Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo Zakonodavni odbor .

Ministar Zoran Stojković prihvata ovaj amandman, pa zbog toga postaje sastavni deo Predloga izmene Zakona.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Zoran Stojković, ministar pravde, želi završnu reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA ZA BORBU PROTIV VISOKOTEHNIČKOG KRIMINALA (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milica Gavrilović, Sreto Perić, Milan Stevović, Zoran Krasić, Nataša Jovanović, Miljko Četrović, Vjerica Radeta, Nemanja Šarović, Momir Marković, Vojislav Milajić, Zlatan Jovanović, Darko Glišić, Branislav Rankić, Milovan Radovanović, Milorad Mirčić i Dragoljub Stamenković.

Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.

Zakonodavni odbor je, saglasno članu 144. stav 4. Poslovnika, izvršio pravno-tehničku redakciju teksta Predloga zakona koja glasi: U članu 2. stav 3. reči "Krivičnog zakonika" zamenjuju se rečima "Krivičnog zakona", a u članu 3. stav 1. tačka 1) reči "Krivičnim zakonikom" zamenjuju se rečima "Krivičnim zakonom".

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na naziv Predloga zakona amandman je podnela narodni poslanik Milica Gavrilović.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.

Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehničkog kriminala. Predlažem u amandmanu (koji sam podneo u ime poslaničke grupe SRS) da se ovaj član briše. Vrlo često nam se stavlja prigovor na to što, kada smo protiv određenih zakona, predlažemo da se briše svaki član. Naravno, ukoliko smatramo da takav zakon nije potreban, da je besmislen, da ćemo predložiti da se svaki njegov član pojedinačno briše i na kraju da se kompletan zakon ili briše ili pre rasprave povuče iz procedure.
U članu 1. ovog zakona utvrđuje se šta je oblast koju reguliše ovaj zakon, pa član 1. glasi: "Ovim zakonom uređuje se obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja posebnih organizacionih jedinica državnih organa radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela određena ovim zakonom".
U članu 2. – moram pročitati šta podrazumeva – "Visokotehnički kriminal, u smislu ovog zakona, predstavlja vršenje krivičnih dela kod kojih se kao objekt ili sredstvo izvršenja krivičnih dela javljaju računari, računske mreže, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku".
Interesantno, član 14. ovog zakona predviđa da, "Krivični postupci za krivična dela iz člana 3. ovog zakona, u kojima je optužnica stupila na pravnu snagu do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se pred sudovima koji su bili stvarno i mesno nadležni pre stupanja na snagu ovog zakona". Iz člana 14, predloženog zakona, jasno proizilazi da je ovaj zakon potpuno nepotreban, jer smo do sada imali krivična dela iz ove oblasti i određeni državni organi su postupali po krivičnim delima iz ove oblasti, tako da su do sada za otkrivanje, gonjenje i suđenje određenih krivičnih dela bili nadležni tužilaštvo, MUP i organi pravosuđa, odnosno sudovi.
Sada se kao državni organi nadležni za borbu protiv visokotehničkog kriminala predlaže posebno tužilaštvo koje bi se obrazovalo pri Okružnom tužilaštvu u Beogradu, a posebno tužioca bi postavljao Republički tužilac.
Ovo mi liči kao da se stvara privatna institucija i da je ministar tu možda bi mogao dati malo adekvatnije obrazloženje vezano za ovaj predlog.
Mandat tog tužioca, odnosno posebnog tužioca nadležnog za gonjenje po ovim krivičnim delima bi bio četiri godine,a po isteku tog mandata mogao bi ponovo da se vrati na mesto, odnosno u ono tužilaštvo iz koga je došao.
Kaže se da prednost, prilikom postavljanja tih tužilaca, imaju oni tužioci koji se razumeju u tehniku vezano za računarsku opremu.
Zatim, pri MUP organizovala bi se posebna služba za borbu protiv visokotehničkog kriminala i na kraju sud koji bi postupao po ovim, odnosno sudio po učinjenim krivičnim delima bi bio Okružni sud u Beogradu sa posebnim većem, odnosno drugostepeni sud po ovim krivičnim delima bi bio neposredno viši sud, a to znači Vrhovni sud.
Smatramo da je ovaj zakonski predlog potpuno nepotreban i zbog toga sam predložio, u ime poslaničke grupe SRS, da se član 1. ovog zakona briše. Pretpostavljam da ćete u danu za glasanje prihvatiti ovaj amandmana. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se gospodinu Periću. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Milica Gavrilović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Milica Gavrilović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Povodom ovog amandmana ću da obuhvatim veći broj članova ovog predloga zakona. Zakon ima petnaest članova, zakon je potpuno nepotreban. On ne bi smeo da postoji kod nas, zato što se ovim zakonom u stvari nedozvoljeno menjaju odredbe čitavog niza drugih zakona koji se tiču pravosuđa. Jedan od tih članova koji menja postojeće odredbe zakona je upravo član 3. u kome se propisuju grupe krivičnih dela za koja se formiraju ovi organi Predlogom zakona. To su krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka i krivična dela protiv intelektualne svojine, ali opet u vezi sa računarima i tom tehnikom.
Na ovaj način mi, praktično, ovim zakonom menjamo odgovarajuću odredbu Zakona o uređenju sudova, menjamo nadležnosti. Sada kažemo, te odredbe Zakona o uređenju sudova ne postoje, nego će da se kod ovih krivičnih dela primenjuje ovaj član, a koji kasnije propisuje ko je nadležan i ko preduzima određene stvari. To ne bi smelo ni pravno-tehnički ni zakonodavno da se vrši na ovaj način.
