Čuli smo da se Vlada ponaša kao radio-prijemnik, izgleda da intenzivno prikuplja signale. Međutim, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar da nije stigao danas na dnevni red ubeđen sam da se ništa u Srbiji ne bi izmenilo.
Da nema ovih izmena ova oblast bi potpuno funkcionisala na način kako funkcioniše, ali jedna potvrda za moju tvrdnju jeste i u članu 3. pa nadalje, gde se uglavnom ovim izmenama predviđa uvođenje registratora. Ovo je, naime, mogla Agencija za vođenje privrednih registara da jednostavno uredi svojim unutrašnjim aktima, statutom Agencije i da na osnovu tog statuta uvede registratora. Nije bilo potrebe za tim da Skupština danas raspravlja.
Međutim, šta je ono što je ovo ministarstvo kao predlagač izbeglo, a što se strahovito branilo u prethodnim predlozima zakona, to je u članu 3. koji se odnosi na član 57, gde je predviđeno da se registrator imenuje na period od četiri godine, s tim što isto lice ne može biti ponovo imenovano.
Mi smo ovde imali mnogo puta o tome raspravu, gde se tvrdilo da je neophodno pet godina za imenovanje pojedinih lica iz razloga, kako je to nama obrazlagano ovde, da bi se postiglo da to budu vanstranačke ličnosti, ličnosti koje nemaju veze sa politikom i da se održi kontinuitet u radu nekih organizacija, agencija, ili da su u pitanju neke druge ustanove i da je neophodan taj period od pet godina.
Sećam se onih iz Vlade koji su zdušno branili te stavove, a vidite da predlagač, Vlada, ima ministarstvo kome je potpuno jasno i kaže četiri godine. To se izbegavalo zbog toga što je otprilike četvorogodišnji redovni ciklus kada su izbori u pitanju, ovde to nije smetalo da bude četiri godine i ovo niko neće kritikovati.
Na kraju ovog člana, govori se o tome da registrator može biti razrešen pre isteka perioda na koji je imenovan, a navedena su tri razloga: na zahtev registratora, a što je potpuno logično; ako registrator ne obavlja svoju funkciju u skladu sa zakonom, takođe potpuno logično; na kraju, iz drugih razloga utvrđenih zakonom.
Ako su ti drugi razlozi utvrđeni ovim zakonom, onda je trebalo da stoji - i iz drugih razloga utvrđenih ovim zakonom. Međutim, ovim zakonom drugi razlozi nisu utvrđeni zbog kojih može biti razrešen, ali i nekim drugim zakonima. Ne znam da li to možda nije predviđeno Zakonom o državnim službenicima, ali ako jeste, to niste mogli staviti ovde, u ovoj zakon, jer je on na dnevnom redu tek na kraju ovog zasedanja.
Znači, ništa se suštinski ne bi izmenilo da ovo praktično nije danas na dnevnom redu. Poslanici se oko ovog zamaraju, Agencija za privredne registre zaista je mogla ovo da obavi svojim nekim aktom, praktično statutom da propiše postojanje registratora itd.
Kod člana 5. koji se odnosi na član 60, takođe sam prilično pozitivno iznenađen, gde kaže da visinu naknade iz stava 1. ovog člana određuje upravni odbor Agencije uz saglasnost Vlade Republike Srbije. Ubeđen sam da je to samo zato što ovaj predlog ne dolazi iz Ministarstva finansija. A da nekim slučajem dolazi iz Ministarstva finansija, ovde bi stajalo da visinu naknadu iz ovog stava određuje ministar nadležan za poslove te i te.
Prema tome, osvrnuću se vrlo kratko na obrazloženje. Kod razloga za donošenje zakona naveli ste kao jedan od razloga: zakon se donosi kako bi se zainteresovanim licima omogućilo da istovremeno založe pokretne stvari i zadrže ih u državini.
Valjda je cela suština zakona, ovo o založnom pravu na pokretnim stvarima, da ih imalac založi, ali da ih zadrži u državini, jer u protivnom bi to bilo otuđenje po bilo kojoj osnovi, da li je razmena ili prodaja, a suština celog zakona jeste u tome i ne vidim zašto bi to stajalo u obrazloženju ovih dopuna i izmena.
Jedna stvar mi je posebno smešna, moram to priznati, a vezana za ovaj zakon, opet u razlozima za donošenje, gde se kaže da je Agencija sa vođenjem registra privrednih subjekata i registra finansijskog lizinga otpočela još 31. decembra 2004. godine. Stvarno mi nije jasno ko to radi 31. decembra, uoči Nove godine. Verujem da nikoga nisu registrovali taj dan, možda su napravili neku proslavu da bi, eto, pred Novu godinu, kod građana se stekao utisak kako još nešto uspešno počinje da funkcioniše.
Da je bar ovde 3. ili 4. januar, kada prođu novogodišnji praznici, pa bilo bi potpuno jasno. Nije mi jasno šta bi ovome ko je pisao obrazloženje da stavi da je agencija otpočela još 31. decembra 2004. godine.
Zaista, uoči Nove godine voleo bih da predlagač izađe i da kaže da li su išta oni registrovali taj dan, osim onoga što su naknadno napravili neku prigodnu proslavu pre dočeka Nove godine. Hvala.
