Da, proveriću mogućnosti i nastojaću da već tokom sutrašnjeg dana zakažem ovu sednicu. Razgovaraću sa predsednicima odbora i sa ministrima. Mislim da je inicijativa upravo u duhu onoga što smo želeli da postignemo i novim poslovnikom i u duhu ovog tela kao najvišeg nivoa vlasti u zemlji. Zahvaljujem na inicijativi.
Prelazimo na rad po 9. tački dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O OSIGURANjU DEPOZITA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Stefan Zankov, Radiša Ilić, Branislav Janković, Zlatan Jovanović, Nataša Jovanović, Petar Jojić, Srđo Komazec, Božidar Koprivica, Ljubomir Kragović, Blagoje Krajinović, Milorad Krstin, Bore Kutić, Nikola Lalić, Srboljub Marinković, Dragoslav Milković, Vitomir Milošević, Nenad Mitrović, Dragan Živkov, Prvoslav Savić, Dragoljub Simonović, Slaviša Slavković, Sulejman Spaho, Branislav Stevanović, Stojan Tintor i Stojan Cvetković.
Primili ste amandmane Odbora za finansije.
Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije o amandmanima.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Stefan Zankov.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, već se u raspravi u načelu dotaklo pitanje, zašto je nama potreban zakon o osiguranju depozita. Navodno, da bi se zaštitili građani u slučaju da banka izgubi dozvolu za rad, odnosno  da neka banka ode u stečaj, tako da član 1. na koji se odnosi ovaj zakon, glasi: "Ovim zakonom uređuje se obavezno osiguranje depozita fizičkih lica kod banaka, radi zaštite depozita tih lica u slučaju stečaja banke."
Kada čovek ovako to pogleda, pročita, ne razmisli dobro, rekao bi – ovo je sasvim u redu. Vidimo kako država brine o građanima, (reč je o fizičkim licima) u slučaju da neka banka ne posluje dobro, da postoji neki depozit koji će biti u nekim rezervama, u slučaju da banka izgubi dozvolu za rad. Pre nego što se završi stečaj ili likvidacija banke, građani će moći da povrate taj svoj novac, koji su bili stavili na štednju ili po nekom drugom osnovu u tu banku.
Gledajući sa te strane sve izgleda da je u redu. Međutim, imajući u vidu ko vodi politiku, pogotovu kada su u pitanju banke, javlja se jedan određen, ne baš tako mali, tračak sumnje. Znači, po dosadašnjem načinu obeštećenja fizičkih lica, bila je zadužena Republika Srbija. Dakle, država. Država je izdavala dozvolu za rad poslovnim bankama i drugim bankama, država je garantovala za uloge građana kod tih banaka. U slučaju da država oduzme pravo banci da dalje obavlja svoju delatnost, (odnosno da li će da izgubi dozvolu, da li će da ode u stečaj, u likvidaciju) država bi bila ta, koja bi iz svog budžeta morala da namiri građane. Tako je bilo do sada i to je bio veliki problem u ovoj vlasti.
Zašto bi država namirivala sredstva koje građani izgube kod neke banke? Zar to nije lakše da rade same banke, odnosno građani? Taj novac, taj procenat koji će biti deponovan u nekom depozitu, moraće odnekud da se nadoknadi u poslovanju banaka. Odakle će se nadoknaditi? Nadoknadiće se od kredite koje građani uzimaju od te iste poslovne banke.
Koji je efekat? Nikakav. Građani će kroz kredite i sve ostale dažbine koje se daju bankama prilikom nekog dužničko-poverilačkog odnosa namiriti taj depozit. Ni to ne bi bilo strašno, da ovde trenutno ne vlada jedna klima, da vladajuća koalicija koja vodi resor finansija, bankarskog sektora, jednostavno ima jednu tendenciju uništavanja domaćeg bankarskog sistema, bez obzira da li su to privatne banke ili banke koje su u društvenoj svojini. Ono što potvrđuje takvu jednu teoriju jeste događaj od pre nekoliko meseci, da ne kažem skoro godinu dana, kada je Narodna banka propisivala uslove kako će poslovne banke da daju kredite.
Izgleda da kod nas na tržištu novca postoje dve vrste banaka. Banke koje su bliske vlasti i banke koje imaju izuzetno stroge uslove za davanje kredita, uz visoke kamate i druge banke koje se nalaze na tržištu, a žele da posluju po tržišnim principima.