Druga stvar, kaže se da se ovim zakonom uređuje obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja. Obrazovanje se uopšte ne uređuje ovim zakonom, jer nemate nijednu odredbu kojom se kaže obrazuje se nešto novo, već se u svim odredbama kasnije govori se o organizaciji, pa se kaže, posebna organizacija u okviru Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu, posebna organizacija u smislu veća u okružnom sudu i posebna organizacija, verovatno neka uprava u okviru MUP.
Prosto, član 1. ne odgovara sadržini zakona. Ono što posebno smeta, ma koliko da je predlagač hteo da izbegne situaciju da stvara nešto posebno u okviru postojećeg, nešto što bi moglo da se prihvati, ali ono što je u zagradi nikako ne bi smelo, to je član 4. stav 2, kaže: "U Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu obrazuje se posebno odeljenje za borbu protiv", a sada je to protiv "visokotehničkog kriminala, (u daljem tekstu: Posebno tužilaštvo)".
Ne može odeljenje da preraste u posebno tužilaštvo. Ovo je verovatno neko predlagača prevario, jer predlagač je upravo insistirao na tome da ne bude posebno tužilaštvo, nego samo odeljenje.
Slično je sa odredbama koje regulišu status tužioca, a u članu 5. se kaže o posebnom tužiocu: "Radom posebnog tužilaštva rukovodi posebni tužilac za visokotehnički kriminal, (u daljem tekstu: Posebni tužilac)".
Znači, u težnji da se ne poremeti struktura koja je propisana Zakonom o javnom tužilaštvu, mi u stvari u zagradi imamo nešto što je negacija onoga što je Zakon o javnom tužilaštvu, a gde eventualno postoje neke mogućnosti da se prave specijalizovana odeljenja, ali ne i tužilaštva. A da ne analiziram konkretne odredbe koje su sve problematične sa gledišta postojećeg uređenja našeg pravosuđa, ali moram da istaknem osnovni problem.
Osnovni problem kod ove vrste kriminala jeste u otkrivanju, a ne u tome ko će da zastupa optužnicu pred kojim sudom. Ako je to osnovni problem i tu je potrebna specijalizacija, onda to znači da MUP, sa svojim područnim organima i jedinicama, treba da se opremi, osposobi da bi se pratilo, jer ne postoji principijelno nikakva suštinska razlika u otkrivanju krivičnih dela ubistava ili ovog krivičnog dela.
Mi nismo donosili posebne zakone o načinu kako će da se otkriva krivično delo ubistva, kako će posebno da se utvrđuje krivično delo za razbojnike, krađe. Ova specifičnost zahteva organizaciju, opremu i struku određenih ljudi u MUP-u koji bi mogli da rade na otkrivanju ovih krivičnih dela, a van toga ne sme više ništa da postoji. I onako na bazi rezultata pretkrivičnog postupka stvarno i mesto nadležni javni tužilac preduzima krivično gonjenje.
Ako je njemu stručnjak iz policije pronašao krivično delo, utvrdio izvršioca, javni tužilac može da zastupa. zašto bi on morao da ima neka specijalna znanja. Njemu MUP dođe kao stručni organ, kao veštak koji ga je podučio i ukazao mu da je krivično delo. Zašto bi sud morao da ima specijalne sudije koji bi razumeli to.
Moram da vas upozorim da u nekim zemljama, kada je došlo do "internet" ekspanzije i "kompjutera" i "računara" itd. gotovo da nisu promenjeni krivični zakoni, nego se tumačenjima išlo i upotrebljavalo se sa postojećim opštim odredbama, odnosno odredbama zakona koji se tiču opšteg kriminala. Plašim se da se na ovaj način samo baca prašina u oči, gde se navodno formira nešto za neku borbu protiv nečega, a tvrdim vam da za dve, tri godine ovo neće moći ni da zaživi.
Nisam siguran da ta centralizacija gonjenja, otkrivanja i suđenja koja svakako ide ovim predlogom zakona, može da bude efikasna, jer ovde nije problem ni u sudu ni u tužilaštvu, nego pre svega kod onoga koji treba da otkrije da li postoji krivično delo, a to je MUP. Mi praktično ovim zakonom u odredbama koje se tiču člana 9, pa člana 10. itd, takođe utičemo i menjamo Zakon o unutrašnjim poslovima, Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova.
Jednostavno, moramo da se okanemo toga da više u našem pravnom sistemu postoje posebni zakoni, koji derogiraju ono što je propisano kao načelo ili ono što je opšti zakon, koji se primenjuje na celoj teritoriji prema svima.
To je naša osnovna primedba i zbog toga smo mi podnosili ove amandmane, upravo da skrenemo pažnju predlagaču. Nemačka verovatno ima potrebe i za posebnim sudom, posebnim tužiocem, posebno policijom za ove stvari. Zašto? Zbog teritorije, broja stanovnika, nivoa tehničke opremljenosti, itd. Ali, mi ne možemo slepo da prepisujemo sve iz inostranstva. Prosto ne može da se prepiše.
Ovde je trebalo skocentrisati, pre svega sredstva bez bilo kakve promene zakona prema Ministarstvu unutrašnjih poslova, to je jedna varijanta; moguće je da postoji i druga varijanta, da postoji posebna agencija koja bi to pratila, pošto i ta manija vlada u vladajućim strukturama, sve neka ide na agencije.
