Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je još jedan u nizu zakona koji su predstavljeni javnosti kao bitna karika budućih odnosa sa EU.
Predlog zakona o zaštitniku građana kod nas će pre imati značaj da se usvoji zbog zahteva i preporuka EU, a ne da bi se odmah krenulo u njegovu primenu. Ovaj naš "čardak ni na nebu ni na zemlji" može veoma lako da preraste u nešto sasvim suprotno od onoga što se ovim zakonom predviđa. Predložili ste instituciju kao poseban organ i sami priznajete da to nije ni organ uprave, ni sudski, a ni zakonodavni organ. To je reda radi.
Ovaj zaštitnik građana treba da predstavlja neko strašilo za one koji se neće ni obazirati na ovakvog zaštitnika građana.
Naravno, za obespravljene i nemoćne građane pred državom, zaštitnik građana će izgledati kao neko ko će im u perspektivi biti rame za plakanje, a to najbolje znaju njihove sadašnje kolege iz narodne kancelarije.
Ova namera Vlade odmah je stavljena pod sumnju, kada je predlagač u obrazloženju na strani 2. napisao da su u izradi konačne verzije predloga zakona učestvovali, pored eksperata Saveta Evrope, OEBS-a, pokrajinski ombudsman iz Vojvodine, a to je verovatno neki Čankov kadar iz 2002. godine, i jedan broj nevladinih organizacija iz Srbije, koje se kobajagi bave zaštitom ljudskih prava i sloboda.
Nije valjda da su u pisanju ovog zakona učešće imale nevladine organizacije koje vode Nataša Kandić, osvedočena antisrpska perjanica, Biljana Kovačević-Vučo, Sonja Biserko, Sonja Liht i mnoge druge. Voleo bih da nam predstavnik Vlade navede koje su to nevladine organizacije učestvovale u javnoj raspravi i da li su čak neke njihove sugestije ugrađene u predloženi tekst.
Analizom pojedinih članova zakona pokušaću da ukažem na njihovu nelogičnost, a reklo bi se i na njihovu međusobnu suprotstavljenost.
Ovim zakonom Vlada je predvidela široka ovlašćenja zaštitnika građana u nameri da zaista zaštiti prava građana Srbije, a i stranih državljana, kako piše u članu 1.
U praksi ovaj zakon će poslužiti da se trenira strogoća prema nekom službeniku što nije taksirao neku molbu upućenu načelniku, ili referentu iz katastra ako slučajno pogreši u izdavanju kopije parcele, pa se žalio građanin.
Takvi će sigurno stradati, ali je pitanje hoće li zaštitnik građana reagovati i prema visokim funkcionerima ukoliko se ogreše o zakon odnosno uskrate prava građaninu ove države.
Samo ovde, sa ove skupštinske govornice svakodnevno se govori o mnogim zloupotrebama pojedinaca u organima državne uprave širom Srbije. I to, takođe, treba da bude signal za akciju zaštitnika građana. Ovim zakonskim predlogom zaštitniku građana se daje ravno 13 ovlašćenja koja su, sama po sebi, dosta široka i pružaju mogućnost zloupotreba.
Dakle, kada vidimo vrstu tih 13 ovlašćenja, vidimo da još samo nedostaje mogućnost da zaštitnik građana privodi lica po potrebi, pa da sve ovo u kompletu liči na ono Odeljenje za zaštitu naroda.
U prvom članu se kaže da će zaštitnik građana predstavljati nezavisan državni organ, koji će kontrolisati rad organa državne uprave i štititi prava građana.
Ako se zna da se zaštitnik građana bira na predlog poslaničkih grupa, a to će biti na predlog vladajuće koalicije, kako će zaštitnik građana reagovati na očigledna kršenja zakona od strane direktora ili načelnika iz redova onih stranaka koje su zaštitnika građana izabrale u skupštini. To će biti prvi i pravi test za ovo što je napisano u članu 1.
