Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS amandman na član 31. podneo je narodni poslanik Milorad Mirčić.
I uopšte, više je članova ovog predloga zakona o izmenama Zakona o budžetskom sistemu koji se odnose na član 73. Jedino je razlika, pošto ima više članova 73b, 73v, 73g, 73j itd.
Ono što je bitno to je da se na ovom članu vrlo dobro može videti kako uopšte radi ova poslanička većina i veoma se dobro može videti i kakvi su eksperti oni koji su pisali i ovaj zakon i mnoge druge zakone, koje mi uglavnom bezuspešno pokušavamo da popravimo. Kažem bezuspešno ne zbog toga što možda manjka znanja ili dobrih ideja poslaničkoj grupi SRS, već pre svega zbog apsolutnog nerazumevanja koje pokazuje poslanička većina, nerazumevanja pre svega činjenica da to što će prihvatiti ili neće prihvatiti neki amandman apsolutno neće ništa značiti građanima Srbije u tom smislu da je prihvaćen amandman, već može i značiti jedino zbog toga što će u kvalitativnom smislu biti popravljeni neki predlozi zakona.
Kroz godinu ili dve dana, ukoliko taj zakon koji usvojimo bude zaista dobar i onakav kakav zaista svi mi želimo da bude, niko neće ni pamtiti ni ko je podneo amandmane, ni koji su amandmani, niti koji je poslanički klub najviše zaslužan zbog toga što je neki zakon ovakav ili onakav. Pamtiće se naravno ona poslanička većina koja taj zakon izglasa, i mislim da bi zbog toga trebalo ipak malo, da kažem, više da budete raspoloženi da bolje proučite i prihvatite neki amandman SRS.
Dobra ilustracija kako je pripreman ovaj zakon i koliko je on ozbiljno pripreman je i to da je i na ovaj zakon Vlada Republike Srbije podnela amandman, i praktično da mi skoro nismo imali zakon na dnevnom redu da Vlada Republike Srbije nije podnela bar jedan amandman. Obično je mnogo više amandmana koje podnose oni sami na svoje predloge zakona i pitamo se prosto da li to postoji neka opozicija i u okviru Vlade, da li to one odredbe zakona o Vladi da pojedini član Vlade može tražiti da se Vlada izjasni da li je predsednik Vlade u pravu ili nije, kada je dao određeni nalog, da li te odredbe počinju da deluju.
Zašto pre nego što neki zakon pustite u proceduru, pogotovo kada se radi o predlozima, o izmenama i dopunama određenih zakona, zašto ti zakonski predlozi nisu bolje odrađeni od strane tehničkih službi, pre svega, Sekretarijata za zakonodavstvo, nego dolazite u situaciju da se brukate i da jedan dan podnosite predlog o izmenama i dopunama zakona, a da nekoliko dana kasnije sami sebi podnosite amandmane? Mislim da je to krajnje neozbiljno sa vaše strane, da bi trebalo da prekinete više sa tom praksom i da ukoliko već želite neki amandman da prihvatite, a bilo je takvih slučajeva, da onda Vlada podnosi amandman u istom tekstu kakav je podnela neka druga poslanička grupa.
Amandman koji je podnet na član 73b, amandman Vlade, traži se tim amandmanom da se u članu 73b stav 4. tačka 2. zakona briše.
Prosto je neverovatno, da bi bilo jasnije onima koji eventualno slušaju, radi se o stavu koji postoji u Predlogu zakona, koji Vlada želi da promeni.
Najpre je Vlada Republike Srbije 8. jula 2005. godine podnela Predlog izmena i dopuna ovog postojećeg zakona i rekla tu da je apsolutno neophodno ovaj navedeni stav zakona brisati, da jednostavno to više ne može da opstane u pravnom sistemu, da je neophodno radi raznih usklađivanja, da je neophodno da bi nam finansijski sistem u budućnosti cvetao, kako će valjda cvetati posle donošenja ovog zakona, ali se onda dešava da svega sedam dana nakon toga, nakon čvrstog stava Vlade i ubeđenja da je ovaj stav zakona neophodno brisati, Vlada podnosi sama sebi amandman i kaže - ovo što smo napisali prethodne nedelje to više ne važi, sada ne brišemo ono u zakonu, nego brišemo ovo u predlogu o izmenama i dopunama Zakona.
