Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je opravdan razlog za brisanje ovog člana i po nekoliko drugih osnova. Spomenuću tri. Prvi je u sledećem: u članu 5. se kaže: "Agencija donosi propise za koje je zakonom ovlašćena". Da li možemo dozvoliti, da li je i primereno da se dozvoljava nešto van zakonskih propisa? To se podrazumeva. Zašto to unositi u zakonsku odredbu?
Druga stvar: mi ovim predlogom zakona definšemo osiguranje depozita. Agencija je poseban predlog zakona. Onaj koji je pisao ovaj zakon, on je najverovatnije prepisao iz nekih drugih zakonskih propisa kojih imamo u neposrednoj blizini, pre svega se to odnosi na Zakon o osiguranju depozita i osnivanju Agencije za osiguranje depozita u BiH. Ova dva instituta su objedinjena jednim zakonskim propisom, pa je onda primereno da se u tom zakonskom propisu ugradi agencija. Znači, ako govorimo o osiguranju depozita, onda decidno moramo navesti samo odredbe koje se odnose na osigurnje depozita. Agencija je poseban aspekt, poseban zakon koji ćemo razmatrati kasnije.
(Predsedavajući: Gospodine Buha, isteklo je vreme.)
U članu 28. Predloga zakona o formiranju Agencije za osiguranje depozita je navedeno, što se tiče donošenja opštih akata, da smo mi ponovili jednim zakonom što je trebalo ugraditi u drugi zakon.

        Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se ovaj amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman narodnog poslanika Petra Jojića, koji je podneo taj amandman u ime SRS, odbijen je od predlagača sa istim obrazloženjem. Znači, da obrazloženje koje je navedeno u ovom amandmanu nije dovoljno jasno i da zato predlagač, odnosno Vlada Republike Srbije, ne mogu da prihvate ovaj amandman. Obrazloženje skoro zauzima pola strane. Sasvim se lepo vidi u drugom delu da i te kako odgovara amandmanu koji je podnet u ime SRS.
Čitam obrazloženje, ne zarad vas, jer ga vi imate ispred sebe a ne čitate ga, nego radi građana Srbije. Znači: "Država i NBS garanguju fizičkim licima za sredstva koja se deponuju kod banaka. Imajući u vidu da dozvole za rad bankama daje država, odnosno Narodna banka, sasvim je normalno da oni odgovaraju za deponovanje sredstava fizičkih lica i nije potrebno dodatno opterećivati banke, odnosno povećavati kamate koje poslovne banke daju na depozite fizičkim licima".
Ovakav jedan zakon još više će povećati ionako skupe kredite koje koriste pravna i fizička lica. Znači, smanjuju se kamatna sredstva po viđenju, a povećavaju kamate na kredite. Šta se kaže u članu 6? "Agencija i Narodna banka Srbije razmenjuju informacije u vezi sa osiguranjem depozita". U stavu 2. – ""Narodna banka Srbije blagovremeno obaveštava Agenciju o preduzetim merama u postupku kontrole boniteta i zakonskog poslovanja banaka". Sada kada je u pitanju agencija, njeno prvobitno ime nije bilo agencija za osiguranje depozita. Njeno pravo ime jeste – agencija za saniranje, likvidaciju i stečaj banaka.
Ovo je sada samo neko lepše ime koje se reguliše novim zakonom, a znamo kakve je katastrofalne posledice imao rad te agencije – 29 domaćih banaka je zatvoreno posredstvom te agencije i tadašnjeg guvernera Narodne banke tadašnje Jugoslavije Mlađana Dinkića.
Onda ministar izađe za ovu govornicu i kaže da smo mi imali najbolju reformu bankarskog sistema od svih zemljanja jugoistočne Evrope. Najbolja reforma znači – pouništavati, pozatvarati sve banke, opljačkati njihovu imovinu, dati pod zakup njihov poslovni prostor, određenim, povlašćenim bankama koje će da finansiraju dalji stečaj likvidacije tih banaka, doduše za mali novac, jer se poslovni prostor nalazi u najekskluzivnijim delovima svih gradova na teritoriji Republike. To je posao koji obavlja agencija.