Imali smo situaciju da se kod nekih banaka, (pre otprilike godinu dana) moglo podizati sa nekom kamatom devet ili deset posto na godišnjem nivou, kod drugih 14, 15 i 16%. Kod banaka gde je kamata bila niža mogli ste da podižete i bez žiranata, kod ovih drugih gde je kamata bila visoka, zato ste morali da imate žirante.
Da li 30% od ukupnog primanja treba da iznosi rata. To je obično bilo kod ovih banaka koje su bile nepovoljnije sa žirantima, sa visokom kamatnom stopom, sa ograničenjem do 30% i kod drugih banaka gde je bilo 50% od plate. Šta se to dešava? Onda se pojavljuje Narodna banka koja propisuje uslove kako neki građanin može da podigne kredit kod banke. Zašto? Zašto banke ne posluju po tržišnom principu? Znači, imate višak novca, plasirate ga, a ako ga ima mnogo više, njegova vrednost je niža, znači, kamata je niža i kredit je jeftiniji. Ako ima manjak novca, samim tim je kamata veća.
Koji su razlozi? Izgleda da su razlozi ti, da poslovne banke koje su poslovale pod nepovoljnijim uslovima za građane imaju, jednostavno, zaštitu, države, guvernera Narodne banke Srbije i ministra. Jer ne vidim zašto bi neko napravio jedan takav potez koji jedino šteti građanima.
Jednim takvim potezom, banke su primorane da traže žirante od građana, da akumuliraju razna sredstva kao sredstva od rizika. Koliki troškovi mogu da budu kod poslovne banke. Do sada je bio običaj da se ti troškovi ograničavaju u gornjoj granici, a sada je donja granica ograničena. Ne može ispod 1,5% ili 2%.
Koje su banke kojima jedan takav politički, neekonomski, i profiterski postupak guvernera Narodne banke i Ministarstva finansija odgovara? To su Nacionalna štedionica, Komercijalna banka, njima je najviše odgovaralo. Njihovi krediti su bili najnepovoljniji na tržištu i sve one uslove koje su oni tražili za davanje kredita Narodna banka je prisilila sve druge banke da traže iste uslove i malte ne izjednačila kamatne stope koje su bile kod drugih banaka sa onim kamatnim stopama koje daje Nacionalna štedionica i Komercijalna banka.
Možda su se neke banke i otele kontroli, možda neke banke žele da posluju, možda neke banke bolje posluju ili su konkurencija koja smeta ovim dvema bankama, Nacionalnoj štedionici i Komercionalnoj banci. Zašto onda, da guverner razbija glavu šta će da se desi kada oduzme banci dozvolu za rad? Zašto Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije da razbijaju glavu odakle će da obezbede sredstva da obeštete građane koji su imali novac na štednji kod tih banaka?
Jednostavno, da bi rešili taj problem, daje se novi zakon u skupštinsku proceduru koji glasi Zakon o osiguranju depozita. Sada će svaka banka određena sredstva koji svaki građanin ostavi kod nje morati da uplati kao osiguranje depozita. Iz meseca u mesec.
Kažu 0,1% – nije mnogo. Nije mnogo na mesečnom nivou, ali na godišnjem nivou to je 1,2%. Kuda novac ide? Da li se neko, uopšte, zapita šta banke rade sa novcem koji građani ostave na štednji? Plasiraju kroz druge kredite. Ko te kredite koristi? Oni drugi građani koji nemaju novca da sebi obezbede neko dobro. Sada će ti građani posredno da vraćaju novac licima koja su ostavila novac kod banaka koje su otišle ili u likvidaciju ili u stečaj. Znači, nema ovde brige za građane.
Ovde je jedina briga kako manipulisati sa bankama, kako banke otvarati ili zatvarati, kako praviti krug privilegovanih banaka, da to ne košta mnogo državu pod izgovorom da je to u korist građana, a isključivu štetu imaju sami građani.
To su pravi razlozi a ne kako to kaže u članu 1.– da se ovim zakonom uređuje obavezno osiguranje depozita fizičkih lica kod banaka radi zaštite depozita tih lica u slučaju stečaja banke. Građani će u svakom slučaju svaki stečaj svake banke da plate svojim novcem i te kako debelo.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se ovaj amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 2. sa predlogom da se član 2. briše.