Mislim da je ovo uvreda za svakog poslanika u Skupštini Republike Srbije, ne samo opozicionog, već i za poslanike koji podržavaju ovu vladu. U najmanju ruku je neozbiljno da dopuštate da se ovako poigravaju sa vama, da vas teraju da zastupate svaka dva dana različite stavove. Podsetiću da je poslanička većina i na sednici Odbora za finansije podržala ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama.
Svi ste se izjasnili i rekli ste da je ovaj predlog zakona dobar, glasali ste za to, a nekoliko dana kasnije ponovo na sednici Odbora za finansije, kada je na red došla rasprava o pojedinostima, onda ste prihvatili ovaj amandman Vlade i kao celishodan i kao pravno moguć. Mislim da nema opravdanja za ovako nešto, a bilo bi zanimljivo čuti obrazloženje Vlade i obrazloženje je vrlo kratko. Jedna jedina rečenica i kaže zašto se briše ono što su hteli da brišu. Kaže - Vlada smatra da treba zadržati postojeće rešenje u članu 73b stav 4. tačka 2) zakona, pa predlaže brisanje reči navedenih u Predlogu o izmenama i dopunama ovog zakona. Drugim rečima, Vlada ima svoje mišljenje, ali se sa njim ne slaže.
Molim vas da ubuduće zaista ne dolazi do ovakvih stvari. Često kritikujete amandmane SRS, slažete se sa njima ili se ne slažete, ali nešto ovako besmisleno da Vlada u roku od svega nekoliko dana dva puta menja mišljenje o jednom članu zakona, a da pri tom i vas tera da se ponašate krajnje neozbiljno, da ispadate smešni i pred građanima Republike Srbije i pred ostalim kolega poslanicima, mislim da neće doneti dobro nikome. Zato ipak prihvatite ovaj amandman SRS.

Da li se još neko javlja za reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, u najmanju ruku se čudim zašto se u principu jedan dobar član, ajde da kažemo tehnički osmišljen, menja. Predlagač, odnosno Vlada tražila je da se stari član 73d briše.
Taj član stari 73d glasi: "Plaćanje sa računa, odnosno podračuna izdavaoca naloga vrši se do visine iznosa sredstava na tim računima". Nadam se da to ništa nije sporno i ne može da bude. Znači, koliko ima novca, toliko će da se potroši i u najmanju ruku čudi predlog Vlade da se ovaj deo teksta briše.
"Nalozi za čije plaćanje nisu obezbeđena sredstva iz stava 1. ovog člana, evidentiraju se i izvršavaju prema vremenu prijema, ako zakonom nije drukčije određeno". Ovaj deo je prepisan u novom članu 73d, ali je dodat i novi stav, koji kaže - ministar bliže uređuje postupak za izvršenje naloga za plaćanje iz stava 1. ovog člana.
Sada se postavlja pitanje šta predlagač u stvari hoće ovim zakonom, ovim poslednjim stavom. Prethodni stav je sasvim jasan. "Nalozi za čije plaćanje nisu obezbeđena sredstava, evidentiraju se i izvršavaju prema vremenu prijema, ako zakonom nije drukčije određeno". Ili je trebalo da glasi: "Nalozi za čije plaćanje nisu obezbeđena sredstva evidentiraju se i izvršavaju prema vremenu prijema, ako ministar drugačije to ne želi".
Novi stav koji se dodaje potvrđuje ovo malopre što sam rekao. Nije shvatljivo uopšte zašto ministar Dinkić toliko insistira da čak tamo, gde je stvar najobičnije tehnike, da mora da se pita, da mora da zna, da mora da odluči.
U svakom predlogu gde je ovlašćeni predstavnik Vlade Republike Srbije Dinkić, odnosno autor zakona, ministar bliže uređuje jednu stvar, drugu stvar, treću stvar, četvrtu stvar, sve bliže uređuje ministar. Samo još očekujemo neki zakonski predlog gde će da piše da ministar Dinkić u Vladi Republike Srbije, odnosno iz nje uređuje vremensku prognozu. Samo je još to ostalo i da kompletno čovek ima da raspolaže svim mogućim stvarima u državi.
Znači, ukoliko budžet nema para biće sušna godina, jer ministar ne može da isplati premije. Samo je još to ostalo, ali čini mi se da je ta stvar u rukama nekog drugog, sva sreća da nije u Dinkićevim. Hvala.

Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom ovog zakona u članu 73đ se reguliše neizvršavanje naloga za plaćanje.