Član 5. kaže: - "Agencija donosi propise za koje je zakonom ovlašćena". Jedine propise koje agencija može da donosi jesu: njihov pravilnik o radu, o nagrađivanju, kakva će im biti sistematizacija radnih mesta, to su odluke koje može da donosi jedna agencija. Ona radi u skladu sa zakonom i ne može da donosi propise kao podzakonske akte. Zato imamo Vladu Republike Srbije koja traba da radi taj posao. Ako su u pitanju zakonska akta, onda treba da radi to ova Narodna skupština, a ne neka tamo agencija, Agencija za osiguranje depozita, odnosno agencija koja je pozatvarala, pouništavala jedan kompletan bankarski sistem.
Zašto? Radi pljačke! Kako je ta pljačka izvršena? Izuzetno se poklapa datum zatvaranja velikih domaćih banaka sa datumom kada počinje zamena zapadnoevropskih valuta za evro. Čak ste u jednom trenutku i napravili pogrešnu procenu. Rekli ste – kod naših građana ima četiri, eventualno pet milijardi maraka, treba taj novac da im uzmemo iz njihovih slamarica, da ga izbacimo iz zemlje, da možemo da uvozimo struju za Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, da možemo da uvozimo ovakvu naftu iz Sirije koju sada ne možemo da prerađujemo bez druge nafte koja je boljeg kvaliteta, pa sada, eto, imamo na tržištu poremećaj nafte i naftinih derivata.
U jednom delu ste se prevarili. Imali su građani malo više novca nego što ste očekivali, ali utoliko za vas bolje. Nastavili ste sa tim poslom i još uvek se ne zna gde su nestale te pare, taj famozni novac koji je bio kod raznih off shore banaka koje su bile na Kipru i tako dalje. Za jedan deo novca se zna, završavao je po nekim raznim ostrvima i pravo je čudo da tamo nije bilo nekog "cunamija", inače biste bili zavijeni već u crno.
Znači, postavlja se pitanje zašto taj posao od osiguranja depozita treba da radi agencija koja se bavi zatvaranjem, odnosno uništavanjem banaka. Da li je to u pitanju da određene banke koje su privilegovane, a koje su izuzetno bliske i prošloj vlasti oličenu u DS i ovoj novoj u G17, da li je to sve što se radi u svrhu političkih prijatelja ove dve političke stranke.

Replika, zamenik šefa poslaničke grupe G17 plus.

Poštovane dame i gospodo, zaista sam pokušavala da celog dana strpljivo slušam sve ovo što se ovde dešava od brojnih pokušaja da se, pominjanjem G17 plus i ponavljanjem neistina, provociraju sukobi u Skupštini i da se ponovo opstruira rad Narodne skupštine. Naravno, to se neće dogoditi, ali želim da kažem da je neosnovano pominjanje stranke G17 plus zaista dojadilo, ne samo svima nama u ovoj skupštini, nego i građanima Srbije. Molim vas da shvatite da zamenom teza i da stalnim ponavljanjem, starih priča i starih neistina nećete ostvariti neželjeni efekat.
Naime, zavlačenje ruke u džep građanima nije ravnomerna i pravedna naplata poreza, koji služi u korist svim građanima Srbije. Zavlačenje ruke građanima u džep je kada uzmete deviznu štednju, kada opljačkate budžet državni, kada ga svedete na prosjački štap, kada istopite devizne rezerve zemlje i kada jednostavno finansijski uništite zemlju.