SRS je inače podnela amandmane na sve članove ovog zakona o osiguranju depozita sa predlogom da se brišu, zato što smatra da ovaj zakon nije dobar i da se na neki način ovim zakonom NBS stavlja u položaj da može dodatno opterećivati banke i da smanjuje kamate koje poslovne banke daju na depozite fizičkim licima.

Ovaj član 2. se uglavnom bavi objašnjenjem pojmova koji se pominju u tekstu Predloga zakona. Dobro je poznato da danas u Srbiji niču mnoga osiguravajuća društva, otvaraju se ekspoziture mnogih banaka kako iz zemlje, tako i inostranstva, javljaju se razne kompanije sa ogromnim kapitalom i oni svoj promet, ulog u osiguranje plasiraju preko banaka sa kojima posluju.

Zašto se ministar nije potrudio da postavi barijeru za kompanije, banke, osiguravajuća društva koja su nastala bukvalno rečeno preko noći i pojavila se na tržištu sa ogromnim kapitalom? Takvih ima dosta i njima se sada daje šansa da osiguraju i legalizuju svoj kapital stvoren ko zna kako.

Ogromne sume novca se vrte oko osiguranja, tu je NBS, tu je Agencija za osiguranje depozita i neizbežni fond za osiguranje depozita.

Za sve obaveze što ne ispuni agencija, tu je Republika Srbija. Ministar finansija se često hvali kako je zaslužan za velike devizne rezerve u zemlji, ali se ne obazire na to da su građani Srbije osiromašeni i da oni od toga nemaju nikakvu korist.

Što ne odreši kesu gospodin ministar pa ne uveze derivate, a ne da narod skapava po benzinskim pumpama širom Srbije. Gde su ti što vam dadoše "dva minus" (2–) za Studiju izvodljivosti, da pođu Srbijom, ostali bi na nekom parkingu sa kanisterom u ruci da čekaju dizel.

Banke bi trebalo da iz svojih sredstava namire deponente Na svaki način trebalo je izbeći stvaranje agencija koje za sobom nose veća opterećenja zbog povećane administracije.

Fondove banaka treba kontrolisati, to treba da radi postojeća inspekcija, a ne da se nameće agencijama.

SRS se u svakom slučaju zalaže za sigurnost štednje građana, a ovako agencije same utvrđuju stopu tromesečne premije, što predstavlja, pre svega, veliku moć bez adekvatne kontrole i bitno utiče na finansijski sistem.

Sve ovo odraziće se na rast kamata za kredite, a to će uticati na pad proizvodnje u Srbiji, što povlači za sobom i druge negativne pojave koje bitno ugrožavaju standard građana.