Ali, ovde je problem otkrivanje krivičnih dela. Tužilac, i sami znate, dovoljno je da Republički javni tužilac zaduži jednog svog zamenika koji će profesionalno da prati oblast ove vrste kriminala i po osnovu hijerarhije, raspisa stavova, obaveznih stavova koje tužilac daje nižim tužilaštvima, može da se obezbedi jedinstven stav povodom gonjenja.
Što se tiče suda, vrlo brzo se formira sudska praksa povodom ovakvih vrsta krivičnih dela i kako se sudi. Ali, da bi se to sredilo u Ministarstvu unutrašnjih poslova, nama nije potreban ovaj zakon. Mislim da čak nije potrebna promena postojećeg Zakona o unutrašnjim poslovima. Čak mislim da nije potrebna promena Zakonika o krivičnom postupku, jer i on ima te fleksibilne odredbe koje uvažavaju situaciju da se sa visokosofisticiranim tehnologijama se pojavljuju kriminalci. Oni, po pravilu, uvek idu ispred države.
Znači, ovde je samo problem otkrivanja. Ako je samo problem otkrivanja krivičnih dela, izvršilaca, postojanja dela, onda je to u potpuno istoj situaciji, kao sa ostalim krivičnim delima, samo što mora da se uvaži specifičnost u pogledu tehničke opremljenosti i stručne osposobljenosti.
Moram da kažem još jednu stvar, otvara se još jedan problem, koji se ovim zakonom ne dodiruje. To je problem koliko nadležni organi mogu da ulaze u privatnost i u funkcionisanje čitavih sistema i nekih mreža. Pitanje je, to ovaj predlog zakona ne reguliše. Na ovaj način mi samo pokazujemo neku legitimaciju prema inostranstvu kako smo nešto ispunili.
Zašto ovo ispunjavamo, na ovakav način, nama nije jasno? Sumnjamo da će neki rezultati da dođu, čak sumnjamo da može da se desi to da se pretvori u nešto suprotno, poput ove borbe protiv, recimo, piraterije. Najveći borci protiv piraterije su oni koji najviše stavljaju u nelegalni promet diskove iz Bugarske i nekih lokacija gde se to štampa, preko nekih zvučnih imena, ali oni sada nisu tema, pa neću da ih pominjem. Uostalom, dobili su krivične prijave.
Znači, nivo promena koji je potreban, faktički potreban je, prema Ministarstvu unutrašnjih poslova, prema osposobljenosti tužilaštva, raspisima, tumačenjima suda u vezi jedinstvene sudske prakse, ali nikako poseban zakon, sa posebnim odeljenjima ili posebnim većem.
Jer, ako neko smatra da posebno veće Okružnog suda u Beogradu treba da bude ta kapa koja će da bude prvostepeni sud za sve predmete u Republici Srbiji, tvrdim vam da će, verovatno ista ili slična krivična dela učinjena u nekom manjem mestu ostati potpuno neprimećena.
Jer, otkrivanje je na nivou Ministarstva unutrašnjih poslova centralizovano, gonjenje na nivou Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu, suđenje na nivou Okružnog suda u Beogradu.
Gde su tu ova manja mesta? Gde su to sitni provajderi po manjim mestima? Pitanje je – taj deo, koji je vrlo važan za otkrivanje, mogućnost komunikacije, ulaska u sistem provajdera, jer preko provajdera se i završava to. Ne zahvaljujući njemu, nego zahvaljujući njegovim instalacijama, pristupu mreži, itd, itd. Umesto taj pristup da se uredi i da se osposobi MUP na svim teritorijama da ovo može da radi, mislim da je u pitanju pogrešan put.
Zbog toga smo podneli ove amandmane, upravo da skrenemo pažnju na neusklađenost nekih odredbi sa postojećim zakonima iz oblasti pravosuđa i na nemogućnosti primene odredbi ovog zakona.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Milica Gavrilović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Odbor za pravosuđe predlaže da se amandman na član 4, koji je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović, odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, besmisleno je da Skupština usvaja ovaj zakon, koji se sada ne zove, posle mišljenja Odbora, mada je na Skupštini da se o tome se izjasni, ali očigledno je da se stvorila većina, da se prihvati ovaj amandman koleginice Gavrilović, pa će zakon da se zove: zakon o suzbijanju visokotehnološkog, umesto visokotehničkog kriminala. Rekli bi Srbi: "nije šija nego vrat".
Ali, koga to interesuje kada je samo jedan podatak ovde važan za građane, da zakon u budžetu zahteva 50 miliona za svoje sprovođenje, da je potpuno besmislen, nepotreban i da sve ove odredbe zakona, pa i ova odredba koja je definisana članom 4, za koji predlažemo u ime SRS, da se briše, već postoje na ovaj ili onaj način u Krivičnom zakoniku.
Ako ne postoji kroz eventualne izmene tog zakonika, može da se inkorporira i krivično delo, vezano za ovo što ste vi sada nazvali, odnosno imate nameru da nazovete – visokotehnološki kriminal.
Ako ste već pristupili izradi jednog ovakvog zakona, potpuno je besmisleno da se ne obazirete na nešto što, takođe, može pod to da se svrsta, a opet nam ne treba ovakav poseban zakon, ni posebno tužilaštvo, što predlaže ministar Stojković u članu 4, već da obratite pažnju i na ono pored navedenih dela i onoga šta to zapravo jesu, visokotehnički kriminal u smislu ovog zakona.