Mislim da nije potrebno da podsećam ni nas ovde u Skupštini, a ni građane Srbije šta je to pljačkanje građana i kada se najveć pljačka građana u istoriji Srbije na ovim prostorima događala. Sada, kada je budžet Srbije stabilan, kada su banke u Srbiji stabilne, kada smo dobili pozitivnu Studiju izvodljivosti, koja jasno i decidirano kaže da je reforma bankarskog sistema jedna od najuspešnijih reformi i to je činjenica. Vi je možete negirati, kao poznati ekonomski stručnjaci. Verujem da se svi vi jako dobro razumete u finansije i ekonomiju, ali dozvolićete da se i neki drugi ljudi u svetu, Evropi, pa i u Srbiji, takođe, ,u ovaj deo ekonomije razumeju.
Oni su rekli nešto potpuno drugačije, da je bankarska reforma u Srbiji, reforma banaka u Srbiji jedna od najuspešnijih reformi. Da je bankarski sistem u Srbiji sada stabilan, ali ne moraju to da vam kažu oni sa strane. Jednostavno, u bankama u Srbiji se sada štedi. Banke u Srbiji daju kredite. Kada smo poslednji put u ovoj našoj zemlji, ja se bar skoro ne sećam toga, a nisam baš previše mlada, imali dugoročne kredite. Kada se to dešavalo?
Ja vas molim, da više zamenom teza ne dovodimo u zabunu i Skupštinu i građane Srbije. Molila bih vas da se držimo dalje rasprave, da se držimo onoga o čemu treba da raspravljamo i da ne pokušavamo u nedogled da otegnemo naš rad, jer zaista mislim da je efikasnost rada Skupštine ono čime možemo doprineti i efikasnijoj reformama u Srbiji i boljem životu naših građana, u krajnjoj liniji.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, o amandmanu.

Simptomatično je da pomoćnik ministra stalno kada ja izađem za govornicu izađe na vrata, jer zna da su moji argumenti ubojiti i da ću da nastavim tamo gde je kolega Arsić stao, a to je krucijelno pitanje za građane Srbije, gde su pare sa Kipra. To je što se tiče šlagvorta za priču dalje.
A sada, što se tiče amandmana na član koji je podneo gospodin Petar Jojić na Predlog zakona za osiguranje depozita – to je još jedna protivrečnost prisutna. I jedno pitanje za sve vas koji raspravljate na 9. tački dnevnog reda o Predloga zakona o osiguranju depozita, a sledeća tačka je Predlog zakona o agenciji za osiguranje depozita.
Malo logike unesite u to svoje umno razmišljanje i u činjenicu kakva je danas ekonomska situacija u zemlji. Ako vam je Zakon o osiguranju depozita 99% onoga što će da radi Agencija za osiguranje depozita, ja vas lepo, dame i gospodo, pitam, pošto smo na tački 9. gde vam je Agencija? Kako je moguće da vi tako umno i tako dobro razmišljate i znate da će i ovaj zakon, o kome tek treba da se raspravlja po amandmanima biti donet, a sada sve ono što treba da radi ta agencija, inkorporirate u Zakon o osiguranju depozita. To je prosto neverovatno.
Ako ste već nešto hteli, a besmisleno je da izmišljate ovakvu agenciju koja će da košta, dakle, ona mora da ima svoj početni fond i ovde se lepo kaže na koji će način da se finansira, jer imate agenciju za sanaciju i likvidaciju banaka.
Znači, to je nešto protiv čega je bila SRS, a što već postoji, a i ovaj član na koji je gospodin Jojić podneo amandman potvrđuje da sam ja bila u pravu. Jer, vidite šta taj član kaže – "Agencija i Narodna banka Srbije razmenjuju informacije u vezi sa osiguranjem depozita". Normalno je da će da razmenjuju informacije kada je Zakonom o NBS ta regulatorna politika centralizovana na nivo Narodne banke i onda je i stav 2, kao što je malopre gospodin Buha objašnjavao, potpuno nesuvisan i bespredmetan.