Na kraju, zašto NBS ne vrši kontrolu umesto agencije kojoj vi dajete stvarno veliku moć bez nadzora. Ako već NBS drži na posebnom depozitu sredstva agencije, nema razloga da se ona bavi i poslovima osiguranja depozita. Hvala.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, da vidimo šta se reguliše ovim članom 2. šta su to pojmovi u smislu ovog zakona, pogotovo, koja su to fizička lica, kako to kaže ovaj zakon.
Dakle, u stavu 1. tački 1) – "depozit je dinarsko ili devizno novčano potraživanje prema banci koje proizilazi iz novčanog depozita, uloga na štednju, bankarskog tekućeg računa ili drugog novčanog računa i na osnovu kog nastaje zakonska ili ugovorna obaveza banke na povraćaj sredstava".
Postavlja se pitanje šta banka radi sa tim novcem, da li je u depozitu, da li je u depozitu po viđenju? Sasvim je normalno da banka ta sredstva plasira dalje na tržištu, ne prima ona novac na štednju od građana, a da nema svoj interes.
Sada na svaki dinar koji se bude nalazio na štednji, deo prihoda mora da ide u Agenciju za osiguranje depozita, koja će da raspolaže tim novcem.
Šta se onda dešava kada banka reši da novac pusti na tržište sa određenim interesom. Prvo će morati da izračuna koliki je rizik, (a to joj propisuje NBS) pa će onda morati da odredi troškove, (a donju granicu je već propisala NBS) pa će onda morati da obezbedi sredstva kojima će da pokrije ovaj depozit, pa će tek onda da kalkuliše sa svojom zaradom. Ko će da koristi kreditno-poslovne banke kod banaka?
Kredit će da koriste građani koji nemaju puno novca, koji žele da dođu do najobičnijeg dobra. Najčešće se građani zadužuju za veš mašine, za štednjake, da naprave ili rekonstruišu neki deo kuće ili stana, zato se podižu krediti. Retko ko podiže kredit da bi kupio nešto što je stvarno vredno, što predstavlja neki luksuz, statusni simbol ili slično.
Za njih nema problema, krediti im nisu potrebni, a ako im treba, to je da bi premostili za mesec ili dva, dok ne obezbede novac sa neke druge strane. Znači, ko će ovu šalu guvernera NBS, Agencije za osiguranje depozita i Ministarstva finansija, (a sve je to objedinjeno u političkoj stranci koja se zove G17) da plaća? Plaćaće građani. I da stvar bude još gora, plaćaće što su svoj novac uzeli na kredit, posredno ili neposredno.
U tački 2) – "osigurani depozit je depozit fizičkog lica koji osigurava agencija iz člana 3. stav 1. ovog zakona, a koji ne obuhvata depozite". Pazite sada, "fizičkog lica koje delatnost obavlja radi sticanja dobiti", (podtačka (1) glasi). To je već pojam poslovne banke. Sada se postavlja pitanje zašto i njihov novac da ne osiguravate?
Naterali ste da svi koji obavljaju bilo kakav platni promet rade kod poslovnih banaka, a do sada je to radila NBS, a sada obavljaju poslovne banke. Dali ste im ta ovlašćenja.
Sada ne garantujete za ta sredstva koja poslovne banke imaju, lica koja obavljaju neku određenu delatnost imaju kod poslovnih banaka i koja služe za obavljanje te delatnosti. Ko će te ljude da obešteti? Tu je akumulacija novca velika. Tu će neko da nastrada i to ozbiljno.
Ukoliko neka od velikih banaka uđe u jedan ovakav postupak likvidacije ili stečaja koja ima mnogo deponenata koji koriste svoje račune za obavljanje poslovanja, da naprave nesagledive štete na tržištu.
Na taj način možete da kontrolišete sve bitnije institucije u državi, pa i budžete lokalnih samouprava, koji su najčešće deponovani kod poslovnih banaka. Znači, ukoliko guverner kaže, ova banka gubi dozvolu za rad, budžet neke lokalne samouprave i Republički budžet, mogu na ovaj način da budu oštećeni.
Dalje, ne obuhvata depozite direktora, člana upravnog ili nadzornog odbora banke. Postavlja se pitanje, zar oni nisu građani?
Doduše, direktor, član upravnog ili nadzornog odbora često zbog politike banke ne mogu da budu birani, ukoliko nemaju svoju zaradu, odnosne ne primaju platu na tekuće račune kod tih poslovnih banaka kojim upravljaju. Valjda i to neko osiguranje za njih, da ako novac drže kod svoje poslovne banke ili druge banke, jednostavno je i to garancija drugim građanima da mogu da novac stavljaju na štednju ili kako vi to volite da kažete, deponovanje.