U članu 5. tačka 3) navodi se uslov za izbor lica na funkciju zaštitnika građana, a to je da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete. I, sada zamislite šta zakon dalje predviđa, kada se visokomoralna i stručna osoba izabere za zaštitnika građana, a što se može pročitati u članu 8. i članu 13. tačka 2).
Član 8, ukoliko se zaštitnik građana kao visokomoralno i stručno lice posle izbora u Narodnoj skupštini ne pojavi u roku od 30 dana da primi dužnost biće opozvan i biraće se drugi zaštitnik građana. Toliko o visokomoralnom kadru koga je ovde iznedrila vladajuća koalicija i koji kao moralna osoba neće da se javi na posao.
Ukoliko se zaštitnik građana pojavi na svom radnom mestu može se desiti ono što je predlagač predvideo u članu 13. tačka 2). Ovim članom se predviđa suspenzija za zaštitnika građana ukoliko se ustanovi da je osuđen za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje funkcije, a presuda nije postala pravosnažna.
Pa, kakav je to visokomoralni zaštitnik građana, koga predloži i izglasa vladajuća koalicija, a ovamo je krivično osuđivan. Ovo je samo dokaz da predstavnici vladajućih stranaka uopšte nisu sigurni u ljude koje predlažu i postavljaju na odgovorna mesta, a koji su u stvari sušta suprotnost od onoga što im pravila i etičke norme nalažu.
Davinić je najsvežiji primer vladajuće koalicije, kakve kadrove postavlja na najodgovornije funkcije u državi.
Takođe, u članu 5. tačka 4) predlagač na mala vrata pokušava da uvede pojedine nevladine organizacije u sistem rada zaštitnika građana. Kako drugačije tumačiti tačku 4) koja glasi - da ima zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana, osim da se ovako maskirani provuku Nataša Kandić i čitav prateći antisrpski korpus.
U članu 17. je pobrojano gde zaštitnik građana nije ovlašćen da vrši kontrolu rada, pa se pominju sudovi i javna tužilaštva, što je i normalno. Ali, nije normalno da se u članu 20. zaštitnik građana, pre bilo kakve presude, stavlja u situaciju da nekog razrešava, odnosno traži njegovu ostavku zbog navodne povrede prava građanina. I desi se, recimo, ovakva situacija.
Zaštitnik građana se obruši na nekog načelnika državne uprave u nekom gradu zbog navodne povrede prava.
Zatim ga zaštitnik građana izloži javnoj kritici i poniženju u medijima, među kolegama i radnicima uprave. Ceo slučaj dođe do suda i na sudu se ispostavi da je načelnik bio u pravu i dobije spor. Šta onda?
Kako će neko, uključujući i zaštitnik građana, da čoveku nadoknade moralnu i materijalnu štetu? Hoće li snositi konsekvence zaštitnik građana? Neće, jer ga štiti član 10. u kome se kaže - zaštitnik građana ne može biti pozvan na odgovornost zbog mišljenja, kritike ili predloga koji su dati u vršenju svoje funkcije.
Nama ostaje da, ukoliko se ovaj zakon usvoji, vidimo kako će zaštitnik građana obavljati svoju dužnost. Znajući za dosadašnje učinke kadrova vladajuće koalicije, teško da će se išta poboljšati u odnosu između države, odnosno njenih organa i građana.

Hvala, gospodine Iliću. Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić, potom narodni poslanik Branislav Stevanović, pa narodni poslanik Milica Gavrilović. Izvolite, gospođo Plavšić.

Zahvaljujem. Poštovani gospodine predsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani, poslanička grupa G17 plus podržaće zakon o zaštitniku građana.
Pokušaću da vrlo kratko objasnim iz kojih razloga. Zbog čega je zakon o zaštitniku građana toliko važan? Želim da istaknem da je ovaj saziv Skupštine doneo veliki broj zakona u raznim oblastima i poslanička grupa G17 plus na veliki broj tih zakona veoma je ponosna. To su zakoni u oblasti ekonomije, pravosuđa, u raznim drugim oblastima, to su zakoni kojima smo pokušali da državu Srbiju učinimo modernom, stabilnom državom i da je povedemo put Evropske unije. To je nešto što poslanička grupa G17 plus u punoj meri podržava.