Niste obratili pažnju na činjenicu da je visokotehnički ili visokotehnološki kriminal odavno zastupljen u svim strukturama našeg društva. Po sadašnjim i te kako važećim pozitivnim zakonskim propisima, treba da odgovaraju oni koji su počinili ta dela, kao što je slučaj Perišića i visokosofisticirane veleizdaje, jer znate kada je Nejboru predao dokumenta, vezana za vojnu i državnu tajnu Srbije i Crne Gore, nije to doneo napisano na nekim papirićima, već na uredno narezanim kompakt diskovima. Ne da niste reagovali, nego vam je to bila zadnja rupa na sviralu, što bi nekad Koštunica rekao.
Što se tiče sadašnje visokosofisticirane dezintegracije onoga što je naša država, što je naš prostor i ono što se dešava poslednjih dana, bolje bi vam bilo, a i okružnom i Republičkom javnom tužiocu, da obratite pažnju na ono što predstavlja zaista opasnost za državu i društvo, a to je poslovanje i delovanje pojedinih tzv. nevladinih organizacija.
Zar vam treba veći argument i bolji primer od činjenice da je, predvodnik jedne takve organizovane i u svakom smislu visokosofisticirane banke, ona narkomanka Nataša Kandić pokrenula jednu hajku i harangu protiv čestitog srpskog domaćina, danas najuglednijeg političara, i u tome joj visokosofisiticirano i visokotehnološki brižno pomogli B-92 i ostali koje su upregli u to kolo!
Umesto da ste, ako ste već nešto želeli, pokušali da reagujete na taj način i da kažete: ljudi, u pitanju su država i narod, mi nismo genocidni narod, mi smo pripadnici srpskog naroda koji je i te kako postradao, koji se i te kako grčevito borio da sačuva samo ono što je njegovo, svoja ognjišta, svoju zemlji, vi se, blago rečeno, zamajavate i zamlaćujete sa nekim tačkama zakona koji ništa ne znači i uvodite, a to predviđa član 4. posebno tužilaštvo.
Mislite da ćete na taj način, dajući tome takav značaj i kroz organizovanje jednog takvog posebnog tužilaštva da sprečite raznorazne "Čede" i "Bebe" i "Janjuševiće" i koga sve još da imaju prislušne uređaje, da rade šta god hoće, da raznorazne kuće koje se bave kablovsko-distributivnim sistemom ili su uključene u to, na isti način, postoje indicije, vrše prisluškivanje određenih lica.
Ovaj zakon je na jedan, za naše pravosuđe i za naš MUP, neprimeren način, jer mi imamo jedan uspostavljeni sistem koji ne funkcioniše, prepisan ili dobijen od onih koji od vas traže da to uradite, nešto što u pravnoj praksi, što u MUP-u, kao što je malopre rekao gospodin Krasić, neće imati primenu ako se ozbiljno ne radi na svim, naročito ovim slučajevima koje sam navela.
Vi ste videli da nam je u petak, jer je sednica bila otvorena za javnost, direktor BIA rekao da u našoj zemlji postoje pojedinci koji svojim prislušnim uređajima, a to je bilo pitanje nekog od kolega poslanika, mogu to da rade, odnosno to čine, a da je za to predviđena gotovo nikakva kazna, na nivou prekršaja. O čemu mi onda pričamo, kada je ovaj zakon, u odnosu na takve stvari i na takve pojave, smešan.
U odnosu na činjenicu da vođa bande Nataša Kandić i njoj slični, upregnuti u to da nas proglase genocidnim narodom, da učine da generacije i generacije posle nas ispaštaju zbog toga i zbog nečega što ne da nismo uradili, nego smo zaista, kao narod, a i stotine hiljada ljudi, propatili zbog činjenice da smo želeli da branimo ono što je naše.
Vi se danas, koliko vas ima petnaestoro, dvadesetoro vas iz vladajuće koalicije, (dobro, da se ne prebrojavamo, ali ovako odokativno vas je toliko, a radikala najmanje pet puta više sa ove strane) dakle, vi se zamajavate sa nečim što u pravom smislu reči ne može ni da se primeni, niti nam je potrebno, a još će građane da košta.
Kad oni ljudi koji ževe na Pešteru i koji uzgajaju ona stada ovaca, koji gledaju da prežive i koji uveče jedva da u pola osam, eventualno u 11, ako imaju struju i ako imaju TV u svojoj kući, u toj kolibi, uključe i gledaju šta se to u državi radi, preko nacionalne televizije, koja svakako nije to u pravom smislu reči, jer ne reprezentuje ono što govori većina pripadnika naroda, a to smo mi radikali.
Ali, i sve da oni to pogledaju posle celog napornog dana, znate koliko ćete njega da zaintrigirate da glasa ili da vam podrži nameru da izglasate zakon, od 50 miliona dinara, o visokotehnološkom kriminalu.
Njemu da obeležite jedno jagnje ili jednu ovcu, da mora da se registruje, da to proda, da napuni budžetsku kasu, a vi ćete, kao i te kako moderni ljudi, "visokosofisticirani", da se zalažete za to da imamo jedan zakon koji će državu da košta još 50 miliona.
Bilo je ovde raznih predloga i raznoraznih entuzijasta u državi Srbiji, u kojoj narod nema hleba da jede. Tako je jedna koleginica došla na ideju, kao da je standard ljudi takav, pa takav treba da bude i ovde u Skupštini, da imaju par hiljada evra platu, a vidim koliko se vi mučite, ne znate ni koji su zakoni ni amandmani na dnevnom redu.