Kažete – "Narodna banka Srbije blagovremeno obaveštava Agenciju o preduzetim merama u postupku kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja banaka". Šta će vam agencija, da bi je Narodna banka obavestila da vrši posao koji joj je zakon dao, ovo je prosto neverovatno. Ako to treba da bude posao agencije, ako to treba da bude preslikana ili produžena ruka NBS, onda je to nešto što je bespredmetno. Nema uopšte razgovora na tu temu nekim valjanim argumentima.
Dakle, to je jedan sasvim novi organ sa direktorom, sa upravnim odborom, sa sredstvima, sa svojim sedištem i sa poslovanjem koje već u svojoj izvornoj delatnosti ima NBS. To je ono što mi hoćemo da vam kažemo i da vas ubedimo da je ispravan naš stav. Uostalom, ako vas ne možemo da ubedimo, to građani vrlo dobro vide.
Jedan milion ovde, dva tamo, 10 tamo ili ovamo, znate, lako je gađati se sa ciframa kada raspolažete budžetom. Vi mislite da ste najpametniji i da ste ga najbolje smislili i da građani imaju koristi od toga.
Stigao je izveštaj od Komisije do koje je vama jako mnogo stalo, a tiče se procene svih onih tranzicionih procesa u zemlji, pa i u bankarskom sektoru. Nisu vam baš tako pozitivna mišljenja za prethodnu 2004. godinu, a preuzeli ste vlast u martu mesecu 2004. godine.
Naprotiv, oni kažu da su od vas očekivali mnogo više. Dakle, da poslujete po njihovim pravilima, a inače ako se okrenete i pogledate bilo koji bilbord ili ste prinuđeni da aplicirate za bilo koji kredit u bilo kojoj banci, jer to uglavnom rade ove strane koje posluju kao domaće, dolazite do neverovatne istine koja je surova – da vam je to potrebno i da to morate da uradite, mislim na veliki broj građana Srbije, ali ste svesni toga da su te kamatne stope nepodnošljive za džep koji građani Srbije imaju.
Te kamatne stope ne postoje nigde u Evropi gde takve banke imaju svoje poslovanje. Navedite mi jednu zemlju u Evropi gde se bilo koja pozajmica na neki kraći vremenski rok odobrava, pod uslovom da nema depozita sa efektivnom godišnjom kamatom od 12 do 16%. Kako je moguće onda da hvalite takav bankarski sektor i te navodne reforme, kada za to isto što vi dajete tim bankama, dobijete manje od 5% na godišnjem nivou. Kojih 5%, – i to ako vam se posreći i to je za neke određene iznose, kažu, minimum osam hiljada evra, pa dalje. I o čemu onda mi pričamo?
Vraćeno je poverenje, ma nije moguće, u te banke, a ljudi se namame tako što moraju, pre svega, da kupuju robu široke potrošnje. Samo je dovoljno da pogledate gde ide novac običnog građanina Srbije i da vidite kod onih koji imaju neku minimalnu kreditnu liniju da se zaduže, videćete da je to uglavnom za robu koja ima neku minimalnu vrednost. Nisu u pitanju ni kuće, ni stanovi, jer je nemoguće da bilo ko konkuriše po ovakvim uslovima za takve kredite, jer je mali broj onih, a to znate i sami, da je minimalna neka rata od 300 i nešto evra,, a kolika je prosečna plata? Dakle, surova je stvarnost i činjenice su takve i to govori zvanična statistika, kada je u pitanju odnos banaka prema građanima i ono što građani moraju da vam daju.
Dok dođe to vreme o kome vi pričate, da banke mogu tako srdačno da izlaze u susret građanima, da Srbijom poteče med i mleko, ko će više u to da veruje i sve to nam je obećano, u stvari, građanima koji su vama poverovali 2000. godine. I možda se ponadali ljudi, hajde, biće 2001. šest milijardi bespovratna pomoć, dobri krediti, novi stanovi, kuće, letovanja, inostranstva, deca se školuju, novi automobili, a sada kada pogledate pobunili se protiv vas i ovi iz lizing asocijacije, dakle, šest ili sedam tih vodećih banaka kojima ste dali mogućnost da posluju ovde.
