Osvrnuo sam se na član 2. kako ste komentarisali, pa zbog toga.

Gospodine Arsiću, vratiću vam vreme. Moja obaveza je da povremeno podsetim o kom je amandmanu reč. Budite ljubazni, izvolite, govorite o amandmanu na član 3.

Dame i gospodo narodni poslanici, do sada smo imali priliku da se neka država, koju ste nekim sporazumima ubili, zadužuje, pa dajemo kontragarancije takvoj državi, pa smo onda napravili neku novu, koja nikada nije zaživela, ali je zadužila Republiku Srbiju - državna zajednica, pa smo onda davali kontragarancije javnim preduzećima, kao što je Republička direkcija za puteve, pa Aerodrom "Beograd", Elektroprivreda, Naftna industrija Srbije.
Sada je došlo na red da dajemo kontragarancije opštinama. U principu, SRS nema ništa protiv toga da se opštine snalaze na tržištu i da konkurišu kod određenih evropskih institucija, da obezbede sredstva za razvoj lokalne infrastrukture.
Međutim, problem je u tome što postoje opštine koje mogu to da urade, koje imaju novca, sredstava i opštine koje, nažalost, nemaju ni osnovne tekovine civilizacije, a nisu male. Osnovne tekovine civilizacije su valjda vodovod i kanalizacija, još od rimskog doba to postoji u nekim gradovima, a imate gradova u Srbiji gde toga uopšte nema ili ga ima vrlo malo.
Postavlja se pitanje: šta Vlada Republike Srbije radi po tom pitanju? Šta radi nadležno Ministarstvo za lokalnu samoupravu? Da li ono ima neki ozbiljan plan i program ili strategiju kako da pomogne tim opštinama? Ili ćemo prepustiti opštinama da se same snalaze i da obezbeđuju sredstva, a mi ćemo, kao Skupština, da samo dajemo kontragarancije.
Nisu u pitanju samo vodovod i kanalizacija. Mislim da u Srbiji u tri ili četiri opštine postoji rešeno pitanje deponija, koje odgovaraju standardima i propisima Evropske unije, a u pitanju je zaštita životne sredine. Kako Vlada Republike Srbije reaguje na taj problem i koliko je spremna da učestvuje u rešavanju tog problema, kao i nadležno ministarstvo.
Kakva je u stvari državna strategija za razvoj lokalne infrastrukture? Mislim da čak u budžetu Republike Srbije imamo agenciju za razvoj lokalne infrastrukture. Da li je ta agencija možda ovo predložila Vladi Republike Srbije da Vlada Republike Srbije sa jednim ovakvim predlogom izađe pred narodne poslanike u Skupštini Srbije?
Da li ovo što ste napisali kao Predlog zakona u praksi može da se ostvari. Tako se u članu 3. kaže: "Sredstva za otplatu zajma iz člana 1. ovog zakona (reč je o devet miliona evra) obezbediće opština Subotica (u daljem tekstu: zajmoprimac)".
U stavu 2: "Zajmoprimac je dužan da sredstva za otplatu zajma obezbeđuje prema planu otplate za sva povučena sredstva, u iznosu koji uključuje dospelu glavnicu, obračunatu kamatu na povučena sredstva, troškove za nepovučena sredstva i ostale troškove".
U stavu 3: "Zajmoprimac će obezbeđivati sredstva za otplatu zajma iz sopstvenih prihoda, uplatom dospelih obaveza na račun otvoren isključivo za namenu otplate zajma kod Narodne banke Srbije". Ovo je bila tehnika kako je zamišljeno da se sredstva vraćaju.
Međutim, mi ovde kod zajmoprimca ne znamo koje je on garancije dao Vladi Republike Srbije da bismo mi njemu dali kontragaranciju. Iz kojih se izvora finansira lokalna samouprava?
Finansira se iz poreza na dohodak građana - 40%, ima svoje lokalne takse, ima izvorne prihode, kao što su: naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, naknade za parking, naknade za komunalne usluge, znači, za vodovod, kanalizaciju, odnošenje smeća, itd.
Sve to može da se okarakteriše kao vid javnog prihoda i kao takav može da se nađe ili u budžetu lokalne samouprave ili u finansijskom planu javnog preduzeća koje posluje u okviru te lokalne samouprave.