Ona je tako predložila, (inače iz jedne stranke iz vlasti) da Narodna skupština za potrebe poslanika pribavi po jedan laptop, znate, to je visokotehnološki prihvatljivo, da ne moraju "jadni poslanici", a naročito oni koji su na vlasti, da se muče, nego pritisnu dugmence i vide koji je zakon i kažu: ovo je predložio Stojković odličan zakon; ovi Dinkićevi, pa nema ništa bolje od ovoga; pa pritisne drugo dugme i kaže - vidi radikalski amandmani, to ništa ne valja.
Ako je to vaš cilj i ako vi tako gledate na budućnost Srbije, ako mislite da ćete ovom besmislicom koja se naziva zakon, da sprečite sve one ljude koji, pre svega, žele ne da nanesu štetu samo privrednim subjektima – a bilo je i toga i u procesu privatizacije i raznih umešanih stranih obaveštajnih službi, o tome će istorija da sudi, umešanih u proces privatizacije, ako vi mislite da ćete na takav način da ubedite građane da činite ispravnu stvar, onda ste vi na pogrešnom putu. To nije rešenje.
Rešenje je da u državi i na mestu predsednika i na mestu premijera i na mestu ljudi koji su, pre sveg,a odgovorni da na svaki mogući način spreče organizovani kriminal i korupciju, budu odlučni ljudi koji će znati tome da se suprotstave i da svako odgovara za delo koje je učinio, da li iz ove oblasti ili iz bilo koje druge. Uostalom, na primeru gospodina Tomislava Nikolića, a to je moja poruka Repulbičkom javnom tužiocu, ne da postavlja ove posebne tužioce, nego da se time bavi, na prošlonedeljnom primeru, kada je podneo krivičnu prijavu protiv one zlobe i one nesreće koja se zove Nataša Kandić, vidite kako se reaguje i kako se štiti istina, pravda i pravičnost.
Naravno, mi sada očekujemo da će ona da radi u skladu sa onim za šta je i izabran i celo tužilaštvo; kao i u slučajevima koji su vam poznati od ranije, kada je takođe gospodin Nikolić, još prošle godine Republičkom javnom tužiocu predao krivične prijave protiv Hamovića, Lazarevića, Davinića, Paskaša i svih ostalih, da ih ne nabrajam sada, a ne da kroz ovakav jedan besmisleni zakon sebi daje neke nepotrebne nadležnosti, a pune su mu ruke posla. Bolje bi mu bilo da ovaj jedan po jedna slučaj rešava. Neka krene od Kandićke, pa redom.

Da li se o ovom amandmanu još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Milica Gavrilović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Miljko Četrović.
Odbor za pravosuđe i upravu preldaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Miljko Četrović.

Poštovani narodni poslanici, ovo je jedna od mnogih nebuloznih zakona koje je predložila Vlada Srbije, Predlog zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehničkog kriminala. Ovim zakonom, skoro bez ikakvog obrazloženja, sa argumentima i činjenicama zašto se ovakav zakon predlaže, verovatno po nalogu ili prepisujući neke zakone sa tog razvijenog Zapada, jednim zakonom u 15 članova se određuje posebno tužilaštvo, posebno služba u okviru MUP za borbu protiv visokotehničkog kriminala i čak posebno odeljenje ili veće za suđenje za visokotehnički kriminal Okružnog suda u Beogradu.
Šta je ovde što je od poslanika SRS izneto obrazlaganjem prethodnih amandmana? Određuju se tužiilaštvo, Okružno javno tužilaštvo u Beogradu, okružni sud i MUP iz Beograda da budu ti organi i te službe koje će se organizovati i boriti protiv visokotehničkog kriminala. Ovo je opet bacanje prašine u oči građana Srbije, jer ogranizovani kriminal ne da se suzbija, naprotiv, on iz dana u dan širom Srbije, a što je dokaz da, niti tužilaštva, niti MUP, pogotovu nadležni sudovi, ne rade svoj posao, ne primenjuju zakone, nisu efikasni i učinioci tih krivičnih dela ne dobijaju zaslužene kazne.
Neće se ni ovim zakonom ništa posebno uraditi. Verovatno će se samo odugovlačiti postupci, ako se pokrenu za organizovani kriminal i ovaj tzv. visokotehnički kriminal, prebacivanjem loptice od opštinskih, okružnih do ovog posebnog tužioca, posebne službe MUP u Beogradu i posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu.
Neshvatljivo je da se ovakvim zakonom lex specialis ulazi u nadležnost i Republičkog javnog tužioca ili tužilaštva u celini, kao posebnog državnog organa, MUP-a, kao i u organizaciju sudova i da se određuje da to budu samo organi iz Beograda ti koji su sposobni ili biće sposobni za borbu protiv visokotehničkog kriminala. U svim predmetima, kada je u pitanju krivični postupak i parnični postupak, svi drugi postupci pred sudom, sudije nisu u mogućnosti da se upuštaju u stručne stvari ili da ocenjuju činjenice iz stručnih stvari iz raznih oblasti života i rada, pa uvek za utvrđivanje činjenice i istine, jedino sredstvo koje im stoji na raspolaganju, da bi došli do prave istine su, sudski veštaci.
