Ako bi se primenila logika koja je rukovodila predlagača da promeni, odnosno da pojasni i da učini još rigoroznijom odredbu člana 135. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a tiče se poreske policije, onda je on to uspeo.
Ovde je čak navedeno, tumačim: "Radi otkrivanja poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca, Poreska policija u pretkrivičnom postupku može da postupa kao organ unutrašnjih poslova i ovlašćena je da, u skladu sa zakonom"..."preduzima potražene radnje, izuzev ograničenja kretanja". To je policija u policiji.
Ne znam kako možemo jednim poreskim propisom da devalviramo Zakonik o krivičnom postupku. To je zabranjeno. Ako bi se primenila ova logika, onda bi carina mogla da hapsi, da saslušava, da vodi islednike, da traži, da radi, itd. Po toj logici, verovatno bi mogla i upravna inspekcija, budžetska inspekcija, koja kontroliše budžete. Ako bi po toj logici izveli ovakve zaključke, onda bi u ovoj zemlji svako mogao da hapsi ko radi u državnoj službi. Svako bi mogao da ima status organa unutrašnjih poslova iz Zakonika o krivičnom postupku kojim se reguliše tzv. pretkrivični postupak, jer ne vidim zašto budžetska inspekcija ne bi imala ovo što ima poreska policija. Ne vidim zašto carina ne bi imala ovo što ima poreska policija. Ne verujem zašto inspektori ili zaposleni u Upravi za javne nabavke ne bi mogli isto ovo da rade, Uprava za javna plaćanja.
Onda možete da date i svim agencijama. Evo, ova radio difuzna, ona bi mogla sa uniformama da skida predajnike, da privodi. Možete da zamislite oni privedu Karića, nešto oko frekvencije nije u redu. Ne može, ljudi. Ne može! Pretkrivični postupak, zna se, vodi samo organ unutrašnjih poslova, a svi drugi inspekcijski su u kontaktu sa organom unutrašnjih poslova. Uostalom svi drugi imaju obavezu da otkrivaju krivična dela, ali ukoliko posumnjaju da postoji nešto, pravi se zapisnik o kontroli, prosleđuje se Ministarstvu unutrašnjih poslova, organu unutrašnjih poslova koji preduzima dalje poslove, ukoliko smatra da ima nečega do krivične prijave, dok tužilac ne pogleda i ne kaže – dopunite mi, itd.
Svi inspekcijski organi su, praktično, na tom istom putu. Oni pomažu organu unutrašnjih poslova koji je jedini ovlašćen da vodi pretkrivični postupak. Ne može jedan ministar da kaže – hteo bih da moji policajci imaju ovlašćenja iz Zakonika o krivičnom postupku u smislu ovlašćenja vezana za pretkrivični postupak. To ne može.
To je Đelić ovde na jedvite jade izgurao 2002. godine. On je hteo i pištolje, revolvere, obezbeđenje, haubice, svašta je hteo. Eto, hteo Đelić, pa eno ga – šeta se. Vi tražite još više, znači šetaćete se i vi uskoro. Vodite i vi računa. Ne može to tako. Narušava se pravni poredak zemlje. To što je Mlađan Dinkić, kao političar, kao asistent, kao guverner, kao ministar zloupotrebljavao neka svoja službena ovlašćenja, pa se upuštao da komentariše neke stvari, to nije "reper". To je izuzetak. To ne sme da se radi.
Da bi ostvario svoje želje, svoje političke stavove, hajde da mu damo i policiju. Otvorimo onda poseban zatvor za izdržavanje kazne zatvora zbog krivičnih dela poreske utaje, pa smejao bi nam se ceo svet. Kažite mi, gde ovako nešto postoji na kugli zemaljskoj? U ovakvom ili sličnom sistemu kao što je kod nas, to ne postoji, to ne može da postoji.
Onda na kraju, nisam hteo sve da čitam zato što je ovo tragikomično što ste napisali. Kaže: "Oblik i način ostvarivanja saradnje iz stava 5. ovog člana sporazumno će svojim aktom bliže urediti ministar finansija i ministar unutrašnjih poslova". Naravno, asocira se na neku saradnju koja može da postoji. Saradnja mora da postoji. Saradnja postoji. Saradnja je propisana i Zakonom o unutrašnjim poslovima i Zakonikom o krivičnom postupku i drugim propisima. Ali, da sada pravite svoju posebnu stranačku policiju, kao poresku policiju, koja će sve da radi samo što ne može da liši slobode, pa još tražite da javni tužilac poreskog policajca prihvati kao da je predstavnik organa unutrašnjih poslova. To je nemoguće.
U delu u kojem se reguliše postupak, tužilac postupa na osnovu Zakonika o krivičnom postupku. Kada je u pitanju nadležnost na osnovu Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o uređenju sudova, primenjuje krivični zakon – jedan republički ili onaj osnovni, kako se zove. Mora da ima uvid i saznanje o Zakonu o unutrašnjim poslovima. To je ceo gabarit propisa koji se tiču njegovog posla.
Kada mu se javi poreska stvar da bi on zastupao optužbu kako treba, on konsultuje poresku policiju, poresku upravu da mu se objasni šta znači ova stavka, da zna da protumači vaš zapisnik, kao inicijalni akt na osnovu koga je organ unutrašnjih poslova proveo neke istražne radnje, isledio, rasvetlio, pa utvrdio ko je odgovoran. Ali, vi pošto ne znate, pošto želite sve to da uradite na brzinu, onda u sledećim članovima, gde propisujete krivična dela, neću o tome da vam pričam, pošto će drugi o tome da pričaju, kaže – ko u nameri da ostvari.
A ko je taj? Kako ćete da utvrdite nameru? Kako ćete da utvrdite nameru nekome u nekom preduzeću sa 2000 zaposlenih; gde postoji služba, 50 ljudi koji rade samo poresku dokumentaciju i jednog direktora koji je ovlašćen da potpiše, koji može jedanput ili pet puta u toku godine da potpiše nešto što mu služba da. Ko je tu imao nameru? Kako ćete vi da utvrdite tu nameru? Odakle vam pravo da u svakom propisu propisujete krivična dela? Ako to tako ide, onda nam ne treba Krivični zakon.