Ali, jednu državu, stabilnu, ozbiljnu i modernu državu ne čini pre svega ni ekonomija, ni pravosuđe, ni državne institucije. Nju, pre svega, čini građanin Srbije. Građanin Srbije je centar ove države, on je kreator reformi, on je onaj koji je cilj reformi i građanin Srbije je cilj svih nas. Dakle, ovaj zakon u sam svoj centar i onoga o čemu govori, i materije koju uređuje, stavlja građanina Srbije, i to je ono što mi u ovom zakonu, pre svega, želimo da podržimo kao jedan dobar put ka ostvarenju ljudskih prava svakog građanina u Srbiji.
Samo građanin koji je svestan svojih prava, koji je u punoj meri upoznat sa time šta su njegova prava, može biti aktivan činilac u kreiranju standarda i normi koje će činiti naše društvo. To je ono što je za nas veoma važno. Zbog toga smatramo da je ovaj zakon jedan od osnovnih zakona koje moramo doneti ukoliko želimo da ovim putem idemo dalje.
Naravno, podržavamo ovaj zakon i zbog konkretnih normi koje on donosi, pre svega zbog mogućnosti da građanin i na jedan drugi način, ne kroz sve one koji su do sada bili standardni, zaštiti svoja prava i ostvari u punoj meri svoju ulogu u društvu.
Zaštitnik građana je, pre svega, jedna kontrolna institucija. To je institucija koja će vršiti nadzor nad organima državne uprave, javnih službi, organa lokalne samouprave i svih onih organa sa kojima građanin neposredno dolazi u kontakt kada je god neko njegovo pravo dovedeno u pitanje.
Ono što je jako važno i što ovaj zakon, mi smatramo, jako dobro reguliše, to je pre svega jedna široka dostupnost zaštitniku građana.
Dakle, ovaj zakon je na dobar način uveo mogućnost da svaki građanin Srbije dođe do zaštitnika građana. Kako? Tako što predviđa mogućnost formiranja kancelarija širom Srbije koje će se baviti zaštitom prava građana, tako što omogućava svakom građaninu da bez ikakvih troškova dospe do svog zaštitnika i tako što obavezuje službe koje će raditi za zaštitnika građana da pruže punu pomoć svakom građaninu u slučaju da on nije u mogućnosti da sam napiše ili formuliše svoje zahteve.
Takođe, ono što je jako važna odredba ovog zakona, to je nezavisnost koja se omogućava zastupniku građana. Dakle, on neće biti zavisan bilo od koga i na taj način smatramo da je upravo dobro i podržavamo činjenicu koju ovaj zakon potencira, a to je da zastupnik građana ne treba da bude član bilo koje političke organizacije.
Pri tome se, naravno, ne misli da je loše baviti se politikom i da kvalitetni ljudi ne treba da se bave politikom, ali, naravno, da zastupnik građana ne treba da bude član političke stranke, jer program i usmerenje političke stranke ne treba da obavezuju zastupnika građana.
On jednostavno mora da predstavlja sve građane u punoj meri, nezavisno od toga kakva su njihova politička, verska, nacionalna ili bilo koja druga ubeđenja ili pripadnost.
Takođe, ono što je jako važno i što smatram dobrim u ovom zakonu, to je činjenica da svi organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa zaštitnikom građana i da sve informacije njemu moraju biti u punoj meri dostupne.
Ono što je, takođe, jako dobro to je činjenica da će zastupnik građana moći da uđe u svaku instituciju i da će imati potpun pristup licima koji su lišeni slobode. Dakle, još jedno ljudsko pravo koje je potencirano ovim zakonom.
Takođe, želim da naglasim da me posebno raduje činjenica da ovaj zakon posebno uzima u obzir, kroz regulisanje mogućih specijalnosti za zamenike zastupnika građana, koji će se baviti posebno pravima dece, licima koja su lišena slobode, nacionalnim manjinama i osobama sa invaliditetom.