Zato postoje veštaci iz svih oblasti, iz medicine, saobraćaja, tehnike, poljoprivrede. Oni faktički kroz svoj nalaz i mišljenje utvrđuju činjenice po nalogu suda, a po predlogu stranaka i to je jedan od ključnih dokaza, pored drugih dokaza koji se izvode pred sudovima za utvrđivanje istine i presuđivanje neke stvari.
Kako će neki poseban tužilac, na način kako je ovde predviđeno članom 5, biti postavljen iz reda javnih tužilaca? Taj mora posedovati i posebna znanja iz oblasti informatičkih tehnologija. Koliko ja znam do sada na pravnim fakultetima gde se sturida pravo ne postoji oblast informatičke tehnologije. Kroz polaganje pravosudnih ispita i drugih usavršavanja sudija ili tužilaca ne postoji taj deo da se upoznaju ili obučavaju u pogledu informatičke tehnologije. Informatika kao oblast izuzetno napreduje i to jedino mogu pratiti specijalisti i stručnjaci iz ove oblasti. Jedino oni mogu kroz svoje nalaze i mišljenja davati pravu istinu i organima unutrašnjih poslova i tužilaštvu, a posebno kada taj predmet dođe na sud.
Sve ovo što se i danas raspravlja oko ovog posebnog zakona samo dokazuje nesposobnost i nemogućnost pravog usmeravanja svih institucija države na suzbijanju kriminala, a sada sa ovakvim zakonom sigurno se neće stvari ispraviti.
Mi svi svedoci smo kako se održava suđenje u specijalnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu i da se to pretvorilo u svojevrsnu farsu, gde se svakoga dana predstavljaju samo teme za elektronske i pisane medije; šta je rekao koji svedok, kako se ko ponašao u sudu, kako su reagovali advokati, kako je tužilac reagovao, kako je predsednik veća reagovao. A epilog tih suđenja?
Evo, skoro dve godine, nemamo i pitanje je kada će presude tog specijalnog suda biti pravosnažne i izvršne, imajući u vidu praksu da za mnoga teška dela iz bilo kog oblika kriminala postupci do pravosnažno-izvršne presude traju nekoliko godina, a da ne govorim da za mnoga dela namerno kroz ponavljanje tih sudskih postupaka za teška krivična dela, čak, dolazi i do zastarevanja gonjenja.
Nažalost, to je istina i stvarnost u državi Srbiji. Sagledavajući sve ove odredbe nije bez razloga SRS, odnosno poslanička grupa, predložila da se svi članovi brišu, jer bespredmetno je o ovakvom zakonu davati bilo kakvo pozitivno mišljenje, jer samo će biti novi namet, novo zamajavanje u utvrđivanju istine i pravde, pogotovo za borbu protiv organizovanog kriminala, a do sada nije ništa učinjeno u bilo kom delu ili borbi protiv organizovanog kriminala. Organizovani kriminal deluje na nivou cele države, u svim oblastima.
Nažalost, sve ono što se događalo od dolaska DOS, od 5. oktobra, sa onom "belom knjigom", bivšeg ministra Mihajlovića, o otkrivanju organizovanog kriminala, došli smo u situaciju da su ti čelnici te bivše vlasti, sa čelnicima sadašnje vlasti medijske zvezde ili pokušavaju da to budu sa nastupima na B92, preko emisije "Insajder" i drugih emisija, sa Bebom, Čedom i ostalima.
Čak smo došli sada u situaciju da takvi pišu knjige, promovišu svoje knjige i da je to tema elektronskih i pisanih medija.
Sve ono što je pominjano u duelima i sukobima čelnika ove vlasti tzv. demokratskog bloka ko je veći kriminalac, ko je šta i po kom osnovu učestvovao u tzv. aferama, odnosno najtežim krivičnim delima pljačke i države i naroda, nije dobilo svoj epilog, niti početak, čak, ni nekih istražnih radnji nije bilo, a kamoli da dođe do podizanja optužnica i krivičnih procesa.
To je istina sa kojom se suočava danas Srbija i obični ljudi, ne volim da ih zovem tako – obični, to su čestiti i pošteni građani Srbije koji izuzetno teško žive, koji su sada u očajnom položaju, jer nemaju više veru ni u državu, ni u državne institucije.
Šta preovladava kod većine tih koji teško žive, počev od penzionera, radnika, seljaka, da nema pravde, da nema više mogućnosti da dođe do pravde, niti za njih ako se pojave pred institucijama države, a pogotovo da je pravda nedostupna za najteža krivična dela, za pljačku i države i naroda, jer nije ni pokrenut nijedan postupak za sve ove koji se pominju ili se međusobno optužuju u pljački države i naroda. Oko izdaje i države i naroda niko nije odgovarao ovde.
Danas je pominjan i Perišić i mnogi drugi, a da ne govorimo o ovima što sada čine kroz tzv. nevladine organizacije Biserko, Nataša Kandić, ostali eksponenti koji treba da što više ocrne Srbiju i srpski narod.
Da nateraju Srbiju i srpski narod da priznaju nešto što nisu učinili, da nisu učinili genocid ni u Srebrenici, niti bilo gde. Srbija i srpski narod se samo branio da ostane na prostorima na kojima je živeo vekovima, da ostane u svojim kućama i na ognjištima.
Isti ti, na neki način većina medija u Srbiji – a nasuprot tome prava istina o stradanju srpskog naroda na prostorima bivše Jugoslavije, pogotovo u Hrvatskoj ili na prostorima pod nazivom Republika Srpska Krajina u Bosni i Hercegovini.