Ovim članom je predviđeno da Uprava za trezor neće izvršiti nalog za plaćanje koji nije u skladu sa propisima, a na zahtev podnosioca, u roku od tri dana od dana podnošenja naloga, pismeno će obrazložiti razloge za odbijanje naloga.
Ovim članom predviđa se mogućnost trezora da ne izvrši nalog za plaćanje, ako oni procene da nije u skladu sa propisima i da pri tome ne daju nikakvo obrazloženje zašto je obustavljen taj nalog. Obrazloženje će dobiti onaj ko je tražio isplatu, znači, na zahtev podnosioca samo u roku od tri dana, samo na njegov zahtev. Međutim, to je nedopustivo da uprava za trezor donosi odluku, znači, formalni akt, bilo u vidu zaključka, u vidu rešenja kojim će se obustaviti isplata, a da pri tome ne daje nikakve razloge zbog čega tu isplatu obustavlja.
SRS je principijelno protiv uvođenja instituta uprave za trezor i zamene jednog upravnog organa, dakle organa uprave za javna plaćanja drugim, organom uprave za trezor koji konzumira u sebi sva ovlašćenja, a to ima uprava za javna plaćanja i pri tome se dodaju još neka ovlašćenja koja su ovde sporadično navedena u obrazloženju, gde je predlagač ovog zakona, uzgred navodi neka od ovlašćenja koja će imati uprava za trezor, pa navodi, između ostalog, obradu ličnih primanja zaposlenih.
Obradu ličnih primanja zaposlenih vrše poslodavci i preduzetnici kod kojih su zaposleni, kod kojih rade ti zaposleni i nema potrebe da uprava za trezor vrši obradu ličnih primanja zaposlenih. Oni tu kontrolu mogu da izvrše, poreski organi mogu da izvrše tu kontrolu kod privrednih subjekata i nema potrebe da tu vrstu podataka vodi uprava za trezor.
Javna plaćanja, to je osnovna delatnost uprave za trezor i to je u redu. Praćenje i kontrola aktivnosti javnih preduzeća. Prosto je nejasno zbog čega bi uprava za trezor vršila kontrolu aktivnosti javnih preduzeća. Direktore javnih preduzeća postavlja Vlada, upravne i nadzorne odbore javnih preduzeća postavlja Vlada i ona bi trebalo da vrši kontrolu preko postavljenih lica, znači, direktora upravnog odbora, nadzornog odbora. Ne postoji nijedan opravdani razlog zbog čega bi uprava za trezor vršila, odnosno imala tu vrstu ovlašćenja.
Posebno je nejasno u obrazloženju navedeno evidentiranje i praćenje državne pomoći. Potpuno je nejasno zbog čega bi tu vrstu evidencije državne pomoći vodila uprava za trezor, odnosno zašto bi uprava radila i taj posao.
Proširena su ovlašćenja toliko da prosto je nejasno zbog čega je Vlada pristala na ovakav predlog zakona gde se sva ovlašćenja, koja imaju veze sa Ministarstvom finansija i ona koja nemaju nikakve veze po prirodi posla sa Ministarstvom finansija, sublimiraju u jednoj ličnosti, odnosno ministru finansija.
To će se najbolje videti prema personalnom rešenju koje će uslediti posle stupanja ovog zakona na snagu. Vlada će na predlog ministra morati da izabere direktora uprave za trezor i tu ćemo jasno znati o čemu se radi.
Dakle, ili će DSS postaviti svog čoveka i na neki način uspostaviti ravnotežu u sferi finansija i staviti bar delimično pod kontrolu finansije u Republici Srbiji ili će se nastaviti i dalje trend da G17 plus apsolutno pod kontrolom drži sve finansije. Po svoj prilici, direktor uprave za trezor će biti iz redova G17 plus, čime će G17 plus zaokružiti apsolutnu kontrolu nad svim finansijama u ovoj zemlji.
Pravdanje DSS da u toj koalicionoj vladi su podeljeni resori i da oni nisu odgovorni za finansije, da je to prepušteno G17 plus, ne stoji i ne može da bude. Premijer mora da bude odgovoran za sve što se dešava u jednoj zemlji, pa i u sferi finansija, tako da će biti vrlo teško opravdati sutra ovu vladu koja bude sišla sa vlasti zbog čega je dozvolila sebi taj luksuz da apsolutno sve što je vezano za finansije u ovoj zemlji bude u rukama jedne stranke kao što je G17 plus.