Dakle, akcionar banke, znači, nije onaj koji je nekim čudom, a to su najčešće građani koji su kroz neku privatizaciju neke banke, ali biće sada i toga, znači, nemaju pravo da svoje depozite traže nazad od Agencije za osiguranje depozita, ali će u svakom slučaju Agencija, za njihov novac koji se nalazi na štednji kod te banke, uzimati proviziju od 0,1% mesečno.
Članovi porodica lica iz podtačke (2), (3), i (4), što znači da ni članovi porodice nemaju pravo da budu obeštećeni u ovom slučaju. Ovde još dolazi podtačka (7) tačke 2) koja je izuzetno zanimljiva, a koja glasi: "koji su nastali kao posledica pranja novca u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje pranja novca".
Sada se postavlja pitanje da li vi stvarno znate ko u ovoj državi pere novac, koji su to ljudi, zašto jednostavno čekate da banka preko koje to rade bude zatvorena, pa vi uzmete novac. Zar nije jednostavnije da ih lepo pohapsite, tu dokumentaciju koja postoji upotrebite kao dokazni materijal.
Novac, u svakom slučaju, koji se zarađuje nelegalnim i nezakonitim radnjama pripada državi i potpuno "mirna Bačka", sve je potpuno u redu. Kako se koji god član ovog zakona pročita uvek ostavlja sumnju da neko ovakvim radnjama jednostavno unapred želi da određene banke stavi u privilegovan položaj.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Janković Vlada i Odbor za finansije predlažu da se ovaj amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Branislav Janković.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnosim amandman na član 3. Predloga zakona o osiguranju depozita u kojem predlažem da se pomenuti član briše. Potpuno je očigledno da je Narodna skupština Republike Srbije u funkciji Vlade Republike Srbije i zato se sednice Narodne skupštine zakazuju suprotno odredbama Poslovnika, tri dana pred zasedanje, kako bi se narodnim poslanicima onemogućilo da podnose amandmane i da kroz obrazloženje istih obaveštavaju javnost Srbije kako je, kao u ovom slučaju, Vlada Republike Srbije jedino odlučna da nastavi dalja pljačkanja građana Srbije.
Važno je naglasiti da je načelna rasprava o ovom predlogu zakona bila pre deset dana, tako da su, zbog protoka vremena, mnogi dobri predlozi zaboravljeni. Što se tiče Predloga, član 3, država i Narodna banka Srbije garantuju fizičkim licima za sredstva deponovana kod banaka. Imajući u vidu da dozvole za rad banaka daje država, odnosno Narodna banka, sasvim je normalno da odgovaraju za deponovanje sredstava fizičkih lica i nije potrebno dodatno opterećivati banke, odnosno smanjivati kamate koje poslovne banke daju na depozit fizičkim licima. Ovakav zakon još više će povećati i onako skupe kredite koje koriste pravna i fizička lica.
U daljoj analizi, član 3, stav 1. kaže: "Banka je dužna da depozite fizičkih lica osigura kod Agencije za osiguranje depozita"; u stavu 2. – kaže se da tu obavezu ima i filijala strane banke na teritoriji Republike Srbije; a u stavu 3. – da i filijale domaće banke u inostranstvu, u slučaju kada u zemlji u kojoj obavlja delatnost nije osigurala depozite i kada je u zemlji u kojoj obavlja delatnost osigurala depozite, a Narodna banka Srbije utvrdi da je taj sistem nepovoljniji za deponenta po sistemu osiguranja depozita utvrđenog ovim zakonom.
Nama naročito smeta stav 1, jer opšte je poznato da je SRS principijelno protiv formiranja agencija jer to znači umnožavanje birokratije i dodatno zavlačenje ruke u džep svih obveznika. Ako znamo da direktor agencije za obračun ličnog dohotka ima platu i koeficijent 10, a član saveta koeficijent 8, potpuno je jasno koja su sredstva u pitanju.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Već u članu 3. ovog zakona tačno se vidi koja je namera predlagača bila. U stavu 1. kaže se: Banka je dužna da depozite fizičkih lica osigura kod agencije za osiguranje depozita osnovane posebnim zakonom  (u daljem tekstu: Agencija).
Da se za trenutak vratimo na član 1. Predloga zakona koji kaže: "Ovim zakonom uređuje se obavezno osiguranje depozita fizičkih lica kod banaka, radi zaštite depozita tih lica u slučaju stečaja banke".