Državna televizija, koju finansiraju svi građani države Srbije, jer se ona finansira iz budžeta Republike Srbije – neće i ne želi da iznese pravu istinu nasuprot ovome što se plasira već danima i nedeljama, a to su na neki način pokušaji da Srbija prizna ono što nije učinila, da je učinila genocid.
Srpski narod nikada nije bio genocidan, to je pokazala istorija, nikada nije vodio osvajačke ratove, samo je vodio odbrambene ratove i pokušavao da se spase i da preživi. To je činio od 1990. godine, a to čini i danas.
Svesni smo situacije na Kosovu i Metohiji i pokušaja da nam se otme taj prostor. Srbi koji su ostali na tom prostoru i pokušali teškom mukom da opstanu na tom prostoru, želja je nekih da budu izmanipulisani, kroz onaj banalni naziv – da je to srpska zajednica na Kosovu i Metohiji koja sada treba da odlučuje sa Albancima o statusu Kosova i Metohije, a država Srbija ne treba da se meša u prava tih Srba da odlučuju o Kosovu i Metohiji. To je deo srpskog naroda, Kosovo i Metohija je deo države Srbije i država Srbija i ceo srpski narod i svi građani jedino su legitimni da odlučuju o Kosovu i Metohiji.
Proći će 11. juli, nisu oni postigli što su želeli sa svom propagandom, hajkom i harangom na Srbiju i srpski narod. Istina ipak probija u medijima u Srbiji, i elektronskim i pisanim. I SRS će u subotu, 9. jula, u 12,00 časova, prikazati deo istine o stradanju Srba u Bosni, posebno stradanje u prostoru oko Drine, oko Srebrenice, stradanje Srba u Sarajevu, 10.000 Srba koji su mučeni i ubijeni u Sarajevu. To je istina i o toj istini će saznati svi građani Srbije, ali će saznati i svet.

Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, mi poslanici SRS smo inače bili uvek protiv nekih novotarija koje ste uvodili do sada; bili smo protiv formiranja agencija pored ministarstava, stvaranja novih službi, bili smo protiv cepkanja određenih društvenih segmenata, pa smo tako i protiv uvođenja prefiksa ispred kriminala i prefiksa ispred službi koje treba da se bave tim kriminalom. Dakle, kaže, organizovani kriminal, svaki kriminal je organizovan.
Pošto vam je sada to prošlo, pa i ono tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala, pa i sud za borbu protiv organizovanog kriminala, sada idemo dalje, pa je ovaj kriminal visokotehnološki, dakle, za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Kriminal je kriminal, sudstvo je sudstvo, tužilaštvo je tužilaštvo i država je država, ukoliko može da se suprotstavi svim tim negativnim pojavama koje se u svakoj državi, pa i u našoj. "U našoj malo više od 2000. godine, otkako je došla ona "buldožer revolucija", ali šta ćete, to su sve tekovine te revolucije.
Kaže – kriminal prati razvoj tehnologije. Znate, nekada se moralo krasti malo drugačije, a danas uđu hakeri preko kompjutera u vaš račun i skinu vam 10, 20, 30 ili 50.000 koliko imate. Doduše, građanima Srbije sve manje mogu da skidaju, jer građani Srbije sve manje imaju na tim računima, ali vama iz vladajuće nomenklature ima štošta da se zahvati.
Ako budemo počeli da delimo kriminal po tim prepoznatljivim delovima, onda ćemo doći, da li je organizovani kriminal kriminal u poljoprivredi, gde se genetski modifikovani organizmi unose u državu, država uništava i zdravstveno i tehnološki i kako god hoćete, ili je to kriminal samo u poljoprivredi.
Ili je to samo kriminal, kao i svaki drugi segment kriminala, da može država, odnosno sud, odnosno tužilaštvo, svaki okružni sud i svako tužilaštvo da može da se suprotstavlja tome.
Da li je kriminal u privatizaciji visokotehnološki, gde prodadoste sve živo ispod cene, nije vas interesovala cena, interesovala vas je kolika je provizija na tu cenu?!
Da li je kriminal u bankarstvu, uništavanje četiri banke, banke koje su nosile srpsku privredu, uvođenjem stranih banaka koje sada sav kapital iznose u inostranstvo, svu razliku koju zarade, a razlike su stravične, jer na kredit morate da platite mnogo veću kamatu nego što se plaćala u državama tih banaka, a na vašu štednju su kamate daleko manje nego što te banke plaćaju u svojim državama?!
Da li je visokotehnološki kriminal i to što naš ministar finansija prenese jednoj banci, za koju smo svi smatrali da je državna banka, jer se zove Nacionalna štedionica, prenese državnu imovinu bivše Službe društvenog knjigovodstva u celoj Srbiji? Da li je uopšte organizovani kriminal i to što ta banka dobije pravo da isplaćuje staru deviznu štednju, pa u svakim novinama kada otvorite vidite koliko ljudi moraju da trčkaraju od šaltera do šaltera da naplate i ono što im je tada pristiglo?!
Da li je visokotehnološki kriminal i organizacija, vi imate običaj da im tepate NVO, ovih nevladinih organizacija, dakle, koje sada više ne nose u džakovima, tašnama, dokumentaciju, nego narežu na disk i predaju. Uostalom, Perišić je samo tri ili četiri diska predao, a onako bi morao kofer dokumentacije da odnese. Doduše, nije se ni tužilaštvo mnogo pretrglo oko tog njegovog slučaja, a on pobeže tamo, a čujem da će ga sada vratiti, ako ga već nisu vratili, nisam bio tu, pa imate sada prilike da ga uhapsite i da mu sudite za ovo.