U stavu 4. se kaže: "Ako po osnovu izdate kontragarancije Republika Srbija izvrši obavezu umesto zajmoprimca, ima pravo na povraćaj glavnice, kamate i pratećih troškova koji nastanu zbog neizvršenja, odnosno neblagovremenog izvršenja obaveze, do visine iznosa izmirene obaveze, kao i pravo da od zajmoprimca naplati obračunatu zakonsku kamatu".
Tu smo sada već u jednom problemu. Taj problem se tiče samog budžeta jedne lokalne samouprave. Ako Republika Srbija aktivira neke garancije, koje za sada ne znamo da li postoje, ali u stavu 5. Predloga zakona kaže se: "Pravo na povraćaj sredstava iz stava 4. ovog člana Republika Srbija ostvariće tako što će zajmoprimcu obustaviti pravo učešća u porezima koje mu ustupa Republika, odnosno transferima utvrđenim posebnim zakonom, ili tako što će inicirati naplatu sa računa zajmoprimca, na osnovu ovlašćenja dobijenog od zajmoprimca ili drugih instrumenata obezbeđenja, u skladu sa propisima kojima se uređuje platni promet".
Tu sada nastaje problem. Kada pokušate ovo da naplatite, dame i gospodo narodni poslanici, naići ćete na političke probleme. Naići ćete na ozbiljne političke probleme, jer će neko da vas optuži da blokirate račun SO Subotica na međunacionalnoj osnovi. Spremni su na sve. Pokazali su nam Kasa i klika koja stoji iza njega, podržana od strane Demokratske stranke, da su spremni na sve.
Dalje, čak i ako vam to uspe, ko će najviše time da bude oštećen? Pa, građani Subotice. Da li će moći ta lokalna vlast da funkcioniše? Neće. Hoće li moći da izvršava one osnovne obaveze koje ima ili ćemo uskoro da imamo ovde neki predlog zakona kako ćemo da otplatimo dug, pa ćemo onda da finansirao SO Subotica u sledećih deset godina. Nemam ništa protiv da se to desi, ali ne iz drugog puta.
Uzmite mogućnost da skupština opštine neće moći da izmiri te obaveze i kako ćete, da to ne osete građani, da naplatite to iz budžeta Republike Srbije, za budžet Republike Srbije.
Ovde se kaže da su sredstva predviđena u budžetu Republike Srbije za 2005. godinu i obezbeđivaće se do kraja otplate zajma. Znači li to da će Republika Srbija već unapred da otplaćuje tih devet miliona evra.
Ako Republika Srbija na računu svog budžeta drži novac koji je preko potreban za funkcionisanje drugih republičkih organa, samo zbog toga što je dala garanciju, sada se postavlja pitanje šta ima od toga Republika Srbija. Da li ima neku kamatu, da li ima neku korist? Nema ništa.
Jednostavno, dali smo garanciju i devet miliona evra stoji u budžetu Republike Srbije možda pet ili deset godina, dok se ovaj dug ne otplati. Verovatno u budžetskoj rezervi ili na neki drugi budžetski konto.
Imaćemo novac koji ne možemo da upotrebimo. Ili ćemo stalno da vršimo rebalans, da usklađujemo, da peglamo, da presipamo iz šupljeg u prazno, samo zato što Vlada Republike Srbije nema ozbiljan program i ozbiljnu strategiju kako će da reguliše i pomogne lokalnim samoupravama da one osnovne civilizacijske tekovine imaju u svojim opštinama. To su vodovod i kanalizacija. Bilo je toga još i u vreme starog Rima.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, čuli ste od kolega iz poslaničke grupe SRS primedbe i argumente u korist našeg stava da Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske banke za obnovu i razvoj (Program rekonstrukcije opštinske infrastrukture opštine Subotica) ne treba u ovoj formi da se donosi u ovom parlamentu.
Primedbe koje su iznele kolege su principijelnog karaktera. Dakle, nemamo ništa protiv toga što se određena sredstva iz kredita usmeravaju na opštinu Subotica. Primedbe su bile te vrste da je potrebno da se država na drugačiji način brine o lokalnim samoupravama, kroz drugačiju decentralizaciju.
O tome smo govorili i kada se govorilo o Zakonu o javnim nabavkama. Uopšte, kada se govori o zaduživanju lokalnih samouprava. Naravno da nemam nameru da ponavljam ono što je već ovde rečeno.