Naravno da podržavamo i intervenciju da žene, takođe, treba da budu deo ovih grupa.
Ali, želim da naglasim i jednu posebnu oblast, a to je oblast zaštite dečijih prava. Postojalo je razmišljanje da postoji poseban zamenik zaštitnika građana, koji će se baviti dečijim pravima, ali mogu neposredno da prenesem, danas nakon sastanka pododbora za prava deteta, da smo dobili informacije iz Ministarstva za socijalna pitanja, da već postoji nacrt zakona o zaštitniku dece, dakle, jedne posebne institucije koja će se posebno baviti dečijim pravima.
Verujem da je ovo jako dobro rešenje, jer su dečija prava zaista posebna u odnosu na sva druga ljudska prava. Ono što će zaštitnik dečijih prava uključivati, to je načelo participacije koje, moram da kažem, ovaj zakon ne sadrži. Dakle, ukoliko postoji neka zamerka, to je, pre svega, ta zamerka da, što se tiče opšteg zaštitnika građana, on nije u punoj meri dostupan deci, jer ne podrazumeva participaciju dece u ostvarivanju svojih prava.
Na kraju, završiću jednim citatom, koji kaže ovako: "Da li ste čitali Povelju UN o ljudskim pravima. To je najhumaniji zakon u istoriji ljudskog roda. Od pet milijardi ljudskih bića koja žive na svetu, od svakog od njih u punoj meri zavisi da li će ovaj zakon ostati san ili će on postati realnost. Vi ste jedno od tih ljudskih bića."
Poslanici G17 plus u punoj meri su svesni svoje odgovornosti i u punoj meri svesni su činjenice da od svakog od nas, pre svega, a zatim i od svakog građanina Srbije zavisi da li će ljudska prava u Srbiji u punoj meri biti poštovana. U tom smislu, podržavamo ovaj zakon i pozivamo i ostale da nam se u tome pridruže. Hvala.

Hvala vama, gospođo Plavšić.
Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović, potom narodni poslanik Milica Gavrilović, pa Nemanja Šarović. Izvolite, gospodine Stevanoviću.

Dame i gospodo, pre par meseci smo imali Predlog zakona o posredovanju, sada imamo o zaštitniku građana, te treba priznati da i jedan i drugi imaju slična ovlašćenja i prava. Jedan i drugi, ako pogledamo, uglavnom su dobri predlozi na papiru, ali u praksi, nažalost, neće od njih biti posebnog efekta. Jedino što će biti dodatnog opterećenja budžeta naše iovako slabe privrede.
Mi poslanici SRS smatramo da je to suvišna funkcija, suvišna institucija, gde bi se, ako uzmemo u obzir lokalne samouprave, pokrajinu, da bi tu bilo više tih ljudi koji bi jednostavno bili opterećenje na naš ionako siromašan budžet.
Ovlašćenja zaštitnika da može da utiče na izmene i dopune zakona, zatim, da može da vrši nadzor nad sprovođenjem zakona, što u praksi nema, niti može konkretno da utiče u nekim sudskim procesima, nego jednostavno vrši određeni nadzor, što jednostavno ne bi donelo posebnog efekta i ne bi davalo neke posebne rezultate.
Kada se uzme u obzir način izbora zaštitnika, treba istaći i to da, ipak, postoje određene nelogičnosti kada je u pitanju ustavnost izbora, jer u većini država u okruženju, gde su to regulisali, o tome odlučuju dve trećine Skupštine.
Međutim, kod nas ima kod toga problem ustavnosti i tu bi neka tesna većina odlučivala o tome. Kada se kaže da bi vanstranačka ličnost morala da bude postavljena na to mesto, to znači da to sigurno ne bi bilo tako nego se obično postavi neki čovek koji bi bio produžena ruka sadašnje vlasti, koji bi radio u interesu sadašnje vlasti više nego u interesu samih građana Srbije i rešavao odgovarajuće probleme pojedinaca.