Da li je visokotehnološki organizovani kriminal i ovo što se gotovi autoputevi daju na 30 godina i samo po osnovu ova dva LOT-a, kako je inače Ministarstvo za kapitalne investicije nazvalo, samo po ova dva LOT-a od Horgoša do Novog Sada i od Novog Sada do Beograda, negde preko milijardu evra od državnih para, odliće se u tuđe džepove.
Da li je visokotehnološki kriminal i prisluškivanje građana Srbije, jer mi znamo da i BIA i SUP moraju da traže i da dobiju nalog od suda da bi imali pravo da prisluškuju bilo kog građanina u ovoj državi. A znamo isto tako da je posle "buldožer revolucije" Nemačka, evo, čitajte sada ovo što piše ovaj nesrećni Čeda Jovanović, gde kaže da je nemačka vlada dala uređaj za prisluškivanje ondašnjoj Vladi Zorana Đinđića i da su ti uređaji pušteni u opticaj, u rad, jer nisu mogli da dođu do BIA, odnosno BIA im je bila izvan kontrole ili do VBA, jer i oni imaju pravo da prisluškuju i oni su im bili izvan kontrole?!
Znači, uključili su, Nemačka se potrudila da im da sredstva, uređaj za prisluškivanje. Gde su sada ti uređaji? Ovo nije samo pitanje za pravosuđe, ovo je pitanje za MUP i za BIA, gde se sada nalaze ti uređaji za prisluškivanje i koga oni sada prisluškuju? Sa druge strane postoje indicije da ove mreže KDS prisluškuju građane. Da li je to visokotehnološki kriminal?
Samo još nekoliko stvari. Država jeste država, ako može da sudi. Država jeste država, ako može da optuži. Država jeste država, ako može da brani svoju teritoriju. Sve države koje to ne mogu da urade su –kolonije.
Što se tiče ovog zakona nisu nam potrebni nama ni specijalni tužioci, ni posebni tužioci. Svaki tužilac u opštinskom do nivoa koje optužuje opštinsko tužilaštvo, svaki tužilac u okružnom do nivoa koje optužuje okružno tužilaštvo, svaki tužilac u Republičkom tužilaštvu, pri tom, mislim na zamenike tužilaca, mogu da rade ovaj posao, mogu da optuže. Jel' on prekršio zakon, jel' kriminal u pitanju? Uopšte nije bitno kako je sproveden taj kriminal, bitno je da je država, da je društvo, da su građani oštećeni i da država mora da uzme u zaštitu i sebe i građane.
Tražimo od tih tužilaca, od tih zamenika tužilaca, od tih sudija da zakone sprovode, a činjenica je da su od republičkog tužioca do zadnjeg zaposlenog u tužilaštvu, u opštinskom tužilaštvu, njihov rad je maksimalno potcenjen. Činjenica je da od predsednika republičkog suda, odnosno Vrhovnog suda, pa do zadnjeg sudije, do zadnjeg činovnika u sudstvu, njihov rad je potcenjen. Činjenica je da imamo sposoban kadar, osim onih kada smo prošli put birali tužioce i sudije, pa smo imali prilike da nam je došao pravnik koji je čitav životni vek proveo kao sekretar zemljoradničke zadruge ili osnovne škole i dolazi da bude zamenik recimo okružnog ili opštinskog tužioca.
Sa druge strane naše sudstvo, naše tužilaštvo je bilo apsolutno postavljeno na zdrave noge tako što su školovali kadar od pripravnika, od pravnika koji završe pravni fakultet i biva primljen kao pripravnik, položi pravosudni ispit, ide na nivo stručnog saradnika i vremenom se od tih kadrova popunjavala mesta zamenika tužilaca i tužilaca.
Ima još jedna nelogičnost vezana za tužilaštvo. Mi imamo zamenike tužilaca čiji mandat traje šest ili osam godina, mislim da je osam godina, posle toga može, a i ne mora biti izabran. Imamo sudije čiji mandat nije određen, znači traje mu mandat dok ne bude otišao u penziju ili dok ne bude izabran na neku višu funkciju. Nelogičnost je da javni tužilac biran na neodređeno vreme, a zamenik javnog tužioca na period od osam godina. Mislim da bi trebalo da bude obrnuto, jer tužilac je rukovodilac službe, predsednik suda je rukovodilac suda, predsednik suda se bira na određeno vreme, na mandatni period, a sudija se bira na neodređeno vreme.
Mislim da bi naše pravosuđe i to moralo da ispravi i ljudima koji rade u tužilaštvu i sudstvu dajte plate. Sposobni su da se uhvate u koštac sa svakim oblikom kriminala, jer kriminal je samo promenio možda oblik, inače to je lopovski posao i sa njim treba da se sudstvo i pravosuđe uhvati.
Jel' prekršen zakon, jel' postoji Krivični zakon. Jel' po tom Krivičnom zakonu može da se odredi kazna? Ne mora zamenik tužioca koji se ovim poslom bavi, da ulazi u tehnologiju kako je kriminal izvršen, kojim je sredstvima izvršen, da upoznaje do zadnjeg elektronskog kola. Njemu je bitno da postoji zakon, da je zakon primenjiv, da sa druge strane postoji krivično delo i svaki tužilac će optužiti, svaki sudija će osuditi.