Dakle, nije ružičasto, taman posla da je tako. Bilo bi dobro da jeste zbog građana Srbije, ali nije, to je pogrešna politika. Ovaj izveštaj, do koga je vama stalo, a što smo mi imali prilike kao poslanici da dobijemo od onih koji vas kontrolišu, što se tiče tog međunarodnog domaćeg sektora poslovanja, govori sasvim drugačije.
Pogledajte kakva je politika deviznog kursa i taj fluktuirajući devizni kurs i odnos evra prema dinaru, da li je to stvarno i da li je u mogućnosti onaj koji je danas proizveo, ali ne sa jedne strane, hendikepiran neverovatnom niskom otkupnom cenom, jer nemojte da me ubeđujete da je isto 80 dinara prošle godine i 40 dinara ove godine. Prvo, nije, znate, to je duplo manja para u odnosu na prošlu godinu.
Prosto je neverovatno da nas ubeđujete da ljudi imaju mogućnosti da bolje žive i da su te banke tako predusretljive kada su u pitanju potrebe građana. Oni rade svoj posao, data im je mogućnost, cenzus je toliki, uklapaju se u ove uslove koji su propisani – izvolite, ponuđen ili počašćen, to je tako, ali ljudi moraju to da uzimaju, a sa druge strane, veliku sumu plaćaju i o tome mi ovde govorimo.
Dakle, neumoljive su brojke koje govore u prilog našoj tvrdnji da je nepotrebno ovo i sve da postoje neusaglašenosti, dakle, sa jedne strane poslovanja tih banaka koje se pojave kod nas na tržištu i koje opstaju u odnosu na propise i politiku koju vodi NBS. Ona ima sasvim dovoljno mogućnosti po zakonu koji joj je to dao da interveniše i da radi poslove iz svoje nadležnosti, tako da ova agencija apsolutno nije potrebna. To ne da nije gubljenje vremena, nego je to jedini racionalan pristup ovoj stvari, ali vi to ne želite da shvatite. Kada shvatite biće kasno po vas, ali to će biti opet na sreću građana Srbije. Hvala.

Da li se još neko o ovom amandmanu javlja za reč? (Ne.)
Nema vremena za vas iz SRS, pošto je 15 minuta vreme po novom Poslovniku za amandman.
Jedno obaveštenje, 14. sednica Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom održaće se u utorak, 5. jula 2005. godine u 14,00 časova, u sali na trećem spratu.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Srđo Komazec.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se ovaj amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 7. na koji je Srđo Komazec, u ime SRS podneo amandman, odnosi se na način finansiranja te agencije. Znači, u stavu 1. člana 7. – "Radi obezbeđenja sredstava za osiguranje depozita Agencija obrazuje poseban fond sredstava (u daljem tekstu: fond za osiguranje depozita).
Fond za osiguranje depozita obrazuje se od: premija za osiguranje depozita koje plaćaju banke", čitaj dalje građani Republike Srbije, "prihod od ulaganja sredstava fonda za osiguranje depozita", znači agencija treba da bude i profitabilni organ državne uprave, bar je to tako predlagač zamislio i sada ćemo da vidimo kako će to da bude, "sredstava ostvarenih naplatom potraživanja Agencije iz stečajne mase banke po osnovu isplate osiguranih iznosa".
Znači, Narodna banka Srbije oduzme dozvolu za rad nekoj banci, agencija, ukoliko ima para, isplati taj novac i još banci koja se zatvara naplati proviziju. Agencija ni za jedan jedini dinar ne sme da bude oštećena. Ukoliko nema dovoljno sredstava, otkinuće malo od građana onaj deo što treba da im otplati, da ne bi, ne daj bože, direktor ostao bez plate.