Posebno ako uzmemo u obzir nagomilane probleme u samoj privatizaciji, gde je ogroman broj naših građana oštećen. Mislim da tu ne bi mogao da pruži neku adekvatnu pomoć, jer je u pitanju veliki broj ličnih predmeta i veliki broj ljudi je oštećen u Srbiji.
Prema tome mi poslanici Srpske radikalne stranke ne vidimo da bi bilo neke velike koristi od tog zaštitnika građana. Posebno kada uzmemo u obzir da se ovde kaže da je vanstranačka ličnost, a o samom predlogu tog zaštitnika odlučivale bi i nevladine organizacije, što smatramo da, imajući praktična iskustva sa nevladinim organizacijama, ne može biti u interesu naroda, jer su to neke organizacije za koje smo više puta čuli kakve su i čime se sve bave ti ljudi.
Prema tome, i ti ljudi sigurno ne bi trebalo da imaju učešća, a ako dođe do toga, vi ste u većini pa ćete verovatno i izglasati, ali da imate u vidu, ako je moguće, te nevladine organizacije koje imaju svoje sumnjive poslove, da se njih lišite.
Takođe, trebalo bi imati u vidu zaštitu naših građana, koji su nažalost otišli ni krivi ni dužni u Hag, treba više povesti računa o njima i veću brigu o njihovoj zaštiti jer se zna da su više iz političkih razloga tamo privedeni nego što su krivi za bilo šta u ovom trenutku.
U poslednje vreme, kao zaštitnici građana, nažalost u političkom smislu, javljaju se gospodin Čović, koji sada ponovo pokušava da pridobije narodne mase, okuplja sindikate i pokušava neku demagogiju da proturi i na taj način da pridobije neko glasačko telo, a još prljavijim poslom se bavi gospodin Karić, koji se takođe ističe kao zaštitnik građana svojom prljavom političkom igrom i kampanjom koju vrši, a narod se bazira na to, smatra da se on dosta nakrao i sada je rešio da pomogne narodu. Takvim ljudima, kao i nevladinim organizacijama, zaista ne treba verovati i strogo se distancirati od takvih ličnosti. Hvala.

Hvala vama, gospodine Stevanoviću. Reč ima narodni poslanik Milica Gavrilović, potom narodni poslanik Nemanja Šarović, pa narodni poslanik Dušan Proroković.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako je od uvođenja institucije zaštitnika građana proteklo skoro 200 godina, iako ova institucija postoji u oko 130 zemalja, ona još uvek nije pravno zaživela u našoj državi. Naime, Zakon o lokalnoj samoupravi iz 2002. godine predviđa mogućnost osnivanja ovakve institucije, ali je do sada ona osnovana samo u dva grada i uspešno se primenjuje. Radi se o Bačkoj Topoli i Zrenjaninu.
Ombudsman ili zaštitnik građana je specifična institucija koja vrši nadzor nad radom, kako organa uprave, tako i javnih službenika, odnosno organa lokalne samouprave, odnosno svih onih organa koji odlučuju o pravima i obavezama samih građana.
Septembra 2003. godine je odlukom oformljen i ustanovljen prvi pokrajinski ombudsman. U mnogim zemljama ombudsmani ili zaštitnici građana postoje na različitim nivoima, počev od lokalnog, regionalnog i nacionalnog. U nekim zemljama čak postoje specijalizovane oblasti za koje su ombudsmani nadležni. Recimo, konkretno za zaštitu prava deteta, zatim za zaštitu ličnih podataka ili za tematiku stanovanja.
Koliko se daleko otišlo u razvoju ove institucije najbolje pokazuje i primer evropskog ombudsmana, čime je ova institucija podignuta na nadnacionalni nivo. Međutim, postoje neke karakteristike koje su vezane za sve ombudsmane, odnosno zaštitnike građana, ma gde da se oni nalaze. To je prvenstveno da su oni zaštitnici prava građana od neefikasne, nestručne i neodgovorne uprave, da postupaju po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev samih građana, da su potpuno nezavisni od izvršne vlasti i da, po pravilu, poseduju zakonodavnu inicijativu.