U ime poslaničke grupe podnela sam amandman na član 4, a član 4. govori o tome da ovaj zakon treba da stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Naravno, kada bismo mi mislili da ovaj zakon, uz određene amandmane, može da se uredi i upodobi da bude prihvatljiv i primenljiv, onda bi, svakako, i ovaj član u zakonu morao da postoji.
Ali, pošto smo se mi srpski radikali već izjasnili i izneli svoj principijelan stav da ovo nije dobro rešenje, da su ovakva zaduživanja bez ikakve sistematske kontrole i nekakvih prethodnih programa itd. neprihvatljiva, onda je, naravno, neprihvatljivo postojanje bilo kojeg od ovih članova.
A kako nismo mogli u načelnoj raspravi da objasnimo ministru finansija, kao predstavniku Vlade, da se ovo povuče, onda smo morali ovako, i jedini način na koji smo mogli da izrazimo svoj stav bio je taj da za svaki od predloženih članova predložimo da se briše. Naravno, uz odgovarajuće obrazloženje.
Kada bi se prihvatili naši amandmani, kada bi se ova prethodna tri člana brisala, onda bi bilo normalno da se briše i ovaj član 4, i u tom smislu je i amandman koji sam podnela na član 4. Predloga ovog zakona.

Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem Pretres predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 27. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O DAVANjU KONTRAGARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE SRBIJI I CRNOJ GORI PO ZAJMU EVROPSKE INVESTICIONE BANKE ZA FINANSIRANjE PROJEKTA UPRAVLjANjA ELEKTROENERGETSKIM SISTEMOM (pojedinosti)

Primili ste izveštaj Odbora za finansije, sa ispravkom, kao i izveštaje Odbora za evropske integracije i Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto na Predlog zakona nisu podneti amandmani, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini.

Prelazimo na 28. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O RESTRUKTURIRANjU DUGA PO NFA I TDFA IZDAVANjEM OBVEZNICA REPUBLIKE SRBIJE (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Veroljub Arsić, Vjerica Radeta, Zoran Krasić, Momir Marković, Nataša Jovanović, Zlatan Jovanović, Sulejman Spaho, Nemanja Šarović, Milorad Mirčić, Milovan Radovanović i Paja Momčilov.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, sada smo došli do starih dugova i red bi bio da priznate da od donacija i otpisa dugova, ukoliko DOS pobedi na izborima u 2000. godini, a pobedio je, nema ništa.
Otpisan je neki dug, to je činjenica, ali zašto je otpisan taj dug, ima više razloga. Jedan deo duga je otpisan zato što i nema pravni osnov da bude naplaćivan, jer se odnosi na period dok je SRJ bila u stanju embarga. Čak i da je htela i da je mogla da servisira svoje obaveze prema svojim poveriocima, nije bila u mogućnosti zbog tih ekonomskih sankcija koje su tada bile uvedene.
Drugi deo duga je bio otpisan zato što su ipak postojala neka devizna sredstva kod raznih međunarodnih institucija, zlatne rezerve kod raznih međunarodnih institucija, i jednostavno je moralo da se traži ili prebijanje tih dugova ili da svaka strana istraje u svojim zahtevima, pa gde se pronađu.
Međutim, sada se postavlja drugo pitanje. Odmah po 5. oktobru i dolasku DOS-a na vlast, nešto što se radilo godinama, gde su najbolji finansijski stručnjaci, mogu da kažem i svetski, učestvovali u tome, a to je raspodela imovine Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, raspodela zlatnih i deviznih rezervi te iste Jugoslavije, koja se raspala početkom devedesetih godina, i u tome nisu uspeli da pronađu pravi model i ključ kako će to da urade.
Pojavila se jedna ekspertska ekipa, na čelu sa Miroljubom Labusom i Mlađanom Dinkićem, i podelila imovinu SFRJ. Podelila je tako što je umesto secesije, koja u međunarodnom pravu postoji kao vid nasilnog otcepljenja ka državnosti, stvorila sukcesiju. Znači da su te države, odnosno republike članice imale pravo da se nasilnim putem otcepe i stvore svoje nezavisne države.
Mi sada imamo, osim ovog problema ovde, pritužbe za ratnu odštetu tih istih republika. Tolika je valjda želja bila da se dočepa neko tih zlatnih rezervi, pa čak i vajni stručnjak i ekspert Miroljub Labus je rekao, nemamo mi zlatnih rezervi koje je Kraljevina Srbija unela, jer nigde ne možemo da pronađemo poluge sa tim zlatnim žigom Kraljevine Srbije.