To su i socijalisti najbolje osetili na svojim leđima, uz JUL za vreme njihove vladavine, tako da tu nema velike razlike između JUL-a i G17 plus. Usko vezano sa ovim članom 73đ je i član 73k, koji reguliše privremenu obustavu sredstava vezano za organe lokalne samouprave ako ne dostave izveštaj i određene akte koje traži uprava za trezor. Zakonom nije precizirano koji su to akti i izveštaj koji su obavezni da se dostave upravi za trezor da bi redovno pristizala sredstva u budžet opština, AP, znači, uopšte organa lokalne samouprave, čime se ostavlja mogućnost široke zloupotrebe od strane uprave za trezor.
Ovde se u toku dana čulo za niz opština, pre svega za grad Beograd, koje su uskraćene za određena novčana sredstva, pre svega gde su u vlasti učestvovali predstavnici SRS, bilo kao većinski partneri u lokalnoj samoupravi ili manjinski, pa je bilo i demantija. Međutim, evidentno je da su najviše uskraćene baš te opštine i tu je DSS pomogla DS da dođemo do te situacije da lokalne samouprave trpe zbog toga što je neko iz neke druge opcije na vlasti u lokalnom nivou. To se odnosi na grad Beograd, jer je DS zajedno sa DSS protivustavno izmenila Statut grada Beograda neposredno, par dana pre raspisivanja lokalnih izbora i suprotno Zakonu o lokalnim izborima ukinula izbor predsednika opštine za opštine koje su u sastavu grada Beograda.
To je smišljeno urađeno ne bi li vladali u gradskim opštinama grada Beograda preko odborničkih grupa i time su direktno povredili Zakon o lokalnim izborima, gde je izričito predviđeno da mora da se bira predsednik opštine na neposrednim izborima.
Zato se pojavljuje veliki broj problema u gradskim opštinama u Beogradu, jer nema legitimno izabranog predsednika opštine, nego su predsednici opština u isto vreme predsednici skupština opština, pravljene su neprincipijelne koalicije, smenjivale su se vlasti na lokalnom nivou, pravljene su raznorazne kombinacije, čime su najviše oštećeni sami građani koji žive na tim opštinama.
Generalno gledano, ceo Predlog zakona koji je pred nama daje prevelika ovlašćenja ministru finansija, tako da bi moglo da se kaže da ukoliko dođe do sukoba između ministra Dinkića i zakona, da će se primenjivati ministar Dinkić, jer je on sebe stavio iznad ovog zakona i drugih zakona i preuzeo apsolutno svu vlast u Srbiji.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Možda je ovaj član i ovaj amandman na član 73đ dobra prilika da se ukaže da nije baš moguće mehanički da se spoji Trezor i Uprava za javna plaćanja i da računate da je sve to u skladu sa pravnim poretkom Republike Srbije.
Prema postojećem zakonu Uprava za javna plaćanja može da ne izvrši neki nalog. Na ovom članu se vidi svojevrstan upravno-računski spor, sa elementima sukoba centralne i lokalne vlasti, odnosno da vas podsetim na one odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi gde lokalna samaouprava ima legitimno pravo da se štiti od Republike ukoliko su joj ugrožena prava i interesi. Ta dva pojma stavite u kontekst ovoga što ste napisali u članu 73đ posle ove izmene da se reči "javna plaćanja" zamenjuju rečju "trezor".
Uprava za trezor neće da izvrši nalog za plaćanje koji nije u skladu sa propisima (preširoko je dato; mislim da nalog koji nije u skladu sa propisima treba da se, pre svega, tumači u smislu propisa vezanih za finansijsko poslovanje, odnosno izvršenje budžeta), a na zahev podnosioca, u roku od tri dana od dana podnošenja naloga, pismeno će obrazložiti razloge za odbijanje naloga. Zašto pismeno obrazlaže? Zar, valjda, ne donosi rešenje?
Pošto je Uprava za trezor koncipirana kao bivši SDK, i znate SDK kada ne realizuje neke naloge koirisnika u obavezi je da donese rešenje i da se vodi upravno-računski spor. Vi ovde isključujete mogućnost vođenja upravno-računskog spora, ali vam kažem da je situacija potpuno drugačija ukoliko se imaju u vidu odredbe iz Zakona o lokalnoj samoupravi, gde je lokalnoj samoupravi na bazi Ustava zagarantovano pravo da se štiti od Republike i od Vlade. Ta zaštita neće se obezbediti ovim članom. Ovde nema upravnog akta.