Imamo agenciju za osiguranje depozita. Novac koji se dobije od osiguranja daje se toj agenciji. To nekome ne izgleda čudno, ali ima jedan mali problem. Ta agencija je zadužena za likvidaciju i stečaj banaka i tu je sada problem. Znači, osigurava se kod agencije za osiguranje depozita, a ta ista agencija vodi likvidaciju i stečaj banaka koje izgube dozvolu za rad.
Ako se utvrdi, a utvrđeno je da je guverner Narodne banke Srbije iz G17, da je ministar finansija iz G17, da će novi direktor agencije za osiguranje depozita da bude iz G17 – evo kompletne kontrole bankarskog sistema, a preko kontrole bankarskog sistema možete da kontrolišete bukvalno sve u državi, Ministarstvo odbrane, pa vam Davinić i ne treba.
Ne treba vam Davinić da uništava vojsku, dovoljan je Dinkić. Ne da pare vojsci i gotovo. Ministarstvo unutrašnjih poslova nema novca, ministar ne da – i završen posao. Lokalnim samoupravama, zatvaraćete banke koje ne osiguravaju, koje ne otvaraju depozite na budžetska sredstva kod određenih poslovnih banaka, nego kojima ste vi naklonjeni, kojima omogućavate prihod.
Ukoliko se pokuša neki ozbiljniji depozit kod neke druge banke, ta banka ide u stečaj, likvidaciju. Ukoliko se dogovore oko toga kako će da podele tržište sa povlašćenim poslovnim bankama možda iz stečaja izađe a da ne bude likvidiran.
U stavu 2. – "Filijale strane banke na teritoriji Republike Srbije dužna je da depozite fizičkih lica osigura kod Agencije na osnovu odluke Narodne banke Srbije – ako u zemlji sedišta te banke ne postoji sistem osiguranja depozita ili ona nije uključena u taj sistem".
Da li uopšte ijedna banka koju predstavljate kao stranu banku, da li je stvarno osnivač te banke neka banka iz inostranstva? Da li ona stvarno stoji iza neke poslovne banke koja posluje pod nekim stranim imenom? Koji je interes te banke? Čak i tekuće račune koji su otvarani u inostranstvu ove banke ne žele, banke koje posluju na domaćem tržištu pod istim nazivom ne žele da isplaćuju i obrnuto, ne žele da priznaju jedna drugu. Zašto? Zato što su ovde na prvom mestu nesigurni u vas, skloni ste raznim malverzacijama, skloni ste da zatvarate čak i svetske banke samo da sebi obezbedite neki određen profit, neku određenu dobit, da nešto smuljate, kako bi to naš narod rekao.
Znači, jednostavno banka koja je strana, posluje ovde, uzima novac od naših građana, ne mora da bude osigurana kod agencije za osiguranje depozita. Šta ako baš toj banci oduzmete dozvolu za rad? Kakvu imovinu ima ta banka? Nikakvu. Ima neka sredstva rezerve koja se daju Narodnoj banci, depoziti, 15 ili 20 posto od osnivačkog uloga ili kapitala banke.
To je sve što imate. Nisu plaćali agenciju, domaće banke jesu, njihovi krediti su skuplji. Znači, ona će da uzima novac na štednju građana, plasiraće razne kredite, možda će novac jednostavno da ispumpava iz države, novac građana Srbije, (ne svoj novac, nego naš novac). U jednom trenutku kaže, mi ne možemo građanima da vratimo novac, neka radi to agencija, ali mi nismo u sistemu te agencije, pa će to opet morati da plate građani Srbije.
Dalje, filijala domaće banke u inostranstvu je dužna da na osnovu odluke Narodne banke Srbije depozite fizičkih lica osigura kod agencije u slučaju kada u zemlji u kojoj obavlja delatnost nije osigurala depozit. Šta nas briga šta se dešava sa poslovnim bankama koje posluju u inostranstvu i ko njima izdaje dozvolu za rad.
Nadležni organ tamo, pa neka im on izda i neka on odgovara za njihove depozite. Zašto bi mi odgovarali.
Sada ovde, po meni, jedan član, odnosno tačka koja je suvišna, kada je u zemlji u kojoj obavlja delatnost osigurava depozite, Narodna banka Srbije utvrdi da je taj sistem nepovoljniji za deponente od sistema osiguranja depozita utvrđeno ovim zakonom.
Znate šta, stvarno ne verujem da možete da ubedite nekoga ko je u bankarstvu šta mu je jeftinije, pa ko zna da mu je to skuplje, osim da ga prisilite jednim ovakvim zakonom. Ovaj član je potpuno sulud, jer jednostavno anulira principe tržišnog poslovanja. Normalno je da će neko ko mora da da neka sredstva u određeni depozit i da gleda gde mu je to povoljnije, gde je jeftinije. Zašto bi to bila briga Narodne banke Srbije, da li je to njegov posao.