Međutim, sledeći način finansiranja postaje već pomalo sumnjiv. Kaže se da agencija može da primi donacije. Od koga donacije? Ko će da daje jednom organu državne uprave donaciju? Da li se agencija bavi humanitarnim radom? Da li deli neku pomoć građanima, pomoć ugroženim licima od poplava, zemljotresa ili drugih elementarnih nepogoda? Ko će dati jednom ovakvom organu donaciju?
Postavlja se pitanje da li će možda ta donacija da se daje u svrhu neke zloupotrebe – da je neće dati neki većinski vlasnik neke konkurentske banke da se banka, koja je, recimo, u stečaju ili likvidaciji potpuno zatvori i uništi. Zašto da ne? Kolika god da mu je donacija kada ima jednog konkurenta manje prihod će mu višestruko biti veći. Šta to smeta? Da li piše negde da je to zabranjeno? Ne piše, što znači da je moguće.
Sledećem stavu kaže – "Sredstva fonda za osiguranje depozita koriste se za isplatu osiguranih iznosa u slučaju stečaja banke za plaćanje administrativnih troškova u vezi sa isplatom tih iznosa", to su te provizije koje agencija naplaćuje, "upravljanjem sredstvima fonda za osiguranje depozita, kao i za povraćaj pozajmljenih sredstava upotrebljenih za namene iz ovog stava.
U stavu 4. kaže – "Izuzetno od stava 3. ovog člana, sredstva fonda za osiguranje depozita se mogu upotrebiti za odobravanje kredita banci, ako u toku postupka likvidacije dođe do kratkoročne nelikvidnosti te banke".
Da li je neko normalan da zatvara banku koja je likvidna. Znači, bilo je nekih koji nisu normalni i koji su zatvarali likvidne banke, ali za svaki slučaj da stavimo mi to da ta materija bude regulisana zakonom, da slučajno, ne daj bože, agencija ne uradi nešto protivzakonito, a nije u interesu građana i drugih učesnika u finansijskoj trci za preživljavanje na ovim prostorima.
"Krediti iz stava 4. ovog člana, odobravaju se pod uslovima utvrđenim opštim aktom koji donosi Upravni odbor agencije".
Znači da u tom grmu ne leži zec. Postoji jedna agencija kod koje je novac od osiguranja depozita. Ta agencija, po nalogu Narodne banke Srbije može da otpočne postupak likvidacije i stečaja neke banke koja može, i pored te odluke Narodne banke Srbije, da bude potpuno likvidna i potpuno sposobna da posluje na tržištu, ali nije u skladu sa politikom koju vodi Narodna banka.
Znači, stavimo je u stečaj ili likvidaciju, za trenutak učinimo nelikvidnom i nateramo da se kod agencije koja sprovodi likvidaciju i stečaj zaduži, pod uslovima koje propisuje upravni odbor agencije. Da li su ti uslovi možda povoljniji nego uslovi na tržištu? Hipotetički je moguće, a znajući vas i praktično. Tako, recimo, godišnja kamata kod neke banke bude 14 ili 15% da bi se ta banka, koja nije po volji nekog ko drži sve finansijske instrumente, upropastila, stavite prvo u stečaj kod agencije, naterate da bude nelikvidna i uzima kredit od agencije koji može da bude 100 posto na godišnjem nivou, jer je to, ne daj bože, doneo upravni odbor agencije.
Da li je to moguće? Da li se to dešavalo? Otkad ste na vlasti, jeste, da li u starom DOS ili novom, ali se dešavalo. Znači, banke su zatvarane, kapital banaka je uništavan. Doduše, sada neće da nestane na Kajmanskim, Sejšelskim, Devičanskim ostrvima, sada će da ostane u agenciji pa će neko i dalje da drpa na druge načine. Ali, u svakom slučaju, kroz član 7. vidi se da je moguće jednu potpuno sposobnu banku da učestvuje na tržištu novca, kako može da se uništi na jedan ovakav način.