Ako po analogiji razmišljate o upravnom aktu i računate da ministar svojim propisima može to da propiše, onda postupak i ovo ne može da se reguliše podzakonskim aktom, nego zakonom. Mora zakonom da se reguliše.
Ne može ministar svojim uputstvom, pravilnikom ili nekim drugim podzakonskim aktom da reguliše celu ovu oblast. Nalog za plaćanje, na osnovu čega se on verifikuje, na osnovu čega se on odobrava, kako se dokazuje, šta se dokazuje itd.
Vi ćete tu imati problem. To je svojevrsni upravno-računski spor. Vi njega izazivate na ovaj način, činjenicom da Uprava za trezor može da odbije nalog za plaćanje, vi izazivate svojevrsni upravno-računski spor da lokalna samouprava dokaže da je njen nalog bio u skladu sa propisima.
Kome da se obrati? Ministru? Gde da vodi postupak? Šta ako ministara nije u pravu, ako direktor Uprave za tzrezor nije u pravu, likvidator koji radi u Upravi za trezor nije u pravu. O čemu se radi? Koje su posledice ako se posle izvesnog vremena dokaže da je onaj koji je podneo nalog za plaćanje, korisnik budžetskih sredstava, bio u pravu. Nije tako jednostavno spojiti dve stvari, pa kažete da je Trezor evidencija i Uprava za javna plaćanja, to je ono što odobrava itd, pa da to napravimo da bude SDK, Uprava za trezor.
Ovde nastaje svojevrsni upravno-računski spor, gde lokalni organi, organi lokalne vlasti mogu da vode postupak upravno-računski protiv Uprave za trezor, jer je odbijen zahtev, odnosno nalog za plaćanje. Vi to niste čak ni predvideli, a pogotovo niste predvideli situaciju da lokalna samouprava ima Ustavom garantovano pravo da se štiti od Vlade Republike Srbije. Vi ste i tu oblast zaboravili, odnosno u kontinuitetu zaboravili, obzirom da ni Đelić to nije predvideo u izvornom tekstu Zakona o budžetskom sistemu.
Znate, propis kada se piše onda se vodi računa o Ustavu, o drugim zakonima sa kojima to treba da bude usaglašeno i da čini neku pravno-logičku celinu, a ovde je došlo do mehaničkog zbrajanja da bi se sve stavilo pod kontrolu, a onda kasnije može da se primeti da čitave oblasti nisu regulisane, a ako treba da se regulišu onda će ministar da ih reguliše svojim podzakonskim aktima. On praktično na bazi ovog zakona može i ono što je po suštini i po sadržini materija uredbe Vlade da prebaci na uputstvo ili pravilnik ministra. Onda pričamo o velikim demokratskim tekovinama petooktobarske revolucije. Izgubilo se pravo.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne)
Na član 33. amandman je podneo poslanik Dragan Čolić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Dragan Čolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.
Tražim da se član 33. briše, iz razloga što SRS smatra da javnost treba i mora biti upoznata sa spiskom, a to podrazumeva i periodično sa izmenama u spisku.
Znači, taj član 33. kaže da se u članu 73e stav 3. briše. U članu 73e definiše se spisak direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava.
Sadržina člana 73e ovako glasi: "Ministar utvrđuje spisak direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava Republike, odnosno lokalne vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora. Stav 2: "Spisak iz stava 1. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku RS". Stav 3, koji je samo iz njemu znanih razloga i motiva ministar finansija Mlađan Dinkić izbrisao, glasi: "Izmene i dopune spiska iz stava 2. ovog člana objavljuju se tromesečno u "Službenom glasniku RS", u roku od 15 dana od dana isteka tromesečja".
Pitanje je kome je ovo smetalo, zašto nekome smeta javnost rada i da građani Srbije mogu da budu upoznati kakav je to spisak i koji su to direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava?
Ukoliko se član 73e zakona izbriše, onda se pruža mogućnost ministru da bez ikakvog spiska, daleko od očiju javnosti, odlučuje ko će i na koji način, direktno ili indirektno koristiti budžetska sredstva koja se u poslednje vreme stiču isključivo haračem, otimačinom novca od najsiromašnijih slojeva građana. Iako su građani Srbije već uveliko oguglali na samovolju ministra Dinkića, ovakvo ponašanje prelazi svaku meru.
