoda i da zaista bude jedna prava baza podataka.
Dakle, ne postoje problemi komunikacije političke prirode sa lokalnom upravom i samoupravom, postoje tehničke prirode. U međuvremenu, oni koji su zaduženi za registraciju preduzetnika, oni obavljaju svoj posao i nikome nije uskraćena mogućnost da pokrene inicijativu ili da nešto radi.
Euforija zbog donošenja ovog zakona, koja je vladala, kada unapred vlada euforija, a posle se to ne potvrdi, onda to nije dobro. U ovom slučaju, sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da je euforija, koja je vladala u vreme donošenja zakona, imala pokriće. Pokriće je ovih 68.000 predmeta preregistracije, 4.800 novoosnovanih preduzeća itd. Zato kažem da je bilo mesto toj euforiji.
Inače, zakon se primenjuje od prvog dana kako je predviđeno, primenjuje se od 1. januara. Svi ovi podaci se odnose na period od 1. januara do 15. juna, ali se ne primenjuje u jednom svom segmentu, od četiri, znači kod preduzetnika. Bogu hvala, i to će biti vrlo brzo.
Bilo je još dosta diskusija oko naknada. Naknade nisu povećane, nisu menjane. Ako pažljivo pročitate, naknadu utvrđuje Vlada, a u zakonu su utvrđeni samo gornji limiti do kojih može Vlada da donese odluku. Inače u ovom momentu nije menjana naknada, da ne bi bilo zabune.
Poslanička pitanja, koja je postavio gospodin Četrović, sa zadovoljstvom ćemo pripremiti. Nemam tačne podatke u glavi o svakoj toj firmi, ali prava su, mogao bih da ih dam generalno šta je sve urađeno, upravo zato što sam nezadovoljan onim zakonskim rešenjima. Ali, bili ste, diskutovali smo šta je sve promenjeno u Zakonu o privatizaciji.
(Vjerica Radeta, sa mesta: A rokovi?)
Koji rokovi, koji vas interesuju? Sve sam rekao.
Što se tiče Bora, usvojen je na Vladi akcioni plan. To je Bor, Majdanpek, RTB, mi to obično kažemo "Bor", skraćeno, ali to je jedna celina. Pre par meseci smo imali jednu nezavidnu situaciju što se tiče perspektive Bora, u smislu studije koja se pojavila kod Svetske banke, gde su neki eksperti predlagali da se ugasi. Lično sam bio protiv takvog stava. Mislim da većina naše javnosti već to zna.
Jednostavno, za mene je bilo neshvatljivo i neprihvatljivo da u momentu, kada imamo nekoliko pisama o nameri, mi donosimo odluku da se zaustavimo. Na kraju krajeva, Bor i Majdanpek su naša prirodna nalazišta bakra. Imamo rafinerije koje treba osavremeniti, da našu rudu u našoj zemlji prerađujemo i tako prerađenu izvozimo u vidu proizvoda.
Jer, ako to ne bismo radili, kako onda da objasnimo da neka druga prirodna bogatstva, kao što je nafta, dovlačimo u našu zemlju, prerađujemo u našim rafinerijama i prodajemo ovde ili pak izvozimo. S obzirom da je bakar potpuno izvozno orijentisan proizvod, mislim da su ta uporišta bila za uvažavanje.
Na kraju, donet je akcioni plan, kojim je prihvaćena osnovna ideja da Bor dovedemo u situaciju da tržište kaže da li je Bor interesantan ili ne, a ne da neko sedi u nekom kabinetu, da računa kolika je moguća proizvodnja po jednom zaposlenom itd.
Naravno, taj akcioni plan predviđa dalju racionalizaciju broja zaposlenih, predviđa hitan odabir privatizacionog savetnika, predviđa odvajanje non-kor delatnosti od osnovne delatnosti i hitnu privatizaciju, predviđa da se, a ako bude ovako kako smo smislili, u decembru pojavi tender za Bor.
Ukoliko uradimo i ove prethodne stvari i privatizuju se delovi koji su non-kor delatnosti, koje nisu osnovne delatnosti, racionalizuje broj zaposlenih, siguran sam da sa današnjom cenom bakra imamo sasvim solidnu perspektivu.
Ne možemo se hvaliti, nisu to bogate rezerve, ali imamo sasvim solidnu perspektivu za Rudarsko-topioničarski basen Bor. Posebno što imamo jednu paralelnu studiju - Block Awning System o mogućnosti podzemne eksploatacije, i to sa sasvim solidnim zalihama.
O velikim preduzećima, samo da kažem o restrukturiranju, javnost je mogla da se uveri, gospodin iz Loznice je pričao, meni je to sasvim opravdano, da svako brine o svom kraju, to je u dobroj nameri. Naravno, najlakše je brinuti preko tuđih leđa, najlakše je ispričati. Ja sam čovek koji se maksimalno u ovom ministarstvu posvetio tim preduzećima.
Ne bavim se puno berzom, Komisijom za hartije od vrednosti, pošto su samostalno regulatorno telo, pa nemam pravo, ne bavim se nizom drugih stvari. Ali, ako se ičim bavim, bavim se onim velikim preduzećima. Svi znaju moje stavove. Imamo već sasvim solidne uspehe.
Na kraju ću završiti kako izgledaju ti neki rezultati. Danas je bila aukcija u Beogradu, bilo je 17 preduzeća, 10 je na aukcijama prodato, a sedam nije. Tih deset preduzeća je prodato za milijardu dinara i dva među tih deset su ona koja su bila na listama subvencionisanih. Znači, polako skidamo broj onih koji su na subvencijama, da se nalazi za njih rešenje. Deset u odnosu na 17 je jedan izuzetno dobar rezultat. Zahvaljujem.