U članu 22. spominjemo početna sredstva fonda za osiguranje depozita u iznosu od 700 miliona. Kaže: "Predlagač zakona početna sredstva...". Znači, to su neka inicijalna sredstva koja daje država u iznosu od 700 miliona za određene poslove Agencije.
Zatim, u stavu 2. kaže: "Postojeća sredstva Fonda osiguranja Agencije za osiguranje depozita". Znači, unutar sadašnje Agencije, koja je nekada bila savezna, a sada je republička, za sanaciju banaka, stečaj, likvidaciju i osiguranje depozita, postoje sredstva koja se, takođe, nalaze u posebnom fondu. Ona su namenska sredstva i ona su sredstva koja služe za pokriće u slučaju stečaja, likvidacije banaka. Znači, nema početnih sredstava. Početna sredstva su ona sredstva koja je ta agencija, još dok je bila savezna, dobila iz saveznog budžeta. To su početna sredstva. Ovo ne mogu biti početna, jer nešto postoji u tom fondu.
Znači, to može biti samo određena dotacija koja se daje iz budžeta u taj fond za osiguranje depozita. Pitam vas, zašto bi sada država izdvojila 700 miliona u taj fond? Nema realnog osnova. Znači, stvaramo buduće strateške situacije vezano za stečaj i likvidaciju banaka. To je znači neka budućnost. Trenutno, nema potrebe da izdvajamo ta sredstva iz budžeta.
Posebno se za mene postavlja pitanje da li su ona predviđena budžetom za 2005. godinu? Ako ona nisu predviđena, znači da je to nenamensko trošenje sredstava. Eventualno bi se to moglo rebalansom budžeta za 2005. godinu, ali ga sad nema. Sama formulacija: "početna sredstva", "inicijalna sredstva" za nešto, ovoga trenutka ne stoje. Opet je predlagač zakona promašio u definiciji ovog člana. Predlažem da se i on briše, uz celokupno brisanje svih zakonskih odredaba na koje smo ukazivali.

Još neko o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Stevanović.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović.

Dame i gospodi, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 23. Predloga zakona o osiguranju depozita. Moje kolege su dosta primedbi dali na ovaj zakon, a takođe i ja. U skladu sa prethodnim amandmanima, podneo sam amandman na član 23. koji, u skladu sa prethodnim, kaže: "Briše se."
Velike kritike na račun ovog predloga čuli smo od mojih kolega, sa razlogom, kada se uzme u obzir da ste vi buldožer revolucijom na prečac izvršili reforme na vaš način, tako što ste veliki broj naših domaćih banaka zatvorili, a u isto vreme ste doveli strane banke, poput "Rajfajzen" itd, doveli ste banke koje daju kredite našim sugrađanima, sa veoma velikim kamatama.
Hoću da kažem da Vlada Srbije povede računa o kreditima Svetske banke i MMF, koji se koriste za privatizaciju koju vršite u našoj državi. Moram da napomenem da, jer imamo slučaj Argentine i nekih država u svetu gde su MMF i Svetska banka napravili zavisne države od tih banaka, da ne mogu da se izbave iz krize za narednih 50 godina.
Ovaj zakon koji ste predložili, trebalo bi da štiti građane. Međutim, to po mom predlogu ne može da se kaže. Takođe, kredite za poljoprivredu ste isključivo davali vašim partijskim drugovima. Vrlo brzo su te pare potrošene a ostali građani nisu došli na red ni za ove obične kredite, a kamoli za ove bespovratne kredite o kojima ste mnogo govorili, a od toga ništa nije bilo.
Međutim, šta reći posle ovolikih kritika po ovom zakonu? Hoću da kažem da smo mi srpski radikali uspeli da dešifrujemo šifrovanu stranku i da kažem da su veliki kriminal u bankarskom sistemu napravili gospoda Dinkić i Jelašić, o kojima pišu mnoge dnevne štampe. Takođe, efikasnost skupštinskog rada, o kome govori često predsednik Skupštine, gospodin Marković. Moram da kažem, da 45 predloga zakona koje mi treba da razmotrimo i nešto oko 500 amandmana za svega 10 dana, ne može ni slučajno da se nazove efikasnim radom. Ovo je prisilni rad, na brzinu, bez kvalitetne diskusije, bez posebne rasprave pojedinačno o svakom zakonu i svakom amandmanu.
Hoću da kažem nešto o vašoj demokratizaciji Srbije. Danas smo imali Odbor za privatizaciju gde ste vi pokazali kolike ste demokrate. Niste pustili u Skupštinu da uđu predstavnici "Soko Štarka", o kojima smo trebali da raspravljamo danas na Odboru za privatizaciju.
Takođe, niste stavili na dnevni red za sledeću sednicu, (vi gospodo iz vladajućih stranaka) "Soko Štark", gde se očigledno vide nepravilnosti Komisije za hartije od vrednosti, gde više od dve trećine zaposlenih u "Soko Štarku" ima prigovor. Vi se niste upristojili da primite te ljude, kao što smo do sada imali praksu. Očigledna je prevara i kriminal!
Hoću da kažem, da ćemo ovom privatizacijom mi postati sluge Nemaca, Slovenaca, Hrvata i Amerikanaca. Retki su ljudi iz Srbije koji kupuju naša preduzeća.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? Izvolite, gospodin Buha.
Prihvatam ovu samokritiku koju slušamo već nekoliko puta. Kao što vidite, potpuno ste u pravu. Iz budžeta se danas troši pet miliona. Da bi se pojasnilo zašto na ovaj zakon, na koji ima toliko ozbiljnih primedbi i sad ih čujemo, nažalost, nije za dva i po meseca podnet nijedan amandman sem amandmana: "briše se". Nadam se da se ubuduće to neće dešavati. Zahvaljujem vam se na ovome.