Da je gospodin Dinkić osion, bahat, samovoljan, pokazuje i to, možda on ceni predsednika Skupštine, svog stranačkog saborca, gospodina Markovića, ali poslanike Narodne skupštine ne ceni ni najmanje. Nema ga. On nema snage da ovde sasluša sve argumentovane primedbe, naročito poslanika SRS. Zato je pokazao u poslednje vreme, a i od kad je na toj funkciji, uopšte kako deluje, da je njemu najveći problem SRS. On nema snage da se suoči sa argumentovanim kritikama poslanika SRS.
Trošiti sredstva iz budžeta bez utvrđenog spiska samo dovodi do nekontrolisanog odliva budžetskih sredstava, uglavnom po stranačkim i ličnim vezama. Haos koji vlada u sferi fiskalne politike, glavno je obeležje i karakteristika vladavine Mlađana Dinkića i koalicije na vlasti, kojoj to nimalo ne smeta. I pored toga što više od godinu dana poslanička grupa SRS u Narodnoj skupštini govori decidno, jasno, kakav je Mlađan Dinkić, koje su sve štete od takvog delovanja ministra finansija, međutim, koaliciji na vlasti to ni najmanje ne smeta, ona ga uporno, zdušno podržava u ovakvom načinu rada.
Zbog ovakvog centralizma u ministarstvima koje vode ministri iz G17 plus, a nad kojim bi i Staljin, da je živ, skinuo kapu, kako je rekao moj uvaženi kolega, poslanik SRS gospodin Rankić, mi srpski radikali koji smo tvrdili da G17 plus nema ideologiju, evo, sada bi mogli malo da razmislimo o toj tvrdnji i predlažemo vam da javno ubaštinite ideologiju staljinističkog centralizma. Tu ste dosta doprineli, to dosta uspešno radite. Možda ćete i da oživite nešto što je odavno zamrlo, možda ćete na taj način da uđete i u istoriju.
Na kraju bih samo hteo da ispunim jedno obećanje koje sam dao predstavnicima Unije pijačnih prodavaca, koji su me zamolili da u njihovo ime, a ima ih mnogo koji politiku i ponašanje ministra finansija Mlađana Dinkića nikako ne mogu da shvate, a i te kako ih se dotiče ta politika, pitam - zašto Mlađan Dinkić obmanjuje građane Srbije? Kažu: "Mi hoćemo da se legalizujemo i da budemo poreski obveznici, ali nećemo fiskalnu kasu".
Njima je to neshvatljivo, nerazumljivo. "Unija pijačnih prodavaca poziva Mlađana Dinkića da sa govornice objasni zašto forsira fiskalnu kasu". Oni ga pozivaju da sa govornice objasni, pozivamo ga i mi poslanici SRS, ali to je glas vapijućeg u pustinji, jer gospodin Dinkić verovatno ima susret sa Havijerom Solanom ili nekim duhovnim ocem, duhovnim mentorom. Njega ovo ne interesuje. Možda ima i svirku. On je veoma jak u toj oblasti, dobar je muzikant. Verovatno se sprema da snimi i ploču, videćemo.
Unija pijačnih prodavaca kaže da je fiskalna kasa fizički neizvodljiva i da nema nikakvih uslova za primenu kase u praksi, u uslovima vetra, kiše, mraza, hladnoće, minus 20 i više stepeni, kada se tim ljudima koji se bore da prežive, za parče hleba da bi ishranili svoje porodice, bukvalno i prsti na rukama smrznu. Niti imaju mogućnosti da pritisnu ono što treba da pritisnu na toj kasi.
Poslednje pitanje: zašto gospodin Dinkić preko TV Pink obmanjuje građane Srbije i priča im ono što su njegovi snovi, njegova nadanja i htenja, ali nešto što nema nikakve veze sa realnošću, sa realnim stanjem u Srbiji, sa životom u Srbiji. Sigurno da Mlađana Dinkića ne dotiču velike muke poreskih obveznika koji su ošišani bukvalno do gole kože.
Kada za to bude došlo vreme, a to je neminovno, ministar finansija iz redova SRS imaće pune ruke posla, da sferu finansija uredi i da to bude u interesu građana Srbije. Dotle će građani Srbije morati da trpe teror Mlađana Dinkića.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.