Nikada nisu ni postojale te poluge sa takvim žigom. Postojao je kvalitet zlata, koliko je karata, koliko je teško, takvi žigovi postoje i to bi vajni ekspert, vajni potpredsednik Vlade Republike Srbije, trebalo da zna.
Bilo kako bilo, zbog njegove podele i načina podele zlatnih rezervi, i deviznih, sada imamo tužbe za ratnu odštetu i sada moramo mi da se pravdamo. Toliko ste žurili u Evropsku uniju, toliko ste žurili da steknete neka prava koja i dan-danas tražimo, a jedino pravo koje ste dobili je da budete tuženi za ratnu štetu. Da je neko ozbiljnije i dugoročnije mislio, da smo istrajali na tome da je to bila secesija, ne bi imali pravni osnov.
Sada treba da emitujemo obveznice Republike Srbije u vrednosti od milijardu i 80 miliona dinara. Dakle, da bismo tako čvrstu ekonomsku politiku, tako sigurno priznate reforme bankarskog sistema, evo čitav dan raspravljamo o kontragarancijama koje dajemo nekome za nečiji račun, zadužujemo građane Srbije, a sada umesto kontragarancija, sada ćemo i hartije od vrednosti da emitujemo na to tržište, da bismo platili dugove.
Dakle, dugove koje možda zbog ratne štete koje je pretrpela Srbija i SRJ 1999. godine niste ni morali da platite. Sada ste sve to potpisali, priznali, više nazad nema i sada se samo suočavate pred građanima Srbije sa političkom odgovornošću za ono što ste radili u proteklih pet godina. To je početak suočavanja, jer kraj će biti na izborima, dame i gospodo narodni poslanici.
Ono što najviše iznenađuje jesu kamate koje se daju, pa se kaže da je kamata na godišnjem nivou, reč je o kamati u stranoj valuti, znači, čvrstoj valuti, dakle, 3,75% do 1. novembra 2009. godine. Koliku vaše poslovne banke, tipa Nacionalne štedionice, Komercijalne banke ili Delta banke, daju kamatu na oročene depozite? Dakle, to je 1 - 2% i normalno je da im se isplati da kupuju ove hartije od vrednosti, jer biće dobri 2%.
Budžeti novih lokalnih samouprava su baš u tim bankama, jer imaju takvu razgranatu mrežu koju su nasledili od banaka, onih 29 koje su ubijene u reformisanju bankarskog sektora. Znači, opet ćemo mi našim novcem za nečiji račun da plaćamo obveznice, znači, građani Srbije.
Kako vreme odmiče, kaže se, 6,75% od 1. novembra 2009. godine do konačnog dospeća obveznica, skoro 7%. Baš bih voleo da vidim banku na Zapadu koja će da plasira kredit koji je pet ili više godina po ovoj kamatnoj stopi. Do pet godina, to vam je 5,65% preračunata stopa, dakle, negde oko 7% na godišnjem nivou. Na 20 godina je mnogo niža.
Ko će opet da kupi te obveznice? Opet Nacionalna štedionica, opet Komercijalna banka, opet Delta banka, sve će oni da kupe.
Kada ne budete mogli ili ne bude neko mogao da vraća dugove koje ste sada napravili, kupiće ih Srbija, a čijim novcem - novcem građana Srbije.
To radite, dame i gospodo poslanici, i takav je slučaj kada Narodna skupština Republike Srbije radi u interesu Vlade, i odgovara Vladi i podređena je Vladi, umesto da bude obrnuto.

Na član 2. amandman je podnela Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan u nizu predloga zakona kojim se polako priznaju od strane Vlade Republike Srbije obmane kojima su bili obasipani građani Srbije u onoj izbornoj kampanji 2000. godine.
Tada su obećavane donacije, povoljni krediti, otpisi dugova, samo je trebalo da se DOS dovede na vlast, da se skine onaj bivši, kako su ga nazivali, režim, i sve će u Srbiji biti potaman.
Sve se to desilo i prošlo je skoro pet godina od tada i mi danas ceo dan raspravljamo o tome koliko smo dužni, kome koliko treba da vratimo, naravno, ne znamo ni pod kojim uslovima, jer ovo što nam se nudi od strane Vlade je sve nešto prikriveno i sakriveno.