Sada više neće moći da se toleriše nekompetentno i neodgovorno ponašanje službenika, recimo primera radi, prilikom izdavanja potvrde ili izvoda iz matične knjige rođenih, izvoda iz matične knjige venačnih itd, već će sami građani imati mogućnost, ukoliko nisu zadovoljni uslugama javnih službenika, da se obrate ombudsmanu, a da on na adekvatan način reši njihov problem.
Ovaj predlog zakona je izuzetno dobar, ali smatram da se u njemu potkrala jedna nepreciznost kada se govori o obavezi ombudsmana da obavesti podnosioca pritužbe ne samo o početku samog postupka, već i o njegovom ishodu.
Verujem da podnosilac ovakvog predloga zakona je imao nameru da oroči sam rad ombudsmana, a ne da od njega faktički napravi instituciju koja neće biti obavezana bilo kakvim rokom. Zbog toga smatram da je neophodno da se prihvati amandman gospodina Marka Krstina na član 29. Predloga zakona, kojim se jasnije definiše ovakva obaveza zaštitnika građana.
Predlog sadrži jednu odredbu koja je od izuzetnog značaja kada je u pitanju poslovanje stranih pravnih i fizičkih lica na području Republike Srbije. Naime, mi znamo da se oni svakodnevno susreću sa svim problemima i manama preglomazne i spore administracije. Ovaj predlog zakona je dobar upravo u tom smislu što im omogućava da se pod istim okolnostima i uslovima kao i domaća pravna odnosno fizička lica obrate ombudsmanu.
Pomenuću samo jedan primer totalno nestručnog i nekompetentnog ponašanja stručnjaka poreske uprave jedne centralne beogradske opštine, koji čak i nisu bili obavešteni o tome šta je njihov zadatak, odnosno da li su oni uopšte ovlašćeni da izdaju potvrde o izmirenju poreskih obaveza nerezidentnih lica bez stalne poslovne jedinice na teritoriji Srbije.
Zbog ovakvih svakodnevnih problema, sa kojima se susreću strana fizička i pravna lica poslujući na teritoriji Srbije, naravno koja dolaze iz zemalja relativno uređenih pravnih sistema, mi kao država se nalazimo u prilično nezavidnoj situaciji kada želimo da takva pravna, odnosno fizička strana lica zadržimo u našoj Republici i kada tražimo od njih da i dalje investiraju ovde.
Usvajanjem ovakvog predloga zakona mislim da će ovaj problem biti delimično rešen i da ubuduće treba posebno da se obrati pažnja na pritužbe koje dolaze sa ove strane.
Sve zemlje odnosno republike bivše Jugoslavije su prihvatile instituciju ombudsmana ili zaštitnika građana i, naravno, što je sasvim normalno, na početku funkcionisanja ove institucije suočavali su se sa određenim problemima, što mislim da će biti slučaj i kod nas. Ali, zbog toga je potrebno da se adekvatno pripremimo za funkcionisanje ove institucije i da jednostavno pripremimo teren za njenu što bolju primenu. Mislim da je neophodno da se shvati da je potrebno da prođe neko određeno vreme da bi se ova institucija shvatila na pravi način, ne samo od strane građana, već i od strane drugih institucija u okviru pravnog sistema.
Neophodno je putem sredstava javnog informisanja afirmisati ovu instituciju i građanima na vreme pružiti sve potrebne informacije o njenom delovanju. Takođe je neophodno izvršiti i obuku svih kadrova, ne samo onih koji će raditi u instituciji, već i onih kadrova koji će raditi u drugim institucijama u okviru pravnog sistema, čiji će rad biti nadziran.
Na kraju, smatram da usvajanjem ovog zakona mi, kao država, pokazujemo da posedujemo demokratski kapacitet i prvenstveno spremnost da rad naših organa i javnih službenika utemeljimo na principima transparentnosti i odgovornosti.

