Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je treći predlog iz seta predloženih zakona o zajmu za sanaciju, obnovu i izgradnju puteva u Srbiji. Već sam rekao da je ukupna vrednost ova tri predložena zakona oko 250 miliona evra, što je impozantna suma za našu putnu privredu.
Ono što je u ovom predlogu različito od prethodna dva jeste što je on malo konkretniji, malo korektniji od prethodna dva, u smislu što je precizniji. Ovde je precizirano za šta će se koristiti ova sredstva, jasno je rečeno da su sredstva namenjena za izgradnju deonice pute E-75 Beograd-Novi Sad, i to obnovu postojeće kolovozne trake i postojećeg mosta preko Dunava kod Beške i izgradnju druge kolovozne trake i drugog mosta kod Beške, što treba da izvede Republička direkcija za puteve. To je ono što je dobro, što je zakon konkretan, što je precizirano jasno kakva je namena ovih sredstava.
Međutim, ostaje nejasno, kao što je nejasno u prethodnim predlozima, da li su ova sredstva već dobijena i utrošena ili nisu. Svi znaju da je ova deonica autoputa do Beške izgrađena. Znači, do Beške postoji kompletan autoput, a to je ono što se ovde pominje, odnosno za šta su ova sredstva namenjena.
Nije izgrađen drugi most kod Beške i ostaje pitanje da li su sredstva već dobijena, utrošena, izgrađena druga deonica autoputa, ostao još drugi most kod Beške da se uradi i time bi ta sredstva bila utrošena. Ako je to tako, onda je problem zašto mi sada ovde razmatramo, dajemo kontragarancije na nešto što je već utrošeno. Ako to nije tako, ako ta sredstva nisu povučena, nisu realizovana, onda ostaje pitanje za šta će se utrošiti, ako smo mi već iz naših sopstvenih sredstava taj posao uradili. Kakva je onda sudbina ovih sredstava i za šta će se ona iskoristiti.
Nažalost, ovde se pojavljuju neke odredbe koje su suvišne u jednom ovakvom zakonu i jedna od njih je u članu 3, zatim u članu 7, a odnosi se na izvođača radova.
Ovo je zakon o davanju kontragarancija i on treba da se odnosi samo na to da uređuje odnos između Republike Srbije, koja daje kontragarancije, i onoga ko je preuzeo, odnosno potpisao taj ugovor.
Međutim, u ovom predlogu se uređuju odnosi između Republike Srbije, kao korisnika, i Direkcije za puteve, kao izvođača radova. To je suvišno u ovom zakonu i ovim zakonom se ti odnosi ne mogu uređivati. Oni se mogu uređivati posebnim aktima, ugovorima između države Srbije i Direkcije za puteve.
Takođe, mislim da je pogrešno što je ovde Republička direkcija navedena kao izvođač radova.
Direkcija ne može biti izvođač, može biti investitor, a ona će naći već na neki način, preko tendera, izvođače kojih u Srbiji ima i koji će te radove izvoditi.
Sve što je nejasno u predloženim zakonima, što se provlači kroz sve i što su poslanici SRS već govorili ovde jeste čemu sve ovo, odnosno zašto se ovolika sredstva uzimaju putem zajmova i kredita, ako smo već te poslove nekome tamo dali putem koncesija.
Zakon o koncesijama je usvojen i tim zakonom predviđeno je da se daje koncesija za izgradnju ovog putnog pravca, a mi sada ovde govorimo o zajmu za izgradnju tog putnog pravca.
Znači, mi ćemo nešto izgraditi, kompletno isfinansirati, preuzeti jednu veliku obavezu da taj kredit vraćamo u narednim godinama, a onda ćemo sve to lepo nekome pokloniti sa strane da ubira sredstva od putarine i da to eksploatiše.
Ako se setite da je taj Zakon o koncesijama usvojen pre mesec ili dva dana i da je tamo utvrđeno da se koncesija daje na 20 godina, verovatno je onaj ko je napravio zakon napravio jasnu kalkulaciju, pa je rekao da će koncesionar imati ekonomski efekat da bi pri postojećoj ceni putarine, koja je važila u tom momentu, 20 godina eksploatiše te puteve (evo, gospodin Marković kaže 32 godine), da bi nadomestio sredstva koja će uložiti za izgradnju novih puteva.
Onda ostaje nejasno zašto se sada podiže toliko cena putarine. Najavljeno je da će sledeće godine biti izjednačena za strane i domaće automobile, znači biće višestruko povećana i onda postaje jasno svima da će koncesionar, za koga se verovatno zna ko će biti, ostvariti ogroman profit u ovom poslu, jer ćemo mi našim propisima doneti taj profit višestrukim povećanjem tih naknada za korišćenje autoputeva.
To je ono što je ovde nama nejasno ili bolje rečeno sumnjivo.
Znači, jednostavno nemamo poverenja, na osnovu svega što ste ovde predložili, da ćete iskrenim namerama ući u ovaj posao, oko ovih zajmova i oko koncesija, i iz tih razloga predložili smo amandmane da se ovi zakoni ne usvoje i apelujemo na skupštinsku većinu da ne prihvati ove zakone kako su predloženi.