Danas govorimo o Predlogu zakona o restrukturiranju duga po novom finansijskom sporazumu od 20. septembra 1988. godine i depozita po sporazumu o trgovinskoj i depozitnoj olakšici od 20. septembra 1988. godine.
U ime poslaničke grupe SRS predložila sam da se član 2. ovog zakona briše, a taj član kaže da glavnica duga Republike Srbije u smislu člana 1. ovog zakona iznosi do milijardu i 80 miliona američkih dolara, što predstavlja umanjeni iznos za oko 62% ukupnih neizmirenih obaveza prema Londonskom klubu poverilaca.
Iznos duga iz stava 1. ovog člana biće restrukturiran na 20 godina, sa periodom početa od pet godina, izdavanjem dugoročnih obveznica Republike Srbije na inostranom finansijskom tržištu.
Predložila sam brisanje ovog člana zato što sam imala utisak da je ovaj član nekakva greška, s obzirom da svi znamo i čuli smo za priče predstavnika Vlade Republike Srbije, sada ove i one prethodne, kako su nam otpisani ugovori Pariskog i Londonskog kluba poverilaca.
Svi se sećate kada je Miroljub Labus sekao neku tortu, pevao partizanske pesme, igrao kozaračko kolo, jer se vraća u Srbiju bez ikakvih dugova u odnosu na poverioce Pariskog i Londonskog kluba.
Očigledno da nas je tada obmanuo još jednom sadašnji potpredsednik republičke Vlade i da u stvari sve to nije bilo tačno, da je istina da mi i dalje imamo obaveze i prema Pariskom i prema Londonskom klubu.
Onda u obrazloženju Predloga ovog zakona, kaže, razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku proizilaze iz činjenice da je donošenje ovog zakona uslov za restrukturiranje duga Republike Srbije izdavanjem obveznica, te je shodno navedenom neophodno da se zakon donese po hitnom postupku.
Onda, zamislite, "kako bi se izbegle štetne posledice do kojih bi došlo ukoliko se obveznice ne izdaju u što kraćem roku, imajući u vidu da je datum izdavanja obveznica predviđen Zakonom o ratifikaciji bio 1. oktobar 2004. godine, a da prvo plaćanje kamate dospeva 1. maja 2005. godine."
Dakle, očigledno je da su neke štetne posledice već nastupile i da to da li ćemo zakon doneti po hitnom postupku, da li će stupiti na snagu prvog dana ili osmog dana od dana donošenja nema velikog uticaja, ali nam niko nije ovde objasnio, ako su već nastupile te posledice, ko je odgovoran za nastupanje tih posledica. Ako smo bili u obavezi, kako stoji u ovom zakonu i u ovom obrazloženju, zašto to nije bilo na ovoj skupštini ranije, šta se čekalo i šta će biti sa periodom u međuvremenu.
Zato je potpuno nepotrebno da se krši Ustav i da se kaže da se Predlogom zakona predviđa da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja. Kaže - s obzirom na to da je neophodno da se obveznice izdaju u što kraćem roku u cilju restrukturiranja duga Republike Srbije izdavanjem obveznica i poštovanja roka za prvo plaćanje kamate.
Dakle, niti je poštovan taj rok za prvo plaćanje kamate, niti nešto znači da li će to biti u skladu, odnosno da liće zakon stupiti na snagu u skladu sa članom 120. Ustava ili će to biti suprotno tom članu, kako je predloženo u ovom zakonu.
Vlada pokušava, i ceo dan govorimo na isti način, jer na isti način Vlada pokušava da nas dovede u zabludu, da predloži nešto nedovoljno obrazloženo, bez predstavnika Vlade ovde da nam, eventualno, odgovori na neka pitanja. I onda se očekuje da narodni poslanici pritisnu ovaj taster koji kaže da su poslanici za neki predlog Vlade, a šta to u stvari znači za građane Srbije, za Republiku Srbiju, to očigledno one koji će glasati za ovaj zakon nije briga. Nas srpske radikale jeste i mi zato nećemo glasati za ovaj zakon. Zato predlažemo amandmane i predlažem da se ovaj amandman na član 2. usvoji, kao i ostali amandmani koje su podneli poslanici poslaničke grupe SRS.

 Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
Podsećam vas da govorimo o amandmanima na Predlog zakona o restrukturiranju duga prema Londonskom klubu kojim treba da se smanji dug.