Reč ima narodni poslanik Dušan Proroković, pa potom narodni poslanici Milan Stevović, pa Momir Marković. Izvinite, nije tu ni gospodin Proroković. Izvinite, samo sam video da nije tu gospodin Šarović.
Dakle, narodni poslanik Milan Stevović ima reč, pa potom narodni poslanik Momir Marković, pa Tomislav Penezić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dozvolite mi da u ime SRS iznesem par osnovnih pogleda i stavova u odnosu na novopredloženu instituciju u našem pozitivnom pravu, a to je institucija zaštitnika građana.
Čuli smo veoma mnogo od poslanika SRS, čuli smo i to da mi nećemo glasati za ovaj zakon i mislimo da smo dali potpunu argumentaciju. Želim samo da napomenem, javnosti radi, da mi s pravom osporavamo određene odredbe ovog zakona, a inače što se tiče same institucije zaštitnika građana apsolutno nismo protiv toga.
Da bismo u potpunosti shvatili o čemu se radi, moramo krenuti od jedne analize istorijsko-pravnog pogleda na ovu instituciju ili na ovaj pravni institut. I, napomene radi, ovo je uvedeno 1809. godine Ustavom Švedske i to kao najviša instanca kraljevske vlasti, a to je kraljevski ombudsman. Ovaj zakon stupio je na snagu 1. marta 1810. godine i čitav 19. vek nije osnivan u Evropi, da bi negde 1919. godine bio po drugi put osnovan u državi Finskoj.
Ukoliko pogledamo pravnu osnovu tadašnjeg donetog zakona o ombudsmanu, biće nam sasvim jasno na kojim osnovama i zbog čega je to doneto, a pre svega doneto je kao jedna kontrola skoncentrisane vlasti u Kraljevini Švedskoj.
Dakle, ako krenemo od toga moramo poći u analizu da je to bio poverenik parlamenta i da je služio kao izvesna kontrola i službenicima, ali i sudijama. Ova koncepcija napuštena je tokom 20. veka i došlo je do određenih pomaka u institutu koji se zove ombudsman ili zaštitnik građana.
Inače, neka opšta definicija koja bi mogla da se kaže, to je da je to javni službenik, imenovan od zakonodavne vlasti, da prima i izražava žalbe građana protiv administrativnog postupanja. Ono što je sa političkog aspekta jako bitno, to je činjenica da zaštitnik građana u svim pravnim sistemima treba da bude jedna ravnoteža između zakonodavne i izvršne vlasti. Ovako kako je koncipiran ovaj predlog zakona nisam siguran da će se u celosti ostvariti ova svrha.
Da bismo znali o čemu je reč, moramo ipak reći nešto o izvornom konceptu ovog zaštitnika građana. Tri su bitna elementa zaštitnika građana kroz istoriju. Prvo da je to jedna parlamentarna institucija, tj. da ga bira parlament. Drugo, da postoji i da radi u ime parlamenta, a za račun svih građana. Treća stvar, to je da se ustanovljava ustavom.
Ne možemo a da ne kažemo, imalo je ovde diskusija jako puno oko toga kako se naziva ombudsman i u svakom tom nazivu ima nešto novo, ima neko novo značenje. Pre svega, to je jedan opšti narodni advokat, tako se zove u nekim pravnim sistemima. U drugim pravnim sistemima to je građanski pravobranilac, negde je zastupnik prava građana, negde zastupnik građana, negde je komesar za građanska prava ili medijator, kako to predviđa francusko pozitivno pravo.
Interesantno je da Španija, primera radi, ovog zaštitnika građana zove branilac ljudi, a da u Etiopiji on se upotrebljava na jedan opisan način i kaže se da je to onaj koga brinu suze građana. Dakle, sve je ovo skoncentrisano u jedan pravni institut, koji mi sada treba da uvedemo i zbog toga predlažemo da budemo jako oprezni.