Članom 23. Predloga zakona predviđeno je da početnu premiju plaća banka koja je u sudski registar upisana posle 1. jula 2005. godine. Jedna slična formulacija je predviđena članom 12. istog predloga, koja kaže da je banka dužna da plaća početnu premiju u roku od 45 dana od dana upisa u sudski registar. Malo je to kontradiktorno, da u jednom zakonu jednu te istu pravnu stvar tumačimo na dva načina. Ovo jesu prelazne odredbe, ali i u prelaznim odredbama se moramo pridržavati konteksta zakona.
Mislim da predlagač zakona, kada je dao ovakvu formulaciju, mislio na one banke koje će se formirati posle usvajanja ovog zakona i da se ta početna premija odnosi upravo na one banke koje će biti osnovane posle usvajanja ovog zakona. Ako je to 1. juli 2005. godine, znači, da se odredbe odnose na početnu premiju koja je predviđena članom 12. i nema potrebe da ga još jednom definišemo posebnim članom zakona koji ima potpuno drugi kontekst. Takođe, predlažem da se ovaj član, (s obzirom na to da se ponavlja, da u nekim elementima možda ima i određeno tumačenje) kao takav briše.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne)
Na član 23. amandman je, na osnovu člana 136. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, podneo Odbor za finansije.
Predstavnik predlagača, na sednici Odbora za finansije, prihvatio je ovaj amandman.
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Stojan Tintor.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo dupla regulativa i duplo postavljanje, s obzirom da imamo dva istovetna člana. Član 24. kaže da se stopa tromesečne premije za 2005. godinu utvrđuje u iznosu od 0,1%, a istu takvu odredbu imamo u članu 13. stav 2. koja glasi: "stopa tromesečne premije iznosi najviše 0,1%", a u članu 24. se kaže: "stopa tromesečne premije za 2005. godinu utvrđuje se u iznosu od 0,1%". Po meni, nepotrebno je dva puta u istom članu navoditi i osnov i visinu premije.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Stojan Cvetković.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Stojan Cvetković.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 25. Predloga zakona o osiguranju depozita i predlažem da se član 25. briše, iz više razloga. Narodna skupština Republike Srbije je očigledno u funkciji Vlade Republike Srbije i zato se sednica Narodne skupštine zakazuje suprotno odredbama Poslovnika, kako bi se narodnim poslanicima onemogućilo da podnesu amandman i da kroz obrazloženje obaveste javnost Srbije. Vlada Republike Srbije je jedino odlučna da nastavi dalje pljačkanje građana Srbije. Ovakav zakon će još više povećati ionako skupe kredite koje koriste pravna i fizička lica. Mi danas imamo najskuplje kredite u Evropi. I dok sve veći broj radnika ostaje bez posla, skupi krediti onemogućavaju razvoj malih i srednjih preduzeća.
Nedavno je objavljen podatak da je u zadnjih nekoliko meseci zatvoreno 1.500 radnji, a za to je zaslužan ministar Mlađan Dinkić. Na jugu Srbije situacija je još teža, posebno u opštinama Lebane, Medveđa, Bojnik, Crna Trava, gde stepen nezaposlenosti raste iz dana u dan, a primanja sve niža. Ne mogu da završim, a da ne kažem da se opština Lebane vratila u vreme 1945. godine. Nijedna fabrika ne radi, objekti i putevi su prepušteni propadanju, 3.000 radnika je ostalo bez posla, 2.000 porodica nema nijednog zaposlenog. Jednostavno Lebane umire. Slučajni prolaznik bi zaključio da u Lebanu vlada kuga, a ne demokratija koju čine odbornici DS-a, Karić i G17, SPO i NS.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.