Mi smo podneli par amandmana i smatram da je ispravno ministar uvažio izvesne amandmane SRS, jer će se time poboljšati određena rešenja, ali u konceptu mi se ipak dosta razlikujemo. Samo bih napomenuo još nekoliko stvari, a to je da postoji tzv. federalni koncept ombudsmana, ali i da postoje državni koncepti u okviru federacije. Nisam siguran da će državna zajednica Srbija i Crna Gora uvesti jednog državnog, saveznog ombudsmana, a za razliku od toga predlažu se ovi republički, odnosno već imamo i pokrajinske ombudsmane.
Što se tiče same institucije zaštitnika građana, jako je bitno da dođe do jedne decentralizacije, a to je polazna osnova u kojoj mi moramo da se ovde usaglasimo. U redu je da postoji republički, da postoji pokrajinski, ali nije u redu da ne postoji jedinstvo u pogledu ombudsmana ili zaštitnika građana na lokalnom nivou.
Podsetiću samo na član 126. Zakona o lokalnoj samoupravi u kome se ostavlja fakultativna mogućnost lokalnim zajednicama da uvedu ombudsmana ili zaštitnika građana.
Dakle, stavljamo u jedan neravnopravan položaj građane naše države, naše Republike Srbije, jer oni koji imaju sredstva oni će uvesti ovaj institut, a oni koji nemaju sredstva možda neće, ili iz nekih drugih pobuda neće pružiti priliku da građane štiti jedan zaštitnik građana.
Takve razlike ne bi smele da postoje, a ja ću navesti konkretne primere. U Valjevu je propisano odlukom Skupštine Valjeva obavezno, podvlačim obavezno, uvođenje institucije zaštitnika građana. U Subotici to je urađeno na jedan sasvim drugačiji način, a to je organizovanjem jedne kancelarije za zaštitu prava, i to na nivou okruga.
Možda je i to dobro, ali šarenolikost koja se ovde javlja apsolutno nije dobra i nije dobro za naše građane da menjaju svoje stavove u pogledu ovog vrlo važnog instituta i vrlo važne karike u pogledu ostvarivanja demokratije.
Što se tiče zakonskih tekstova koji su ovde predloženi, odnosno normi, smatram da nije jasno da li je to inokosni organ ili je to kolegijalni organ, s obzirom da ima jedan ombudsman ili zaštitnik građana i da on ima svoje zamenike.
Ostalo je nedorečeno kakva su prava i ovlašćenja tih zamenika. Sasvim je jasno da i postupak izbora, odnosno polaganje zakletve od strane zamenika ombudsmana nije na mestu.
Ja bih samo napomenuo par dilema koje se inače u ovakvim slučajevima mogu nametnuti. Prva dilema je zašto Vlada i predsednik Republike nisu obuhvaćeni postupanjem ombudsmana.
Druga stvar, nije jasno zašto sudovi, i to u onom delu neizrade odluka i neefikasnog postupanja sudova nisu pod ingerencijom zaštitnika građana.
Treća stvar, zašto tužilaštvo nije obuhvaćeno ovim, iako znamo da u okviru toga postoje određene hijerarhije, nadređenosti i zahtevi da se radi sasvim efikasno.
Četvrta stvar, koja je inače poznata u evropskom pravu, zaštitnici građana u izvesnim zemljama imaju pravo da zavire i u dosijee tajnih službi ili službi bezbednosti. O ovome ovde se ništa ne govori, ovde nema ni pomena. Na udaru je uprava, a smatram da ima i drugih segmenata života gde treba pružiti adekvatnu zaštitu građanima.
Kada govorimo o institutu zaštitnika građana, moram napomenuti da su eksperti Saveta Evrope dali jednu preporuku našim nadležnim organima da uvedu centralnog ombudsmana, sa mogućnošću otvaranja lokalnih kancelarija.
Nisam siguran da ćemo imati dovoljno snage i dovoljno finansijske mogućnosti da u svakom delu Srbije osnujemo ovakvu instituciju. Iz tih razloga predlažem da se još jednom razmotre amandmani SRS, a do tada vam se zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, pa narodni poslanik Tomislav Penezić i na kraju narodni poslanik Branislav Rankić, čime će lista prijavljenih govornika biti iscrpena.